Druga knjiga Sage o Elriku sadrži treći i četvrti roman u hronološkom nizu Elrikovih avantura. Knjiga Elrik od Melnibonea, II deo autora Majkla Murkoka predstavlja nastavak sage o Elriku, prvom i najvećem antijunaku žanra fantastike, kako ga opisuje sam pisac. Ova knjiga obuhvata treći i četvrti roman u nizu Elrikovih avantura. U romanu Mornar na morima sudbe, pratimo Elrika kako stiže do misteriozne obale, obavijene izmaglicom, gde nailazi na neobičan brod. Ovaj brod ga vodi na izuzetno neobično putovanje koje transcendirajuće vodi kroz vreme i prostor, spajajući različite svetove i epohe. Ovo putovanje je ispunjeno legendarnim herojima i fantastičnim događajima. U drugom delu, Zla koba Belog Vuka, pratimo Elrikov konačni obračun sa svojim rođakom Jirkunom. Kroz ovu priču, Elrik dobija svoj najstrašniji nadimak i postaje poslednji, omraženi car Melnibonea, koji je poznat i prezren širom Mladih kraljevstava. Serijal o Elriku je najpoznatiji rad Majkla Murkoka, koji je stvorio neke od najtrajnijih arhetipova u žanru fantastike. Beli Vuk, kao centralna figura i antiheroj, služio je kao inspiracija za mnoge kultne likove u epskoj fantastici, uključujući Anomandera Rejka i Geralt od Rivije. Knjiga je hvaljena za svoju psihološku dubinu i kompleksnost, kako ističe The New Yorker, dok Dž. G. Balard naglašava Murkokovu veštinu u korišćenju tragičnih simbola koji osvetljavaju Elrikovu metafizičku potragu. Anđela Karter ga opisuje kao majstorskog pripovedača našeg doba, ističući njegovu sposobnost da poveže mitske i metafizičke elemente sa intenzivnim emotivnim narativom.

JUNAK Odesa BROJ EPIZODE 1, 2 SCENARIO Davide Rigamonti CRTEŽ Matteo Resinanti Renato Riccio Matteo Santaniello NASLOVNICA Mariano De Biase BROJ STRANA 196 FORMAT Bonelli POVEZ meki DATUM OBJAVLJIVANJA 04/12/2020 BOJA Mariano De Biase Simone Ragazzoni ORIGINALNI NASLOV 1: Dopo la fusione 2: Eroe a metà NASLOV EPIZODA 1: Posle fuzije 2: Poluheroj EDICIJA redovna serija Odesa, stari evropski grad kome neviđeni šarm daje upravo ta njegova predivna, ali i burna istorija. Odesa, transformisana događajem kosmičkih razmera, koji prevazilazi svaku maštu! Dan Fuzije je ime trenutka u kome je svemirski brod Kaznionica 457 – jedinica za deportaciju flote Nepoznatih (misterioznih i izrazito moćnih stvorova koji dominiraju čitavim svemirom), napustio svoj prostorno-vremenski kontinuum i praktično se „stopio“ sa gradom Odesom. Stotine vanzemaljskih vrsta sada koegzistiraju sa ljudskom rasom, zaštićeni hronostatičnom kupolom, neprohodnim štitom koji je stvorio svemirski brod kako bi ih sve zaštitio od pogleda Nepoznatih. Da bi to bilo moguće uređaj je stvorio vremenski paradoks između unutrašnje i spoljne strane kupole: unutra je prošlo više od 20 godina od spajanja, a spolja tek nekoliko delova sekunde. Nažalost, zaštita neće trajati večno i kada kupola otkaže, Nepoznati će doći na Zemlju (jedan od retkih kvadranata svemira koji im je ispod radara) da bi preuzeli ono što je njihovo. Ugrožavajući pritom opstanak cele planete… Jakov, Zira i Goraz, vaši i naši novi heroji, učiniće sve da do toga ne dođe, ali i još mnogo više… Pratite ih u vanvremenskim avanturama, na raskošnim crtežima od kojih zastaje dah…

na moru na plovidbi brodarstvo odlično očuvana na klizgeol

Izdavač Veseli četvrtak Godina izdavanja 2022 Bonelli serijal Zagor Scenario Guido Nolitta | Moreno Burattini | Yannis Ginosatis Crtež Domenico Di Vitto | Francesco Bonanno | Gallieno Ferri | Gianni Sedioli | Marcello Mangiantini | Marco Verni | Michela Cacciatore | Raffaele Della Monica | Stefano Di Vitto | Walter Venturi | Yannis Ginosatis Naslovna strana Alessandro Piccinelli Originalni naslov Il battello dei misteri Broj originalne edicije 35 Jezik Srpski Zemlja Italija Edicija Zlatna Serija Specijal Tip izdanja Kiosk izdanje Format 148 x 205 mm Povez Meki povez Broj strana 160 Boja Crno-belo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Djurdje Teodorovic Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.

Ovaj roman, objavljen 1960. godine, prije školice, dokaz je velikog talenta Hulija Kortasara. Bio je to njegov drugi roman, ali je objavljen prvi. Dobitnici nagrada znaju samo da su na lutriji dobili putovanje, ali ne znaju gdje, niti kojim brodom će otputovati. Sastaju se u baru “London”, na uglu Avenide de Majo i Ulice Peru, mjestu na kojem je pisac napisao većinu stranica ove knjige i koje, srećom, još uvek postoji. Kad su se svi dobitnici nagrada napokon sastali u pomenutom baru, organizatori spuštaju roletne i obavještavaju ljude da će isploviti iz luke Buenos Ajresa, ali izostavljaju mnoge druge podatke. Kada konačno stignu u luku, shvataju da će putovati brodom Malkolm, ali dobijaju i jedno upozorenje: ne smiju da odlaze nakrmu broda. Bio je to brod koji je plovio pod švedskom zastavom, čija posada nije znala španski jezik. Upozorenje da se ne sijme ići na krmu broda i nemogućnost komuniciranja sa posadom kod nekih putnika izazivaju osjećaj zbunjenosti. Putovanje još nije ni počelo, a već poprima obrise misterije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Antika Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas

Prvi deo trilogije o svemiru Radča. Duboko u svemiru, na jednoj planeti leda, nalazi se vojnik po imenu Brek. Brek je blizu kraja svoje misije. Brek u isto vreme jeste manje od onoga što je pre bila i više od onoga što je sada. Pre mnogo vremena, Brek je bila Pravda Torena, ogromni svemirski brod i veštačka inteligencija koja je imala kontrolu nad ogromnim brojem soldata koji služe Radču čija je cela galaksija. Sve se promenilo nakon izdaje, sada je ona zarobljena u slabom ljudskom telu. Međutim, možda će joj ta krhka ljuštura biti dovoljna za osvetu...

GOJKO ČELEBIĆ PISCI JEVREJSKOG PRAGA Pogovor - Venko Andonovski Izdavač - Factum, Beograd; Bookara, Zagreb Godina - 2021 642 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Svjetska književnost ISBN - 978-86-80254-45-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Riječ pisca Franz Kafka Johannes Urzidil i Gertrude Theiberger David Gans Edmund Husserl Ernst Weiss Sigmund Freud Oskar Baum Gustav Meyrink Franz Werfel Max Brod Hugo Salus Paul Leppin Milena Jesenska Egon Erwin Kisch Pogovor Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Franc Kafka Dejvid Huserl Ernest Vais Vajs Frojd Majrink Mejrink Verfel Maks Pol Lepin Jasenska Ervin Kiš

U dobrom stanju, nekorišćena, tabaci nepresečeni Pod zastavom / Trifun Đukić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1941 Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b. i.], 1941 (Zemun: `Jugoslavija`) Fizički opis 14 str. ; 22 cm Najveću vrednost ove knjige predstavlja trenutak njenog izlaska. Knjiga `Pod zastavom` izašla je iz štampe `5. aprila 1941. po podne`, 12 sati pre bombardovanja Beograda. Njen momenat nastanka je svrstava u jednu od poslednjih štampanih knjiga u kraljevini Jugoslaviji. Simbolično, na omotu je prikaz zastave ispod koje se nalazi brod koji tone. Štamparija koja je 5. aprila 1941. završila štampanje knjige zvala se `Jugoslavija`.

Nepobedivi, dobro naoružani svemirski brod, sleće na planetu Regis III, koja deluje sumorno i nenaseljeno, u potrazi za Kondorom, brodom iz svoje flote. Posada za vreme istrage pronalazi dokazeo postojanju kvaziživota, nastalog evolucijom mašina koje su izgleda nekada davno vanzemaljci ostavili na toj planeti. Roman analizira odnos između različitih oblika života, mesto koje zauzimaju u univerzumu, i postavlja eksperiment koji pokazuje da evolucija ne mora nužno dovesti do prevlasti inteligentn(ij)ih oblika života. Svako kome se sviđa napeta radnja koja se razvija do dramskih scena nasilja − biće zadovoljan; svako kome se sviđa misterija, ovde će je naći − kao i njeno rešenje. Ursula K. Le Gvin

Pikolo br.37, Strasna noc na gusarskom brodu. Pikolo je list koji je izlazio pre rata kao ilustrovani roman u 40 brojeva. Primerak se nalazi u izuzetnom stanju imajuci u vidu datum izdanja.

Autor: Čingiz Ajtmatov Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Br. strana: 660 Format: 13 x 21 NAPOMENA: Na spoljnjoj strani, uz rubne delove strana imaju tačkice, koje se vide na slici. Drugih oštećenja nema! Sadržaj: - DžAMILjA (preveli Dragica Krstić i Andrej Tarasjev) - BREZICE MOJA U CRVENOJ MARAMI (prevela Dragica Krstić) - MATERINSKO POLjE (prevela Milena Nikolić) - SIN RATNIKA (prevela Dragica Krstić) - KAMILjE OKO (prevela Dragica Krstić) - LICEM U LICE (prevela Milena Nikolić) - NA VIĐENjE SA SINOM (prevela Dragica Krstić) - KAD BAJKA NESTANE (BELI BROD) (prevela Milena Nikolić) - PEGAVI PAS KOJI TRČI OBALOM MORA (prevela Milena Nikolić) - RANI ŽDRALOVI (prevela Milena Nikolić) - BELI OBLAK DžINGIS-KANA (prevela Mirjana Grbić)

Odlomak: Nekada davno, u vreme velikih avantura i velikih ljubavi, najlepša žena na svetu, lepotica kakve nije bilo ni u jednom kraljevstvu, divna i predivna Ljutićka, zaljubila se u sirotana Vestlija. Kada on pođe u svet kako bi se obogatio, obećava joj da će se vratiti, a ona se zavetuje da nikada neće voleti drugog. Ali vreme prolazi i strašne vesti stižu: Ljutićka saznaje da je Vestlijev brod zarobio strašni pirat Roberts, koji nikad nikog ne ostavlja u životu, i njeno srce je slomljeno. Ipak, sudbina je htela da njena nesvakidašnja lepota privuče pažnju princa Hamperdinka, beskrupuloznog čoveka kog ništa neće sprečiti u nameri da je uzme za ženu…

Knjiga oživljava sećanje na poznatu Pop Jovičinu bunu iz 1834. godine u Posavini. Ova buna ima širi istorijski značaj kao prvi organizovaniji ustanak srpskog naroda protiv turskog nasilja u Bosni. Zahvatila je ondašnje nahije derventsku i gradačačku (delove današnjih opština Brod, Šamac, Derventa, Modriča i Doboj). U sukobima s nadmoćnijom turskom vojskom i u kasnijoj surovoj turskoj odmazdi život je izgubilo više od hiljadu Srba, a brojna srpska sela su razorena i popaljena. Knjiga sadrži najvažnije radove o ovoj buni, istorijske izvore, memoarske tekstove, novinske izveštaje, prepisku, arhivsku građu, istorijske rasprave Alekse Ivića i Dragoslava Stranjakovića, kao i studiozne propratne tekstove priređivača dr Staniše Tutnjevića.

Prolazeći kroz kukuruzno polje je poslednja od tri knjige pripovedaka, savremenog kineskog pisca Džang Vej . Pripovetke su napisane 80.-tih godina prošlog veka, a teme su život mladih u voćnjacima i vrtovima na obali reke Lućing u provinciji Šandong (istok Kine). Džang Vej (rođen 1956) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca. Slavu je stekao još osamdesetih godina prošlog veka nizom značajnih romana i novela (Stari brod, Jesenji gnev). Većina Džang Vejovih dela radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung, pa se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj rekonstrukcije predanja, tracije i istorije sopstvenog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima.

Nova knjiga

Tvrd povez, Zagreb 1977, lepo ocuvana knjiga. S3

Glavni lik romana je Ismail, mornar koji dolazi na brod kapetana Ahaba kako bi lovio kitove. Jedini cilj života kapetana Ahaba je hvatanje Mobija Dika, čudovišnog belog kita koji ga je koštao noge... Iz recenzija: „Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens „Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner Odlomak: Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok.

Trag sećanja Keith Laumer Kada Legion upozna čudnog starog milionera po imenu „Foster“, on ne zna da ceo njegov život više nikada neće biti isti. Jer „Foster“ ima čudnu priču da ispriča. Deo njegove priče je sadržan u njegovom dnevniku, koji ne samo da opisuje stvari iz nedavne prošlosti, već seže vekovima unazad... Foster je unajmio Legion da mu pomogne da povrati izgubljeno pamćenje. Tada su oba muškarca iznenada napadnuta od strane vanzemaljskih sila. Oni beže u Stounhendž u Engleskoj gde otkrivaju čudnu kontrolnu komoru duboko u ruševinama. Uspevaju da spuste na zemlju vanzemaljski svemirski brod koji je u orbiti hiljadama godina. Na kraju oboje postaju zarobljenici. . . na drugoj planeti. WARNER PAPERBACK LIBRARY 1972. 174 str. dobro očuvana exlibris

Nepobedivi - Stanislav Lem Sumatra, 2023 mek povez Ćirilica broj strana 185 format 20 x 14 cm NOVA knjiga! „Nepobedivi, dobro naoružani svemirski brod, sleće na planetu Regis III, koja deluje sumorno i nenaseljeno, u potrazi za Kondorom, brodom iz svoje flote. Posada za vreme istrage pronalazi dokazeo postojanju kvaziživota, nastalog evolucijom mašina koje su izgleda nekada davno vanzemaljci ostavili na toj planeti. Roman analizira odnos između različitih oblika života, mesto koje zauzimaju u univerzumu, i postavlja eksperiment koji pokazuje da evolucija ne mora nužno dovesti do prevlasti inteligentn(ij)ih oblika života. „Svako kome se sviđa napeta radnja koja se razvija do dramskih scena nasilja − biće zadovoljan; svako kome se sviđa misterija, ovde će je naći − kao i njeno rešenje.” – Ursula K. Le Gvin`

Gusarski priručnik Kapetana Vilijama Labera Dugald A. Stir Ako si uživao uz knjigu Gusarenje onda obavezno pogledaj i ovaj priručnik koji je pronađen u podrumu stare gostionice u Nasauu na ostrvu Nju Providens. Delo je istog autora kao i Gusarenje, brodski dnevnik kapetana Vilijama Labera, navodno otkriven 2006. godine u starom brodskom kovčegu. Videćeš da su čak i neke fotografije iste. Ali ono što se nalazi u ovoj knjzi pomoćiće ti da konačno postaneš pravi mladi mornar i lovac na gusare. Kad pročitaš istorijat gusarenja možeš da kreneš sa upoznavanjem osnovnih poslova na brodu, ali pazi, nije sve baš prijatno za rad. Ti poslovi su: ribanje palube, pravilna ishrana na brodu – hrana i piće, služenje za kapetanovim stolom, pranje odeće kapetana i vođe palube, punjenje kapetanovih pištolja, donošenje baruta, staranje o životinjama kao što su brodske mačke i papagaji, poznavanje osnovnih gusarskih zastava, različitih delova broda i osnovnih vrsta čvorova. Tek kad naučiš ove poslove možeš da se posvetiš lovu na gusare uz uputsva o najvećim napastima, gusarima s Kariba, rasporedu gusarske posade, privatirima i bukanirima, kraljevskoj povelji, gusarskim pravilima i njihovom blagu. A onda ide najuzbudljivije: kako prepoznati gusarski brod na pučini, akcija zarobljavanja gusara, izgled gusarskih luka i oružja i naravno šta sve kriju mape s blagom i tajne šifre. Uz uzbudljive slike i poučne priče starih mornara naučićeš kako da postaneš pravi kapetan broda za lov na gusare. Spremi se za pravu avanturu!!! ocuvana sa posvetom k6

Vreme je daleka budućnost. Zemlju su učinile nenastanjivom tokom većeg dela godine zbog strašnih oluja tokom kojih je njen jedini grad, Centar, izgrađen oko prirodnog pećinskog sistema, zapečaćen spolja. Miša, mladi lopov čije su sposobnosti poboljšane naslednom mutacijom, pokušava da pobegne sa svojim bratom zavisnim od droge od dominacije svog ujaka. Dakle, kada stigne zvezdani brod kojim komanduju blizanci vanzemaljaca pseudosibs Subone i Subtvo, Miša je iskoristila svoju šansu. Ubrzo je dodeljena na obuku kod Jana Hirakua, koji brzo shvata da Miša ima ogromne sposobnosti. Sve ide dobro dok Subone, u trenutku okrutnosti, ne namami Mišinog brata u tuču, a zatim ga ubije. Miša napada Subonea i ona i Jan moraju da pobegnu od gneva braće i da se sklone u duboke pećine ispod grada. PAN BOOKS 1978. 235 str. dobro očuvana exlibris

Retko u ponudi s omotom. Bez pisanja, podvlačenja, pečata. Omot minimalno iskrzan. Uništenje jugoslovenskog broda Velebit VELEBIT U PLAMENU Oskar Magazinović Otokar Keršovani, Rijeka, 1957. Tvrd povez, format 19 cm Latinica, 184 strane Ilustrovano Zaštitni omot Odlično očuvano Zaštitni omot minimalno iskrzan Malo poznat događaj iz Drugog svetskog rata predstavlja uništenje jugoslovenskog parobroda „Velebit“ od strane čuvenog nemačkog gusarskog broda “Kormoran”. „Kormoran“ je stekao slavu i ušao u legendu čuvenom bitkom sa australijskom krstaricom „HMAS Sydney“ koju je potopio bez i jednog preživelog člana, ali je i sam tom prilikom potonuo zbog teškog oštećenja. Gusarski pohod ovog broda je trajao 350 dana i tom prilikom je uništio 11 neprijateljskih brodova, a jednog zarobio. Ukupni uspeh 68.250 tona neprijateljskog brodovlja. Jedna od njegovih žrtava je bio i jugoslovenski parobrod „Velebit“. Ovo je priča o njegovoj sudbini i sudbini njegovih preživelih mornara koji su mesecima nakon uništenja svog broda živeli po zabačenim ostrvima Indijskog okeana. Kategorija: MORNARICA Oznake: brodovi, Kraljevina Jugoslavija, kriegsmarine MG46

Mladi Gordon, zbog svoje sklonosti avantura, otiskuje se kao slepi putnik na prekookeansko putovanje brodom čiji je kapetan otac njegovog druga Avgusta. Zajedno sa Avgustom, Gordon postaje učesnik i svedok niza događaja koji menjaju izmaštani pogled na svet sa kakvim je do tada živeo: pobuna na brodu, ubistva, okrutnost urođenika, glad, a naposletku i kanibalizam.