634 STRANE, TVRD POVEZ. NA PREDLISTU POSVETA. PRIPOVETKE: - Džamilja - Brezice moja u crvenoj marami - Materinsko polje - Ratnikov sin - Prvi učItelj - Kamilje oko - Licem u lice - Zbogom Guljsari - Na viđenje sa sinom - Kad bajka nestane (Beli brod)

Knjiga novela Loctor Arianus u pripovedačkoj tradiciji crnog romantizma ispisuje mračnu hroniku savremenih događaja i odnosa, čiji ukleti protagonisti pronalaze svoje mesto u večnosti među posadnicima broda prokletih, koji iz zaumlja pristaje u luke našeg vremena, da ih ukrca za plovidbu prema Piriflegetontu, ognjenoj reci Pakla. Izvedena iz iskustva proživljavanja nekoliko uzastopnih društvenih epoha u njihovim tektonskim sudarima sa kataklimzmičnim posledicama, ta hronika sveprožimajućeg crnila propušta kroz deset povezanih novela defile najrazličitijih likova, čije konačno mesto nije moralo biti na brodu prokletih, no, za većinu njih upravo tamo jeste. Izdavač:: CFP Apostrof Meki povez. Broj strana: 328. Format: 21 cm.

Knjaževac Laguna, 2016. Junake iz ovih priča prepoznaćemo odmah jer ih nalazimo svuda oko nas, ma u kakvom okruženju, prilikama ili vremenu se zadesili. Ipak, pre ćemo ih sresti tamo gde se ne živi mirno, negde na pustoj autobuskoj stanici u nedođiji, u nekom istorijskom metežu ili u starim gradovima i porušenim kulama. Jer oni su u potrazi za zakopanim blagom koje je sâm njihov život, za čudima koja nas okružuju ali ih ne vidimo. Boemi, lutalice, izgubljenici usled nekog i nečijeg nehaja, nepravde, ali i po usudu sopstvene volje, oni se mogu uvek prepoznati po neobičnosti, po nečem usled čega ne pripadaju pragmatičnoj stvarnosti sveta. I u ovoj knjizi priča Sabljaković potvrđuje izuzetan i samosvojan književni stil, kao i suptilan književni postupak, koji u kombinaciji sa temom ispitivanja ispražnjenog sadržaja čovečjeg identiteta, ili bar potrage za njim, obezbeđuje nepogrešivo uživanje u čitanju i uspostavlja ovog pisca kao relevantnu pojavu u savremenoj književnosti. Dževad Sabljaković (Beograd, 1939), odrastao je u Cazinu, u Bosni, završio je svetsku književnost i magistrirao na temu Struktura zapadnoevropskog romana XX stoljeća. Uređivao je godinama emisije Televizije Beograd o umetnosti i književnosti (Otvorena knjiga, Petkom u 22). Bio je urednik na prvoj nezavisnoj televiziji u bivšoj Jugoslaviji Yutel, a potom bio glavni urednik Radio Broda. Kao slobodan novinar izveštavao je za mnoge medije iz Pariza i Haga. Objavljivao je eseje i priče u listovima i časopisima bivše Jugoslavije. Priče je objavio u knjizi Kula Radetina (Beograd, 1978). Neke od njih prevedene su na strane jezike, a jedna pretočena u TV dramu Posjeta. Romanom Omaha (Beograd, 1986) otvorio je do tada tabu temu bune u Cazinskoj krajini 1950. godine. Taj roman o gladnoj godini i represiji u epohi socijalizma, o odnosu iskonske individualnosti i nametnute kolektivnosti, sukobu proklamovanog i stvarnog, bio je književna intonacija potonjih istorijskih, sociološko-političkih i publicističkih istraživanja o Cazinskoj buni, koja traju do dana današnjeg. U Laguni je 2014. objavio svoj drugi roman Kako ubiti gospodina Frojda, o atmosferi pred Sarajevski atentat na periferiji Austrougarske, u Bosni, i potvrdio se kao vrstan pripovedač modernog senzibiliteta i izgrađenog stila.