NISAM SIGURAN, MISLIM DA SE RADI O BRODU JADRAN U TIVTU

RAZGLEDNICA BROD LIBURNIJA

1958.g.

stanje se vidi na fotografijama

Dimenzije: 9,3 x 6,3 cm Paprir Agfa-Lupex Mali gornji levi deo ćoška nedostaje, Mestimične fleke,Tragovi korištenja,starosti, Stanje kao na fotografijama

aluminijumska piksla sa broda istra,inace brod je bio perjanica u floti jadrolinije u bivsoj sfrj

fotografija stari print auto,brod dimenzije 22,5 x 17 cm

5 fotografija rečnog broda , makete, kapetana i posade rečnog broda Krajina iz 1953 godine. Originali, veličina tri fotografije 9 x 12 cm , jedna 8,5 x 13,5 cm , jedna 9,5 x 14 cm , Jugoslovenska rečna mornarica. Istorija broda počinje daleke 1928. godine, kada je u brodogradilištu nemačkog grada Regenzburga za potrebe dinastije Karađorđević po ceni od tada neverovatnih milion i po zlatnih maraka izgrađeno skupoceno plovilo pod imenom „Dragor”, iako je prvobitna ideja bila da se zove „Prestolonaslednik Petar”. Sa tri salona, dva apartmana i 18 dvokrevetnih kabina, luksuzna čelična jahta sa drvenom palubom od mahagonija pripala je Mornarici Kraljevine Jugoslavije. Mogla je da razvije brzinu od 22 kilometra na čas nizvodno i 14 uzvodno, sa daljinom plovidbe od oko 1.000 kilometara. „Dragor” je u službi vladarske porodice bio sve do 1941. kada je, prema jednoj verziji, zarobljen i predat čelnicima hrvatske rečne flote. Podaci kazuju da je tokom Drugog svetskog rata brod poklonjen bugarskom kralju Borisu, ali su ga Nemci preuzeli i smestili u gornji tok Dunava gde je i dočekao kraj oružanih sukoba. I tada je već bio u prilično lošem stanju. Posle rata došla je nova vlast, a brod je dobio novo ime – „Krajina”. Postoje priče da je Josip Broz koristio jahtu sve do svoje bolesti i smrti, i na njoj obavljao državničke poslove, a govorkalo se i da je prilikom krstarenja do Beča i nazad priređivao svojevrsne bahanalije. Ipak, neki savremenici tog doba koji su poznavali članove posade tvrde da ništa od toga nije tačno i da je maršal Tito na „svoju” jahtu kročio dva, tri puta u životu. Posle njegove smrti doneta je odluka da se „Krajina” pretvori u muzej na vodi, ali ideja nije zaživela. To međutim nije sprečilo Istorijski muzej Srbije da brod zaštiti kao istorijski objekat, čime je sprečeno njegovo rasparčavanje i prodaja u delove. Ipak, sredinom osamdesetih godina prošlog veka „Krajina” je rashodovana sa spiska sredstava Ratne mornarice jer joj je bio potreban detaljan remont, a za to nije bilo ni para, ni interesovanja. Uskoro je prodata „Zlatari Majdanpek” koja ju je usidrila kod hotela „Jugoslavija”, sa idejom da se od nje napravi pokretni prodajni salon za zlatni nakit. Urađen je samo takozvani interventni remont, a pričalo se da je obnova gornje palube urađena traljavo. Krajem devedesetih „Titovu” jahtu kupuje privatna firma „MAG Intertrejd”. Namera je bila da se uradi potpuna restauracija. Trebalo je da beskorisna parna mašina bude zamenjena savremenim dizel motorima i da se brod dovede plovno stanje. U Brodogradilištu „Beograd” započeta je obnova „Krajine” koja međutim nikada nije dovršena. Brod je izdat ekipi filma „Na lepom plavom Dunavu”. I onda se dogodio požar od koga se „Krajina” nikada nije oporavila.

stanje se vidi na fotografijama,manja fotografija dimenzije 7,1 x 10,2 cm.

ima tragova savijanja po sredini i u desnom donjem delu

KAO NA SLICI, U PPOZADINI SE VIDI KRMENA VOJNO POMORSKA ZASTAVA JNA 11,5x8,5cm

NE VIDI SE TACNO IME BRODA, U POZADINI MOST , STANJE SA SLIKE

Baška voda Viška bitka 1866 plaketa U čuvenom Viškom boju 1866. godine, koji je bio presudna pomorska bitka između ratnih mornarica Habsburške monarhije i Kraljevine Italije, učestvovalo je i nekoliko mornara iz Baške Vode , Dalmacija, Hrvatska. Pomorska bitka kod Visa dogodila se 20. jula 1866. u Jadranskom moru kraj ostrva Vis (u Viškom kanalu). Završila je pobedom manje austrijske flote nad većom italijanskom. To je bila prva veća pomorska bitka u kojoj su korišćeni parni i gvozdeni , oklopni brodovi, i jedna od poslednjih u kojoj je korišćeno namerno zabijanje broda u brod (kljunov udar). To je prva bitka u kojoj su se oklopljeni brodovi sukobili na otvorenom moru. Na austrijskoj strani je učestvovao veliki broj mornara iz Dalmacije , Srba i Hrvata. Međutim, sukob između Italije i Austrije bio je tek sporedna scena znatnijeg Austrijsko-pruskog rata, gdje je Austrija u glavnoj Bitki kod Sadove u Češkoj (3. jula 1866.) pretrpela vrlo težak poraz: Austrija je morala pristati na Prusku aneksiju celog niza nemačkih državica koje su do tada bile povezane sa Austrijom - te je takođe morala prepustiti Veneciju i Veneto pruskom savezniku Italiji. Material : bronza Prečnik 8,5 cm Težina : 225 grama RETKOST !