Kažimir Pribilović : 50 godina školskog broda `Jadran` / Beograd : Mornarički glasnik, 1983 , Fizički opis 95 str. : ilustr. ; 24 cm Pomorska biblioteka ; ǂsv. ǂ34 Школски брод `Јадран` ; Jugoslovenska ratna mornarica ; Поморство -- Југославија Očuvanost 4.

PRIRUCNIK PRVE POMOCI ZA POMORCE NA BRODU B.Pajovic - N. Drakulovic MINISTARSTVO POMORSTVA I SAOBRACAJA PODGORICA LUCKA KAPETANIJA KOTOR Kotor 1998. Mek povez 55 str. Vidna fleka na prvoj strani .

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

Beograd 2012. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 166 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. D7 Vitomir Bujišić u sećanjima na Šabac i Beograd svoje mladosti, pored potvrde da je oduvek bio novinar (samo to nije znao), ostavlja dokument o jednom vreme nu tako što vodi čitaoca kroz pitomo doba između dva svetska rata, da vidi predele kojih više nema i upozna ljude o čijim dušama i mislima ništa nije znao. A ako je taj čitalac, pod korom godina, bar u dnu duše sačuvao dete u sebi, može da se sa Vitom igra na poljici klisa ili da od flis papira pravi zvezde koje sjajno izgledaju i lete. Jednostavnim stilom, pisac gradi zlatni most sećalja kojim čitalac lako prelazi pa se sa šabačkim dečacima švercuje na utakmici „Mačve”, preplivava Savu, lepi brkove za večernju predstavu u bioskopu „Pariz”, zabranjenu za đake, hvata štiglice u Benskoj bari, ali i uživa u čarobnom mraku prve pozorišne predstave ili trkama brzih kolja na hipodromu, naročito kada gostuju kozaci sa Kubana. Sadržaj: ŠABAC MOJE MLADOSTI Deset decenija unazad Srbi srušili toranj Zgrade kojih danas nema Moji profesori Šabac — „Mali Pariz” Sveslovenski slet u Beogradu Čuveni trgovci i zanatlije Prve pijace Događaji 1929. godine Bioskopi Crveni sneg Brodom do Beograda Preplivavanje Save Godišnja doba i mladost Prve kobjičke trke u Šapcu Pad aviopa na Šabac Ugledna šabačka porodica Bujišić BEOGRAD MOJE MLADOSTI U Drugoj beogradskoj gimnaziji Godine u novoj školskoj i životnoj sredini Nekad bilo a sad nema Školske priredbe Moj kulturni život Agenti specijalne policije u školi Učešće u demonstracijama Zagonetna smrt Patrijarha Varnave O čuvenoj Skadarliji Šta se zbivalo na svetskoj sceni u moje đačko doba Znamenite ličnosti iz sveta u Beogradu Televizija na starom sajmištu RECENZIJE Zelena grana uspomena Vitomir Bujišić „Šabac i Beograd moje mladosti“

Žetva duha: žitija svetih - Prepodobnomučenica Mati Marija Skopcova Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od svih ovih“. Ta eklisiologija Crkve koja je otvorena za sve u Žetvi Duha se manifestuje već u naslovima žitija, u kojima se pored svetoga često pominje i „ne-sveti“, njegov antagonista: zajedno sa mučenikom Nikiforom pominje se izdajica Saprikije, zajedno sa avom Agrom ava Or, zajedno sa Lavom Katanskim čarobnjak Iliodor. Druga neobična stvar je bezuslovno prihvatanje svih. Neobični sveti Mati Marije ne postavljaju nikakve uslove, uvek su spremni da pomognu, ne prekorevaju nego sastradavaju. Najviši stupanj tog bezuslovnog prihvatanja i bezuslovne ljubavi je spremnost da se drugi spase čak i po cenu propasti sopstvene duše. Ova paradoksalna, krajnja požrtvovanost bila je svagdašnji kredo Mati Marije: još u mladosti, u peterburškom periodu života i stvaralaštva, ona piše poemu Skitnica Melmot, o devojci koja je sebe spremna da osudi na večnu propast zarad spasenja onoga ko je svoju dušu prodao đavolu. Za vreme Drugog svetskog rata slična ideja se ponovo javlja u njenoj misteriji Ana. Nezgodna, čudna, provokativna svetost, opisana u žitijima Žetve Duha kao „jurodivost lude ljubavi“ i spremnost na krajnju žrtvu, svojevrstan je nagoveštaj budućeg žitija njihove autorke, same Mati Marije, koja je svoj život do kraja dala drugima, primivši za njih i sa njima mučeničku smrt u nacističkom koncentracionom logoru. Iz Pogovora Natalije Likvinceve Izdavač: Biblos Books, Beograd Godina: 2021 Broj strana: 111 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: TR Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija