odlično očuvana DEUTSCH.3

Očuvanoost (5-) BEN

VIJESTI MUZEALACA I KONZERVATORA HRVATSKE Izdanje 1972 godine,71 strana,broj 4-5

Muharem Durić, novinar, publicista, dramski pisac i romansijer, objavo n hiljade tekstova `Zima jednog lava` prevazilazi granice književnog fenomena i pokazuje se kao delo šireg društvenog značaja. Durić je ovim delom dao značajan doprinos ne samo istoriji srpske književnosti, podigavši spomenik retkom kulturnom podvigu u teško vremenu, već je sačinio i kulturni manifest koji će, ako ikada srpski brod ostvari kontrolu nad samim sobom i odredi matičnu luku prema kojioj će zaploviti, biti istaknuti sveetionik koji će pomoćida se taj slosrećni brod, kako toliko puta ranije, ne nasuče na hridi istorije... nova sa posvetom

Izdavac: Skolska knjiga Zagreb, 1982. mek povez, strana 191 Dobro ocuvana

Negacija institucije corpus Franka Bazalje VIDICI 5 - Živa reč Franka Bazalje Institucije nasilja Ideologija različitosti Objektivnost vlasti Zločini mira Brod koji tone Ludilo / Delirijum Kuda ide psihijatrija... ZAKON 180 (dodatak)... F.B. čuveni italijanski psihijatar, tvorac Zakona 180, donetog u Italiji koji je revolucionisao psihijatrijske ustanove Na strani marginalnih, otkačenih, odbačenih, prezrenih, ugnjetenih muškaraca i žena koji nisu više ljudska bića,

Naslov: Kaži mi jedan razlog da živim : tražeći smisao života Autor: Elevterios Elevteriadis Priredio i preveo: arhimandrit Vasilije Kostić Izdavač: Beograd : Bernar Pismo: ćirilica Br. strana: 119 Format: 21 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana, kao nova je. popularna psihologija, pravoslavlje Živimo bez ideje kuda idemo. Mi smo kao brodovi bez kapetana. Duh modernog doba želi da putovanje bude samo sebi cilj: `Živi svoj život!` – kažu ti. `Koristi svaki trenutak, jedino to je važno.` Zamisli brod sa najboljim karakteristikama. Izgrađen u najboljim brodogradilištima. Poseduje najsavremenije navigacione instrumente i najsavremenije karte. Ima najsposobniji kadar. Međutim, ako ovom brodu ne damo odredište, osuđen je na potonuće. Brod ne može bez odredišta... Odredište mu daje sigurnost. Odredište mu daje značanje. Odredište je ono što čini razliku između života i smrti. Destinacija je neophodna. Elevterios G. Elevteriadis je diplomirao psihologiju na Aristotelovom univerzitetu u Solunu i magistrirao kliničku psihologiju i psihologiju zajednice na Univerzitetu u Istočnom Londonu (University og East London). Radi kao psiholog u privatnim ordinacijama u Sidirokastru i Solunu. Tekstovi koje objavljuje na svom sajtu posvećeni su čoveku, odnosima, nadi, Bogu...

brodarstvo dobro očuvana na klizgeol

prva pomoć na brodu brodarstvo karantin na brodu porođaj na brodu virusi na brodu smrzotinr opekotine ,,, odlično očuvana na klizgeol

na moru na plovidbi brodarstvo odlično očuvana na klizgeol

GOJKO ČELEBIĆ PISCI JEVREJSKOG PRAGA Pogovor - Venko Andonovski Izdavač - Factum, Beograd; Bookara, Zagreb Godina - 2021 642 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Svjetska književnost ISBN - 978-86-80254-45-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Riječ pisca Franz Kafka Johannes Urzidil i Gertrude Theiberger David Gans Edmund Husserl Ernst Weiss Sigmund Freud Oskar Baum Gustav Meyrink Franz Werfel Max Brod Hugo Salus Paul Leppin Milena Jesenska Egon Erwin Kisch Pogovor Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Franc Kafka Dejvid Huserl Ernest Vais Vajs Frojd Majrink Mejrink Verfel Maks Pol Lepin Jasenska Ervin Kiš

Pisci jevrejskog Praga / Gojko Čelebić mek povez sa klapnama 461. strana odlicno stanje Zadivljujuća simfonija o praškoj književnoj i filozofskoj semiosferi... Jedna od najsavremenijih kulturoloških studija danas u Evropi. Venko Andonovski Gojko Čelebić (1958, Podgorica) studirao je starogrčki jezik i književnost na Karlovom univerzietu, a diplomirao na Fakultetu dramskih umjetnosti u Pragu. Doktorat u oblasti svjetske komparatistike, o Miguelu de Cervantesu, i uticaju na slovenske književnosti, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je, prije svega, romansijer (objavio 12 romana), zatim pripovjedač (11 zbirki pripovjedaka), sa još petnaestak knjiga u gotovo svim žanrovima - esej, naučna proza, drama, scenario, uključiv četiri pjesničke zbirke. U scenskom stvaralaštvu, pored pozorišnih i filmskih režija za njim je dvadesetak drama, dramatizacija, filmskih scenarija i sl. Autor je dva dugometražna filma. Sadržaj: Riječ pisca Franz Kafka Johannes Urzidil i Gertrude Theiberger David Gans Edmund Husserl Ernst Weiss Sigmund Freud Oskar Baum Gustav Meyrink Franz Werfel Max Brod Hugo Salus Paul Leppin Milena Jesenska Egon Erwin Kisch Pogovor boz5+

RATNE MORNARICE U VOJNIM INTERVENCIJAMA 1967 - 1988 Anton Žabkar kapetan bojnog broda Izdanje mornaričkog glasnika Beograd 1990 , Pomorska biblioteka , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , latinica, ilustrovano, 130 strana vrlo dobro ocuvano ,sadrzaj je cist / (kutija 7)

Bobby Schenk Hafen Manöver Lučki manevri Kako pripremiti sebe i posadu za manevar u luci, odgovarajuću opremu, komandni jezik, sve mogućnosti odlaska i pristajanja na pristaništu i bovi, okretanje, vučenje i vuču, upotrebu užeta i brana, jedara i motora i mnogo više Bobi Šenk je sakupio više informacija o ovoj temi iz svog ogromnog pomorskog iskustva i objasnio je na razumljiv način. Vešti manevri u luci ponos su svakog zapovednika broda - ova knjiga pokazuje kako se nositi u teškim situacijama. odlično očuvana- kao nova

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Saul Friedländer (hebrejski: שאול פרידלנדר; rođen 11. listopada 1932.) je povjesničar češko-židovskog podrijetla i profesor emeritus povijesti na UCLA. Biografija Saul Friedländer rođen je u Pragu u obitelji Židova koji su govorili njemački. Odrastao je u Francuskoj i proživio je njemačku okupaciju 1940.–1944. Od 1942. do 1946. Friedländer je bio skriven u katoličkom internatu u Montluçonu, blizu Vichyja. Dok se skrivao, prešao je na rimokatolicizam i kasnije se počeo pripremati za katoličkog svećenika.[1] Njegovi su roditelji pokušali pobjeći u Švicarsku, umjesto toga uhitili su ih francuski žandarmi iz Vichyja, predali Nijemcima i usmrtili plinom u koncentracijskom logoru Auschwitz. Friedländer je tek 1946. saznao sudbinu svojih roditelja. Nakon 1946. Friedländer je postao svjesniji svog židovskog identiteta i postao je cionist. Godine 1948. Friedländer je emigrirao u Izrael na Irgun brodu Altalena. Nakon završene srednje škole služio je u Izraelskim obrambenim snagama. Od 1953. do 1955. studira političke znanosti u Parizu.

Marko Tulije Ciceron O prirodi BogovaMeki povezKnjiga prvaPri kraju života veliki rimski državnik i filozof Marko Tulije Ciceron (106. – 43. g. pr. Kr.) okreće se od svoje govorničke i političke karijere filozofiji i religiji te 45. g. pr. Kr. piše knjigu O prirodi bogova (De Natura Deorum). U formi dijaloga Ciceron sučeljava mišljenja triju prevladavajućih filozofskih pravaca svoga vremena: epikurejsko, stoičko i ono atenske Akademije. Smatra se da stav autora zastupa akademičar Cotta, epikurejce zastupa Vellej, a Lucilije Balbo stoike. Trojica sudionika raspravljaju o tome postoje li bogovi ili Bog, kakva je njihova ili njegova priroda, upravljaju li univerzumom i kakav je njihov odnos prema ljudima. Iako prethodi Kristovom rođenju, Ciceronova knjiga zvuči suvremeno jer otvara pitanja oko kojih se i danas vode žestoke rasprave.o-prirodi-bogova-ciceronŠto je tako jasno i tako očigledno, kad pogledamo u nebo i promotrimo što je na njemu, kao to da postoji neka volja najuzvišenijeg uma koja time ravna?…Ako bi tko u to posumnjao, zaista ne shvaćam zašto ne bi dvoumio postoji li Sunce ili ne, jer po čemu je ovo drugo jasnije od prvoga?Donosimo izvadak stoičkog izlaganja iz drugog sveska knjige koji predstavlja sačuvan antički pokušaj dokazivanja postojanja Boga koji s providnošću upravlja svijetom i brine se za čovjeka. Sam Ciceron na kraju knjige zaključuje da mu se Balbovo izlaganje čini bližim onom što sliči istini.“Ako su svi dijelovi svijeta tako uređeni da nisu mogli biti bolji po korisnosti niti ljepši po izgledu, pogledajmo da li je to slučajno ili su pak oni u takvu stanju da se nisu mogli okupiti drugačije nego osmišljenim ravnanjem i Božjom providnošću. Dakle, ako je ono što je stvorila priroda bolje od onoga što je stvorilo umijeće, a umijeće bez razuma ništa ne stvara, ni prirodu ne treba smatrati nerazumnom. Kad ugledaš kip ili sliku, znaš da je to djelo umijeće, kad iz daljine vidiš kako se kreće brod, ne sumnjaš da se on kreće zbog razuma i umijeća, ili kad promatraš sat, bilo sunčani, bilo vodeni, znaš da on pokazuje sate zahvaljujući umijeću, a ne slučajno; kako bi se s time slagalo mišljenje da u svijetu, koji obuhvaća i ta umijeća i njihove umjetnike i sve ostalo, nema promišljenosti i razuma? Kad bi netko u Skitiju ili Britaniju donio onu kuglu koju je nedavno načinio naš prijatelj Posidonije, čiji pojedini pokretni dijelovi prikazuju kretanje Sunca, Mjeseca i pet lutajućih zvijezda za svaki pojedini dan i noć, onako kako je tome na nebu, tko bi u onoj barbarskoj zemlji sumnjao da je ta kugla proizvod razuma? A ovi su u nedoumici je li svijet, iz kojeg se stvara i rađa sve, nastao slučajno, nekakvom nužnošću ili Božjim umom i razumom…Zamislimo mrak kakav je nekad, kako se priča, nakon što su iz Etne izbili plamenovi, zamračio okolno područje, tako da dva dana nijedan čovjek nije mogao vidjeti čovjeka, a kad je trećeg dana zasjalo Sunce, činilo im se kao da su oživjeli. Ako bi se isto tako dogodilo da nakon vječnog mraka iznenada ugledamo svjetlost, kakvim bi nam se učinio izgled neba? Svakodnevnim gledanjem i navikom očiju, međutim, navikne se i duh, pa se ne čudi stvarima koje uvijek vidi niti pita za njihove razloge, kao da nas na istraživanje razloga treba poticati novost stvari više nego njihova važnost. Tko može nazvati čovjekom onoga tko je uvidio tako pravilno kretanje neba, tako skladno uređenje zvijezda i takav raspored i vezu među svime, a poriče da je u tome ikakav razum i kaže da slučajno nastaje sve ono što se odvija takvom mudrošću da mi to nikakvom svojom mudrošću ne možemo dokučiti? Kad vidimo da nešto pokreće neki stroj, primjerice kuglu, sat ili bezbroj drugoga, ne sumnjamo da su to djela razuma. A kad pogledamo kako se nebo giba i okreće čudesnom brzinom i pritom neprestano stvara godišnje mijene na zdravlje i održanje svega, zar sumnjamo da se to događa ne samo razumom nego izvrsnim i Božjim razumom?Sada već možemo ostaviti podrobnu raspravu i očima pogledati ljepotu stvari o kojima kažemo da su stvorene Božjom providnošću.Pogledajmo najprije čitavu Zemlju. Smještena je u sredini svijeta, čvrsta i okrugla i svojom silom zaobljena sa svih strana, odjevena cvijećem, travama, stablima, plodovima, a nevjerojatno mnoštvo svega toga neiscrpno je raznoliko. Dodaj tomu nepresušne izvore, prozirne vode rijeka, zelene pokrove obala, šupljine dubokih špilja, oštre stijene, visine strmih brda i nepregledne livade; dodaj i skrivene žile zlata i srebra i beskrajnu količinu mramora. A koliko je i kako različitih vrsta životinja, pitomih i divljih, kako sve ptice lete i pjevaju, koliko je hrane za stoku, koliko toga živi u šumi! Što reći o ljudskom rodu, koji je postavljen za čuvara Zemlje i ne dopušta da je nagrđuju divlje zvijeri i pustoši korov, zahvaljujući čijem su radu polja, otoci i obale okićeni sjajnim zgradama i gradovima. Ako bismo to mogli promotriti kako duhom, tako i očima, promatrajući čitavu Zemlju, nitko ne bi sumnjao u Božji razum.4/27

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karma i bolesti Pobeda nad besom Pobeda nad strahom Filozofija snova Svami Sivananda Karme i bolesti – Svami Šivananda Karme i bolesti: Četiri knjige u jednoj! Jedan od najvećih indijskih mudraca 20. veka pomaže nam da shvatimo uzročno-posledičnu vezu između naših postupaka i raznih vrsta oboljenja koja iz njih proističu. “”Sve bolesti od kojih od rođenja patimo su proizvodi postupaka koje smo učinili u prethodnim vremenima… Loša dela ne prolaze bez gorkih posledica po počinioca. Ovde su navedeni neki od brojnih žalosnih životnih uslova u kojima čovek mora da živi usled svojih nepažljivih grešnih dela.””””Strah je veliki neprijatelj čoveka. On je protivnik njegovog napretka. On remeti njegov mir i sklad. Sisa i crpi njegovu vitalnost i energiju. Psiholozi su mišljenja da ne može biti apsolutne neustrašivosti i da se jedino može uložiti odlučan napor da se savlada strah. To je netačno. Psiholozi nemaju transcendentalno iskustvo. Savršen mudrac koji ima znanje o Bramanu je apsolutno neustrašiv.”” Ova knjiga baca mnogo svetla na uzroke i karakteristike straha. Ona predlaže delotvorne lekove za istrebljenje straha i razvijanje hrabrosti i moralne čvrstine.””Uzrok greha ili pogrešnog postupanja u ovom svetu je želja. Bes je samo oblik želje. Bes je zapravo sama želja. Jer, kada želja nije zadovoljena, čovek postaje ljut na one koji stoje kao prepreka na putu ispunjenja.” “Sri Svami Šivanandađi Maharadž pruža nam dragoceno uputstvo za metode za vođenje rata protiv ovog kobnog neprijatelja čoveka. Duboka mudrost dolazi kroz razmišljanje o snovima. Niko nije zaista sebe upoznao ako nije izučavao svoje snove. Izučavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naša duša. Svaka predstava u snu ima značenje. San je poput pisma napisanog na nepoznatom jeziku. Snovi imaju svrhu ili razveseljavanja ili rastuživanja i zastrašivanja sanjača, da bi mu time bilo uzvraćeno za njegova dobra i loša dela. Njegova adrišta (sila prošlih karmi) na ovaj način obezbeđuje delotvoran uzrok snova. Sve dok sanjač sanja, objekti sna su stvarni. Kada se probudi, sanjani svet postaje iluzoran. Kada čovek dostigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj svet jave postaje nestvaran kao i svet sna.” Svami Sivananda Sarasvati (engleski: Svami Sivananda Sarasvati, Devanagari: savāmī śivānanada sarasasarasarasava, 8. 01. 08. 2007. godine, 8. 8. 19. 19. – 19. 08. u Indiji ru, propovednik joge i Vedante. Osnovao je Društvo za božanski život u Rišikešu, Utarakhandu 1936. godine i napisao skoro 300 knjiga o jogi, vedanti i mnogim drugim temama. Život Rani život Svami Šivananda je rođen 8. septembra 1887. u selu Pattamadai, Tamil Nadu, Indija, u pobožnoj porodici PS Vengu Ijera, službenika državnih prihoda i bhakte Gospoda Šive i Parvati Amala, koji ga je nazvao Kupusvami. Odličan je učenik i dobar sportista i gimnastičar. On pokazuje saosećanje prema siromašnima i životinjama. Po završetku srednjeg obrazovanja, pridružio se koledžu u Tiručirapali, gde je učestvovao u debatama i predstavama. Godine 1905. igrala je Elenu u Šekspirovoj drami San letnje noći. Posle tri godine na fakultetu prelazi na Medicinski institut Tanjore, gde je bio odličan učenik. Po završetku instituta počeo je da radi kao lekar u Tiručiju i uz zajam od 100 rupija od majke počeo je da izdaje medicinski časopis Ambrozija. Često poklanja časopis besplatno, jer ga je sramota da traži novac. Ubrzo nakon očeve smrti, dr Kupusvami je pozvan da služi u Maleziji i otišao je na brod Tara 1913. U Maleziji se dr Kupusvami bavio medicinom deset godina, gradeći reputaciju svojom posvećenošću i odricanjem od naknada za siromašne pacijente. . Jedan hinduistički asketa mu je dao knjigu sa duhovnom tematikom Jiva Brahma Aikiam, koja je podstakla njegovo interesovanje za duhovnost. Počeo je da čita knjige Svamija Rame Tirte, Svamija Vivekanande, Šankare, Imitacija Hrista Tomasa Kempiskea, Bibliju i knjige Teozofskog društva. Svakodnevno je praktikovao joga asane, molitvu i obožavanje i proučavao Bhagavad Gitu, Mahabharatu, Ramajanu i Bhagavata Puranu.[1] Kako je vreme prolazilo, stekao je osećaj da medicina leči samo površno i 1923. godine napušta svoju unosnu profesiju i vraća se u Indiju u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. Inicijacija Kupusvami je sleteo u Madras i posetio Varanasi, Nasik, Punu i Rišikeš, gde je 1. juna 1924. sreo svog gurua Svamija Višvanandu Sarasvatija, koji ga je inicirao u monaški red koji je osnovao Shankara dasanami sampradaia i dao mu ime Šivananda. Pošto je Kupusvami proveo samo nekoliko sati sa svojim guruom, potpunu ceremoniju inicijacije je kasnije izveo Svami Višnudevananda, šef Kailaš ašrama. Nakon svoje inicijacije, Šivananda se nastanio u Rišikešu i posvetio se intenzivnoj duhovnoj praksi. Nekoliko godina se podvizavao, ali i pomagao bolesnima. Uz novac od polise osiguranja, Šivananda je 1927. godine osnovao medicinsku službu u Lakšmandžuli i služio je hodočasnicima, svecima i siromašnima koristeći svoje medicinsko znanje. Šivanandina duhovna praksa je kulminirala iskustvom nirvikalpa samadhija (ekstatične nadsvesti).[2] Posle nekoliko godina, Sivananda je putovao po celoj Indiji i posetio mnoga svetilišta i svece, uključujući Ramesvaram i ašrame Šri Aurobindo i Ramana Mahariši u Južnoj Indiji, Badrinath u Utarakhandu i posetio jezero Manasarovar na planini Kailash (na Tibetu) 1931. Provodi sankirtan (grupno versko pevanje) i drži govore....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr. Milenko S. Filipovic Etnologija i nas sistem obrazovanja Miljenko Fadljevic Vaznost Etnologije za obrazovanjei odgoj suvremenog coveka Milenko S. Filipović (Bosanski Brod, 8. novembar 1902 — Beograd, 22. april 1969) bio je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih etnologa i etnografa.[1] Osnovni biografski podaci Rođen 8. novembra 1902. godine u Bosanskom Brodu u porodici željezničara sa ukupno sedmero djece. Milenko S. Filipović je bio istaknuti jugoslovenski antropogeograf i svjetski poznat i priznat etnolog, istraživač širokih geografskih prostranstava i još dubljih narodnih običaja, migracija srpskog stanovništva i njihovih posljedica, do veoma rijetkih i teško uočljivih pojava i posljedica narodnog života. Školovanje Osnovnu školu završio je u gradu Visokom, vozareći željeznicom iz obližnjih Podlugova. Gimnaziju pohađa u Tuzli u teškim uslovima Prvog svjetskog rata, gdje ga materijalno pomaže kao i druge odlične učenike industrijalac Danilo Pantić. Kao odličan učenik Milenko daje instrukcije slabim đacima i tako materijalno pomaže školovanje svoje braće i sestara. Upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu (1921) gdje studira grupu predmeta: geografija, etnologija i nacionalna istorija kod najvećih naučnika toga vremena, geografa Jovana Cvijića i etnologa Tihomira Đorđevića i Jovana Erdeljanovića. Iako je dao mnogo radova iz antropogeografije, profesor Filipović je ipak na prvom mjestu bio etnolog. Studije završava za tri i po godine u svojoj 23. godini života. Kada je mjesto profesora geografije u Velesu, u Makedoniji, odmah nastavlja sa naučnim radom na izradi doktorske disertacije: “Visočka nahija”, koju je odbranio 1928. Godine. Disertacija od 456 stranica teksta objavljena je iste godine u Beogradu u čuvenoj Cvijićevoj ediciji “Naselja srpskih zemalja”. Naučni rad U čuvenoj Cvijićevoj ediciji “Naselja srpskih zemalja”, tokom života objavio je dosta radova, a važniji su: “Vogošća i Bioča u Bosni”,” Život i običaji narodni u Visočkoj nahiji”, „Glasinac”, „Rama” u Bosni i “Takovo”. 1930. godine je izabran za docenta i za vandrednog profesora 1937. godine na mladom Filozofskom fakultetu u Skoplju. Sa područja Makedonije profesor Filipović je objavio nekoliko desetina većih i manjih radova i postao član Naučnog društva. Jedan je od pokretača osnivanja Etnološkog društva Jugoslavije i glavni urednik časopisa “Etnologija”. Bogati naučni rad profesora Filipovića prekida Drugi svjetski rat na području Jugoslavije od 1941-1945. godine, koji je preživio u Beogradu. I u takvim uslovima profesor Filipović nastavlja sa naučnim radom, tako da je odmah poslje oslobođenja izabran za Naučnog saradnika Srpske akademije u Beogradu. Kao već istaknuto naučno ime dobija Rokfelerovu stipendiju i provodi jednu školsku godinu na Harvardskom univerzitetu u SAD, gdje ne samo sluša, nego i drži predavanja na engleskom jeziku, koji je sam naučio. Zbog zapaženih naučnih radova izabran je za naučnog saradnika Harvardskog univerziteta. Slobodno vrijeme je koristio za upoznavanje i skupljanje građe o Srbima u Americi od obala Atlantika do obala Pacifika. Na novootvorenom Filozofskom fakultetu u Sarajevu izabran je po pozivu za redovnog profesora na predmetima antropogeografija i etnologija 1955. godine. I tokom relativno kratkog boravka u Sarajevu razvio je snažnu naučnoistraživačku i organizacijsku djelatnost. Tako je već 1957. godine kao glavni urednik prvog geografskog naučnog časopisa u Bosni i Hercegovini “Geografskog pregleda” objavio veoma zapaženi uvodni članak “Cvijićeva antropogeografska škola”. Ostao je glavni urednik ovog časopisa do odlaska u penziju (1962). Istovremeno je izabran za člana Naučnog društva BiH, a zatim za redovnog člana Akademije nauka BiH. Od 1959. Do 1964. godine bio je direktor Balkanološkog instituta Akademije nauka BiH. Organizovao je i učestvovao sa nekoliko referata na čuvenom Simpozijumu o srednjovjekovnom katunu. Ni teška bolest nije mogla spriječiti profesora Filipovića da nastavi sa svojim naučnim radom u Sarajevu i u Beogradu. Brojni su radovi profesora Filipovića u Dijelima Akademije nauka BiH u Sarajevu kao što su: “Lepenica kao regija“,“Popovo u Hercegovini“(zajedno sa Lj. Mićevićem), “Majevica“(S obzirom na etničku prošlost i etničke osobine majevičkih Srba),“Srpska naselja u Beloj Krajini“, i na desetine manjih po obimu, ali zato veoma značajnih po sadržaju. Radovi profesora Filipovića objavljeni su i u tri jugoslovenske enciklopedije, a navodimo samo najznačajnije kao: “Kućna zadruga“, “Rod“, “Krsna slava“, “Bratstvo“, “Cigani“, „Cincari“ i brojni drugi. Profesor Filipović zapazio je na desetine odličnih studenata, koje je stalno motrio i pomagao im da uspeju u teškom naučnom radu. Desetak od njih su postali poznati naučnici u svojim naučnim disciplinama. Pojedini njegovi učenici čuvaju brojna pisma kojima je ovaj nesebični učitelj izražavao gotovo roditeljsko staranje za njih. Још неки од важнијих Филиповићевих етнолошких радова су: „Деформисање лубање у Југославији`, „Тетовисање у јужној Србији`, „Србљаци`, „Етничке прилике у Македонији и Старој Србији`, „Обичаји и веровања у Скопској котлини`, „Несродничка и предвојена задруга`, „Галипољски Срби`, „Живот и обичаји народа у Височкој нахији`, „Трачки коњаник у обичајима и веровањима балканских народа` „Женска керамика код Балканских народа`, „Цинцари у Босни`, „Горња Пчиња, „Постанак и развитак групе банатских Хера“, „Стварање етничких група на планинама`, „Структура и организација средњевековног катуна`, „Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије` „Различита етнолошка грађа из Црне Горе и Санџака`, „Етнолошке белешке из источне Херцеговине`, „Јован Цвијић и српска етнологија` итд. Među brojnim antropogeografskim studijama prof. M. Filipovića ističu se radovi: „Visočka nahija`, „Severna veleška sela`, „Debarski Drimkol`, „Golo Brdo“, „Glasinac`, „Rama u Bosni`, „Takovo`, „Popovo u Hercegovini`, „Has pod Paštrikom`, „Modriča nekad i sad`, „Položaj i teritorijalni razvitak Velesa`, „Nomadski stočari na Ograždenu`, „Cvijićeva antrapogeografska škola` itd. [2] Kroz čitav svoj prilično težak život radio je sa ogromnom energijom ne priznavajući životne teškoće. Zato je uspio da u svom naučnom objavljenom radu ima gotovo 400 stotine bibliografskih jedinica. Cijeli život profesora Filipovića bio je posvećen naučnom istraživanju i naučnim radovima. Taj rad je poznat i priznat ne samo u Jugoslovenskim zemljama već i u širokim naučnim krugovima u inostranstvu, jer su pojedini Filipovićevi radovi objavljeni i izvan naše zemlje. Temeljno znanje stranih jezika omogućilo je prof. Filipoviću poznavanje svetske naučne literature. Od manjih članaka o pojedinim sitnijim problemima brzo je prešao na zaokrugljene i potpunije studije. Neke njegove studije su najbolje koje postoje u jugoslovenskoj etnološkoj i antropogeografskoj nauci.[2] Smrt Profesor Filipović je umro 22. aprila 1969. godine, poslje teške bolesti, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu nadaleko od jednog od svojih učitelja Jovana Cvijića i slavnog književnika i borca za narodna prava Petra Kočića. Smrću profesora M. Filipovića naša nauka izgubila je vatrenog pobornika. On će ostati u trajnom sećanju jugoslovenskih etnologa i geografa, a pre svega njegovih učenika i saradnika. Ostaće oličenje izuzetne energije i etičke postojanosti. Ovo nekoliko redova neka mu bude samo stručak priznanja od zahvalnog učenika i prijatelja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Džozef Marfi (20. maj 1898. - 16. decembar 1981.) je irski, naturalizovani američki autor i predvodnik nove misli, orijentisan ka božanskoj i religioznoj nauci. Džozef Denis Marfi rođen je u Bejlidahobu, u okrugu Kork, u Irskoj, kao sin direktora privatne dečačke škole i odgajaen je kao rimokatolik . Pridružio se jezuitima . U dvadesetim godinama, pre nego što je postavljen za sveštenika, iskustvo lekovite molitve navelo ga je da napusti jezuite i emigrira u Sjedinjene Države 1922; putovao je kao kormilar na brodu RMS Sedrik, ploveći iz Liverpula u Engleskoj do luke Njujork; na brodskom manifestu za putnike njegovo zanimanje navedeno je kao hemičar, britanski termin za farmaceuta. U Njujorku je postao profesionalni farmaceut (do tada je diplomirao hemiju ). Ovde je pristupio Crkvi Isceljujućeg Hrista (deo Crkve Božanske nauke ), gde je Emet Fok postao poglavar 1931. [1] Karijera Marfi je putovao u Indiju i proveo dosta vremena sa indijskim mudracima, učeći hinduističku filozofiju . Kasnije je u Americi formirao novu crkvu sa hinduističkim ideologijama. Sredinom četrdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je upoznao osnivača religiozne nauke Ernesta Holmsa, a Holms ga je 1946. zainteresovao za religijsku nauku, nakon čega je predavao u Ročesteru, u Njujorku, a kasnije i na Institutu za religijsku nauku u Los Anđelesu. Sastanak sa predsednikom Udruženja za božansku nauku Ervinom Gregom doveo ga je do premeštanja u Božansku nauku, a on je postao poglavar Crkve Božanske nauke Los Anđelesa 1949., koju je izgradio u jednu od najvećih kongregacija Nove misli u zemlji.[traži se izvor] [ цитирање потребно ] Privatni život i smrt U sledećoj deceniji Marfi se oženio, doktorirao psihologiju na Univerzitetu Južna Kalifornija i počeo da piše. Nakon što mu je prva supruga umrla 1976. godine, oženio se svojom dugogodišnjom sekretaricom. Preselio je svoje poglavarstvo u Laguna Hils u Kaliforniji, gde je i umro 1981. godine. Njegova supruga, dr. Džin Marfi, nastavila je da radi u ovom poglavarstvu nekoliko godina nakon toga. Bibliografija To je to ili umetnost metafizičke demonstracije (1945) Točkovi istine (1946) Savršeni odgovor (1946) Vrhovno majstorstvo straha (1946) Sveti Džon Spiks (1948) Ljubav je sloboda (1948) Mistično objašnjeno ( dvanaest sila) (1948) Bogatstvo je vaše pravo (posebne meditacije za zdravlje, bogatstvo, ljubav i izražavanje) (1952) Čuda vašeg uma (1953) Božiji miris (1953) Magija verovanja (1954) Značenje reinkarnacije (1954) Veruj u sebe (1955) Kako privući novac (1955) Putovanje sa Bogom (1956) Mir u sebi (revidiran Sveti Džon Spiks) (1956) Molitva je odgovor (1956) Kako koristiti svoju isceljujuću moć (1957) Tihi trenuci s Bogom (1958) Moli svoj put kroz to (1958) Lekovita moć ljubavi (1958) Ostanite mladi zauvek (1958) Mentalni otrovi i njihovi antidoti (1958) Kako se moliti s špilom karata (1958) Živeti bez naprezanja (1959) Tehnike molitvene terapije (1960) Nuklearna religija (1961) Gospod nas uči da se molimo (drugo poglavlje putovanja sa Bogom) (1962.) Zašto se ovo dogodilo meni? (1962) Moć vašeg podsvesnog uma (1963) Čudesa umne dinamike (1964) Neverovatni zakoni moći kosmičkog uma (1965) Vaša beskrajna moć da budete bogati (1966) Kosmička snaga unutar vas (1968) Beskonačna moć za bogatije življenje (1969) Tajne prvog Činga (1970) Psihička percepcija: magija ekstrasenzorne percepcije (1971) Čudesna moć za beskonačno bogatstvo (1972) Telefizika: Čarobna moć savršenog življenja (1973) Kosmički enerdžajzer: Čudesna snaga univerzuma (1974) Velike biblijske istine za ljudske probleme (1976) Moć je u vama (1977) Božije pesme (1979) Kako koristiti zakone uma (1980) Ove istine mogu vam promeniti život (1982) Zbirka eseja Džozefa Marfija (1987)

Bez podvlačenja i pisanja! Autor - osoba Hajdin, Georgije Naslov Mehanika fluida / Georgije Hajdin Vrsta građe udžbenik Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 1983 (Bor : Bakar) Fizički opis 210 str. : ilustr. ; 24 cm (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Predmetne odrednice Mehanika fluida Mehanika fluida ili hidroaero mehanika je deo mehanike koji izučava zakone ravnoteže i kretanja fluida (tečnosti, gasova i plasme) kao i sile koje deluju na njih. U mehanici fluida zanemaruju se strukturna svojstva tečnosti i gasova i smatraju se kao sredine neprekidno raspoređene u prostoru. Mehanika fluida ima primene u širokom spektru disciplina, uključujući mašinsko, građevinsko, hemijsko i biomedicinsko inženjerstvo, geofiziku, okeanografiju, meteorologiju, astrofiziku i biologiju. Mehanika fluida se može podeliti na statiku fluida, studiju fluida u mirovanju, i dinamiku fluida, studiju efekata sila na kretanje fluida. To je grana mehanike kontinuuma, predmeta koji se bavi modelovanjem materiju bez upotrebe informacija na atomskom nivou; to jest, modeluje se materija sa makroskopskog gledišta, a ne sa mikroskopskog. Mehanika fluida, posebno dinamika fluida, aktivno je polje istraživanja, tipično matematički složeno. Mnogi problemi su delimično ili u potpunosti nerešeni i najbolje ih je rešiti numeričkim metodama, obično koristeći računare. Moderna disciplina, koja se naziva računska dinamika fluida (CFD), posvećena je ovom pristupu. Brzinometrija slika čestica, eksperimentalna metoda za vizuelizaciju i analizu protoka tečnosti, takođe koristi prednosti visoko vizuelne prirode protoka tečnosti. Kratka istorija Bernulijeva jednačina Prva znanja iz mehanike fluida stečena su još u praistoriji. Već tada su ljudi imali neka znanja iz hidraulike. Praveći strele, čamce, pa čak i kuće ljudi su znali kojim oblicima se najlakše može pobediti otpor vazduha i vode. Izučavanje mehanike fluida počelo je u antičkoj Grčkoj. Osnove je postavio Arhimed u svom delu O Plovećim telima, gde je postavljen i njegov zakon: „Sila potiska brojno je jednaka težini telom istisnutog fluida.” Tek je u XVII veku Blez Paskal postavio zakone o prenošenju pritiska u fluidima rekavši da je „pritisak u mirnoj tečnosti konstantan”. Dakle po njegovom mišljenu pritisak u proizvoljnom delu mirne tečnosti je jednak u svim pravcima i prenosi se jednako po celoj zapremini fluida. Mehanikom fluida su se bavili još i Robert Bojl, Edm Mariot, Lagranž, Ojler, Bernuli, Venturi, Ozborn Rejnolds i mnogi drugi fizičari. Pojam fluida Fluid (lat. fluidum: tečnost) je tečnost ili gas, tečna ili gasovita hemijska materija u kojoj molekuli lako menjaju svoj relativan položaj (voda, vazduh i drugo). Privlačne sile među česticama u fluidu slabije su od sila među česticama čvrste materije, ali su još uvek dovoljno velike da izazovu viskoznost. Između fluida velike viskoznosti i amorfne čvrste materije granica nije strogo određena. Idealni fluid je fluid kojem su viskoznost, površinska napetost, kapilarnost i ostale posledice međumolekularnih sila zanemarive. Proučavanjem svojstava fluida bavi se mehanika fluida, koja se deli na hidrostatiku, hidrodinamiku i aerodinamiku. Hukov zakon za fluide Osnovne razlike fluida i čvrstih tela su: fluidi mogu da teku i menjaju oblik zapremine pod dejstvom vrlo malih sila. Fluidi se ponašaju kao elastične sredine samo pri njihovom svestranom sabijanju. Stišljivi i nestišljivi fluidi Ako na površinu tečnosti tangencijalno dejstvuje vrlo mala sila, izazvaće pomeranje elemenata te tečnosti jedan u odnosu na drugi. Dakle, fluidi nemaju elastični otpor na tangencijalni napon, tj. modul smicanja im je jednak nuli G=0. Usled toga tečnost je pokretljiva- teče, tj. ne održava stalan oblik nego samo zapreminu. Gasovi nemaju ni stalan oblik ni stalnu zapreminu te se time razlikuju od tečnosti. Tečnosti su praktično nestišljive pa im je gustina konstantna, tj. ne zavisi od pritiska. Gasovi su stišljivi pa im gustina zavisi od pritiska. Zbog ovih svojstava razlikujemo stišljivi i nestišljivi fluid. U cilju jednostavnijih razmatranja mehanike fluida uvodi se pojam idealnog fluida. To je fluid kod koga je moguće zanemariti unutrašnje trenje. Hidrostatika Hidrostatika je grana hidromehanike (mehanika fluida) koja se bavi pojavama i silama u tečnostima koje miruju. Tri su osnovna zakona hidrostatike: U tečnosti koja ispunjava zatvorenu posudu vanjski se pritisak širi jednoliko na sve strane (Paskalov zakon ili hidrostatički pritisak). Hidrostatički pritisak u tečnosti nastaje zbog njene težine. Eksperimentima se može dokazati da se pritisak u tečnosti: povećava sa dubinom; jednak je na svim mestima na istoj dubini (u istoj tečnosti); deluje jednako u svim smerovima. Praktičnu primenu ima taj zakon kod hidrauličke prese. Svako telo uronjeno u tečnosti gubi od svoje težine onoliko koliko je teška njime istisnuta tečnost (Arhimedov zakon). Dakle, na telo uronjeno u tečnosti deluje uzgon, koji je jednak i suprotno usmeren težini istisnute tečnosti. Drugim rečima može se reći: „Telo uronjeno u tečnost lakše je za težinu istisnute tečnosti”. Kada telo pluta na površini tečnosti, težina mu je jednaka težini tečnosti što je istisnuta onim delom tela koji se nalazi ispod nivoa tečnosti. Hidrodinamika Hidrodinamika je grana mehanike fluida koja se bavi zakonima kretanja tečnosti i pojavama uzrokovanim uzajamnim delovanjem struje tečnosti i tela koje se graniči s tečnošću u kretanju. Golemo značenje vode u razvoju civilizacije prisililo je čoveka da već od davnina rešava praktične probleme vodovodnih sistema, uređaja za natapanje i odvodnju, za kretanje brodova i slično, a s druge strane naučna je znatiželja navodila pojedince da traže teorijska tumačenja složenih pojava u vezi sa strujanjem tečnosti. Prvi značajniji zakoni hidrodinamike potiču iz 17 veka, kada su Evanđelista Toričeli i Isak Njutn postavili zakon o isticanju tečnosti (Toričelijev zakon). Osnove klasične teorijske hidrodinamike postavljene su u 18. veku zakonima o kretanju idealne tečnosti Danijela Bernulija (1738), Leonarda Ojlera (1775) i Žozefa Luja Lagranža (1787). Iz istoga razdoblja potiče i Bordinov zakon o udaru tečnosti (vodni udar ili hidraulički udar). Teorija kretanja idealne tečnosti nije imala većeg značenja za rešavanje praktičnih problema, ali je poslužila kao osnova mnogim zakonima o ponašanju realne tečnosti. Tako je u 19. veku nastala Navijer-Stoksova jednačina o kretanju viskozne tečnosti (viskoznost), te Darsi-Vejsbahov i Hagen-Puazeljeov zakon gubitka energije pri strujanju vode kroz cevi; Ozborn Rejnolds prvi je sistematski istražio laminarno i turbulentno strujanje viskozne tečnosti (1883 – 1889) i dao jednačine turbulentnog strujanja; V. Dž. M. Rankin i Vilijam Froud, baveći se hidrodinamičkim problemima kretanja broda, otkrili su zakone koji su omogućili naučni pristup rešavanju oblika brodskog trupa; H. Helmholc postavio je osnove zakona vrtložnoga strujanja tečnosti oko uronjenog tela (1858), na osnovi čega je Nikolaj Žukovski (1906) razvio teoriju koja je omogućila tačan (egzaktan) proračun profila brodskih i vazduhoplovnih propelera, vahduhoplovnih krila i podvodnih tela. L. Prandtl postavio je teoriju graničnog sloja (1904), koja omogućava jasniji uvid u otpor trenja tela uronjenog u struju tečnosti. Zahvaljujući mnogobrojnim analitičkim i eksperimentalnim istraživanjima u prvoj polovini 20. veka danas je postignut golem napredak u primeni zakona hidrodinamike pri rešavanju složenih praktičnih problema vodovodnih uređaja i hidrauličnih energetskih sistema te problema otpora, propulzije i ponašanja brodova. Brzi razvoj u 20. veku hidrodinamika velikim delom duguje i istraživanjima na području aerodinamike, jer pri brzinama manjima od brzine zvuka vrede isti zakoni za kretanje tečnosti i gasova. Zahvaljujući razvoju računara i eksperimentalnih tehnika, danas je moguće svaku zamišljenu konstrukciju (na primer broda) prvo proveriti na simuliranom računarskom modelu, a potom, u slučaju dobrog rezultata, na modelu u bazenu, što bitno umanjuje troškove ispitivanja i omogućava svakom konstruktoru proveru i razvoj specifičnih hidrodinamičkih jednačina. Velik deo toga, kao i u aerodinamici, zaštićen je kao poslovna tajna pojedinih kompanija. Hidraulika Hidraulika je dio mehanike fluida koji se bavi proučavanjem stanja ravnoteže i strujanja realne tečnosti, ponajprije vode, kroz cevi, kanale i otvore te pojavâ koje nastaju kada takva tečnosti struji oko nekog tela uronjenog u nju. Taj naziv u početku je označavao nauku o kretanju vode u cevima. Danas takvo shvaćanje ima samo istorijsku vrednost. Razvojem proizvodnje i tehnike širila su se i područja proučavanja i primene. Danas je spektar primene hidraulike toliko širok da je teško naći neko područje tehnike u kojem se ne bi na neki način koristili njeni zakoni. Najšira područja primene zakona hidraulike su hidrotehnika, melioracije, hidrologija, opskrba vodom i kanalizacija, hidroenergetika i vodeni transport. MG139 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor:: Džozef Marfi Žanrovi:: Popularna psihologija Izdavač:: Edicija Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 175 Pismo: Latinica Format: 25 cm Primenom svog poznatog duhovnog principa dr Marfi će vas naučiti kako da ostvarite ono što zaista želite i dostignete emocionalno i duhovno blagostanje. U ovoj knjizi ćete saznati kako da zauvek ostanete mladi duhom, savladate strahove, primenite isceliteljsku moć svoje podsvesti i budete zdravi, srećni i uspešni. Da biste živeli boljim životom, potrebno je da izmenite svoj um, a ne okolnosti. Vi ste tvorci sopstvene sudbine i moć promene leži u vašim mislima. Stoga, da biste izmenili sopstveni život, promenite najpre način razmišljanja. Dr Marfi vam nudi praktična rešenja, koja će vam pomoći da svoj um ispunite plemenitim mislima i na taj način da promenite i svoje telo i svoje okruženje. Džozef Marfi (20. maj 1898. - 16. decembar 1981.) je irski, naturalizovani američki autor i predvodnik nove misli, orijentisan ka božanskoj i religioznoj nauci. Džozef Denis Marfi rođen je u Bejlidahobu, u okrugu Kork, u Irskoj, kao sin direktora privatne dečačke škole i odgajaen je kao rimokatolik . Pridružio se jezuitima . U dvadesetim godinama, pre nego što je postavljen za sveštenika, iskustvo lekovite molitve navelo ga je da napusti jezuite i emigrira u Sjedinjene Države 1922; putovao je kao kormilar na brodu RMS Sedrik, ploveći iz Liverpula u Engleskoj do luke Njujork; na brodskom manifestu za putnike njegovo zanimanje navedeno je kao hemičar, britanski termin za farmaceuta. U Njujorku je postao profesionalni farmaceut (do tada je diplomirao hemiju ). Ovde je pristupio Crkvi Isceljujućeg Hrista (deo Crkve Božanske nauke ), gde je Emet Fok postao poglavar 1931. [1] Karijera Marfi je putovao u Indiju i proveo dosta vremena sa indijskim mudracima, učeći hinduističku filozofiju . Kasnije je u Americi formirao novu crkvu sa hinduističkim ideologijama. Sredinom četrdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je upoznao osnivača religiozne nauke Ernesta Holmsa, a Holms ga je 1946. zainteresovao za religijsku nauku, nakon čega je predavao u Ročesteru, u Njujorku, a kasnije i na Institutu za religijsku nauku u Los Anđelesu. Sastanak sa predsednikom Udruženja za božansku nauku Ervinom Gregom doveo ga je do premeštanja u Božansku nauku, a on je postao poglavar Crkve Božanske nauke Los Anđelesa 1949., koju je izgradio u jednu od najvećih kongregacija Nove misli u zemlji.[traži se izvor] [ цитирање потребно ] Privatni život i smrt U sledećoj deceniji Marfi se oženio, doktorirao psihologiju na Univerzitetu Južna Kalifornija i počeo da piše. Nakon što mu je prva supruga umrla 1976. godine, oženio se svojom dugogodišnjom sekretaricom. Preselio je svoje poglavarstvo u Laguna Hils u Kaliforniji, gde je i umro 1981. godine. Njegova supruga, dr. Džin Marfi, nastavila je da radi u ovom poglavarstvu nekoliko godina nakon toga. Bibliografija To je to ili umetnost metafizičke demonstracije (1945) Točkovi istine (1946) Savršeni odgovor (1946) Vrhovno majstorstvo straha (1946) Sveti Džon Spiks (1948) Ljubav je sloboda (1948) Mistično objašnjeno ( dvanaest sila) (1948) Bogatstvo je vaše pravo (posebne meditacije za zdravlje, bogatstvo, ljubav i izražavanje) (1952) Čuda vašeg uma (1953) Božiji miris (1953) Magija verovanja (1954) Značenje reinkarnacije (1954) Veruj u sebe (1955) Kako privući novac (1955) Putovanje sa Bogom (1956) Mir u sebi (revidiran Sveti Džon Spiks) (1956) Molitva je odgovor (1956) Kako koristiti svoju isceljujuću moć (1957) Tihi trenuci s Bogom (1958) Moli svoj put kroz to (1958) Lekovita moć ljubavi (1958) Ostanite mladi zauvek (1958) Mentalni otrovi i njihovi antidoti (1958) Kako se moliti s špilom karata (1958) Živeti bez naprezanja (1959) Tehnike molitvene terapije (1960) Nuklearna religija (1961) Gospod nas uči da se molimo (drugo poglavlje putovanja sa Bogom) (1962.) Zašto se ovo dogodilo meni? (1962) Moć vašeg podsvesnog uma (1963) Čudesa umne dinamike (1964) Neverovatni zakoni moći kosmičkog uma (1965) Vaša beskrajna moć da budete bogati (1966) Kosmička snaga unutar vas (1968) Beskonačna moć za bogatije življenje (1969) Tajne prvog Činga (1970) Psihička percepcija: magija ekstrasenzorne percepcije (1971) Čudesna moć za beskonačno bogatstvo (1972) Telefizika: Čarobna moć savršenog življenja (1973) Kosmički enerdžajzer: Čudesna snaga univerzuma (1974) Velike biblijske istine za ljudske probleme (1976) Moć je u vama (1977) Božije pesme (1979) Kako koristiti zakone uma (1980) Ove istine mogu vam promeniti život (1982) Zbirka eseja Džozefa Marfija (1987)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U rukama držite jednu od brojnih značajnih knjiga dr. Josepha Murphyja, čuvenog američkog duhovnjaka koji je svojim propovijedima silno utjecao na mišljenje ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, a knjigama i na znatan dio zapadnjački orijentiranog svijeta. Njegove riječi unose u slušatelje i čitatelje pouzdanje u Boga. ali i u sebe same, donose mir, stabilnost i sreću. Njegova interpretacija Boga originalna je i u mnogome sukladna suvremenom znanstvenom poimanju Boga. Takva koncepcija Boga otvara mnogo veće mogućnosti Njegove intervencije u čovječjem životu. Iako Murphy preporuča molitvu i pouzdanje u Boga kao važne činitelje osobnog napretka, ne zaboravlja naglasiti važnost vlastitog nastojanja, upornosti, i rad na promjeni svog bića u bolje, savršenije, uspješnije ljudsko biće. U tome su njegove postavke u skladu s najboljom tradicijom američkog suvremenog i psihološki utemeljenog propovjedništva. Džozef Marfi (20. maj 1898. - 16. decembar 1981.) je irski, naturalizovani američki autor i predvodnik nove misli, orijentisan ka božanskoj i religioznoj nauci. Džozef Denis Marfi rođen je u Bejlidahobu, u okrugu Kork, u Irskoj, kao sin direktora privatne dečačke škole i odgajaen je kao rimokatolik . Pridružio se jezuitima . U dvadesetim godinama, pre nego što je postavljen za sveštenika, iskustvo lekovite molitve navelo ga je da napusti jezuite i emigrira u Sjedinjene Države 1922; putovao je kao kormilar na brodu RMS Sedrik, ploveći iz Liverpula u Engleskoj do luke Njujork; na brodskom manifestu za putnike njegovo zanimanje navedeno je kao hemičar, britanski termin za farmaceuta. U Njujorku je postao profesionalni farmaceut (do tada je diplomirao hemiju ). Ovde je pristupio Crkvi Isceljujućeg Hrista (deo Crkve Božanske nauke ), gde je Emet Fok postao poglavar 1931. [1] Karijera Marfi je putovao u Indiju i proveo dosta vremena sa indijskim mudracima, učeći hinduističku filozofiju . Kasnije je u Americi formirao novu crkvu sa hinduističkim ideologijama. Sredinom četrdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je upoznao osnivača religiozne nauke Ernesta Holmsa, a Holms ga je 1946. zainteresovao za religijsku nauku, nakon čega je predavao u Ročesteru, u Njujorku, a kasnije i na Institutu za religijsku nauku u Los Anđelesu. Sastanak sa predsednikom Udruženja za božansku nauku Ervinom Gregom doveo ga je do premeštanja u Božansku nauku, a on je postao poglavar Crkve Božanske nauke Los Anđelesa 1949., koju je izgradio u jednu od najvećih kongregacija Nove misli u zemlji.[traži se izvor] [ цитирање потребно ] Privatni život i smrt U sledećoj deceniji Marfi se oženio, doktorirao psihologiju na Univerzitetu Južna Kalifornija i počeo da piše. Nakon što mu je prva supruga umrla 1976. godine, oženio se svojom dugogodišnjom sekretaricom. Preselio je svoje poglavarstvo u Laguna Hils u Kaliforniji, gde je i umro 1981. godine. Njegova supruga, dr. Džin Marfi, nastavila je da radi u ovom poglavarstvu nekoliko godina nakon toga. Bibliografija To je to ili umetnost metafizičke demonstracije (1945) Točkovi istine (1946) Savršeni odgovor (1946) Vrhovno majstorstvo straha (1946) Sveti Džon Spiks (1948) Ljubav je sloboda (1948) Mistično objašnjeno ( dvanaest sila) (1948) Bogatstvo je vaše pravo (posebne meditacije za zdravlje, bogatstvo, ljubav i izražavanje) (1952) Čuda vašeg uma (1953) Božiji miris (1953) Magija verovanja (1954) Značenje reinkarnacije (1954) Veruj u sebe (1955) Kako privući novac (1955) Putovanje sa Bogom (1956) Mir u sebi (revidiran Sveti Džon Spiks) (1956) Molitva je odgovor (1956) Kako koristiti svoju isceljujuću moć (1957) Tihi trenuci s Bogom (1958) Moli svoj put kroz to (1958) Lekovita moć ljubavi (1958) Ostanite mladi zauvek (1958) Mentalni otrovi i njihovi antidoti (1958) Kako se moliti s špilom karata (1958) Živeti bez naprezanja (1959) Tehnike molitvene terapije (1960) Nuklearna religija (1961) Gospod nas uči da se molimo (drugo poglavlje putovanja sa Bogom) (1962.) Zašto se ovo dogodilo meni? (1962) Moć vašeg podsvesnog uma (1963) Čudesa umne dinamike (1964) Neverovatni zakoni moći kosmičkog uma (1965) Vaša beskrajna moć da budete bogati (1966) Kosmička snaga unutar vas (1968) Beskonačna moć za bogatije življenje (1969) Tajne prvog Činga (1970) Psihička percepcija: magija ekstrasenzorne percepcije (1971) Čudesna moć za beskonačno bogatstvo (1972) Telefizika: Čarobna moć savršenog življenja (1973) Kosmički enerdžajzer: Čudesna snaga univerzuma (1974) Velike biblijske istine za ljudske probleme (1976) Moć je u vama (1977) Božije pesme (1979) Kako koristiti zakone uma (1980) Ove istine mogu vam promeniti život (1982) Zbirka eseja Džozefa Marfija (1987)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bob Vudvord - Plan napada (napad Amerike na Irak) Plan of Attack / Bob Woodward [s engleskog preveli Marina Marković, Slavica Ivanović i Nenad Bajić] Izdavač: Samizdat B92, 2004, Beograd Štampa: Standard 2, Beograd 421 strana, mek povez, latinica, ↕22cm x ↔13cm x 2,3cm biblioteka: Edicija Samizdat ; knjiga 41 PLAN NAPADA je svojevrsni dokument o prelomnom trenutku u istoriji SAD u kome je, daleko od očiju javnosti, predsednik SAD Džordž Buš odlučio da započne napad na Irak. Bazirana na 75 intervjua, brojnim analizama i poverljivim informacijama od kojih neke po prvi put izlaze u javnost, ova knjiga otkriva kako je rat pripreman više od dve godine, i ukazuje na moguće konsekvence najkontroverznijeg sukoba od rata u Vijetnamu. Vudvord u najnovijem bestseleru na detaljan i precizan način daje portrete Američkog Predsednika Buša, Potpredsednika Dika Čejnija, Državnog sekretara Kolina Pauela, Sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda Direktora CIA-e Džordža Teneta, i otkriva kakvu su ulogu u odluci o ratu u Iraku imali britanski premijer Toni Bler i ruski predsednik Vladimir Putin.REKLI SU O KNJIZI: `Najbolja i najubedljivija Vudvordova knjiga do sad!` – Mičiko Kakutani, The New York Times `Atmosfera i odnosi unutar Bele kuće danas u mnogome podsećaju na dvor Luja XIV, te se Bob Vudvord u tom smislu može porediti sa Vojvodom od Sen-Simona, autorom antologijskih `Memoara`. Niko ne poznaje politički aspekt javnog života SAD bolje od Vudvorda – on je briljantni hroničar fascinantnih zbivanja i savremenih spletki na republikanskom dvoru.` – Valter Rasel Mid, The Washington Post Robert Apšer Vudvord (rođen 26. mart 1943) američki je investigative journalist. Radio je za Vašington Post od 1971. godine kao novinar, a trenutno je pridruženi urednik.[1] Dok je bio mladi reporter u Vašington Postu 1972. godine, Vudvord se udružio s Karlom Bernstajnom; njih dvoje su proizveli znatan deo originalnih vesti o skandalu sa Votergejtom. Taj skandal je doveo do brojnih vladinih istraga i konačne ostavke predsednika Ričarda Niksona. Rad Vudvorda i Bernstajna je dugogodišnji novinar Džin Roberts nazvao je „verovatno najvećim pojedinačnim izveštačkim naporom svih vremena”.[2] Vudvord je nastavio da radi za Vašington Post nakon svog izveštavanja o Votergejtu. Od tada je napisao 19 knjiga o američkoj politici, od kojih je 13 na vrhu liste najprodavanijih. Rani životi i karijera Vudvord je rođen u Dženivi u Ilinoisu, kao sin Džejn (devojački Apšer) i Alfreda Ena Vudvorda II, advokata koji je kasnije postao glavni sudija u sudu 18. Sudskog kruga. On je odgajan u obližnjem Vitonu u državi Ilinois. Njegovi roditelji su se razveli kada mu je bilo dvanaest godina, a njega i njetgovog brata i sestru odgajao je otac, koji se kasnije ponovo oženio.[3] Vudvord se upisao na Jejl koledž sa stipendijom za mornaričke rezervne oficire (NROTC), i studirao je istoriju i englesku književnost. Dok je bio na Jejlu, Vudvord se pridružio bratstvu Faj Gama Delta i bio je član prestižnog tajnog društva Knjiga i zmija.[4][5] On je diplomirao 1965. godine i započeo petogodišnju službenu dužnost u Mornarici Sjedinjenih Država.[6] Tokom svoje mornaričke službe Vudvord je služio u brodu USS Rajt i bio je jedan od dva oficira koji su dodeljeni za pomeranje ili rukovanje nuklearnim lansirnim kodovima koje je Rajt nosio u svojstvu plovećeg štaba za hitne situacije (NECPA).[7] U jednom trenutku, bio je blizak admiralu Robertu O. Velanderu, kao službenik za komunikacije na USS Foksu pod Velanderovom komandom.[8] Nakon što je u avgustu 1970. okončao vojni rok kao poručnik, Vudvord je primljen na Pravni fakultet na Harvardu, ali je odlučio da ne pohađa nastavu. Umesto toga, konkurisao je za posao reportera u Vašington Postu, dok je pohađao postdiplomske studije o Šekspiru i međunarodnim odnosima na Univerzitetu Džordž Vašington. Hari M. Rozenfeld, glavni metropolitenski urednik Posta, primio ga je na dvonedeljnu probu, ali ga nije zaposlio zbog nedostatka novinarskog iskustva. Nakon godinu dana u Montgomeri Sentinelu, nedeljniku u predgrađu Vašingtona, Vudvord se 1971. godine zaposlio kao reporter Posta.[9] Career recognition and awards Iako nije primalac, Vudvord je dao presudni doprinos dvema Pulicerovim nagradama koje je osvojio Vašington Post. Prvo, on i Bernstajn su bili glavni izveštači o Votergejtu, a Post je osvojio Pulicerovu nagradu za javnu službu 1973.[10] Takođe je bio glavni izveštač za Postovog pokrića o napadima 11. septembra 2001. Post je dobio Pulicerovu nagradu za nacionalno izveštavanje 2002. za 10 svojih priča na tu temu.[11] Vudvord u Nacionalnom novinarskom klubu 2002. godine Sam Vudvord je dobitnik je gotovo svake velike američke nagrade za novinarstvo, uključujući nagradu Hejvud Braun (1972), Vort Bingam nagradu za istraživačko novinarstvo (1972 i 1986), nagradu Sigma Delta Hi (1973), nagradu Džordž Polk (1972), Vilijam Alen Vajt medalju (2000) i nagradu Džerald R. Ford za izveštavanje o predsedništvu (2002). Kolbijev koledž je 2012. godine uručio Vudvordu nagradu Elajdža Pariš Lavdžoj za hrabro novinarstvo, kao i počasni doktorat.

GORAN GAVRIĆ ROBOKAP I FILMSKI DVOJNICI - filozofija i film Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2023 214 strana 24 cm Edicija - Pogledi i traganja ISBN - 978-86-7227-134-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod I. TRANSPLANTACIJA MOZGA I PREŽIVLJAVANJE POLICAJCA MARFIJA Neurofilozofija i veza između mentalnih i neuronskih stanja Teletransport kao poslednja šansa da se policajac Marfi pomoću svoje replike `spasi` Redukcionističko gledište (fizički i psihološki kriterijum) i neredukcionističko gledište Fizički spektar i transplantacija mozga II. LIČNI IDENTITET ROBOKAPA Premortem nakon postmortem perioda - inverzija kao posledica očuvanja mozga i zamene čovekovog tela robotovim Lični identitet čoveka i robota - (dis)kontinuitet nakon smrti i njihovog spajanja Različiti pristupi i svedočanstva u tumačenju ličnog identiteta čoveka i robota Tjuring trijažni test - moralna dilema da li spasiti čoveka ili robota III. ETIČKE DILEME U VEZI S ROBOKAPOM Roboti i Robokap u kontekstu ljudskih i robotskih prava Etički problem robotizovanja čoveka - zloupotreba ili borba za (ne)humaniji i (ne)sigurniji svet Robokap kao dobri policajac ili pomahnitali ubica - potencijalne opasnosti od superiornosti robota Roboti u policiji i u ratu - glasanje za i protiv IV. ISTREBLJIVAČ I ODBEGLI REPLIKANTI Paradoks duplikata i replikovanje replikanata Vojt-Kampfov test - mentalna ili nementalna (veštačka) inteligencija replikanata Repliku (replikanta) nakon smrti zamenjuje čovek (Istrebljivač) inverzija između Istrebljivača i Replikanta Replikator i replike (replikanti) - naučno gledište naspram filozofske argumentacije V. ZEMLJA POLICAJACA I ROBOTA Robotska prava u zemlji ljudi i ljudska prava u zemlji robota Ubistvo u samoodbrani i nemati izbor - čovek policajac i Robokap Ubistvo u mirnodopskim i ratnim prilikama - Robokap i Robosoldžer Sinhrono internalističko i eksternalističko opravdanje - suđenje robokapovima VI SUVIŠNI IZVEŠTAJ I PREDVIĐANJE ZLOČINA Filozofija krivičnog prava i (ne)narušavanje zakona Predviđanje i sprečavanje ubistava Da li je legitimno i moralno osuditi i zatvoriti osobu koja još nije počinila zločin? Predviđanje pre-kogova i zloupotreba njihovih vidovnjačkih moći VII. ZLI PORUČNIK I DOBRI ROBOKAP Oblici psihološke iracionalnosti i slabost volje zlih poručnika Motivi i namere zlih poručnika Pogrešni napadač i lažno ubistvo - zli i dobri blizanac i posmatrač Robokap Da li se zli policajac može transformisati u dobrog Robokapa? Zaključak Summary Beleška o autoru Note on the author Literatura Registar imena `U fokusu Gavrićevog istraživanja nalazi se filozofsko ispitivanje dometa i konsekvenci sintetisanja žive i nežive supstancije, odnosno sinteze koja je paradigmatično vizuelizovana u naslovnom liku iz filma Robokap, kao i u drugim (njegovim i čovekovim) filmskim dvojnicima. Gavrićevo korišćenje filmske fikcije za fundamentalna filozofska istraživanja ima potpuno metodološko utemeljenje i teorijsko opravdanje. Radi se o metodi misaonog eksperimentisanja, uključujući i variranje fiktivnih sadržaja iz žanra naučne fantastike, koja predstavlja okosnicu fenomenološko-filozofskog pristupa i postupka najstrože logičke analize. Metodika analitičke filozofije, kojoj je autor ove knjige privržen, saglasna je sa magistralnim usmerenjem Huserlove fenomenologije i sastoji se u ispitivanju različitih misaonih mogućnosti, kako bi se na taj način došlo do invarijantnog značenjskog jezgra koje je logički obavezujuće u našem bavljenju izabranom tematikom. Za svaku pohvalu je njegova smelost da se pozabavi jednom ovoliko aktuelnom i provokativnom temom, koja se tiče uzbudljivo rastuće simbioze čoveka, digitalne tehnike i robotike, uz autorov istovremeno veoma atraktivan, zreo i metodološki utemeljen pristup u njenoj obradi. Pri tome, dr Gavrić je u svojim razmatranjima demonstrirao izvrsno poznavanje kako relevantnih filozofskih učenja, tako i onih filmskih ostvarenja koja su od najvećeg značaja za rešavanje filozofskih zagonetki koje zaokupljaju njegovu pažnju. Stoga, svesrdno preporučujemo objavljivanje ove izuzetne monografije. (Milanko Govedarica) Goran Gavrić (Beograd, 23. maj 1981.) je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Odeljenje za istoriju umetnosti – metodologija nauke o umetnosti) 2013. godine. Predavao je od 2015. do 2021. godine (najpre u zvanju docenta, pa potom i vanrednog profesora) Istoriju umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od oktobra 2022. godine predaje u zvanju vanrednog profesora predmet Istorija umetnosti (3-6) na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Objavio je knjige Prakseologija likovne umetnosti (Albatros plus, Beograd 2014), Nacrt za jednu pedagošku praksu: slučaj Paula Klea (Albatros plus, Beograd, 2014), Praktikum za uvod u vizuelne studije (Albatros plus, Beograd, 2015), Nauka u umetnosti: Van Gogov pogled iza horizonta (Albatros plus, Beograd, 2019), Pozorište iza pozornice: izvori i granična područja (Pozorišni muzej Voįvodine, Novi Sad, 2020), Pozorište u alternativnim područjima: podzemni, podvodni i kosmički teatar (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2021) i Fotografija, književnost i film (Matica srpska, Novi Sad, 2022). Objavio je preko šezdeset naučnih radova u inostranim i domaćim časopisima iz oblasti istorije umetnosti, moderne i savremene umetnosti, filmologije, filozofije filma, teatrologije, estetike fotografije i vizuelnih studija. Član je Odbora Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske i član-saradnik iste institucije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Suzan Li Adnerson Susan Leigh Anderson Gertrud Elizabet Margaret Anskomb Elizabeth Margeret Anscombe Gertrude Isak Asimov Isaac Stiven Brode Stephen Braude Entoni Daf Antony Duff Patriša Čerčland Patricia Churchland Rene Dekart Descartes Danijel Denet Daniel Dennett Entoni Flu Anthony Flew Filipa Fut Philippa Foot Dejvid Hjum David Hume Daglas Husak Douglas Imanuel Kant Immanuel Stenli Kaljn Stanley Klein Klarens Vilijam Larkin William Larkin Edvard Džonatan Lou Edward Jonathan Lowe Mmarffi Džef Mekmahan Jeff Mcmahan Džon Stjuart Mil John Stuart Mill Džejms Mur James Moor Tomas Nejgel Thomas Nagel Ričard Norman Richard Gerog Northof Northoff Erik Olson Eric Derek Parfit Hilari Patnam Hilary Putnam Džon Polkinghorn John Polkinghorne Gilbert Rajl Ryle Nikol Rešel Nicholas Rescher Džon Serl John Searle Piter Simon Peter Rober Sparou Sparow Ričard Svinburn Richard Swinburne Alan Tjuring Turing

Autor - osoba Watts, Alan V., 1915-1973 = Vots, Alan V., 1915-1973 Naslov Put zena / Alan W. Watts ; prevod Branislav Mišković Jedinstveni naslov ǂThe ǂway of zen. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1984 (Bor : Bakar) Fizički opis 181 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Mišković, Branislav, 1950-2020 = Mišković, Branislav, 1950-2020 Zbirka ǂBibliotekaǂ Istok-Zapad ; 1 Napomene Prevod dela: The way of zen Tiraž 5.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 177-181. Predmetne odrednice Zen budizam Alan W. Watts (1915-1973) je jedan od najuglednijih poznavalaca tradicija Istoka čiji su radovi, ideje i poruke, daleko prevazilazili domene stručne javnosti izazivajući opštu pozornost te ostavljajući duboke tragove u kulturi i životu niza generacija mladih Zapada. Doktoriravši filosofiju i teologiju, objavio je dvadesetak delà iz oblasti komparativne filosofije i religije. Njegovo osnovno spoznajno opredeljenje usmereno je zen-budizmu, kome je posvetio i svoje prvo delo, Duh Zena (The Spirit of Zen), napisano u dvadesetoj godini života. Mnogi od njegovih radova stekli su svetsku popularnost, poprimajući značaj i značenje znamenja „duha vremena“: Vrhunsko poistovećenje (The Supreme Identity), Mudrost nesigurnosti (The Wisdom o f Insecurity), Radosna kosmogonija (The Joyous Cosmology), Psihoterapija Istoka i Zapada (Psychotherapy East and West). Ovo je TO (This is IT), Knjiga (The Rook) te nadasve Put Zena (The Hay of Zen), kojim otvaramo biblioteku „Istok-Zapad“. Put Zena je svetski bestseler te se, pored radova Suzukia, smatra kapitalnom studijom о mnogostrukim aspektima zen-budizma. Objedinjujući veliku upućenost u izvorne tekstove istočnih tradicija i neposredna iskustva stečena u susretima sa verodostojnim učiteljima puta zen-budizma, venčavajući akademsku ozbiljnost i sposobnost intuitivnog proricanja u unutrašnjosti „citadele“ doktrine i prakse zen-budizma – Alan W. Watts nas pouzdano i nadahnuto uvodi u jednu od najtajanstvenijih i najnedostupnijih tradicija metafizičke realizacije čoveka. Zen budizam je vrlo zanimljiv zbog više razloga, a poseban je što osoba bez obzir na svoja religijska uverenja kroz njega može dobiti priliku za rast. Zen budisti cene meditaciju i fokusiraju se na svoju intuiciju mnogo više nego što većina ljudi to čini. Zen je nešto što bismo svi u nekom trenutku svoga života trebali iskusiti. Ako tražite mir ili jednostavno želite isprobati nešto novo biće dobro da čujete i razmislite o savetima zen budista. 1. Nikad nemoj žuriti, uvek uzmi vremena – za najbolje stvari u životu treba vremena. Trebamo se uneti u sve što radimo. Ako žuriš, napravićeš mnogo više grešaka. 2. Postoji vreme i mesto za sve – iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se same dogode kada za to dođe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napraviš više grešaka. 3. Uvek treba biti što je moguće više u ovom trenutku – živi kao da ne postoji sutra i uživaj u svakoj sekundi kao da će ti biti poslednja. Učini ono za šta znaš da bi požalio što nisi, kada bi ti ostalo još par dana života. 4. Bez poniznosti nemamo ništa – svi mi moramo biti ponizni. I dok to svakome od nas znači različite stvari, kroz poniznost dolazimo do istine. Ne smemo dopustiti da ponos i snaga ega zasenjuju našu sposobnost da činimo dobro na ovome svetu. Moramo vratiti onima koji nam daju. 5. Čini dobro radi dobrobiti, a ne zbog nagrade – nemoj činiti samo stvari koje će ti doneti blagodeti, nego pomozi drugima bez da imaš neke lične interese. Budi ljubazan prema drugima i bolje ćeš se osećati. Ako si stigao do najvišeg vrha, a nisi se usput zaustavio na tuđim vratima, bićeš najusamljenija osoba na svetu. 6. Ako želiš pronaći mir, prestani razmišljati – iako je preterano razmišljanje nešto što svi radimo i teško je odustati od toga, to će doneti mnogo više mira nego što možeš zamisliti. Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli. 7. Spavaj dovoljno – naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno. 8. Uvek razmisli pre nego što nešto učiniš – ne čini stvari bez razmišljanja. Nikada nemoj delovati a da ne razmisliš o mogućim posledicama svoga dela. 9. Budi svestan reči koje izgovaraš – stvari o kojima govorimo bitne su i kad ih jednom izgovorimo nikada ih ne možemo vratiti. Nikada ne smemo pričati samo radi govorenja. Naše riječi mogu povrediti mnogo više nego što to možemo shvatiti. 10. Meditiraj svakodnevno – meditacija je nešto što našoj duši treba. Nikada ne smemo preskočiti dan i trebamo se truditi što češće meditirati. To će ti pomoći da očistiš svoj um i ostvariš mir. 11. Nikada ne žali za prošlošću – tvoja prošlost te ne definiše, ali pokazuje koliko si jači. Ne žališ zbog stvari koje ne možeš promeniti. Odmakni se od prošlosti i postani bolja osoba, sposobna si za mnogo više. 12. Odnosi se prema onima oko sebe sa saosećanjem, uvek – drugi ljudi zaslužuju da budu tretirani sa saosećanjem. Ne gledaj s prezirom ni na koga ili na bilo šta, nikad ne znaš zašto su takvi. Život je nepredvidljiv. Alan Vilson Vats (6. januar 1915 – 16. novembar 1973) bio je britanski filozof koji je tumačio i popularizirao istočnjačku filozofiju publici na zapadu. Rođen je u Krajstčerču u Engleskoj, a 1938. godine se preselio u Sjedinjene Države i započeo zen trening u Njujorku. Tokom karijere je pohađao Siberi zapadno-teološku bogosloviju, gde je i magistrirao teologiju. Vats je 1945. godine postao anglikanski sveštenik, a zatim je 1950. godine napustio službu i preselio se u Kaliforniju, gde se pridružio fakultetu Američke akademije za azijske studije. Vats je stekao veliki broj privrženika u oblasti zaliva San Franciska, radeći kao urednik programa na KPFA, stanici Pacifik radija u Berkliju. Vats je napisao više od 25 knjiga i članaka o temama važnim za istočnu i zapadnu religiju, uvodeći tada rastuću kulturu mladih na Put zena (1957), jednu od prvih bestseler knjiga o budizmu. U Psihoterapija Istoka i Zapada (1961) Vats je predložio da se budizam može posmatrati kao oblik psihoterapije, a ne kao religija. Smatrao je da je Priroda, muškarac i žena (1958) „sa književnog stanovišta – najbolja knjiga koju sam ikada napisao.“ Takođe je istraživao ljudsku svest u eseju „Nova alhemija“ (1958) i u knjizi Vesela kosmologija (1962). Pred kraj svog života vreme je provodio između kuće na brodu u Sausalitu i kabine na planini Tamalpais . Prema kritičaru Eriku Davisu, njegova „pisanja i snimljeni razgovori i dalje blistaju dubokom i galvanskom lucidnošću“... MG2