nije putovala

Izdajem Lux namještene apartmane, 500m od plaže Jaz (klima,Internet,Parking) Uz cijenu apartmana uračunat besplatan ulaz na plažu Jaz, kao i plažni mobilijar(lezaljke,suncobran). Plaža "Blue Beach" Za 3 krevetne sa plažnim mob.- 35 eura Za 4-5 krevetni pl. mobil. - 55 eura Mesto: Budva, plaža Jaz Kontakt osoba: Dragan E-mail. [email protected] Brojevi telefona: 00382 69 224 419 00381 63 887 24 82

Izdajem Lux namještene apartmane, 500m od plaže Jaz (klima,Internet,Parking) Uz cijenu apartmana uračunat besplatan ulaz na plažu Jaz, kao i plažni mobilijar(lezaljke,suncobran). Plaža "Blue Beach" Za 3 krevetne sa plažnim mob.- 35 eura Za 4-5 krevetni pl. mobil. - 55 eura Mesto: Budva, plaža Jaz Kontakt osoba: Dragan E-mail. [email protected] Brojevi telefona: 00382 69 224 419 00381 63 887 24 82

Površina nekretnine 26 m2 Površina placa 2 ara Petrovac na moru,udaljenost 350m od plaze. Povoljno izdajem lux studio apartmane komplet opremljene.Od sadrzaja nudimo:kupatilo,kuhinju,dnevnu/spavacu sobu,klimu,terasu,parking prostor,wi-fi,tv. Od plaze smo udaljeni svega 350m a od glavne samoposluge (VOLI) 300m. Odlazak iz apartmana je do 20h u noc!!! Pozovite nas i rezervisite na tel.+38269902827

Useljiva Površina nekretnine 800 m2 Površina placa 12 ara Petrovac na Moru, Medinski krs bb
www.vilavukotic.com Vila Vukotic se nalazi u Pretrovcu na predivnoj obali Crnogorskog primorja. Svojim posetiocima pruža predivno mesto za odmor. Vila je udaljena samo 300 metara od plaže idealna je kako za mlade osobe tako i za porodice sa decom koje žele da uživaju na svom godišnjem odmoru. Možete pogledati cenovnik apartmana ili studija u zavisnosti od vaše želje za:

stari navijački šal redak primerak odličan dvojezični dvostrani svileni molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

putovala 1934

putovala 1928

Urednik:L.Djuraskovic.Fotografija:V.Popovic.400str;fotografije 30cm.Odlicno ocuvana

nije putovala

3LP PLOCE 5/5-/5 OMOT 5 PGP RTS 310027 Rock,Pop,Europop,Pop-Rock, Ballad,Vocal,Schlager A1.FILIP ZMAHER - TI SI MOJ POROK A2.MOBY DICK - POD KOZU SI MI USLA A3.REGINA - RUZO MOJA A4.LANA I ALDO - U TVOJIM OCIMA VIDIM SVE A5.SIRANO - NEGDJE DALEKO B1.LEONTINA - NECU SAMO TEBE DA VOLIM B2.PECAT - PUSTI ME B3.BOJAN BAJRAMOVIC - ZELJA ZA TOBOM B4.GALA - SAMO IZABERI B5.MAKADAM - DA MI JE ZNATI C1.ZORAN LEKOVIC - CINILA SI STO TI DRAGO C2.BILJANA PETROVIC - ZRNO LJUBAVI C3.NEBOJSA ZLOPORUBOVIC - TI SI MOJA TIHA LUKA C4.IGOR VUKOJEVIC - MAZO MOJA C5.RANKO SEMIC - POZELIM DA TE ZAGRLIM D1.RANKO VUJOVIC - ANDJELE MOJ D2.KNEZ - SAMO TI D3.TEODORA BOJOVIC - SAMO JEDAN D4.SLOBODAN KOVACEVIC - PJESMA SRECE D5.AMAJLIJA - SANJAM TE E1.KSENIJA - LJUBAV JE U MENI E2.KATAPULT - RUSI I AMERIKA E3.LJILJANA BURZAN - BAS DA ZNAS E4.MAJA NIKOLIC - MILION SUZA E5.DEJAN PERISIC - TANJA F1.ZABRANJENO VOCE - BRODOVE CEKAM REDOM SVE F2.DEJAN PETKOVIC - DODJI NA MORE F3.VISNJA I ZELIMIR - LJUBAVI,VERUJ MI F4.NENAD TOSKOVIC - LOVAC F5.VELIBOR MARAS - TI I JA

OMOT 5- VINILI 5 (Sva tri vinila MINT)

ULTRA RARE YUGOSLAVIA Uplata je pre slanja na račun u OTP NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ŠALJEM POSTEXPRESOM

Milorad Gavric-Gavrilo / kolaz Dimnzije sa ramom 50cm X 37cm Dimenzije grafike 41cm X 28cm Milorad Gavric-Gavrilo, rodjen 1960. g. Beogradski akademski vajar i slikar. Zavrsio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Milice Stevanovic. Zivi i radi u Beogradu. Komb. tehnika, kolaz, tus,28x40cm, Budva-07. g. potpisana.

Povoljno izdajem apartman u Budvi.Može da se smjesti 5 osoba. Dnevni zakup se kreće od 25 do 60 eura zavisno od perioda , broja osoba i dužine zakupa.Apartman je kompletno opremljen svim uređajima sve do escajga ,kompletnog posuđa do fena i pegle.Veliki popust na preostale termine. Dođite čekamo vas. Broj telefona +382 67 540 520 , i viber

Izdajem Lux namještene apartmane, 500m od plaže Jaz (klima,Internet,Parking) Uz cijenu apartmana uračunat besplatan ulaz na plažu Jaz, kao i plažni mobilijar(lezaljke,suncobran). Plaža "Blue Beach" Za 3 krevetne sa plažnim mob.- 35 eura Za 4-5 krevetni pl. mobil. - 55 eura Mesto: Budva, plaža Jaz Kontakt osoba: Dragan E-mail. [email protected] Brojevi telefona: 00382 69 224 419 00381 63 887 24 82

Prodaje se zemljište (pod gustom sitnom šumom, strmekonfiguracije) od nekoliko parcela (br. 113, 114, 115, 116, 117, 122/2), total površine 11.145 m2 tj. oko 1.1 hektar, mesto Kubasi, nadomak naselja Radanovići, opština Kotor. Zemljište se nalazi na 12-tom kilometru sa leve strane magistralnog puta M1 Budva – Kotor i oko 7 km je udaljen od aerodroma Tivat. Takodje, zemljište je na oko 110 m od magistralnog puta M1 i do njega se može doći asfaltnim putem. Zona, u kojoj se nalazi ovo zemljište, zahvaćena je Planskom dokumentacijom opštine Kotor planirano za građenje i zelenilo. Zemljište je upisano u katastarske knjige, ne postoje tereti i ograničenja na zemljištu.

Prevoz za manastir Ostrog Polazak 02. avgusta 2013.(petak) u večernjim satima u 2:00 časova. Povratak 04. avgusta 2013 .(nedelja) u 07:30 časova. Pauza je u Budvi. Cena prevoza je 3 500 dinara po osobi. Informacije: 0628522841

Potreban stan/apartman u Budvi sa spavacam sobom.skuhinjom i kupatilom,terasom..Za bracni par sa odraslim detetom .U periodu: kraj jula pocetak avgusta za deset noci .CENA do 11 evra po osobi za noc Kontakt tel 060-751-5757,ili 064-505-6229.

Informacije o Proizvodu Veličina: 36 Brend: bata Grad: Sombor Materijali: koža Tagovi: bata salonke koza Stanje predmeta: veoma dobro Boja: bež Bata salonke u br 36 sa anatomskim uloskom jako menkanim i prijatnim za stopalo Salonke su nosene i u stanju kakve su na slici Materijal prevrnuta koza kupljene u bata radnji u Budvi

Jednoiposoban Površina nekretnine 40 m2 Nalazimo se na ulazu u Tivat gledano iz pravca Budve poslije aerodroma prvo skretanje desno. Od Rode i pumpe Samcomerc 100 metara. EXTRA PONUDA - petokrevetni apartmani 25 eura noc - TIVAT Izdajem dva nova komforna apartmana povrsine 40m2.Apartmani imaju sobu,dnevni boravak,trpezariju,kuhinju,kupatilo i veliku terasu sa pogledom na more.U sobi je francuski lezaj,u dnevnom boravku trosed i dvosjed na razvlacenje.Kuhinja je kompletna i opremljena sa svim mogucim priborom i posudjem.Klima,tv,internet,ves masina u kupatilu itd…Dvoriste je veliko,sredjeno i ima totalno poseban ulaz,idealno za porodice sa decom. Parking obezbedje

DRAGAN MOJOVIĆ OBJAVA VREMENA Udruženje likovnih umetnika Srbije - Umetnički paviljon `Cvijeta Zuzorić`, Beograd Radna zajednica umetnika `Stari Grad` Beograd, 1991. 146 strana tvrd povez, 31x31 format, kvalitetan papir. Numerisano bibliofilsko izdanje u tiražu od 320 primeraka. Predgovor pisali : Zoran Markuš, Vladan Radovanović, Vladan Perišić, Dušan Pajin, Žarko Vidović, Zvonko Marić, Milan Damnjanović, Miodrag Pavlović, Vladeta Jerotić... Korice sa po kojom ogrebotinicom. Posveta. Inače, veoma očuvana. DRAGAN MOJOVIĆ (Beograd, 09.12.1942 — Beograd, 2001) Slikar, rođen 1942. godine u Beogradu, gdje je preminuo 2001. Završio je Tehnološki fakultet, a jedno vrijeme studirao i filozofiju. Slikarstvo je učio u Slikarskoj školi u Šumatovačkoj ulici. U savremenom srpskom slikarstvu njegovo djelo se izdvaja kao zasebna formalno-jezička, koncepcijska i semantička cjelina. Bavio se metafizikom i metahemijom. Stalno je tragao za univerzalnim oblicima i stvorio sliku simboličkog realizma. Sam sebe je svrstao u postkonceptualistički duhovni prostor, ali sa vjerom da je smisao oblika u sintetičkom jedinstvu materije i ideje. Sliku je gradio na svili kao podlozi sa posebnom preparaturom i na taj način dobijao gotovo nevjerovatnu plastičnost stvari i oblika koje je slikao. Od 1974. godine izlagao je samostalno i grupno na brojnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Osim izložbi priredio je i nekoliko multimedijalnih događaja. Dobitnik je više nagrada i priznanja za likovno stvaralaštvo. Bio je član ULUS-a. Muzej savremene umjetnosti RS ... Izlagao od 1974. na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a samostalno u Beogradu (1976, 1980, 1983, 1991, 1994), Novi Sad (1978), Ljubljana (1979), Periz (1982), Zrenjanin (1986), Sombor (1986), Budva (1986), Sarajevo (1987), Zenica (1987), Čačak (1989), Ohrid (1990), Aranđelovac (1993), Priština (1995) i dr. Nagrade: nagrada za slikarstvo na XI Bijenalu mladih, Rijeka (1976); otkupna nagrada na VI Trijenalu saveremenog jugoslovenskog crteža, Sombor (1977); otkupna nagrada na VI Međunarodnoj izložbi originalnog crteža, Rijeka (1978); nagrada X Memorijala Nadežde Petrović, Čačak (1978); X `Vjesnikova nagrada Josip Račić`, Zagreb (1979); otkupna nagrada na VII Međunarodnoj izložbi originalnog crteža, Rijeka ( 1980); otkupna nagrada na XX analu, Poreč (1980); otkupna nagrada na izložbi `Umetnost i ekologija`, Maribor (1980); Politikina nagrada, Beograd (1980); nagrada Ečke kolonije akvarela, Zrenjanin (1985); nagrada za slikarstvo na XX Oktobarskom salonu (1989) i dr. Skulpture Srbija

narodne satiricno-zanimljive PODRUGAČICE skupio ih po boki ktorskoj,crnoj gori,dalmaciji,a najvise po hrcegovini Vuk vitez Vrčević u dubrovniku 1883 meki povez, str.142 Vuk Vrčević (Risan, 26. februar 1811 – Dubrovnik, 13/25. avgust 1882) je bio sakupljač narodnih lirskih pjesama i saradnik Vuka Karadžića. Njegovi originalni radovi, kao i sakupljene narodne umotvorine objavljeni su u petnaestak posebnih knjiga. Vuk Vrčević se rodio u Risnu 26. februara 1811 od oca Stefana i majke Tode. Otac Stefan je bio pisar i učitelj u Risnu, pa je prvo obrazovanje (italijanski jezik i matematiku) Vuk Vrčević dobio je od svog oca. Kao dječak je radio i pomogao svom ocu u opštinskoj pisarnici. Poslije jedne svađe sa ocem, prešao je u Budvu. Tu je počeo da se bavi trgovinom i naučio je njemački jezik. Novi crnogorski vladika Petar II Petrović Njegoš mu je ponudio posao vladičinog pisara na Cetinju, ali Vrčeviću roditelji nisu dozvolili da stupi u vladičinu službu. Upoznao se sa Vukom Karadžićem 1835. prilikom Karadžićeve posjete Crnoj Gori. Od tada se dopisivao i sarađivao sa Karadžićem na sakupljanu narodnih lirskih pjesama. Bio je trgovac, opštinski pisar i učitelj u Budvi, Grblju, rodnom Risnu i Kotoru. Godine 1836. Vuk Vrčević na poziv vladike Njegoša došao u manastir Maine gdje je prepisivao djelo Njegoševo „Slobodijadu“ koje je Njegoš namjeravao posvetiti ruskom prestolonaslijedniku Aleksandru. Svoje prvo djelo Vuk Vrčević je štampao 1839. godine u Srpsko-dalmatinskom magazinu. Godine 1852. Vuk Vrčević na Cetinju je posta sekretar knezu Danilu Petroviću. Pored sekretarskog posla knez Danilo ga je odredio i za svog učitelja za italijanski jezik. Vrčević je od 1855. do 1861. radio u Zadru kod guvernera Lazara Mamule. Od 1861. godine postavljen je za austrijskog vicekonzula u Trebinju. Sarađivao je sa Lukom Vukalovićem za vrijeme buna u Hercegovini. Bio je saradnik novina Crnogorac i Glas Crnogorca. Poslije austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine, konzul u Trebinju nije bio potreban Austro-Ugarskoj, pa se Vrčević penzionisao i prešao da živi u Dubrovnik do kraja života. Umro je 13/25. avgusta 1882. godine u Dubrovniku. Vrčević je bio počasni član Srpskog učenog društva od 16. februara 1868. godine, vitez crnogorskog ordena Kneza Danila i ordena austrijskoga Franje Josifa.

odlično stanje Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) dramski je pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ljubomir Simović LjubomirSimovic.jpg Rođenje 2. decembar 1935. (86 god.) Užice, Kraljevina Jugoslavija Škola Univerzitet u Beogradu Institucija SANU Akademik Biografija Uredi Ljubomir Simović potpisuje knjige za Adligat Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu, od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimnazije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik.[1] Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku i dr. Pesme Uredi Balada o Stojkovićima Pesničke knjige Uredi Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992) Ljuska od jajeta (1998). Tačka (2001) Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati ”užičkom pesničkom trilogijom”: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac. Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine. Drame Uredi Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je film. Eseji Uredi Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016). Knjige Uredi Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1-2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine. Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama. Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine. Akademik Uredi Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Nagrade i priznanja Uredi Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine. Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada: Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993).[1] Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora. „Đorđe Jovanović“ i „Isidora Sekulić“ (1968), „Zmajeva nagrada“ (1973),[1] „Branko Miljković“ (1980),[1] „Milan Rakić“ (1982),[1] „Oktobarska nagrada“ (1989),[1] „Sedmojulska nagrada“ (1990),[1] „BIGZ-ova“ (1990),[1] „Zlatni krst kneza Lazara“ (1992), „Desanka Maksimović“ (1994),[1] „Žička hrisovulja“ (1995),[1] nagrada Grada teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubiša“ (1997),[1] „Isidorijana“ (1997),[1] „Račanska povelja“ (1999), „Velika bazjaska povelja“ (1999), „Vasko Popa“ (1999), „Kozara“ (1999), „Odzivi Filipu Višnjiću“, „Zaplanjski Orfej“ (2001), Nagrada „Mića Popović“ (2005), Zlatni ključ Smedereva (2012) Nagrada za životno delo Srpske književne zadruge (2013)[2] Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016. Nagrada `Dositej Obradović` za životno delo, 2016. Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića, 2020.[3] tags: srpski roman xx veka 20. vek posleratni s

NOVO Katalog slika i skulptura Рођен је као Александар Јовановић, 1960. године у Београду. Прадеда Јосиф Милутиновић из племена Пипера, доселио се у Врање и тамо оженио, а његова ћерка је била Александрова баба по оцу.[1] Његови родитељи су били просветни радници, а отац је желео да Александар постане официр Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Југословенске народне армије. Уписао је Трећу београдску гимназију 1975. године. Желео је да упише Академију ликовних уметности, али је по очевим наговором одустао. Дипломирао је на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду, 1987. године. Током студија, бавио се музиком и дружио са најпопуларнијим београдским и југословенским рок музичарима тога доба, попут Милана Младеновића, Бојана Печара и Маргите Стефановић, чланова групе Екатарина Велика (ЕКВ).[2] Арсеније отворено говори о утицају дроге, нарочито хероина, на тадашњи свет младих и како је већина његових пријатеља због тога изгубила животе. Признаје и да је сам био зависник и да је то један од мотива зашто често говори о штетности дроге. Преселио се у Бруклин (Њујорк) 1987. године, заједно са најбољим пријатељем сликаром Душаном Герзићем Гером, кога је познавао од шестог разреда основне школе. Тамо је постао део источњачке секте `Гуру Махараџи`, а постао је и инструктор трансценденталне медитације.[3] У Њујорку су упознали хрватског фотографа Стефана Лупина и почели да се друже са њиm. Монашки живот Уреди Свету Гору је први пут посетио 1993. године и исте године почиње да живи као искушеник у манастиру Високи Дечани. Замонашен је 1994. године и том приликом је добио монашко име Арсеније, по Светом Арсенију Великом. У време уласка снага КФОР-а на Косово и Метохију, налазио се у манастиру Високи Дечани. Пошто је са целим братством остао у манастиру, узео је учешћа у пружању лекарске помоћи повређеним српским цивилима које би КФОР доводио из зоне сукоба.[4] Од 2005. до 2011. године, живео је у испосници манастира Црна Река, по благослову епископа рашко-призренског Артемија. Објавио је књигу `Бог и рокенрол` 2006. године, у којој, између осталог, описује свој младалачки живот, време у Њујорку, свет дроге и смрт својих најближих пријатеља. Живео је у манастиру Подмаине код Будве од априла до октобра 2011. године, када је постао припадник братства манастира Острог. Водио је неколико емисија на Радију Светигора, за које је сам компоновао музику, уз помоћ пријатеља Миливоја Петровића, званог Мишко Плави. Игуман манастира Рибница у Паштрићу је постао 17. децембра 2017. године, а његовим доласком је ово поново постао мушки манастир.[5] Бави се сликарством, вајарством и иконописом, а својим радовима покушава дати православну димензију. На сликама користи плаву боју, за коју верује да је боја Светог Духа. JAN.2022