DOBIRCA ERIĆ - BUNAR ZA PRIJATELJE IZDAVAČ. SKZ BEOGRAD STRANA. 127 TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTOM STANJE. KAO NOVA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 5- DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 56

Tvrd povez ,127 strane , knjiga u vrlo dobrom stanju .

Dobro očuvana!

Filip Pulman : TIGAR U BUNARU / Београд : Народна књига - Алфа, 2006 , tvrdi povez, Fizički opis 430 стр. ; 21 cm Roman Библиотека Петар Пан ; ǂкњ. бр. ǂ227 Превод дела: The Tiger in the Well / Philip Pullman Белешка о писцу: стр. 428. Očuvanost 4. Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga.Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike.

Zapisi iz Baš-bunara, Zorica Živković o istom ili sličnom kratke priče IP Dobar naslov, Beograd, 2007. Povez broš Strana 80 odlično očuvana knjiga, kao nova ilustrovano, prelepo urađena knjiga Godina 2007

Knjiga ima pecate prehodne biblioteke, i vrlo dobro je ocuvana.

Nekorišćena knjiga

Tvrd povez, 430 strana, izdanje Narodna knjiga/Alfa 2006, dobro očuvana Opis Iako je njegov prvi roman napisan za odrasle, Filp Pulman se proslavio romanima za decu, kao što su Satni mehanizam, Ćerka majstora vatrometa, Džek Đipalo, Rubin u dimu, Severna svetlost… Treći deo priče o Sali Lokhart, koja je započela knjigom Rubin u dimu , prati Sali, sada kao već odraslu ženu koja ima ćerkicu. Iako je otac njene devojčice odavno mrtav pojaviće se čovek koji će tvrditi da je on. Primorana tadašnjim zakonima, Sali će morati da se upusti u veliki rizik, usput otkrivajući zavere nekih jako zlih osoba, koji čine stravične zločine nad ljudskom prirodom.

očuvana knjiga-blago požutelih ivica

TIGAR U BUNARU - Filip Pulman Naslov originala: THE TIGER IN THE WELL - Philip Pullman Izdavač: Narodna knjiga, Alfa, Beograd Biblioteka PETAR PAN Godina izdanja: 2006 Format: 20,5 x 14,5 cm. Povez: Tvrdi Pismo: Ćirilica Broj strana: 432 Iako je njegov prvi roman napisan za odrasle, Filp Pulman se proslavio romanima za decu, kao što su Satni mehanizam, Ćerka majstora vatrometa, Džek Đipalo, Rubin u dimu, Severna svetlost… Treći deo priče o Sali Lokhart, koja je započela knjigom Rubin u dimu , prati Sali, sada kao već odraslu ženu koja ima ćerkicu. Iako je otac njene devojčice odavno mrtav pojaviće se čovek koji će tvrditi da je on. Primorana tadašnjim zakonima, Sali će morati da se upusti u veliki rizik, usput otkrivajući zavere nekih jako zlih osoba, koji čine stravične zločine nad ljudskom prirodom. `Priče su najvažnija stvar na svetu. Bez priča ne bi smo bili ljudska bića.`Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga.Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike. Filip Pulman za sebe kaže: `Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja`. ***NEKORIŠĆENO***

Charles Merrill - Emilyna godina Veoma lepo očuvana Divna knjiga o poridici, prijateljstvu i šta se sve menja ako se finansijsko stanje promeni Emili je iz porodoce američkih Poljaka, ima 17 godina i ide u srednju školu u jednom zabačenom gradu. Emili se spušta u 12 m dubok bunar kako bi spasila jednu devojčicu i tako postaje heroj što joj menja život iz korena. Emili postaje poznata, dobija stipendiju za fakultet, naslovnicu... Međutim, tada počinju pravi problemi i dovode se u pitanje prijateljstvo i dobrota.

Кецман, Давид Naslov Калем : лирска проза / Давид Кецман Дако Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Нови Сад : Књижевно-уметничка задруга Славија, 1992 (Бездан : Војводина) Fizički opis 75 стр. ; 20 cm Sadržaj С а д р ж а ј: Талог (10-11). - Калем (13-35): Кључ (15); Генералка (16); Адаптација (17); Пешчаник (18); Калем (19); Стање опсадно (20); Пљусак (21); Бунар (22); Дародавац (23); Прочишћавање (24); Обред (25); За / ветрина (26); Статика (27); Сензација (28); Кружница (29); Аутосугестија (30); Историчари (31); При дну светлост (32); Препарирање (33); Крај комедије (34); Трње (35). - Лепет (37-54): Јутарња (39); Позна (40); Класика (41); За чудна (42); Бег (43); Плавичаста (44); Блиска (45); Обале (46); Снена (47); Благост (48); Преврат (49); Лепет (50); Који мења обличје (51); Сезона лова (52); У дно загледан (53). - Рулет (55-62): Поново ваља, увек испочетка, читати Макијавелија (57-58); Јесењи рулет (59-60); Познање по иверју (61-62). - Клупко (63-72): Над матицом (65); У метежу Вавилонском (66); Прокоп (67); Клупко (68); Претпоноћни извештај (69); Изопштен (70); Пост фестум (71); Пред откровење (72). - Изван казненог простора (73-75). ISBN 86-431-0021-8 (Брош.) HČ

SVE ĆE TO NAROD POZLATITI ( i druge pripovjetke ) - Laza Lazarević Izdavac: IP VESELIN MASLASA - Sarajevo Tvrd povez 94 str. SADRZAJ : Sve ce to narod pozlatiti Prvi put sa ocem na jutrenje Na bunaru Vetar Manje poznate reci i izrazi

Autor: Dušan Varičak Format: 14,5x20 Povez: broširan Br. strana: 94 Pesme u ovoj knjizi nastajale su u protekle tri decenije dok je autor radio za detektivsku agenciju, na stovarištima, kopao bunare, prodavao knjige i `valjao` robu u Knez Mihajlovoj. Ova njegova zbirka nadovezuje se na njegovu prvu knjigu poezije `Posmatračeva pesma`, koju je objaviop 2010. Pored poezije piše i kratke priče, pripovetke, satire i eseje...

PROSVETA 1969 tvrde korice odlično očuvana kao nova Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao je na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (grupa Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača „Nezavisnih pisaca“, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač „Beogradskog kruga“ (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, „Foruma pisaca“ i član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“ osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka: „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, „Princ vatre“, „Sabrane i nove priče“; romane: „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“; knjige eseja: „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“, „Svetovi u haosu“. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio „Knjigu pisama 1992–1995.“ Pripovetke i romani su između ostalih dobili nagrade: Mladosti, „Milan Rakić“, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za knjigu godine, kao i Andrićevu nagradu. Dobitnik je Ninove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. godine. Knjige su mu prevedene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, objavljene u Hrvatskoj, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

Radomir Andrić : KAKVA POČAST , Književne novine 1986, str. 86. Zbirka poezije. Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. O autoru: Rođen je u Ljubanju, kraj Užica, 1944. Radio je kao novinar u Radio Beogradu. Objavio je 30 knjiga pesama: Sunce u vodenici, Večernji krčag, Šumska crkva, Bunari Radoša Modričanina, Neustuknica, Kakva počast, Ispod snega, Pohvala smehu, Vučica na prtini, Rujno, Rumunska ikona, Isto i obrnuto, Večera na savskoj lađi, Beli izvor... Piše i za decu. Pesme su mu prevedene na italijanski, španski, francuski, engleski, ruski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada. Književnik je bogatog i raznovrsnog opusa, a pored poezije, piše prozu, književnu kritiku i esejistiku.

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Laza Lazarević Sve će to narod pozlatitiTvrdi povezBiblioteka JelenLaza Lazarević je najznačajniji prozni stvaralac 19. veka u srpskoj književnosti. Za njega je stara porodica i pređašnji život bila jedna od bitnih stvari. Tu je on video idealnu i harmoničnu ljudsku zajednicu u kojoj svaki pojedinac može naći sigurnost i zaštitu. U svojim pripovetkama je idealizovao stara vremena i veličao te vrednosti. Porodično osećanje bratstva, solidarnosti, sloge su osnovne vrednosti koje svoje korene pronalaze upravo u ovakvoj porodici.Stege koje su tada mučile i nametale se pojedincu on glorifikuje i stari moral prerasta u diskretnu pobunu protiv takvog režima i života. U takvoj atmosferi upravo nastaje pripovetka „Sve će to narod pozlatiti“. Likovi kod Laze Lazarevića su osećajni i dobri ljudi, ali ipak je radnja drugačija nego obična i pomaknuta je iz prošlosti u sadašnjost. U toj sadašnjosti nestala je briga o pojedincu koja je postojala u tim starim vremenima. Čovek koji se unesrećio u ratu uzalud je tražio mesto u društvu, kako ga nije pronalazio bio je prepušten ulici i prolaznom milosrđu sveta.Bez obzira na to da li je govorio o starim ili novim vremenima, o prostim ljudima ili intelektuacima, Laza Lazarević je na prvom mestu moralista. Idealizacija starog društva i kritika novog date su kod njega isključivo sa etičkog stanovišta. Moralnost u njegovim pripovetkama nije prikrivena, tendenciozna je, što je naročito izraženo u završecima. Ti završeci pripovedaka često nam deluju kao klasično naravoučenije koje bi mogli izvući iz pripovetke. Naročito je isticao psihičko, unutrašnje stanje i preživljavanja svojih junaka kao i pesničku snagu kojom dočarava slike ambijenta i atmosfere i veliku brižljivost kojom je izgrađivao kompoziciju i izraz svojih pripovedaka.Objavljene pripovetke Laze Lazarevića su „Školska ikona“, „Na bunaru“, „Verter“, „Vetar“, „Ona zna sve“, „U dobri čas hajduci“ i dve najpoznatije „Sve će to narod pozlatiti“ i „Prvi put s ocem na jutrenje“. Devetu pripovetku „Švabica“, Lazarević nije htio da objavi jer je bila suviše lična. To je autobiografska pripovetka koja je objavljena tek 1898. godine, nakon Lazarevićeve smrti.Laza Lazarević se smatra tvorcem srpske psihološke pripovetke i jedan je od najboljih stilista u istoriji naše proze.3/19

Dobrica Erić Plači voljena zemljoMeki povezДобрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.БиографијаРођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.— Добрица ЕрићУ октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]ЗанимљивостМање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.ПризнањаГоранов вијенац 1974.Младо поколење 1977.Орден заслуга за народ 1977.Награда Змајевих дечјих игара 1982.Награда Вукове задужбине 1982.Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.Велика базјашка повеља, 1997.Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.Змајева наградаПовеља Змајевих дечјих игара, 2005.Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштвуЗлатни прстен фестивала БулкаЗлатна потковица и звање Витез чарапаније у КрушевцуЗлатни кључ СмедереваМатићева повељаНаграда Српске књигеЗлатни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децуНајвиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и КнићаДиплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]Разапета земљаЗа књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.Октобарска награда Београда, 1995.Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.Златни беочуг града Београда, 2000.Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.Песничко успеније, Звечан, 2009.ДелаДео Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”Књижевна делаСвет у Сунцокрету, (1959)Вашар у Тополи, (1965)Стари сељачки календар, (1966)Славуј и сунце, (1968)Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)Торта са пет спратова, (1973)Од рата до златара, (1973)Добрица чобанска торбица, (1973)Сишло буре у обруче, (1974)Песма о свицима, (1975)Долина сунцокрета, (1976)Река с ружом римована, (1976)Вечни кратковечници, (1977)Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)Башта са седам ружа, (1979)Читанка годишњих доба, (1979)Торбица чаробница, (1979)Срицање жене, (1980)Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)Чардак између четири јабуке, (1980)Доба дулека, (1980)Цар пчелар, (1981)Шеширић као булка, (1981)Прстен у извору, (1981)Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)Од азбуке до златне јабуке, (1982)Добро вече, добра зелена долино, (1984)Стабло твог тела, (1984)Сунчева вереница, (1985)Споменар на дар, (1986)Тако жубори река, (1987)Месечеви миљеници, (1987)Кад коњ зарже, (1987)Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)Вукова старинарница, (1988)Рождество ратарево, (1989)Крунисање, (1989)Бунар за пријатеље, (1990)Кокајте се кокице, (1990)Бал вампира, (1990)Пужева срма, (1991)Еколошки буквар, (1991)Плава месечина, (1991)Сан Гружанске летње ноћи, (1992)Језеро Јежева бара, (1993)У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)Плачи вољена земљо, (1993)Разапета земља, (1999)Вилина Долина, (1999)Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)Дечак са златом липе у коси, (2005)Пета страна света, Пчелица (2012)Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)`Наша гошћа година`, Креативни центар (2019)`Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015)`Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008)СтриповиЕрић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар КласЗачарана шума, Дечје новине, Александар КласЗачарана труба, Дечје новине, Александар КласПлава праћка, Дечје новине, Александар КласПод зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој БогичевићТајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана ЈовановићСултанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг ЂурђићБраћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар РадичевићТопови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар РадичевићЗамке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир ФилиповскиТаковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана ЈовановићБубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко ПлавшићЗбирка књижевника Добрице ЕрићаДобрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.6/3

Dobrica Erić Plači voljena zemljo Meki povez Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1] Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића. Биографија Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1] Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2] Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3] Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4] Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10] Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. — Добрица Ерић У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12] Занимљивост Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13] По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”. Признања Горанов вијенац 1974. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1977. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 1982. Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988. Велика базјашка повеља, 1997. Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001. Змајева награда Повеља Змајевих дечјих игара, 2005. Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву Златни прстен фестивала Булка Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу Златни кључ Смедерева Матићева повеља Награда Српске књиге Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14] Разапета земља За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992. Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994. Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995. Октобарска награда Београда, 1995. Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996. Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998. Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999. Златни беочуг града Београда, 2000. Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001. Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002. Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003. Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006. Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008. Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. Песничко успеније, Звечан, 2009. Дела Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат” Књижевна дела Свет у Сунцокрету, (1959) Вашар у Тополи, (1965) Стари сељачки календар, (1966) Славуј и сунце, (1968) Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969) Торта са пет спратова, (1973) Од рата до златара, (1973) Добрица чобанска торбица, (1973) Сишло буре у обруче, (1974) Песма о свицима, (1975) Долина сунцокрета, (1976) Река с ружом римована, (1976) Вечни кратковечници, (1977) Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978) Башта са седам ружа, (1979) Читанка годишњих доба, (1979) Торбица чаробница, (1979) Срицање жене, (1980) Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980) Чардак између четири јабуке, (1980) Доба дулека, (1980) Цар пчелар, (1981) Шеширић као булка, (1981) Прстен у извору, (1981) Мој друг, Миливојчићев луг, (1982) Од азбуке до златне јабуке, (1982) Добро вече, добра зелена долино, (1984) Стабло твог тела, (1984) Сунчева вереница, (1985) Споменар на дар, (1986) Тако жубори река, (1987) Месечеви миљеници, (1987) Кад коњ зарже, (1987) Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988) Вукова старинарница, (1988) Рождество ратарево, (1989) Крунисање, (1989) Бунар за пријатеље, (1990) Кокајте се кокице, (1990) Бал вампира, (1990) Пужева срма, (1991) Еколошки буквар, (1991) Плава месечина, (1991) Сан Гружанске летње ноћи, (1992) Језеро Јежева бара, (1993) У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993) Плачи вољена земљо, (1993) Разапета земља, (1999) Вилина Долина, (1999) Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002) Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002) Дечак са златом липе у коси, (2005) Пета страна света, Пчелица (2012) Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013) Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014) `Наша гошћа година`, Креативни центар (2019) `Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015) `Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008) Стрипови Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица) Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић) Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић Збирка књижевника Добрице Ерића Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.