Prosveta, Narodna knjiga, Književne novine, Rad, Partizanska knjiga, Svjetlost, 1984. Edicija Hispanoamerički roman prevod Marija Dimitrijević urednik Milan Komnenić Žuta mrlja na spoju uvodnih strana (vidi se na slikama), inače vrlo dobro očuvana. Brodogradilište predstavlja jedan od ključnih delova važnog narativnog ciklusa Santa Marije, mitskog prostora čiji stanovnici podstiču veliki deo Onetijevog romana. U ovom romanu, glavni junak se vraća u grad koji ga je izbacio iz svoje sredine, suočen sa dva himerična projekta. Onetijevo remek-delo, Brodogradilište uspostavlja, u nagrizanom prostoru grabežljivaca i propadanja koje njegov naslov najavljuje, alegoriju ljudskog stanja koja jeste ili može biti u isto vreme alegorija određene zemlje i vremena i reflektivna vizija suštinske nesigurnosti čoveka. Među njegovim romanima verovatno je najuravnoteženiji, najsavršeniji. Ceo Onetijev i svet Santa Marije su ovde, njihova dvostruka fascinacija čistoćom i pokvarenošću, slatkoćom snova i zlokobnom rđom razočarenja i neuspeha, sve sažeto, koncentrisano u malom nepostojećem gradu i u nekoliko nekoliko likova, posebno u Larsenu, takođe nazvanom Strvoder, junak ili antiheroj koji je Onetiju najomiljeniji, a takođe i jedan od najbolje profilisanih, jedan od najupečatljivijih u španskoj književnosti 20. veka. Onetti [one`ti], Juan Carlos, urugvajski književnik (Montevideo, 1. VII. 1909 – Madrid, 30. V. 1994). Naizmjence živio u Montevideu i Buenos Airesu; bio filmski i književni kritičar, urednik časopisa i novina te dopisnik Reutersa (1941–46); od 1975. živio u Španjolskoj, kamo je izbjegao iz političkih razloga. Njegov prvi roman Bunar (El pozo, 1939), u kojem problematizira otuđenost i usamljenost pojedinca te besmisao života, kritika je pozdravila kao prvi pravi moderni roman u hispanoameričkoj književnosti. Slične teme nastavio je obrađivati i u romanima Kratki život (La vida breve, 1950), Grob bez imena (Una tumba sin nombre, 1959) i dr. te pripovijetkama Ostvareni san i druge priče (Un sueño realizado y otros cuentos, 1951). Najboljim djelom smatra se roman Brodogradilište (El astillero, 1961). Njegova proza pokazuje utjecaj W. Faulknera, A. Moravije, A. Camusa i J.-P. Sartrea. Najpoznatiji urugvajski pisac XX. stoljeća.

Nova, nekorišćena Bez krvi / Alesandro Bariko ; [prevela Branka Novaković] Jedinstveni naslov Senza sangue. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 114 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Novaković, Branka = Novaković, Branka Biblioteka Megahit ; knj. br. 338 Prevod dela: Senza sangue / Alessandro Baricco Tiraž 1.000 Beleška o piscu / Branka Novaković: str. 113-114. Baricco, Alessandro, 1958- = Bariko, Alesandro, 1958- Roman počinje scenom koja liči na obračun bandi u nekom vesternu ili krimiću. Trojica muškaraca dolaze da se osvete doktoru Manuelu Roki, a sve se iskomplikuje jer su prisutna i deca, dečak i devojčica. Najmlađi član bande pronalazi skrivenu devojčicu u rupi u podu i odlučuje da je ostavi u životu. Tajnu o tome čuvaće ceo život. Na tom mestu završava se krimi priča, a počinje priča o ratu, o užasima koji on donosi, o tome kako nas tera da budemo neljudi i kako svaki zločin povlači sledeći, i tako u krug. Roman preispituje da li je ispravno žrtvovati ljudske živote zarad višeg cilja. Drugi deo knjige priča je o osveti preživele devojčice.Ona pronalazi čoveka kome duguje život,ali u isto vreme i čoveka koji je kriv za smrt njenog oca i brata. “Uvidela je da ništa po jačini ne može da se meri sa tom nagonskom željom da se vratimo na ono mesto gde smo doživeli lom i da ponavljamo taj trenutak godinama, sve misleći da onaj ko nas je spasao jednom to može da učini zauvek.“ Posebno zanimljiva i neobična, u ovom kratkom romanu, inače veoma plodnog italijanskog pisca („Zamkovi gneva“, „Svila“, Pijanista“…), bila su poređenja. U njemu je zvuk kočnice automobila „nalik na lanac koji se spušta u bunar“; hrast ispred kuće zahvaćen požarom nadvija se „kao crne ogromne kandže“, a pucnji lete kroz kuću „kao klatno…kao snop svetlosti kakvog strpljivog svetionika što se klati po smoli crnog mora“. Zvuče pomalo zloslutno, ali baš takvi se uklapaju u atmosferu romana.

Izdavač: Arhipelag, Beograd, izašlo iz štampe u periodu 2010-2013 tvrd povez sa zaštitnim omotom IGRA ANĐELA I ŠIŠMIŠA - Aleš Čar - dve iste knjiige Smeštajući likove i događaje romana Igra anđela i šišmiša u devedesete godine prošlog stoleća, u podalpski rudarski gradić koji je utonuo u večitu monotoniju i hipokriziju malograđanskog mentaliteta, Aleš Čar se naslanja na veoma produktivnu liniju slovenačke literature od Janka Kersnika, preko Ivana Cankara i Slavka Gruma, pa do Andreja Hinga, Vitomila Zupana i Dušana Jovanovića. Čarova pripovest o neobičnoj družini, koju čine jedan katolički sveštenik, jedna jurodiva tinejdžerka i nekoliko lokalnih džankija, povezanih hedonističkim porivima i navikama različite vrste, i time nepomirljivo konfrontiranih s mediokritetskim stanjem svesti, predstavlja najnoviji i uz to možda i najspektakularniji izdanak pomenute linije. Roman bez mnogo poteškoća može da se čita i kao slovenačka replika na planetarni književni hit, proslavljeni Trejnspoting škotskog pisca Irvina Velša. POSLEDNJI KONJ POMPEJA Pavel Vilikovski PODSMEŠLJIVA POŽUDA - Drago Jančar 240 strana Najpoznatiji roman slovenačkog pisca Draga Jančara. Podsmešljiva požuda je pronicljiva, intrigantna i eruditna priča o susretu dva sveta. Na osetljivoj granici među svetovima našao se Gregor Gradnik, glavni junak romana. Trenutak u kome se odigrava susret dva sveta čini ovu graničnu situaciju još dalekosežnijom. Dok se u Americi oglašava „kraj istorije”, u Srednjoj i Istočnoj Evropi se oglašava njen novi početak. Dolazeći iz melanholičnog srednjoevropskog prostora, Jančarov junak se susreće s potpuno drugačijim svetom zahuktale, ekspanzivne američke stvarnosti. Gradnik svoj američki sa n, koji je ponekad i košmar, proživljava između Nju Orleansa i njujorškog megapolisa, ali uvek s jasnim osećanjem da mu izmiče nešto važno u raspoznavanju sveta i u sopstvenom iskustvu. Jančarov junak nije samo izgubljen u Americi, već najpre naslućuje, a potom i istinski shvata da je manje ili više izgubljen svuda, na svakoj tački svakog od dostupnih svetova svoje egzistencijalne avanture.Jančar ispituje susret Evrope i Amerike, stereotipa i konkretnog iskustva, tranzicije i „kraja istorije“. Kombinujući pričanje zanimljive priče sa esejističkim pripovedanjem, Jančar je u romanu Podsmešljiva požuda oblikovao upečatljivu sliku modernog epohalnog trenutka. BUNAR Dimitar Basevski 168 str b8

Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama. . Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Opis "Crvenokosa - Orhan Pamuk" Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama.. Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Branislav Babić Kebra : RECI PRAVO / [crteži Kebra ; autor fotografija Jovan Milinov Toba] poezija Novi Sad : Prometej, tvrdi povez, Fizički opis 97 str. : ilustr. ; 19 cm S a d r ž a j: Siguran čovek (5); Neobavezna dešavanja (6); Izgubljen (7); Ogledala (8); Susret (9); The fall (10); Tvoj kurs za mene (11); El test (12); Vi ste ljudi (13); Wild America (14); Kuda li me voziš (15); Naše kiše (16); Džepovi su jako bitni (17); Festival in Deptford (18); Pametni i lepi (19); Razmišljalac (20); Zaboravili ste kutiju cigareta i upaljač (22); U - mor (23); Razum na vetru (24); Torbe (25); Dimitrije dobar drug (26); Zloduh (27); Margate (28); Kočnice 2 (29); Rođen - dan (30); To je kao put (31); Molim se za tvoje zdravlje (32); Spavač (34); Umnožavanje prosta reprodukcija (35); Štaje za tebe sreća (36); Ukrštanja (37); Šta to osvaja moj pogled (38); Svako ima svoje stilove (40); Ispiranje (41); Colour, line and silhouette (42); A + B + C + D - avioni (43); Prazan predmet odvažnog nestajanja (44); Pokušaj i ti (45); Srđan Valjarević Moguće da ja u stvari tražim ženu (46-49); Nikola (50); Čelične lokomotive (51); Bunar želja (52); Pa da (53); Disanje (54); Halo - Lulu (56); Ljubomorno čuvam bol (57); Mlaka voda i cvekla (58); Reforma u vašoj glavi (59); Sigurnost (60); Šta ja očekujem od ptice (62); Čokolada (63); 8024 (64); Jako ste bolesni (65); To niko ne želi (66); Razgovor (67); Pra - istorija (68); Kadilak (69); We shall have to work hard (70); Gde si sada (71); Film (72); Tebe tražim (73); Klikeranje (74); Mirno more more (75); R + R (76); Prstaranje (78); Eliot je sreda (79); Samo vi letite i odletite (80); Jednakost u nizu (81); Obraz i odraz (82); Težine jutra (83); Dr (84); Alo - alo (85); Smeh (86); Dvorište ispred zgrade (88); Svetske nesreće (89); Voda (90); Gde ti je kapa (92); Čarobna su osećanja (93); Suze potočare (94); Opasan (95); Snaga sna (96); Vibra (97). Rock poezija -- Obojeni program -- Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. Novosadski bend `Obojeni program` je novim albumom obeležio 41. rođendan. Branislav Babić Kebra je jedini nepromenjeni član i frontmen grupe od početka. Osim što peva i piše pesme, piše i romane i stvara digitalnu likovnu umetnost.

Većinom dobro i odlično očuvano 5.6 kg poštarina kao paket pošte 300 dinara 1. Novi sad - grad na reci - 555 grama 2. Dobar dan španijo - stojan protić - 225 grama 3. Pravo evropske unije - 600 grama 4. Ginko - zlatno drvo života - radiša jančić - 280 grama 5. Filip pulman - tigar u bunaru - 475 grama 6. Majkl keningem - meso i krv * novo - 400 grama 7. Džej mekinerni - priča mog života - 250 grama 8. Peter adolfsen - mašina * novo - 100 grama 9. Francoise sagan - malo sunca u hladnoj vodi - 300 grama 10. Joe lederer - tri dana ljubavi / dovedi me kući - 300 grama 11-12. Džon golsvordi - saga o forsajtima vol 2 - 2 kom - 1025 grama 13.-14. Mir-jam ranjeni orao prva i druga knjiga - 2 kom - 450 grama 15. Tode nikoletić - volim te kozo jedna - 150 grama 16. Francusko-srpskohrvatski rečnik , branislav grujić - 500 grama

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ispod krova nad glavom - Dragan Babić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 92 Povez: Mek Svi negde živimo, to jest stanujemo. Neko ovako, neko onako. Neko ovde, neko onde. A da li umemo to da radimo ovako, onako, ovde ili onde? Mesto u kojem odrastate, spavate i sanjate, morate poznavati, razumeti i voleti da bi sve od početka imalo smisla. Gore su zvezde, dole je planeta, nad vama je krov, pod krovom ste vi. Stvar je ozbiljna i zahteva objašnjenja. Evo ih... U ovoj knjizi o stvarima i bićima ispod krova nad glavom. Kuća, stan, prag, prozor, kupatilo, terasa, tavan, oluci, bubašvabe i muve, kućne ptice, pas, mačka, akvarijum, zmija i sova, šporet, struja, plin, telefon... Kroz priče, reči i slike slobodne i lude taman kao zvezde u bunaru u podne.

Autor: Ivan Aleksejevič Bunjin Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Br. strana: 290 Format: 14,5 x 21 Gospodin iz San Franciska – izabrane priče nastale u Rusiji, od ranih radova do konačnog odlaska iz otadžbine. `…jesu li patila sva ta gospoda muke Kaina ili Raskoljnikova? Jesu li patile svakojake ubice tirana, ugnjetača, zapisane zlatnim slovima u takozvanim tablicama istorije? Patite li vi dok čitate da su Turci zaklali još sto hiljada Jermena, da Nemci truju bunare bacilima kuge, da su rovovi zatrpani leševima u truležu, da vojni avioni bacaju bombe na Nazaret? Pati li tamo nekakav Pariz ili London, sagrađen na ljudskim kostima, a koji cveta iz najsvirepije i najsvakidašnjije surovosti prema, takozvanom, bližnjem? Patio je, izgleda, samo jedan jedini, Raskoljnikov, i to samo iz sopstvene malokrvnosti i po volji svoga pakosnog autora koji je trpao Hrista u sve svoje bulevarske romane` - iz priče „Omčaste uši“.

Knjiga je kao nova. Gospodin iz San Franciska - Ivan Aleksejevič Bunjin Izdavač: Bernar Godina izdanja: 2010 Broj strana: 287 Format: 21 cm Povez: Broširani Gospodin iz San Franciska – izabrane priče nastale u Rusiji, od ranih radova do konačnog odlaska iz otadžbine. …jesu li patila sva ta gospoda muke Kaina ili Raskoljnikova? Jesu li patile svakojake ubice tirana, ugnjetača, zapisane zlatnim slovima u takozvanim tablicama istorije? Patite li vi dok čitate da su Turci zaklali još sto hiljada Jermena, da Nemci truju bunare bacilima kuge, da su rovovi zatrpani leševima u truležu, da vojni avioni bacaju bombe na Nazaret? Pati li tamo nekakav Pariz ili London, sagrađen na ljudskim kostima, a koji cveta iz najsvirepije i najsvakidašnjije surovosti prema, takozvanom, bližnjem? Patio je, izgleda, samo jedan jedini, Raskoljnikov, i to samo iz sopstvene malokrvnosti i po volji svoga pakosnog autora koji je trpao Hrista u sve svoje bulevarske romane.iz priče „Omčaste uši“

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. 7 svetskih čuda staroga i novoga sveta: 7 srpskih čuda graditeljstva i prirode - Josipa Žerjav Godina izdanja: 2019 Broj strana: 235 PRED VAMA SU `SEDAM ATRAKCIJA NASELJENE ZEMLJE KOJE TREBA OBAVEZNO VIDETI`Krenite u šetnju Keopsovim horizontom i poput Aleksandra Makedonskog ili Napoleona, udahnite miris prohujalih vekova; doživite raskoš Semiramidinih vrtova, oslušnite eho svete ptice kvecala na obroncima Kukulkana i odsanjajte ,,san u mermeru`.Saznajte gde se nalazila prva opservatorija na svetu, koja statua je bila inspiracija za njujorški Kip slobode, da li su suze zaista srušile deo Kineskog zida i kada su se na licu Hrista Spasitelja pojavili prvi grafiti.Mnoge legende odvešće vas do zagonetne Đavolje varoši i Rimskog bunara, koji nije ostavio ravnodušnim ni čuvenog Alfreda Hičkoka, a možete se i provozati našim starim Ćirom, zaploviti meandrima Uvca ili Đerdapskom klisurom, napraviti 365 koraka obalom rečice Godine...SVE DO „NAJKRASNIJEG MESTA OD DAVNINE` - „PREVELIKOG GRADA, BEOGRADA`

Radoslav Bratić Trg soli tvrd povez KAO NOVA Za Sajam knjiga u Beogradu “Narodna knjiga” objavila je roman Radoslava Bratića Trg soli za koji su novine izvestile da je bio jedna od najprodavanijih knjiga na štandu ovog izdavača. Urednik knjige Gojko Tešić ističe da roman Trg soli traga za velikom temom začina, za trgovačkim putevima ovog “belog zlata” i za biblijskim izvorima slanih bunara, ali i napominje da će čitalac, kroz ovo delo, videti zašto su ljudi izneverili zavetno predanje i zašto su vremenom uz so počeli lažno da se kunu. A sada kada je roman pred čitaocima, Radoslav Bratić kaže: - Ne mogu da zamislim čoveka koji u životu nije pročitao nijednu knjigu. Jer bez knjiga život bi bio odveć prazan i pust. Meni nije bila namera da pišem istorijski roman, već da “plivam” kroz prostor i vreme. Nisu me zanimali datumi već događaji protkani fantastičnim slojem naracije i zasoljeni humorom. I od čitalaca očekujem da se “na vreme zasole”; zato im se često u knjizi obraćam!

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Baroque Belgrade : transformation 1717-1739 - zbornik Izdavač: Evoluta Godina izdanja: 2019 Broj strana: 223 Format: 28 cm Povez: Broširani Beograd u doba baroka je kratak trenutak u njegovoj istoriji kada ga je Austrijska monarhija preuzela od skoro dvovekovnog turskog upravljanja i grandioznim poduhvatima u par decenija pretvorila iz orijentalne varoši u pravi evropski utvrđeni grad. Grad su Turci potpuno napustili, a doselili se žitelji Evrope sa raznih strana Austrijskog carstva, među njima bilo je trgovaca i zanatlija, ratnih veterana i sirotinje koja se nadala boljem životu na novom prostoru. Uselili su se u prazne turske kuće, džamije pretvorili u crkve i kapele, i svoju varoš na prostoru današnjeg Dorćola velikom izgradnjom podelili na blokove sa pravilnim ulicama i nizom zgrada baroknih fasada. Podignute su palate, kasarne, bolnica, apoteke, pivara, solana, manastiri i škole. Na suprotnoj strani, padini koja se od Knez Mihailove ulice spuštala ka Savi živeli su Srbi okupljeni oko Saborne crkve i svoje mitropolije. Oko oba naselja, nemačkog i srpskog, po prvi put su izgrađeni varoški bedemi sa kapijama u koje su se slivala četiri glavna gradska puta. Kroz Temišvarsku ili Smederevsku kapiju vodila je današnja Dunavska ulica, Carska, kasnije Vidin kapija bila je na pravcu Ulice cara Dušana, Virtenbergova, kasnije Stambol kapija u pravcu Vasine i Šabačka kapija u pravcu Karađorđeve ulice.Beogradska tvrđava se preuređuje u modernu utvrdu sa dekorativnim baroknim kapijama i inovativnim zdanjima kao što su Veliki „rimski“ bunar i Velika barutana. Veoma ambiciozan plan za novu ulogu Beograda urušio se u trenu, novim ratom između Austrije i Turske. Grad je izgubljen i ubrzo po povratku Turaka Beogradu je vraćen orijentalni izgled. Porušena su sva utvrđenja, bedemi koji su okruživali nemačku i srpsku varoš, sve kuće višespratnice, između ostalih prinčeva kasarna i mitropolitska rezidencija, a širom grada niču minareti. Skoro svi stanovnici Beograda, sa svojim dragocenostima, beže ka severu, a Turci u njemu zatiču samo 45 Jevreja i osam Srba. Beograd je austrijskom baroknom rekonstrukcijom prvi put posle više od hiljadu i po godina, odnosno rimske izgradnje Singidunuma, građen unapred osmišljenim urbanističkim planovima i pristupom gradu kao jedinstvenoj celini. Većina baroknih promena u gradu nestala je netom, ali se i do danas njeni tragovi čuvaju u jezgru grada, u izgledu glavnih saobraćajnica i blokova zgrada. Nekadašnji varoški bedemi stoje kao podsećanje na barokna vremena u obrisima Kosančićevog, Topličinog i Obilićevog venca.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Barokni Beograd : preobražaji 1717-1739. - zbornik Izdavač: Evoluta Godina izdanja: 2019 Broj strana: 223 Format: 28 cm Povez: Broširani Beograd u doba baroka je kratak trenutak u njegovoj istoriji kada ga je Austrijska monarhija preuzela od skoro dvovekovnog turskog upravljanja i grandioznim poduhvatima u par decenija pretvorila iz orijentalne varoši u pravi evropski utvrđeni grad. Grad su Turci potpuno napustili, a doselili se žitelji Evrope sa raznih strana Austrijskog carstva, među njima bilo je trgovaca i zanatlija, ratnih veterana i sirotinje koja se nadala boljem životu na novom prostoru. Uselili su se u prazne turske kuće, džamije pretvorili u crkve i kapele, i svoju varoš na prostoru današnjeg Dorćola velikom izgradnjom podelili na blokove sa pravilnim ulicama i nizom zgrada baroknih fasada. Podignute su palate, kasarne, bolnica, apoteke, pivara, solana, manastiri i škole. Na suprotnoj strani, padini koja se od Knez Mihailove ulice spuštala ka Savi živeli su Srbi okupljeni oko Saborne crkve i svoje mitropolije. Oko oba naselja, nemačkog i srpskog, po prvi put su izgrađeni varoški bedemi sa kapijama u koje su se slivala četiri glavna gradska puta. Kroz Temišvarsku ili Smederevsku kapiju vodila je današnja Dunavska ulica, Carska, kasnije Vidin kapija bila je na pravcu Ulice cara Dušana, Virtenbergova, kasnije Stambol kapija u pravcu Vasine i Šabačka kapija u pravcu Karađorđeve ulice.Beogradska tvrđava se preuređuje u modernu utvrdu sa dekorativnim baroknim kapijama i inovativnim zdanjima kao što su Veliki „rimski“ bunar i Velika barutana. Veoma ambiciozan plan za novu ulogu Beograda urušio se u trenu, novim ratom između Austrije i Turske. Grad je izgubljen i ubrzo po povratku Turaka Beogradu je vraćen orijentalni izgled. Porušena su sva utvrđenja, bedemi koji su okruživali nemačku i srpsku varoš, sve kuće višespratnice, između ostalih prinčeva kasarna i mitropolitska rezidencija, a širom grada niču minareti. Skoro svi stanovnici Beograda, sa svojim dragocenostima, beže ka severu, a Turci u njemu zatiču samo 45 Jevreja i osam Srba. Beograd je austrijskom baroknom rekonstrukcijom prvi put posle više od hiljadu i po godina, odnosno rimske izgradnje Singidunuma, građen unapred osmišljenim urbanističkim planovima i pristupom gradu kao jedinstvenoj celini. Većina baroknih promena u gradu nestala je netom, ali se i do danas njeni tragovi čuvaju u jezgru grada, u izgledu glavnih saobraćajnica i blokova zgrada. Nekadašnji varoški bedemi stoje kao podsećanje na barokna vremena u obrisima Kosančićevog, Topličinog i Obilićevog venca.

Laza Lazarević - Sve će to narod pozlatiti i dr. pripovetke Sadržaj: Sve će to narod pozlatiti Prvi put s ocem na jutrenje Švabica Na bunaru Sve će to narod pozlatiti govori o ratu i sudbini invalida. Vojni lekar Lazarević je stalno bio suočen sa užasima rata – pre svega bedom i poniženjem osakaćenih i zaboravljenih. Prvi put s ocem na jutrenje je jedna od najboljih pripovedaka Laze Lazarevića. Ova pripovetka je prvobitno imala naslov “Zvona sa bogorodične crkve u N.” i objavljena je u bečkom časopisu Srpska zora 1879. godine. Događaji u njoj su prikazani kroz priču devetogodišnjeg dečaka. Laza Lazarević u toj pripoveci idealizuje stari patrijahalni svet i njegove vrednosti. Porodica je ovde prikazana kao idealna, harmonična zajednica u kojoj Mitar nalazi sigurnost i zaštitu. Naš priznati pisac se i u pripoveci “Sve će to narod pozlatiti” bavi društvenim anomalijama. Švabica Laze Lazarevića je priča iz prošlog veka o mladom Srbinu na studijama u dalekom, bogatom, učenom svetu, o tome kako je uspeo da pobedi i stid i ponos kako bi bio srećan, o osećaju dužnosti prema svojoj porodici i svojoj sredini zbog koje je tu sreću morao da odbaci, i o tome kako patrijarhalna sebičnost i patriotska uskogrudost drugih može čoveka dovesti do toga da izgubi slobodu, uguši ljubav i izneveri sebe. U pripoveci “Na bunaru” Laza Lazarevć je kroz dešavanja u jednoj seljačkoj zadruzi oslikao dve potupno različite osobe, s jedne strane starog i iskusnog deda Matiju, starešinu porodične zadruge koji zna šta je red, rad i disciplina i s druge strane, mladu i razmaženu snahu Anoku koja sebe i svoje potrebe stavlja ispred svega ostalog. Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina: 1971 Broj strana: 109 Tvrdi povez Biblioteka: Školska lektira Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: 1210 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

PRIPOVETKE Izdavač: Blic, Beograd Godina izdanja: 1996 Format: 20,5 X 10,5 Povez: Meki Pismo: Latinica LAZA LAZAREVIĆ Sve će to narod pozlatiti Prvi put s ocem na jutrenje Na bunaru Broj strana: 64 MILOVAN GLIŠIĆ Glaa šećerra Roga Broj strana: 64 PETAR KOČIĆ Jazavac pred sudom Kroz mećavu Jablan Grob slatke duše Đurini zapisi Broj strana: 64 VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE drugi deo Biberče U laži su kratke noge Jarac živoderac Vilina gora Sveti Sava i đavo Prava se muka ne da sakriti Međedović Car Dukljan Đevojka, udovica i puštenica Jedna gobela u kao a druga iz kala Solomuna prokleta mati Laž za opkladu Kralj i čobanii Dva novca Sve, sve ali zanat Međed, svinja i lisica Lisica se osvetila vuku Ćela Gvozden čovjek Kum riba Caričina snaha ovca Tica djevojka Car htio kćer da uzme Tri prstena Zla svekrva Opet zla svekrva Dobra djela ne propadaju Careva kći i svinjarče Sunčareva majka Lijek od mađija Carev zet i krilata baba Broj strana: 64 DOSITEJ OBRADOVIĆ Basne Broj strana: 64 ***Nekorišceno***

Prva knjiga Jelene Lengold objavljena u kultnoj ediciji „Pegaz“ Književne omladine Srbije. Rikna požutela, unutra odlično očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja. Retko u ponudi. Autor - osoba Lengold, Jelena, 1959- = Lengold, Jelena, 1959- Naslov Raspad botanike / Jelena Lengold Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književna omladina Srbije, 1982 Fizički opis 30 str. ; 20 cm Zbirka ǂBibliotekaǂ Pegaz ; ǂknj. ǂ5 ISBN (Broš.) Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija. – Ivan V. Lalić Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj. – Mileta Aćimović Ivkov Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči. – Dragana V. Todoreskov Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama. – Gojko Božović Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina XX. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja. – Dubravka Đurić Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada. – Bojana Stojanović Pantović Jelena Lengold rođena je 1959. godine u Kruševcu. Do sada je objavila šest knjiga poezije, šest knjiga priča i jedan roman. Njene knjige su prevedene na brojne svetske jezike. Dobila je književne nagrade: Đura Jakšić, Biljana Jovanović, Žensko pero, Zlatni Hit liber, Jefimijin vez, kao i nagradu Evropske unije za književnost. Radila je kao novinar Radio Beograda, a zatim kao projekt-koordinator Nansenskolen humanističke akademije u Norveškoj. Sada je samostalni umetnik. Bibliografija: RASPAD BOTANIKE, poezija, Pegaz, 1982. VRETENO, poezija, Nolit, 1984. PODNEBLJE MAKA, poezija, Nolit, 1986. PROLAZAK ANĐELA, poezija, Nolit, 1989. SLIČICE IZ ŽIVOTA KAPELMAJSTORA, poezija, Prosveta, 1991. POKISLI LAVOVI, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994. LIFT, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999. BALTIMOR, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003; Drugo izdanje, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2011. VAŠARSKI MAĐIONIČAR, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2008, 2009, 2012. PRETESTERIŠI ME, izabrane priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2009. BUNAR TEŠKIH REČI, poezija, Arhipelag, Biblioteka Element, 2011. U TRI KOD KANDINSKOG, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2013, 2014. RAŠČARANI SVET, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2016. MG112 (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredio: Jurij Vinicuk Priče uvrštene u antologiju svedočanstvo su jednog vremena, jednog pogleda na svet, jednog zajedništva u različitosti, rođene u veoma komplikovanoj eposi promena. Postmoderni ukrajinski pisci nude čitaocu svoje, nepodnošljivo-individualne vizije sveta, koje mogu da deluju egzotično, a mogu da budu i sasvim prepoznatljive. Kao što zapadnoevropski čitalac nije potpuni stranac u literarnom prostoru srpskog postmodernizma, ni srpski čitalac neće biti tuđin u ovoj antologiji, pomoći će mu sličan kulturološki kod. Sadržaj: Ala Tatarenko: Postmodernistički greh ukrajinske književnosti Jurij Andruhovič: Samijlo iz Nemirova,ta divna baraba Jurij Viničuk: Beatriče: Sumrak, zima. Jurij Viničuk: Mačak Abel Jurij Viničuk: Čorba od graška Jurij Viničuk: Buba-Rusi Vasilj Gabor: Glas poznog behara Vasilj Gabor: Stepenište Volodomir Dibrova: Pelce Oksana Zabužko: Devojke. Izdrik: Otac Izdrik: Hodnik. Izdrik: Rat Volodomir Ješkiljev: Crni i crveni kvadrat Volodomir Ješkiljev: Večiti povratak Oleg Lišega: Adamo et Diana . Кosmjantin Moskalec: Devet koncerata Volodomir Nazarenko: Avetinjska kuća Volodomir Nazarenko: Mušice Galina Pagušjak: Кrv i znoj izmišljenog sveta Ljubov Ponomarenko: Dve u bunaru. Taras Prohasko: Takotijeto. Beleške o piscima Mek povez, format 13 x 20,5 cm , ćirilica, 236 strana

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač RadLaza Lazarević bio je cenjeni srpski književnik u periodu realizma te ugledni lekar svoga doba. Rodio se u Šapcu 1851. godine. Porodica mu se bavila trgovinom. Ostao je rano bez oca pa je celu brigu o porodici preuzela majka.Nakon što je završio osnovnu školu te četiri razreda niže gimnazije, školovanje nastavlja u Beogradu. Tamo je završio višu gimnaziju i pravni fakultet visoke škole. Potom je studirao medicinu u Berlinu, a 1879. godine promovisan je u doktora medicine i kirurgije.Nakon toga vratio ponovo se vratio u Beograd gdje je radio kao lekar opšte prakse. Malo nakon toga postao je i primarijus jedne bolnice u Beogradu. Postigao je veliki ugled kao lekar u tom periodu.Šta se tiče književnog rada, njime je počeo da se bavi još za vrijeme studiranja u Berlinu.Njegove najpoznatije pripovetke su: "Prvi put s ocem na jutrenje", "U dobri čas hajduci!", "Školska ikona", "Verter", "Na bunaru", "On zna sve", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar".Nakon smrti objavljena mu je pripovetka "Švabica", i to 1898. godine. Ostalo je još osam nedovršenih pripovedaka.Začetnik je psihološke pripovetke u srpskoj književnosti i prvi je pisac koji je uveo lik intelektualca u svoje delo.Umro je 1891. godine.3/18

Džepna knjiga 162 Posle ljubavi - Gi de Mopasan Priča se odvija u regionu Overnja, u malom gradu Anval u centralnoj Francuskoj, okruženom mnogim drevnim izumrlim vulkanima nedaleko od Pij-de-Doma. Mopasan koristi svoj humoristični stil u opisivanju „zlatnog naleta“ kao u Kaliforniji, jedino što je ovde je reč o novim bunarima termalnih izvora, koji obećavaju izlečenje od svih bolesti ljudskog tela. Kada stari farmer Oriol i njegov sin, krenu da dinamitom ruše opstruktivnu stenu u svom vinogradu, nenamerno će probušiti rupu u zemlji. Usred svih ljudi koji prisustvuju događaju je i Vil Andermat, pariski investicioni bankar, koji odmah procenjiva izvor poput fontane zlatnika koja izlazi iz zemlje. Progoni poljoprivrednika, nudeći mu da otkupi zemljište, čak i ceo njegov vinograd. Ali seljak je otporan, i nije ga lako prevariti... Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina: 1960 Broj strana: 343 Meki povez Biblioteka: Džepna Knjiga Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: DN6 Težina: 240 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. More tišine - Silven Tridel Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2008 Broj strana: 199 Format: 20 cm Povez: Broširani Evo devet priča, moćnih i uznemirujućih kao voda u dubokom bunaru; u njima se mešaju humorno i tragično, himera i katastrofa, sećanje i strepnja. Devet priča, međusobno u kontrastu, u kojima ljudi, spokojni i blagi, ili pak slomljeni nasiljem i fatalnošću, tragaju za srećom u životu i nadaju se mirnoj smrti. Nakon svog gorko potresnog romana Živa pod jezikom, Silven Tridel nam nudi priče jednako čarobnog stila, u kojima mašta, erudicija i osećajnost zajedno čine opčinjavajući buket. Za ovu knjigu piscu je dodeljena Guvernerova nagrada za 2007. godinu. Silven Tridel, kanadski pisac koji je stekao visoko obrazovanje iz oblasti egzaktnih nauka i kinematografije, od 1985. godine bavi se, uspešno, isključivo pisanjem. Prvi roman ovog ‘filozofa i pesnika života’ Dah harmatana, dobio je od Kvebečke književne akademije Nagradu Moazon (1987), a dodeljena mu je i nagrada Kanada-Švajcarska (1988). Njegova zbirka priča Proroci dobila je nagradu Edgar-Lesperans (1994). U književnoj javnosti zapažene su i Tridelove knjige za mlade i Fondacija Espas-anfan dodelila mu je nagradu Vilaž du livr (za knjigu Potkrovlje gospodina Bazila, 1998), kao i nagradu za ukupo delo, Sent-Egziperi 1998. godine u kategoriji frankofonije. Pre nego što je za knjigu priča More tišine dobio Guvernerovu nagradu, 2007. godine, dva puta je bio nominovan za to prestižno književno priznanje (1986. i 1994.) Silven Tridel živi u Kvebeku.

BIGZ, 1986. Druga knjiga drama ALeksandra Popovića, među kojima su neka od njegovih najpoznatijih dela. Mali potpis/ posveta i zacepljena stranica (sve se vidi na slikama). Aleksandar Popović (Ub, 20. novembar 1929 — Beograd, 9. oktobar 1996) bio je srpski književnik. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 51 dramu i dramu za decu.[1] Biografija Rođen na Ubu u porodici sa vojničkom tradicijom.[2] Po završetku gimnazije, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem `40-ih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom `50-ih prihvata poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i piše radio-drame za decu. Prvo delo je objavio 1959. godine. U pitanju je bio kriminalistički roman Ubistvo u trouglu. U svom raznovrsnom opusu stvara drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije. Njegova predstava „Mrešćenje šarana“ je bila zabranjivana.[3] Prema mišljenju žirija za izbor najbolje posleratne drame, u organizaciji Televizije Beograd, lista Večernje novosti i izdavačke kuće „Dereta”, drama Razvojni put Bore Šnajdera proglašena je za najbolji dramski tekst objavljen u periodu 1944–1994.[4] Nagrade Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Razvojni put Bore Šnajdera, 1967. Književna nagrada „Neven”, za roman Lek protiv starenja, 1975. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Nagrada „Branko Ćopić” za humor i satiru, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Kus petlić, 1990. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Bela kafa, 1991. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za drame Kus petlić i Bela kafa, 1991. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramu Mrtva tačka, 1993. Povelja Zmajevih dečjih igara, 1994. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Tamna je noć, 1994. Nagrada festivala „Zemun fest”, za dramu Tamna je noć, 1994. Odabrana dela Drame 1964. Ljubinko i Desanka (praizvedba 30. decembar 1964 Atelje 212, Beograd) 1965. Čarapa od sto petlji (praizvedba 17. jun 1980 Narodno pozorište Timočke krajine, Zaječar) 1967. Razvojni put Bore Šnajdera (praizvedba 12. februar 1967, Atelje 212, Beograd) 1967. Smrtonosna motoristika (praizvedba 7. april 1967, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) 1984. Mrešćenje šarana (praizvedba 4. april 1984, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1990. Bela kafa (praizvedba 6. decembar 1990, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1992. Tamna je noć (praizvedba 23. jun 1993, Kult teatar, Beograd) 1995. Čarlama, zbogom (praizvedba 16. mart 1995, Narodno pozorište, Pirot 1996. Baš bunar (praizvedba 5. oktobar 1996, Zvezdara teatar, Beograd) 1999. Noćna frajla (praizvedba 17. mart 1999, Gradsko pozorište, Jagodina), posthumno Književnost za decu Devojčica u plavoj haljini, roman (Beograd: Mlado pokolenje, 1961) Tvrdoglave priče, kratka proza (Zagreb: Mladost, 1962) Sudbina jednog Čarlija, roman (Beograd: Prosveta, 1964) Kako se voli Vesna, kratka proza (Beograd: Nolit, 1974) Gardijski potporučnik Ribanac ili Fantazija o cvećkama, kratka proza (Beograd: Nolit, 1984) Tri svetlice s pozornice, drama (Beograd: „Vuk Karadžić”, 1986)

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 6110 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prosveta, 1967. Prva knjiga drama velikog Aleksandra Popovića, sa njegovim najpoznatijim komadima: Ljubinko i Desanka, Sablja dimiskija, Čarapa od sto petlji, Krmeći kas i Razvojni put Bore Šnajdera. Apsolutna klasika! Aleksandar Popović (Ub, 20. novembar 1929 — Beograd, 9. oktobar 1996) bio je srpski književnik. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao je više od 50 drama za decu i odrasle.[1] Biografija Rođen na Ubu u porodici sa vojničkom tradicijom.[2] Po završetku gimnazije, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem `40-ih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom `50-ih prihvata poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i piše radio-drame za decu. Prvo delo je objavio 1959. godine. U pitanju je bio kriminalistički roman Ubistvo u trouglu. U svom raznovrsnom opusu stvara drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije. Njegova predstava „Mrešćenje šarana“ je bila zabranjivana.[3] Prema mišljenju žirija za izbor najbolje posleratne drame, u organizaciji Televizije Beograd, lista Večernje novosti i izdavačke kuće „Dereta”, drama Razvojni put Bore Šnajdera proglašena je za najbolji dramski tekst objavljen u periodu 1944–1994.[4] Nagrade Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Razvojni put Bore Šnajdera, 1967. Književna nagrada „Neven”, za roman Lek protiv starenja, 1975. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Nagrada „Branko Ćopić” za humor i satiru, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Kus petlić, 1990. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Bela kafa, 1991. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za drame Kus petlić i Bela kafa, 1991. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramu Mrtva tačka, 1993. Povelja Zmajevih dečjih igara, 1994. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Tamna je noć, 1994. Nagrada festivala „Zemun fest”, za dramu Tamna je noć, 1994. Odabrana dela Drame 1964. Ljubinko i Desanka (praizvedba 30. decembar 1964 Atelje 212, Beograd) 1965. Čarapa od sto petlji (praizvedba 17. jun 1980 Narodno pozorište Timočke krajine, Zaječar) 1967. Razvojni put Bore Šnajdera (praizvedba 12. februar 1967, Atelje 212, Beograd) 1967. Smrtonosna motoristika (praizvedba 7. april 1967, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) 1984. Mrešćenje šarana (praizvedba 4. april 1984, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1990. Bela kafa (praizvedba 6. decembar 1990, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1992. Tamna je noć (praizvedba 23. jun 1993, Kult teatar, Beograd) 1995. Čarlama, zbogom (praizvedba 16. mart 1995, Narodno pozorište, Pirot 1996. Baš bunar (praizvedba 5. oktobar 1996, Zvezdara teatar, Beograd) 1999. Noćna frajla (praizvedba 17. mart 1999, Gradsko pozorište, Jagodina), posthumno Književnost za decu Devojčica u plavoj haljini, roman (Beograd: Mlado pokolenje, 1961) Tvrdoglave priče, kratka proza (Zagreb: Mladost, 1962) Sudbina jednog Čarlija, roman (Beograd: Prosveta, 1964) Kako se voli Vesna, kratka proza (Beograd: Nolit, 1974) Gardijski potporučnik Ribanac ili Fantazija o cvećkama, kratka proza (Beograd: Nolit, 1984) Tri svetlice s pozornice, tri drame (Beograd: „Vuk Karadžić”, 1986) Pepeljuga : bajka za igranje u tri čina (Beograd: Pozorište `Boško Buha`, 2001)