Filip Pulman : TIGAR U BUNARU / Београд : Народна књига - Алфа, 2006 , tvrdi povez, Fizički opis 430 стр. ; 21 cm Roman Библиотека Петар Пан ; ǂкњ. бр. ǂ227 Превод дела: The Tiger in the Well / Philip Pullman Белешка о писцу: стр. 428. Očuvanost 4. Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga.Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike.

Šta spaja antički mit o kralju Edipu, persijsku priču o Rustemu i Suhrabu, slučajnu ljubav gimnazijalca i putujuće glumice crvene kose sa kopanjem bunara na starinski način? Napomena: Postoji posveta u knjizi U kojoj meri je ljudska sudbina plod svesnih odluka, a u kojoj je određuju slučajnosti? Da li se mitovi obistinjuju? Knjiga koja se beskompromisno spušta u bunar ljudske duše. Orhan Pamuk – pisac nepresušne spisateljske energije ponovo pred čitaocima sa efektnom i uzbudljivom pričom koja odgoneta misteriju odnosa između oca i sina i koju svako može da pročita na svoj način i da bude u pravu.

Šta spaja antički mit o kralju Edipu, persijsku priču o Rustemu i Suhrabu, slučajnu ljubav gimnazijalca i putujuće glumice crvene kose sa kopanjem bunara na starinski način? U kojoj meri je ljudska sudbina plod svesnih odluka, a u kojoj je određuju slučajnosti? Da li se mitovi obistinjuju? Knjiga koja se beskompromisno spušta u bunar ljudske duše. Orhan Pamuk – pisac nepresušne spisateljske energije ponovo pred čitaocima sa efektnom i uzbudljivom pričom koja odgoneta misteriju odnosa između oca i sina i koju svako može da pročita na svoj način i da bude u pravu. Povez knjige : mek Strana : 246 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Svi ljubitelji književnosti turskog nobelovca Orhana Pamuka koji s nestrpljenjem očekuju njegov novi roman u prevodu na srpski jezik, knjigu mogu kupiti po promotivnoj ceni od 704,00 dinara (plus poštanski troškovi slanja) u internet knjižari www.delfi.rs. Pretprodaja traje do ponedeljka, 29. avgusta. Knjige kupljene u pretprodaji biće isporučene na kućnu adresu najkasnije do petka, 2. septembra, što je tri dana ranije nego što će se ona naći u knjižarama – 5. septembra 2016. Obezbedite svoj primerak na vreme po promotivnoj ceni! * * * Šta spaja antički mit o kralju Edipu, persijsku priču o Rustemu i Suhrabu, slučajnu ljubav gimnazijalca i putujuće glumice crvene kose sa kopanjem bunara na starinski način? U kojoj meri je ljudska sudbina plod svesnih odluka, a u kojoj je određuju slučajnosti? Da li se mitovi obistinjuju? Knjiga koja se beskompromisno spušta u bunar ljudske duše. Orhan Pamuk – pisac nepresušne spisateljske energije ponovo pred čitaocima sa efektnom i uzbudljivom pričom koja odgoneta misteriju odnosa između oca i sina i koju svako može da pročita na svoj način i da bude u pravu. Žanrovi: Drama Izdavač: Geopoetika Broj strana: 246 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2016.

Nova, nekorišćena Bez krvi / Alesandro Bariko ; [prevela Branka Novaković] Jedinstveni naslov Senza sangue. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 114 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Novaković, Branka = Novaković, Branka Biblioteka Megahit ; knj. br. 338 Prevod dela: Senza sangue / Alessandro Baricco Tiraž 1.000 Beleška o piscu / Branka Novaković: str. 113-114. Baricco, Alessandro, 1958- = Bariko, Alesandro, 1958- Roman počinje scenom koja liči na obračun bandi u nekom vesternu ili krimiću. Trojica muškaraca dolaze da se osvete doktoru Manuelu Roki, a sve se iskomplikuje jer su prisutna i deca, dečak i devojčica. Najmlađi član bande pronalazi skrivenu devojčicu u rupi u podu i odlučuje da je ostavi u životu. Tajnu o tome čuvaće ceo život. Na tom mestu završava se krimi priča, a počinje priča o ratu, o užasima koji on donosi, o tome kako nas tera da budemo neljudi i kako svaki zločin povlači sledeći, i tako u krug. Roman preispituje da li je ispravno žrtvovati ljudske živote zarad višeg cilja. Drugi deo knjige priča je o osveti preživele devojčice.Ona pronalazi čoveka kome duguje život,ali u isto vreme i čoveka koji je kriv za smrt njenog oca i brata. “Uvidela je da ništa po jačini ne može da se meri sa tom nagonskom željom da se vratimo na ono mesto gde smo doživeli lom i da ponavljamo taj trenutak godinama, sve misleći da onaj ko nas je spasao jednom to može da učini zauvek.“ Posebno zanimljiva i neobična, u ovom kratkom romanu, inače veoma plodnog italijanskog pisca („Zamkovi gneva“, „Svila“, Pijanista“…), bila su poređenja. U njemu je zvuk kočnice automobila „nalik na lanac koji se spušta u bunar“; hrast ispred kuće zahvaćen požarom nadvija se „kao crne ogromne kandže“, a pucnji lete kroz kuću „kao klatno…kao snop svetlosti kakvog strpljivog svetionika što se klati po smoli crnog mora“. Zvuče pomalo zloslutno, ali baš takvi se uklapaju u atmosferu romana.

Izdavač: Arhipelag, Beograd, izašlo iz štampe u periodu 2010-2013 tvrd povez sa zaštitnim omotom IGRA ANĐELA I ŠIŠMIŠA - Aleš Čar - dve iste knjiige Smeštajući likove i događaje romana Igra anđela i šišmiša u devedesete godine prošlog stoleća, u podalpski rudarski gradić koji je utonuo u večitu monotoniju i hipokriziju malograđanskog mentaliteta, Aleš Čar se naslanja na veoma produktivnu liniju slovenačke literature od Janka Kersnika, preko Ivana Cankara i Slavka Gruma, pa do Andreja Hinga, Vitomila Zupana i Dušana Jovanovića. Čarova pripovest o neobičnoj družini, koju čine jedan katolički sveštenik, jedna jurodiva tinejdžerka i nekoliko lokalnih džankija, povezanih hedonističkim porivima i navikama različite vrste, i time nepomirljivo konfrontiranih s mediokritetskim stanjem svesti, predstavlja najnoviji i uz to možda i najspektakularniji izdanak pomenute linije. Roman bez mnogo poteškoća može da se čita i kao slovenačka replika na planetarni književni hit, proslavljeni Trejnspoting škotskog pisca Irvina Velša. POSLEDNJI KONJ POMPEJA Pavel Vilikovski PODSMEŠLJIVA POŽUDA - Drago Jančar 240 strana Najpoznatiji roman slovenačkog pisca Draga Jančara. Podsmešljiva požuda je pronicljiva, intrigantna i eruditna priča o susretu dva sveta. Na osetljivoj granici među svetovima našao se Gregor Gradnik, glavni junak romana. Trenutak u kome se odigrava susret dva sveta čini ovu graničnu situaciju još dalekosežnijom. Dok se u Americi oglašava „kraj istorije”, u Srednjoj i Istočnoj Evropi se oglašava njen novi početak. Dolazeći iz melanholičnog srednjoevropskog prostora, Jančarov junak se susreće s potpuno drugačijim svetom zahuktale, ekspanzivne američke stvarnosti. Gradnik svoj američki sa n, koji je ponekad i košmar, proživljava između Nju Orleansa i njujorškog megapolisa, ali uvek s jasnim osećanjem da mu izmiče nešto važno u raspoznavanju sveta i u sopstvenom iskustvu. Jančarov junak nije samo izgubljen u Americi, već najpre naslućuje, a potom i istinski shvata da je manje ili više izgubljen svuda, na svakoj tački svakog od dostupnih svetova svoje egzistencijalne avanture.Jančar ispituje susret Evrope i Amerike, stereotipa i konkretnog iskustva, tranzicije i „kraja istorije“. Kombinujući pričanje zanimljive priče sa esejističkim pripovedanjem, Jančar je u romanu Podsmešljiva požuda oblikovao upečatljivu sliku modernog epohalnog trenutka. BUNAR Dimitar Basevski 168 str b8

Pripovijedajući o snažnoj ljubavi koju je trideset godina ranije doživio jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Orhan Pamuk nas u romanu Crvenokosa upoznaje sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom osamdesetih godina majstro Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionala način i njegov šegrt "mladi gospodin" Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe. Sa jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi između oca i sina "autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama. . Povez knjige : tvrd Strana : 240 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Autor - osoba Savić Ostojić, Bojan, 1983- = Savić Ostojić, Bojan, 1983- Naslov Vreme vode / Bojan Savić Ostojić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kontrast izdavaštvo, 2023 (Beograd : F. U. K.) Fizički opis 170 str. ; 20 cm (broš.) Napomene Tiraž 1.000. U ovoj prozi vrhunske jednostavnosti, u tesnacima asocijativnih tokova od Prusta do Zebalda, Bojan Savić Ostojić ponovo pleni istančanošću svog spisateljskog dara. Bez obzira na to što autofikcija na ovim prostorima njegovom knjigom ubire važne poene, Savić Ostojić ispisuje svoj povratak korenima na način neprimeren ma kojim tekstualnim strategijama. U `Vremenu vode`, on ne želi „da se seti nego da se seća, natenane, samog sećanja radi, bez žurbe, bez potrebe da sećanjem bilo kakvu rupu popuni“, želi da se „zaigra i zaboravi u sećanju“. Evokacija svetova detinjstva postaje na ovaj način invokacija, a označitelji ove invokacije, od Valjeva do Mionice i Beograda, pa onda opet Valjeva, postaju Zadarska ulica, „Strela-Valjevo“, oljuštena petokraka, spomenik Stevanu Filipoviću… Struktura porodičnog romana ovde se ne organizuje po načelima žanrovskih potreba, a ne postoje ni senke zaboravljenih predaka jer oni nisu zaboravljeni nego su sam narativ. Periferija postaje pandan centru, lepota se opire prolaznosti a prošlost se nikada ne ukazuje kao daleka zemlja... (Miroljub Stojanović) Klesanje jezika vodi `Vreme vode`. Iz nesvakidašnje brige za preciznost i usredsređenost izraza, oblikovana veštom, lirski podsticajnom, a diskretnom organizacijom pripovedanja, izranja priča o raskoši iza umornih pejzaža – o teretu porodičnosti, dostojanstvu, iskupljujućim ćorsokacima uspomena i nesvodljivosti života na istinu dokumenta. Živopisno, elegantno, dirljivo, nežno misteriozno, pa i lično, ali ne i paradno razodevajuće, Bojan Savić Ostojić napisao je u svemu zaokruženo, ali nezavršivo delo, koje se iznova napaja kako podzemnim tokovima tako i bunarom sećanja. Uprkos svemu što je može sprečiti, priča, poput vode koja uvek nađe put, trijumfuje. Zato je krajnje vreme da se prepozna dragocenost izdvojenog, tumaralačkog pogleda, što kroz talase utisaka dodiruje sámo srce stvari, omogućujući da pripovedač ne poseduje priču, već priča pripovedača. (Uroš Đurković) Bojan Savić Ostojić (1983) autor je pesničkih knjiga (Stereorama, Jeretički dativ, Prskalica), zbirki fragmenata (Aleatorij i Podli podli psalmi) kao i romana Punkt, Nema oaze i Ništa nije ničije (Kontrast, 2020, najuži izbor za NIN-ovu nagradu). Prevodi sa francuskog i peva u bendu Klot. MG140

Autor - osoba Cvijetić, Darko Naslov Schindlerov lift / Darko Cvijetić Ostali naslovi Šindlerov lift Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2021 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo ; Zagreb : Buybook, 2021 (Grude : Grafotisak) Fizički opis 97 str. ; 21 cm Zbirka Savremena bh. književnost (Buybook, Sarajevo) 978-953-8226-66-3 (Buybook, Zagreb) Napomene Slika autora i bilješka o njemu na zadnjem kor. listu. Mnogo je u Schindlerovom liftu blistavih dionica, rasuta dramaturgija „radi“ bez greške... polazna strukturna ideja nije nigdje „izdala“, nigdje zakazala... To što u cjelini i u detaljima izaziva jezu čini je sposobnom da udara i po grubljim senzibilitetima... Veoma mudro, nenametjivo a dosljedno, provučena ideja o kauzalitetima. (Ono što smo nekad zvali „koincidencijama“ danas se imenuje „sinhronicitetom“.) Sve je više nego odlično, a važnost knjige prekoračuje granice književnosti i kulture. Prokleta avlija, da je danas napisana, tako bi izgledala. Nadajmo se da će se neki od profesorskih autoriteta dosjetiti pa kazati kako je velika Andrićeva novela ovih dana dobila sestru bliznakinju. – Abdulah Sidran Taj bezazleno izgledajuć sveščić zaklopit ćemo utučeni zaključkom da se baš ništa od pročitanog nije smjelo dogoditi, u isti mah duboko zabrinuti za autora; ako je taj tekst bilo toliko tjeskobno čitati, kako ga se tek živjelo, pisalo? Jer Darko Cvijetić posjeo nas je pred jezgrovit i artikuliran dokument jedne kolektivne traume, pred autentično svjedočanstvo premreženo zrnatim slikama, zamućenim negdje optimizmom pamćenja, a drugdje opet posljedicama proživljenog. Najmanje što možemo jest ukoračiti, ne štedeći se, u bolne istine onih koji su naprosto imali manje sreće od nas. Za ovim hrabrim, silno važnim romanom ostaju razvaline, stećci što vire iz blata i čitatelj, bez suza, tup od užasa. Sretnog kraja, suvišno je naglašavati, nema, a ima li šanse za katarzu, svatko od nas mora procijeniti sam. – Vanja Kulaš Kada je otvoren 1975. godine, Crveni soliter u Prijedoru je mirisao. Imao je trinaest spratova pa su stanari, ne bi li se zaštitili od nesreće, prvi nazvali Galerijom. To nije pomoglo – u „Crvenom se uvijek smrt solidno osjećala, i nikad nije otišla bez ičega“. Jedini izlaz iz stepeničkog labirinta po kojem smrt šenluči je – lift marke Schindler. Svaki soliter je vertikalno selo, u sebi ima toliko života. Crveni soliter u sebi ima dovoljno nesreće za čitavu Bosnu i Hercegovinu, a kratki roman Schindlerov lift, nosi težinu deset tomova najbolje literature. Molim vas, ako tražite štivo za zabavu, vratite ovu knjigu na policu. – Selvedin Avdić Darko Cvijetić (11. januar 1968, Prijedor) je bosanskohercegovački i srpski pesnik, pisac, režiser i dramaturg. Rođen 11. januara 1968. godine u prijedorskom naselju Ljubija (Rudnik) u familiji Srbina i Hrvatice. Odrastao i školovao se u Prijedoru. Često navodi kao jednog od uzora Ivana Obrenova. Piše poeziju, eseje, kratke priče, režiser je i dramaturg prijedorskog Pozorišta. Pesme su mu prevođene na nekoliko svetskih jezika: francuski, engleski, nemački, slovenački, hebrejski, albanski, mađarski, poljski, makedonski i jidiš. Uređuje književnički blog pod nazivom Hypomnemata. Član je dva društva: P.E.N. Centra Bosne i Hercegovine i Društva pisaca BiH. Pesme iz njegova zbirke Ježene kožice, koje je na poljski preveo Miloš Valigorski (polj. Miłosz Waligórski) našla se u izboru za evropsku nagradu Evropski pesnik slobode (polj. Europejski Poeta Wolności) čije je finale 2020. godine, dok će 2019. godine čitava zbirka biti prevedena na poljski jezik u okviru tog festivala. Na portalu Nomad uređuje rubriku poezija pod nazivom Ko to tamo peva. Darko Cvijetić je nesumnjivo jedan od najznačajnijih književnika postjugoslovenske književnosti, objavljivao tekstove i kolumne za sve važnije časopise u regionu, učesnik svih važnijih književnih festivala (kao što su Sarajevski dani poezije, Šopovi dani na Plivi, Slovo Gorčina u Stocu). Dnevničke zapise objavljivao na portalu Buka i Slobodna Evropa. Objavljena dela Noćni Gorbačov, 1990, Beograd; Himenica, 1996, Beograd; Manifest Mlade Bosne, 2000, Novi Sad; Passport for Sforland, 2004, Banja Luka; Masovne razglednice iz Bosne, 2012, Banja Luka; Konopci s otiskom vrata, 2013, Mostar; Mali ekshumatorski eseji, 2015, Banja Luka – Beograd. Emotikoni u Viberu, 2016. Sarajevo Paraolimpijske himne, 2017. dvojezično, Ljubljana Ježene kožice, 2017. Zenica Šindlerov lift, 2018. Sarajevo – Zagreb Što na podu spavaš, 2020. Beograd – Sarajevo Značajnije pozorišne režije Nije čovjek ko ne umre, Velimir Stojanović, 1991. Srpska drama, Siniša Kovačević, 1995. Mandragola, N. Makijaveli, 1997. Galeb, paviljon 6, po A. P. Čehovu, 2003. Na čijoj strani, Ronald Harvud, 2007. Kvartet, Ronald Harvud, 2012. Feničanke, materijali, autorski projekat, 2013. Generacija bez kosti, autorski projekat, 2015. Bunar, Radmila Smiljanić, 2016. Značajnije pozorišne uloge Raskoljnikov, ZLOČIN I KAZNA,F.M. Dostojevski, režija Gradimir Gojer, 2007. Boris Davidovič, GROBNICA ZA BORISA DAVIDOVIČA, Danilo Kiš, režija Gradimir Gojer, 2009. Estragon, ČEKAJUĆI GODOA, Semjuel Beket, režija Radenko Bilbija Clow, KRAJ PARTIJE, Semjuel Beket, režija Dragoljub Mutić