SKUPOCEN, Luxuzan, THUN Porcelan servis za kafu Vrhunski češki SKUPOCEN PORCELAN Veoma Lep EXLUZIVAN servis za kafu, ukrašen Ornamentima u porcelanu i cvetnim ornamentima. čajnik visina 15,5-19,5 cm, prenčik 11 cm, dužina 19 cm posuda za šećer visina 5,5-9,5 cm, prečnik 10 cm, dužina 10 cm posuda za mleko visina 11 cm, prečnik 7 cm, dužina 9,5 cm 5 šolja visina 6,2 cm, prečnik 6,5 cm 6 tacni prečnik 12 cm Bez oštećenja, stajao kao ukras u vitrini. Lična kupovina u centru BG ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno.

Luxuzni Pozlaćeni set za kafu Venezia. Vrhunski TRIPTIZ porcelan. Vrhunska POZLATA sa slikama Venecije. Set ima 3 Šolje, 3 Tacne, čajnik, posuda za šećer i posuda za mleko. 3 Šolje - prečnik 7,5 cm, visina 4,5 cm. 3 Tacne - prečnik 11,5 cm čajnik visina 15-20 cm, dužina 23 cn, prečnik 11 cm posuda za šećer visina 7-12 cm dužina 19 cm, prečnik 10 cm posuda za mleko visina 11 cm, dužina 12 cm, prečnik 10 cm Bez oštećenja, na tacnama mestimično skinuta pozlata, stojale kao ukras u vitrini. Stanje vidite na slici Lična kpovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

Vrhunski Skupocen Villeroy Boch porcelan - čuvena firma LUXUZNA - iz kolekcije RIVIERA SKUPOCEN porcelan - LEPA , jako Dekorativna činija sa poklopcem , sa Ornamentima u porcelanu, Oslikana cvetnim buketima. Savršena Dimenzije: činija prečnik 20 cm, dužina 25 cm, visina 10-19 cm, Bez oštećenja. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

SKUPOCEN, Lux, THUN Porcelan set za čaj Vrhunski češki SKUPOCEN PORCELAN Veoma Lep Exluzivan set za čaj, ukrašen cvetnim ornamentima i Pozlatom. čajnik visina 15-20 cm, prenčik 11 cm, dužina 18,5 cm posuda za šećer visina 6-9 cm, prenčik 9 cm, dužina 13 cm posuda za mleko visina 10 cm, prenčik 7 cm, dužina 11 cm Bez oštećenja, stajao kao ukras u vitrini. Lična kupovina u centru BG ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno.

Lux ART DECO komplet za čaj Vrhunske češke fabrike Gebrüder Benedikt Czecho-Slovakia. iz perioda 1925-39 god. Gledjosan u SEDEF narandjastoj boji sa cvetnim medaljonom. čajnik visina 17,5-20,5 cm, prečnik 10,5 cm, dužina 20,5 cm posuda za šećer visina 7,5-10 cm, prečnik 11,5 cm, dužina 15 cm 4 šolje Visina 5,5 cm, Prečnik 8 cm 4 tacne Prečnik 15 cm Bez oštećenja, Stanje kao na slikama Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno.

Izuzetana, Lepa, Vazna, Porcelan, KOBALT, poznate vrhunske stare firme WEIMAR Germany Vazna je od porcelana, sa Kobalt teget glazurom, ukrašena modernim cvetnim ornamentima u Pozlati. Visina 21 cm, prečnik gore 9 cm, dole 6 cm, U odličnom stanju. Stoji u vitrini preko 40 godina. Povoljna cena za porcelansku Vaznu savršene lepote iz 1960-70ih god Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

Vilerov goblen "Jedrenjak u buri"Goblen radjen po originalnoj semi, sa originalnim koncima, na originalnom platnu.Rucni rad, star preko 50 godina, sitan bod, velicina goblena 30 X 37 cm bez rama, uramljen u goblenskom ramu dubine 10 cm, širine preko svega 50 X 57 cm Cena 9000 dinaraKontakt 063281174

Viktorijanska ogrlica od prirodnog mističnog kamena topaz aquamarine Aurore Boreal. Originalan, autentičan i pravi komad nakita. Vintage, iz perioda 1930-ih god. U odličnom je stanju bez ikakvih oštećenja ili mana. Sve na njoj originalno i izvorno uključujući i kopču / klizna kopča sa žutom imperjalnom topaz kamenom. Uživo je neuporedvio lepša nego na fotografijama. Pre kupovine i bez ikakvih obaveza možete uživo i na licu mesta razgledati ogrlicu. Dvo redna, veći i manji red. Dužina otkopčane ogrlice 44 cm. Dvo bojna: Najlepše boje topaza. 46 komada većih kamena veličine 10 x 10 mm. boja, zavisi ko kako gleda pa se kaže to je smeđi, orange, bakar orange, ćilibar, med, citrin, zemljani, braon, dimljeni braon ili zlatni aurora topaz - radi orijentacije o kojoj se boji tačno radi, najbolje da pogledajte bolju petu sliku skinuta sa interneta. i 72 komada manjih kamena veličine 4 x 5 mm. boja imperijalni žuti topaz sa kopčom daju dašak luksuza. Kameni su okrugli sa fasetama sa AB Aurora Borealis efektom treperenja/svetlucanja boje/tonove. Fantastične boje, koja se preliva, treperi na svetlosti od kraljevsko plave, ružičaste, zelene, ljubičaste , zlatne, zelene, i lavande. Zove se Mistični Topaz, jer njegova atraktivna promena boja se pojavljuje duboko, tajanstveno i neobično. Obično se pojavljuje u duginim bojama, a zelena, plava i ljubičasta su najviše izražene. Vrlo je zanimljivih boja, koji se menjaju kada je nagnut. To je ono što ga izdvaja od ostalog kamenja,jer u istom kamenu može da se vidi ceo kaleidoskop boja i zato je ovaj kamen mističan i jedinstven. Topaz je poludragi kamen istine i praštanja, kamen koji donosi ljubav i životnu radosti. Više o značaju kamena topaz i o ceni možeti pročitati na linkove: /cenazlatasrebra.com/topaz-kamen/ //cenazlata.org/topaz-kamen-dejstvo-upotreba-iskustva-i-cena/ Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti.

VERBILKI, SSSR - Set za doručak Za 5 osoba. Set se sastoji od 20 delova: 1 bokal sa poklopcem (visina: 13,5 cm, dužina: 19 cm, širina: 12,5 cm, zapremina: 0,65 l) 5 šoljica (visina: 6 cm, širina: 10,5 cm, širina otvora: 8 cm) 6 tacni za šoljice (prečnik: 14 cm, visina: 2 cm) 6 dezertnih tanjira (prečnik: 17,5 cm, visina: 2 cm) 1 posuda za šećer sa poklopcem (visina: 11 cm, dužina: 12 cm, širina: 12 cm) 1 posuda za mleko (visina: 10 cm, dužina: 12 cm, širina: 9 cm) Ukupna težina: oko 4 kg Sitne ogrebotine uglavnom na delovima obojenim zlatom. Na jednoj šoljici na jednom mestu zagrebana je crna boja, na drugoj tragovi crvene boje na rubu, verovatno od žiga - vidljivo je na kolaž-slici. Žig na dnu, crvenom bojom: (Inicijal) B (za Verbilki, ispod glave losa) Fabrika “Verbilki Porcelan” koristi žig od 1991. godine. Od 1918. godine boja žiga označava kvalitet proizvoda. Zlatni žigovi se nalaze na predmetima izuzetne vrednosti, crveni na predmetima 1. klase, plavi 2., zeleni 3. i smeđi najniže klase. 1766. godine, škotski preduzetnik Frensis Gardner (Francis Gardner, u Rusiji kao Франц Яковлевич Гарднер, 1714-1796), do tada trgovac drvetom u Rusiji, sa dozvolom Katarine Velike, osnovao je fabriku porcelana u selu Verbilki (Вербилки), u blizini Moskve, danas Dmitrovski gradski region. Fabrika je odmah postala konkurencija “Carskoj fabrici porcelana” u Petrogradu (kasnije poznatoj kao “Lomonosov”), podstičući umetnike u obe institucije na proizvodnju sve složenijih predmeta u pogledu oblika i ukrasa. 1777. godine carica Katarina Velika naručila je od fabrike servise za prijeme u Zimskom dvorcu. Isporuka je završena 1783. godine, ali je carica bila veoma zadovoljna kvalitetom izrađenih predmeta. Ovim je Gardneru otvoren put u najviše rusko društvo, ali je on istovremeno počeo da razvija i masovnu proizvodnju. Proizvodi su bili visoko cenjeni u Rusiji, naročito među onima koji nisu sebi mogli da priušte kupovinu uvoznog saksonskog porcelana iz Meissena. U vreme kada je Gardner umro, fabrika je smatrana najboljom privatnom farikom porcelana u Rusiji. Proizvodnju su nastavili naslednici, prvo najstariji sin Franc, koji je kratko nadživeo oca, zatim Gardnerova supruga Sara. Početkom XIX veka upravljanje su preuzeli sinovi, Aleksandar i Petar Francevič, koji su dalje razvili proizvodnju. 1829. godine fabrika je dobila zlatnu medalju na Prvoj industrijskoj izložbi, a 1855. i carsku dozovolu da u žigu koristi lik državnog dvoglavog orla, što je u carskoj Rusiji bio znak vrhunskog kvaliteta. Od 1856. godine fabrika je postala dobavljač carskog Dvora. Od sredine 1850. godine fabrikom su upravljali Vladimir i Aleksandar Petrovič, unuci Franca Gardnera. Krajem XIX veka vlasnik je postala supruga trećeg unuka, Pavla, Elizaveta (Elisabeth) Nikolajevna Gardner, koja se nije pokazala uspešna u upravljanju fabrikom, koja je tada imala 770 radnika. 1892. godine fabriku je kupio Matvej Sidorovič Kuznjecov (Матвей Сидорович Кузнецов), sin Terentija Kuznjecova (Терентий Кузнецов), osnivača ruske “imperije porcelana”. U trenutku kupovine fabrika je prolazila kroz teška vremena, tako da se Kuznjecov lako složio s Elizabeth Gardner, i postao vlasnik ne samo preduzeća, već i svih fabričkih modela, crteža, uzoraka, jednom rečju vrhunskog brenda sa bogatom tradicijom dugom vek i po, kvalifikovanim stručnjacima i proverenim tehnologijama. Prelaskom u ruke Kuznjecova, proizvodnja se povećala. Asortiman se takođe promenio: novi vlasnik obnovio je proizvodnju starih modela, kojih je 1860. godine bilo više od 4000 od porcelana i više od 1000 od fajansa. Posle Revolucije, preduzeće je nacionalizovano i postalo je poznato kao “Dmitrovska fabrika porcelana” (Дмитровский фарфоровый завод, prema Dmitrovskom gradskom regionu, u blizini Moskve). U prvim godinama sovjetske vlasti, za vreme NEP-a (Nova ekonomska politika) fabrika je nastavila da proizvodi predmete na osnovu uzoraka Kuznjecova, ali je prednost davana masovnoj proizvodnji osrednjeg kvaliteta. Od tridesetih godina u rad fabrike su postepeno uključeni značajni umetnici, a od 1937. godine u fabrici je organizovana umetnička laboratorija. Tokom II Svetskog rata proizvodnja umetničkog pocelana, s retkim izuzecima, skoro je sasvim prestala. Fabrika je prešla na proizvodnju za ratne potrebe, pre svega visokonaponskih porcelanskih izolatora za uništene komunikacione vodove. Većina radnika fabrike je mobilisana i bila je na frontu, a zamenili su ih žene i deca. 1941. godine, pred napredovanjem nemačke vojske, čitava fabrika je minirana kako ne bi bila zaplenjena. U isto vreme, divizijama raspoređenim oko fabrike bilo je naređeno da po svaku cenu odbrane fabriku. U posleratnim godinama, sa proizvodnjom koja je u potpunosti mehanizovana i modernizovana, fabrika se razvila u napredno industrijsko preduzeće, a 1966. , u godini kada je obeležila 200 godina postojanja, proizvodnja je dostigla stopu od 30.000.000 komada porcelana godišnje. Akcenat je stavljen na veći kvalitet proizvoda a umetnička laboratorija angažovala je vešte slikare i vajare. Kao rezultat toga, proizvodnja se povećavala, a svi novi uzorci su razmatrani i odobreni od strane Umetničkog saveta. 1991. godine radnici su otkupili fabriku i organizovali rad pod imenom “Verbilki Porcelan” (“Фарфор Вербилок”), s namerom da se sačuva i oživi tradicija predrevolucionarnog porcelana, koju su stvorile porodice Gardner i Kuznjecov. 2006. godine fabrika je imala 350 zaposlenih, uključujući 20 slikara. Od 2014. godine “Verbilki Porcelan” je jedna od tri operativne fabrike porcelana u Rusiji. Prodaje se bez držača za tanjire. (117/28-38/pod-kp/1160)

DELFT POSUDA BOKAL `Delft Blue`voljen širom sveta Dimenzije: Visina: 19 cm, R dno : 7 cm, R trbuha: 10 cm Materijal: Glazirana keramika sa rukom oslikanom plavom dekoracijom Period: oko 1980. Broj evident. 208 Proizvođač: “Koninklijke Porceleyne Fles” („Kraljevska fabrika Porcelanski krčag“) Poreklo: Delft – Holandija Posuda Bokal ili Krčag je od glazirane keramike i rukom je oslikana kobaltno plavom bojom. Glavni dekorativni motiv je raskošni buket raznovrsnog cveća, što je jedna od tradicionalnih predstava sa holandske plavo-bele keramike koja potiče iz gradića Delft. Posuda je izrađena u fabrici “Koninklijke Porceleyne Fles,” koja ima istoriju dugačku preko 350 godina, a specijalizovana je za izradu predmeta od bele keramike sa oslikanom plavom dekoracijom po kojoj je grad Delft bio čuven u 17. veku. Istorija: Delft keramika Postojbina porcelana je Kina, gde je on bio poznat već u 10. veku, dok je u Evropi tajna proizvodnje pravog porcelana otkrivena tek početkom 18. veka. Međutim, u Evropi su bili poznati različiti tipovi keramike, a jedan od njih je keramika sa glazurom koja sadrži oksid kalaja, zahvaljujući kome je tokom pečenja dobijala belu boju, koja je podsećala na belinu porcelana, i koja je bila idealna podloga za slikanu dekoraciju. Ova vrsta keramike poznata je kao majolika, fajans ili delft-keramika. Mali holandski grad Delft postao je sinonim za ovaj tip keramike zbog toga što je u drugoj polovini 17. veka ovde došlo do snažnog uzleta proizvodnje keramičkih predmeta, sa tridesetak aktivnih radionica, a njihov glavni i prepoznatljiv proizvod bila je bela keramika sa plavom dekoracijom. U Delftu se 1654. dogodila eksplozija u skladištu baruta koja je razorila grad i ostavila za sobom puno napuštenih lokacija gde su ranije bile razne fabrike, uključujući i one za proizvodnju piva. Zbog toga su se u Delft doselili mnogi keramičari, koji su ovde otpočeli svoju proizvodnju predmeta od plavo-bele keramike za kojima je u to vreme postojala velika potražnja. Holandija je početkom 17. veka stekla primat u prekomorskoj trgovini sa Dalekim istokom, i od tada je holandsta Istočno indijska kompanija počela da uvozi u Evropu iz Kine predmete od porcelana. Malo pre toga Holanđani su 1601. i 1604. zarobili dva portuglaska broda koja su prenosila porcelan iz Kine. Ovi predmeti su u Amsterdamu izazvali pravu senzaciju, i bili su prodati na aukcijama po tako visokim cenama, da se za sumu koja je bila plaćena za jedan komad u to vreme mogla kupiti kuća. To su bili predmeti od plavo – belog porcelana, a pošto je holandski naziv za portuglaski tip trgovačkog broda kojim su trasportovani bio kaarak, ovaj rani kineski izvozni porcelan postao je poznat kao kaarak porcelan. Holandski keramičari su nastojali da imitiraju ovaj tip porcelana i tako je nastala čuvena plavo-bela holandska deft-keramika. Istorija fabrike: Koninklijke Porceleyne Fles Fabrika “De Porceleyne Fles” („Porcelanski krčag“) osnovana je u Delftu 1653. kao jedna od mnogobrojnih radionica koje su tamo bile aktivne u tom periodu. To je i jedina od njih koja je uspela da opstane do danas, mada je tokom svog postojanja promenila puno vlasnika. U 18. veku proizvodnja plavo-bele keramike u Delftu je znatno opala jer se izgubilo interesovanje za takav tip predmeta. I fabrika „De Porceleyne Fles“ je imala poteškoća i proizvodila je predmete slabijeg kvaliteta sve dok je 1876. nije otkupio inženjer Joost Thooft sa namerom da obnovi tradiciju izrade rukom oslikane plavo-bele delft-keramike. On je usavršio tehnologiju izrade gline od koje se dobijala keramika i uspeo je da uspostavi proizvodnju predmeta koji su stekli veliku popularnost i van granica Holandije. Joost Thooft je uveo i novu oznaku na predmetima, tako što je nekadašnjoj oznaci u obliku krčaga dodao svoje inicijale (JT) i reč „Delft“. Zbog svojih napora da obnovi slavu Delft keramike kao i opšteg doprinosa proizvodnji holandske keramike fabrici je 1919. dodeljeno počasno zvanje „Kraljevska“ i ona i danas uspešno posluje pod imenom “Koninklijke Porceleyne Fles”, što bi značilo „Kraljevska fabrika Porcelanski krčag“.

DM 4 (Olympia Simplex) - Stara pisaća mašina (1936.) U originalnom zaštitnom koferu. „Deutschen Mechanikers“ (DM) je brend koji je “Olympia Schreibmaschinenwerke AG” u nemačkom mestu Erfurtu koristila pre i izvesno vreme posle II Svetskog rata. `DM Model 4` je identičan modelu `Oliympia Simplex` koji se proizvodio od 1933. do 1948. godine. Mašinu je dizajnirao Johannes Krüger (Johanes Kruger), tadašnji vodeći inženjer i dizajner fabrike „Olympia“ i jedan od najuticajnijih nemačkih dizajnera pisaćih mašina. Njegovi dizajni iz ovog perioda postavili su standard za nemačke portabl pisaće mašine sve do pred kraj 20. veka. Prema serijskom broju: 091863 (ugraviran je na zadnoj donjoj strani okvira i donjem klizaču kolica), mašina je proizvedena 1936. godine. Natpisi (svi zlatnom bojom): - na desnoj strani predneg panela: `DM 4` (u krugu), `Mascine des deutschen Mechanikers` (u pestenu oko kruga) - na zadnjem klizaču papira: `DM` (između dve munje) - na zadnjem panelu, identićan kao prethodni - tekst na okviru ispod razmaknice najvećim delom nije čitljiv Dimenzije mašine: Visina: 12,5 cm Dužina: 31 cm Širina: 29,5 cm Dimenzije kofera: Visina: 14,5 cm Dužina: 34,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 33 cm Težina (sa koferom): 6,7 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Neko je obrusio polugu za kontinuirano pisanje velikim slovima, ali je dodat deo koji nedostaje i sada funkcioniše normalno. Donja šipka u prednjem delu kolica i desno dugme za okretanje valjka su delom zarđali, jedan gornji gumeni pritiskač papira je bio oštećen, popravljen je koliko je bilo moguće - sve je vidljivo na posebnoj slici. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju, okrnjena je na nekoliko mesta. uglavnom na obodu prednjeg panela. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglavnom po obodima i u unutrašnjosti. Zalepljeno je, oštećenja uglavnom nisu upadljiva. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. U avgustu 1903. godine Dr. Friedrich von Hefner-Alteneck (Fridrih fon Hefner-Altenek), pod pokroviteljstvom „European General Electric” (AEG), konstruisao je u Berlinu pisaću mašinu „Mignon” (Minjon), koja u prodaji nije dobro prošla jer je bila preskupa za mnoge potencijalne kupce. AEG je na neko vreme odustao od sličnih ideja, međutim 1912. godine počela je prodaja poboljšanje „Mignon AA“ varijante. Devet godina kasnije pojavila se i prva uspešna „Olympia”, Model 3, a dve godine kasnije, 1923. godine, kompanija je otvorila i prodavnicu u Erfurtu. Kasniji prototipovi bili su jedostavniji i jeftiniji, i dalje su proizvođeni pod imemom „AEG Dutsche Werke AG” do 1930. godine, zatim „Europa Schreibmaschinnen AG” od 1031. do 1936. godine, i konačno „Olympia Schreibmaschinenwerke AG” od 1937. do 1946. godine. Do 1943. godine prodaja je išla odlično, a kompanija je napravila čak i model za jednoručnu upotrebu, za korisnike s invaliditetom. Tokom rata, Erfurt je pretrpeo znatnu štetu. Broj radnika se smanio na svega 11 do 1945. godine, ali je fabrika ipak preživela bombardovanje pred ulazak savezničkih snaga u grad. Istočnonemačka vlada preuzela je potpunu kontrolu u Erfurtu, uključujući i fabriku, koja je preimenovana u „Optima”. Nekoliko bivših radnika prebeglo je u Zapadnu Nemačku, i otvorilo pogon u Wilhelmshavenu (Vilhelmsafn), gde je 1948. godine nastavljena proizvodnja. 1949. godine, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je u korist Zapadne Nemačke, u sporu sa Istočnom Nemačkom, oko prava na marku Olympia, nakon čega su vlasnici fabrike u Wilhelmshavenu zvanično promenili ime u „Olympia Werke”. Do 1961. godine oko polovine pisaćih mašina u upotrebi u Nemačkoj bile su Olympia portabl mašine. Od popularnih modela, kao što su „Progress”, „Simplex” i „Elite” , do SM2, SM3 I SF Poratble, ove mašine kontinuirano su proizvođene od 1950. do 1970-ih godina. Bile su poznate po finoći izrade, dopadljivom dizajnu i stalnim poboljšavanjima, zbog čega su dobile naziv „Merzedes-Benz među pisaćim mašinama”. Dobro su prodavane, uprkos relativno visokoj ceni: 1974. godine „Olympia SM7” koštala je 142.50 $, što odgovara sumi od 1.000 $ prema današnjoj vrednosti. Do 1970-ih godina, proizvođači pisaćih mašina postali su svesni pretnje koju je predstavljao razvoj računara. Kompanija je pokušala sa raznim inovacijama i poboljšanjima postojećih proizvoda kao i proizvodnjom električnih pisaćih mašina. Ipak, nijedan od novih modela se nije dugo održao u proizvodnji, a potražnja je naglo opadala tokom 1980-ih godina. Nakon svih pokušaja da se spase kompanija, „Olympia” je konačno bila prinuđena da prekine proizvodnju 1992. godine. JOHANNES KRÜGER (Johanes Kruger), nemački inženjer, jedan od najuticajnijih ali i nedovoljno priznat dizajner pisaćih mašina 20. veka. Rođen je 1898. godine u Stettinu (Štetin, tada u Nemačkoj, danas Szczecin, Ščećin, u Poljskoj). Studirao mašinstvo ali je 1915. godine, sa 17 godina, započeo četvorogodišnju službu kao inženjer na ratnom brodu. Posle sklapanja mira završio je dvogodišnje šegrtovanje za mehaničara pisaćih mašina. 1921. otišao je da radi za fabriku “Stoever”(Štover) u Stettinu, gde je imao prilike da uči od nemačkog dizajnerskog genija Paula Grützmanna (Paul Grucman, 1871-1953). 1926. godine Krüger je dizajnirao prvu mašinu za ovu fabriku, koja je postala standard za skoro sve naredne nemačke prenosne mašine ove veličine. Sredinom 1920-ih godina “Stoever” je zapao u finansijske teškoće i u avgustru 1930. godine fabrika je prestala sa radom, a Krüger se preselio u Erfurt da bi se pridružio fabrici “Europa”, koja je 1937. godine promenila ime u “Olympia”. Do početka II Svetskog rata postao je vodeći inženjer i dizajner fabrike i dizajnirao je najznačajnije portabl pisaće mašine tog vremena: “Progress” (1931), “Simplex” (1931), “Elite” (1932.), “Filia” (1934.), “Robusta” (1935). Mašine njegovog dizajna nastavile su da se proizvode sve do početka 1960-ih godina, a pod njegovim uticajem stvarali su najznačajniji dizajneri pisaćih mašina 20. veka: Carl W. Sundberg (Karl V. Sandberg, Remington), Eliot Noyes (Eliot Nojz, IBM), Giuseppe Beccio (Đuzepe Bećo, Olivetti), Anton Demmel (Anton Demel, Olympia). (124/36-I-kp/1498)