Prava mimoza, Stidljiva mimoza pripada porodici Fabaceae, poreklom iz Brazila.Ime je dobila od latinsko pudica - stidljiv, a taj naziv je dobila zato što se pri najmanjem dodiru listovi naglo skupljaju i spuštaju i tek posle nekoliko minuta vraćaju u prvobitan položaj. Nije preporučljivo za biljku da se ovo radi jer je za nju to veliki šok, ova pojava se zove trugor - usled pritiska koji premešta vodu iz jedne ćelije u drugu, neke ćelije se naduvaju a neke se smanjuju. To je nizak žbun, do 50 cm visine, sa bodljikavom stabljikom, perastim listovima koji su skupljeni u pršljenove po 4 na vrhu dugačke drške i malim ružičastim cvetićima skupljenim u loptaste cvasti slabog mirisa. Cvet je pufnasta roza kuglica koja traje jedan dan a posle se pojavljuju mahunice u kojima se nalazi seme. Cena je za 10 semenki.

Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz istoimenog roda (Sempervivum). Visoka je od 10 do 30 cm, listovi su rozetasti, crepasti i pri vrhu crveni. Na vrhu stabljike su zvezdasti cvetovi crvene boje, kod nekih podvrsta i crveno-ljubičaste ili žute. Čuvarkuća raste na stenama, zidovima, krovovima i lako se održava. Postoji verovanje da čuva od groma, bolesti i veštica. Čuvarkuća sadrži tanin, sluz, smolu, kalcijum malat, masno ulje, mravlju i jabučku kiselinu. Narodna imena čuvarkuće su još i pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak. Cena za sadnicu u saksiji fi9cm.

Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz istoimenog roda (Sempervivum). Visoka je od 10 do 30 cm, listovi su rozetasti, crepasti i pri vrhu crveni. Na vrhu stabljike su zvezdasti cvetovi crvene boje, kod nekih podvrsta i crveno-ljubičaste ili žute. Čuvarkuća raste na stenama, zidovima, krovovima i lako se održava. Postoji verovanje da čuva od groma, bolesti i veštica. Čuvarkuća sadrži tanin, sluz, smolu, kalcijum malat, masno ulje, mravlju i jabučku kiselinu. Narodna imena čuvarkuće su još i pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak. Cena za sadnicu u saksiji fi9cm.

Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz istoimenog roda (Sempervivum). Visoka je od 10 do 30 cm, listovi su rozetasti, crepasti i pri vrhu crveni. Na vrhu stabljike su zvezdasti cvetovi crvene boje, kod nekih podvrsta i crveno-ljubičaste ili žute. Čuvarkuća raste na stenama, zidovima, krovovima i lako se održava. Postoji verovanje da čuva od groma, bolesti i veštica. Čuvarkuća sadrži tanin, sluz, smolu, kalcijum malat, masno ulje, mravlju i jabučku kiselinu. Narodna imena čuvarkuće su još i pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak. Cena za sadnicu u saksiji fi9cm.

Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz istoimenog roda (Sempervivum). Visoka je od 10 do 30 cm, listovi su rozetasti, crepasti i pri vrhu crveni. Na vrhu stabljike su zvezdasti cvetovi crvene boje, kod nekih podvrsta i crveno-ljubičaste ili žute. Čuvarkuća raste na stenama, zidovima, krovovima i lako se održava. Postoji verovanje da čuva od groma, bolesti i veštica. Čuvarkuća sadrži tanin, sluz, smolu, kalcijum malat, masno ulje, mravlju i jabučku kiselinu. Narodna imena čuvarkuće su još i pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak. Cena za sadnicu u saksiji fi9cm.

Za paulovniju se slobodno može reći da je drvo budućnosti. Upotreba paulovnije je višestruka. Kao i Elongata, i Tomentosa je listopadno drvo koje spada među najbrže rastuće vrste drveća na svetu i za 5 godina dostiže visinu do 20 metara i prečnik stabla do 30-40cm. Bolje podnosi niske temperature od Elongate. Elongata nakon cepovanja moze podneti do -27 C a Tomentosa i do -35 C. Posle treće godine počinje najveći debljinski prirast i on traje do pete godine. Posle četvrte godine se može seći za ogrev ili građu kada daje oko 0,4 kubika drveta, a nakon što se poseče iz panja raste ponovo i opet se za isti period može seći. Ciklusi sečenja se mogu ponavljati desetak puta. Izuzetno je kalorična, više od bukve ili hrasta po kilogramu drveta, a od sagorevanja jednog kubnog metra drveta ostaje samo pola kilograma pepela, pri čemu nema emisije štetnih gasova. Nakon treće godine cveta i medi, cveta krajem aprila, nekoliko nedelja pre bagrema. Daje vise meda od Elongate, oko jedne tone izuzetno kvalitetnog meda po hektaru. Paulovnija je cenjeno drvo i za izradu nameštaja, slabo upija vlagu pa se može koristiti i za izradu buradi. Lako je drvo i ne deformiše se, koristi se u avioindustriji, a recimo daske za surfovanje se danas proizvode isključivo od paulovnije. Kubni metar kvalitetnog drveta dostiže cenu do 1000 dolara. Od treće godine se može seći za izradu biomase ili biodizela. Krupan list paulovnije je izuzetno bogat azotom, sadrži ga više nego lucerka pa se može koristiti za ishranu stoke, silažu, kompost ili za đubrenje zemljišta zaoravanjem. List i kora se koriste i u medicinske svrhe a pogodna je i za sadnju u parkovima jer cvet deluje izuzetno dekorativno. Paulovnija je biljka koja bi mogla biti najzaslužnija za promenu ekološke slike planete. Proizvodi najveće koncentracije kiseonika. Odraslo drvo svakog sata apsorbuje 2,25 kg CO2 i u isto vreme proizvede 1,75 kg kiseonika. Godišnje je to neverovatnih 19,5 tona apsorbovanog CO2 i 15 tona proizvedenog kiseonika. To je svrstava u grupu veoma retkih biljaka pripadnika C4 grupe fotosinteze. Takođe svojim ogromnim listovima i samom korom stabla godišnje prečisti 6,4 miliona kubnih metara vazduha tako što se čestice prašine, čađi i ostalih zagađivača zalepe za njenu površinu. Pored toga što sagorevanjem drveta nema emisije štetnih gasova, jedno stablo paulovnije dnevno preradi 90 litara otpadnih voda, što je danas izuzetno bitna činjenica. Jos jedna razlika u odnosu na Elongatu je ta sto joj je krosnja vise razgranata pa ima manje ravnih komada drveta. Prednost u odnosu na Elongatu je, kao sto sam rekao, sto je medonosnija, podnosi nize temperature i izuzetno je dekorativna. UZGOJ Paulovnija se iz semena moze uzgojiti na dva nacina. Prvi je sejanjem u kontejnere. Za supstrat je najbolje koristiti treset ili prosejani prevreli kompost biljnog porekla. Seme se prekrije tankim slojem supstrata, oko 3 mm i odrzava se vlaznost. Nikne za desetak dana. Drugi nacin je naklijavanjem semena u vodi, cime se ubrzava proces i efikasnije se iskoristi seme jer je tako procenat klijavosti preko 90%, a desava se da je cak i skoro 100%. Seme stavite u casu ciste vode, po mogucnosti destilovanje. Za oko 7-10 dana iz semena ce niknuti mali koren i prva dva listica. Nakon toga pazljivo posadite biljke u kontejnere u nakvasen treset, tako sto cackalicom napravite malu rupu u koju ubacite mladu biljku iz case. Biljke iz case vadite takodje cackalicom, nemojte pincetom da se nebi ostetile. U oba slucaja kad biljke malo porastu presadjujete u vecu posudu zapremine oko 1 litar, u kojoj ce biti dok ne porastu oko 20 cm. Tad se presadjuju napolje. Kupujete 200 semenki. Tekst je moje vlasništvo i njegova upotreba bez moje dozvole je protivzakonita.