Naziv:Susreti Didačko-metodički tekst:Zora Medenica Izbor i pogovor:Dr. Slobodan Ž.Marković Ilustracije:Aleksandar Hecl Broj strana:83 Povez:Meki Dimenzije:120x180 cm Debljina knjige:9mm Tiraž:40000 primeraka 7. izdanje 1982. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva-Beograd SADRŽAJ: 1.Devojka brža od konja(Narodna priča) 2.Međed,svinja i lisica(Narodna priča) 3.Kako se Kraljević Marko junaštvu naučio(Narodna priča) 4.Desanka Makcimović:Čobanin pčela 5.Desanka Makcimović:Golubovi pismonoše 6.Desanka Makcimović:Mali Bauk 7.Ela Peroci:Moj otac svira na klarinetu 8.Ela Peroci:Violinski ključ 9.Ela Peroci:Senka 10.Nandor Major:Konjići od krompira 11.Juraj Tušjak:Ciganska tamburica 12.Laza Lazić:Klovnovi,klovnovi 13.Laza Lazić:Deda,baba,mama,ja 14.Laza Lazić:U slavu odgajivača ruža 15.Laza Lazić:Odžačar,džokej i svonjogojac 16.Laza Lazić:Svečano osećanje 17.Laza Lazić:Lirska osećanja 18.Laza Lazić:Osećanje besa 19.Laza Lazić:Neozbiljna osećanja 20.Laza Lazić:Pospano osećanje RAZGOVOR O PRIČAMA POGOVOR REČNIK MANJE POZNATIH REČI KUPOVINA: Prodaju vršim isključivo preko Kupinda. Pre kupovine dobro pogledajte načine slanja, stanje predmeta i opis. VAŽNO: Ukoliko adresa na Kupindu nije ispravna, pošaljite mi odmah poruku sa ispravnom adresom, kako paket ne bi otisao na pogrešno mesto. Pri svakom prijemu porudžbine ću Vam poslati poruku sa adresom koju sam dobio od Kupinda kao i vreme kada ću poslati paket. Ukoliko adresa nije ispravna, obavestite me. Za kupovinu više predmeta dobijate poklon ili popust, po dogovoru. SLANJE I PLAĆANJE: PLAĆANJE PRE SLANJA: Pošiljka je besplatna ukoliko nije drugačije naglašeno. Novac uplaćujete na tekući račun koji će te dobiti od mene u poruci. PLAĆANJE POUZEĆEM: Cena pošiljke iznosi 192 dinara za većinu predmeta. Cenu predmeta i pošiljke plaćate kuriru kada Vam donese paket. PLAĆANJE PREKO KUPINDA (Limundo Cash): Cena pošiljke iznosi 150 dinara i to plaćate kada Vam kurir donese paket LIČNO PREUZIMANJE: Na mojoj adresi ili po dogovoru drugačije. Pakete šaljem gotovo svakog radnog dana u 17h. Ukoliko Vam je neki paket hitan ili je bitno da Vam stigne u određeno vreme, naglasite to ili u poruci na Kupindu ili SMS porukom. Ne snosim odgovornost za štetu nastalu u transportu, ali ću pakete upakovati što je bolje moguće kako bi se izbegla eventualna šteta. Obično u plastičnoj kutiji, pa ako kutija preživi, Vaša je gratis :) Pakete šaljem isključivo PostExpress-om i preporučenom poštom. Po dogovoru mogu i druge kurirske službe sem AKS-a. Ljudi iz AKS-a su jednostavno bezobrazni i ne želim saradnju sa njima!!!! REKLAMACIJA: Pre svakog slanja detaljno pregledam predmet. Ukoliko pak dođe do potrebe za reklamacijom, kontaktirajte me u nekom razumnom periodu. Ukoliko niste primili paket ili mi je možda neko oštećenje promaklo, nema potrebe za panikom. Svaki problem se da rešiti. Ne uvažavam reklamaciju ukoliko Vam se predmet ne dopada jer svaki predmet detaljno opišem i slikam iz više uglova.

Naziv:Žubor voda žuborila Izbor:Nada Milosević Đorđević Ilustracije:Marko Krsmanović Povez:Meki Dimenzije:120x180 cm Debljina knjige:5 mm Tiraž:20000 primeraka 6. izdanje 1982. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva-Beograd SADRŽAJ: 1.Kako se zemlja pokrila nebom 2.Kako je vila dozvala na zemlju kišu 3.Sunce 4.Nebeski i zemaljski prosioci 5.Šta je na svetu naj 6.Sastanu se dvojica siromaha 7.Pošla koka na pazar 8.Bolje je umeti nego imati 9.Jež i lisica 10.Kome je pčela za kapom 11.Kujundžija i hitroprelja 12.U svirale govore 13.U cara trojana kozje uši 14.Ko šta čini to i dočeka 15.Gradio ocu korito 16.Kako je postala kornjača 17.Kažu za nekog 18.Lepe reči 19.Zla rana zaraste,a zla reč ne zaraste 20.Ljubav 21.Tuga 22.Junaci 23.Marko Kraljević 24.Kako se postaje junak 25.Pitalice REČNIK KUPOVINA: Prodaju vršim isključivo preko Kupinda. Pre kupovine dobro pogledajte načine slanja, stanje predmeta i opis. VAŽNO: Ukoliko adresa na Kupindu nije ispravna, pošaljite mi odmah poruku sa ispravnom adresom, kako paket ne bi otisao na pogrešno mesto. Pri svakom prijemu porudžbine ću Vam poslati poruku sa adresom koju sam dobio od Kupinda kao i vreme kada ću poslati paket. Ukoliko adresa nije ispravna, obavestite me. Za kupovinu više predmeta dobijate poklon ili popust, po dogovoru. SLANJE I PLAĆANJE: PLAĆANJE PRE SLANJA: Pošiljka je besplatna ukoliko nije drugačije naglašeno. Novac uplaćujete na tekući račun koji će te dobiti od mene u poruci. PLAĆANJE POUZEĆEM: Cena pošiljke iznosi 192 dinara za većinu predmeta. Cenu predmeta i pošiljke plaćate kuriru kada Vam donese paket. PLAĆANJE PREKO KUPINDA (Limundo Cash): Cena pošiljke iznosi 150 dinara i to plaćate kada Vam kurir donese paket LIČNO PREUZIMANJE: Na mojoj adresi ili po dogovoru drugačije. Pakete šaljem gotovo svakog radnog dana u 17h. Ukoliko Vam je neki paket hitan ili je bitno da Vam stigne u određeno vreme, naglasite to ili u poruci na Kupindu ili SMS porukom. Ne snosim odgovornost za štetu nastalu u transportu, ali ću pakete upakovati što je bolje moguće kako bi se izbegla eventualna šteta. Obično u plastičnoj kutiji, pa ako kutija preživi, Vaša je gratis :) Pakete šaljem isključivo PostExpress-om i preporučenom poštom. Po dogovoru mogu i druge kurirske službe sem AKS-a. Ljudi iz AKS-a su jednostavno bezobrazni i ne želim saradnju sa njima!!!! REKLAMACIJA: Pre svakog slanja detaljno pregledam predmet. Ukoliko pak dođe do potrebe za reklamacijom, kontaktirajte me u nekom razumnom periodu. Ukoliko niste primili paket ili mi je možda neko oštećenje promaklo, nema potrebe za panikom. Svaki problem se da rešiti. Ne uvažavam reklamaciju ukoliko Vam se predmet ne dopada jer svaki predmet detaljno opišem i slikam iz više uglova.

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Албанске народне баладе / превео Есад Мекули ; [избор Антон Чета ; предговор Владимир Бован] Врста грађе поезија Језик српски Година 1976 Издавање и производња Приштина : Јединство, 1976 (Ниш : Просвета) Физички опис 167 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Мекули, Есад, 1916-1993 = Mekuli, Esad, 1916-1993 Чета, Антон, 1920-1995 = Çetta, Anton, 1920-1995 Бован, Владимир, 1927-2017 = Bovan, Vladimir, 1927-2017 Збирка ǂБиблиотека ǂЈединство ; 85 ISBN (Пл.) Напомене Тираж 1.500. О албанским народним баладама (уз ову збирку превода): стр. 7-44. Белешке: стр. 143-146 Напомене и библиографске референце уз текст Преглед сижејно-тематски сродних народних песама јужнословенских народа: стр. 149-[168]. Предметне одреднице Албанске народне баладе УДК 821.18-144.09:398 821.18-144:398 Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 350 589 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo Lista želja Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeStručna literaturaDruštvene naukeEtnografijaAlbanske narodne balade / preveo Esad Mekuli Albanske narodne balade / preveo Esad Mekuli Albanske narodne balade / preveo Esad Mekuli slika 1 19 pregleda Albanske narodne balade / preveo Esad Mekuli Kako da kupim? Cena: 1.200 din Želi ovaj predmet: 1 Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: BEX Pošta Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično Grad: Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd Prodavac superunuce (6686) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 10467 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1976. Jezik: Srpski Autor: Strani Priština 1976. Tvrd povez, ćirilica, 168 strana. Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: O ALBANSKIM NARODNIM BALADAMA ALBANSKE NARODNE BALADE 1. Pala magla na Bojanu 2. Sestra i sedmoro braće 3. Tri brata 4. Aga Hasan-aga 5. Potur devojka 6. Bolovao Hasan-aga 7. Boj svatova 8. Selman Lika 9. Bratoubistvo radi žene 10. Husen i Hasan 11. Dva siročeta 12. Imer aga 13. Ropstvo mladoga Bajrama 14 Sirotan Ljuta 15. Bon Pretika 16. Biju se, kolju dve gore 17. Jusuf-aga i Maleš 18. Daleko momu hvališe 19. Pesma o čobanki 20. Mrikaljema, drugo naša 21. Na brdima skadarskijem 22 Nagodi se momak i devojka 23. Dve sestre bez brata BELEŠKE PREGLED SIŽEJNO-TEMATSKI SRODNIH NARODNIH PESAMA JUŽNOSLOVENSKIH NARODA albanci istorija albanije albanaca bartl tradicija knjizevnost obicaji etnografija albanska kultura narodna

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno - 500 strana, 200 godina, 57 priča, 36 prevodilaca, 11 jezika, 2 urednika – za 10 evra! - NOVO! Antologija svetske priče KULE, GRADOVI Majstori kratke proze: od Gogolja do Fostera Volasa 57 priča isto toliko autora (prevedenih sa 11 jezika) Priredili: Arijana Božović Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd Obim: 512 strana Format: 15,5 x 23 cm Meki povez, latinica Prvo izdanje, izašlo iz štampe 18. decembra 2013. CENA KNJIGE U KNJIŽARAMA: 1950 din. Iz predgovora: Jedna od osobenosti ove zbirke mogla bi biti raznovrsnost tema i književnih postupaka na osnovu kojih se uočavaju metamorfoze i mogućnosti kratke proze tokom dva poslednja veka. Imamo, recimo, sveznajućeg pripovedača kod Gogolja, Mopasana, Čehova; pripovedanje u prvom licu (Po, Džojs, Babelj), ili u trećem, iz ugla glavnog junaka (Mensfild, Hemingvej); autore koji se poigravaju s pripovedačkim perspektivama (Akutagava, Kortasar). Tu su priče-snoviđenja (Kafka, Bucati, Saramago), dramski monolozi (Beket, Bernhard), priče sa istorijskim motivima (Jursenar, Andrić) i one gde je motiv legenda ili bajka (Akutagava, Karter). Borhesov „magijski realizam“ uticao je na čitavu jednu generaciju pisaca druge polovine 20. veka (između ostalih, na Kortasara, Kalvina, Kiša, takođe ovde zastupljenih). Tu su i začetnici modernizma (Džojs, Kafka, Lorens), pa, uslovno rečeno, pozni modernisti i postmodernisti (Bartelmi, Albahari, Basara, Bernhard, Kuci), moderni tradicionalisti (Singer, Andrić, Manro, Trevor), kao i predstavnici „prljavog realizma“ (Karver, Bukovski, Velš). Komentar: Ne mogu a da ne podelim oduševljenje: petsto strana, 57 priča sa 11 jezika, pokrivaju vremenski raspon od blizu 200 godina. To što se statistike tiče. Predgovor izvrstan, ne sećam se kad sam bolji pročitala, dizajn, prelom, ekonomičnost i bogatstvo dodatnih informacija (o piscu, vremenu kad je priča napisana, godinama koje je tad pisac imao, gde je priča bila objavljena i pod kojim naslovom). Divan slog, divan papir. Za prevode sam sigurna da su svi odlični, znajući ko ih je gledao i prevodioce u red uterivao... Sve divno, velika mi je čast što sam sa dva prevoda učestvovala u ovom poduhvatu. Knjiga je idealan poklon ljubiteljima kratkih i svakojakih priča. Ja sam je već namenila nekome. Bravo, priređivači! Jelena Stakić Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Naziv;Vrh sveta Drugo izdanje:1998 Autor:Prof. Radojko Gacević Priredio:Andrej Čipkar Ilustracije:Maja Stojnić Korice:Mirko Stojnić Urednik:Andrej Čipkar Za izdavača:Miodrag Filipov,direktor Povez:Meki broj strana:112 Dimenzije:120x170 cm Debljina knjige:5 mm 2. izdanje 1998. Tiraž:2500 primeraka Izdaje IP Todor Novi Sad SADRŽAJ: Veliki svet a u njemu puno dece željene priča 1.H.Rasmusen:Šta golijat može 2.Đ.Rodari:Put koji nije nikada vodio 3.H.L.Davi:Uteha 4.A.A.MiliVrh sveta 5.R.Tagore:Papirnati brodovi 6.E.Facen:Ruže s brega 7.V. Dragunski:Svitac i ja 8.V.Guang:Ako rano ustaneš 9.S.Jesenjin:Bobilj i Druškan 10.Č.Jan Jun:Uzimam školjku 11.M.A.Rios:Šareni konj 12.Ž.Prever:Mesečeva opera 13.Princ Narihira:Ljubav 14.Moritake:Prolećni leptir 15.J.Kulmova:Odlazak lišća 16.M.Laberton:Vetar 17.A.A.Miln:Zoološki vrt 18.R.Desnos:Pelikan 19.M.Šiki:Dve pesme 20.L.Kondrašenko:Žirafa 21.J.Tuvim:Mile Maštalo 22.M.Sintimbrjanu:Portret drugarice iz školske klupe 23.L.J.Kern:Lopta 24.M.Tven:Životinje u ogledalu 25.K.Sandberg:Dve priče iz Rutobage 26.T.Janovic:Ja posadih telefon 27.K.Čapek:Kako je drvoseča izlečio princezu 28.M.Šolohov:Tatice moj 29.J.Volker:O dimničaru,dugmetu i sreći 30.Dž.London:Iz ljubavi prema čoveku 31.A.de Sent-Egziperi:Čovek samo srcem dobro vidi 32.O.Vajld:Srećni princ PREVODIOCI ZA VAS KUPOVINA: Prodaju vršim preko Kupinda. Pre kupovine dobro pogledajte načine slanja, stanje predmeta i opis. VAŽNO: Ukoliko adresa na Kupindu nije ispravna, pošaljite mi odmah poruku sa ispravnom adresom, kako paket ne bi otisao na pogrešno mesto. Pri svakom prijemu porudžbine ću Vam poslati poruku sa adresom koju sam dobio od Kupinda kao i vreme kada ću poslati paket. Ukoliko adresa nije ispravna, obavestite me. Za kupovinu više predmeta dobijate poklon ili popust, po dogovoru. SLANJE I PLAĆANJE: PLAĆANJE PRE SLANJA: Pošiljka je besplatna ukoliko nije drugačije naglašeno. Novac uplaćujete na tekući račun koji će te dobiti od mene u poruci. PLAĆANJE POUZEĆEM: Cena pošiljke iznosi 192 dinara za većinu predmeta. Cenu predmeta i pošiljke plaćate kuriru kada Vam donese paket. PLAĆANJE PREKO KUPINDA (Limundo Cash): Cena pošiljke iznosi 150 dinara i to plaćate kada Vam kurir donese paket LIČNO PREUZIMANJE: Na mojoj adresi ili po dogovoru drugačije. Pakete šaljem gotovo svakog radnog dana u 17h. Ukoliko Vam je neki paket hitan ili je bitno da Vam stigne u određeno vreme, naglasite to ili u poruci na Kupindu ili SMS porukom. Ne snosim odgovornost za štetu nastalu u transportu, ali ću pakete upakovati što je bolje moguće kako bi se izbegla eventualna šteta. Obično u plastičnoj kutiji, pa ako kutija preživi, Vaša je gratis :) Pakete šaljem isključivo PostExpress-om i preporučenom poštom. Po dogovoru mogu i druge kurirske službe sem AKS-a. Ljudi iz AKS-a su jednostavno bezobrazni i ne želim saradnju sa njima!!!! REKLAMACIJA: Pre svakog slanja detaljno pregledam predmet. Ukoliko pak dođe do potrebe za reklamacijom, kontaktirajte me u nekom razumnom periodu. Ukoliko niste primili paket ili mi je možda neko oštećenje promaklo, nema potrebe za panikom. Svaki problem se da rešiti. Ne uvažavam reklamaciju ukoliko Vam se predmet ne dopada jer svaki predmet detaljno opišem i slikam iz više uglova.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Cena knjige bitno smanjena Žanrovi: Drama Izdavač: Rende Broj strana: 175 Pismo: Latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Opis Voleo je maglovite jesenje večeri u kojima se vidi samo ono što je sasvim blizu. U malom svetu prečnika dužine jednog metra, ograničenom zidovima od kondenzovane vlage, u kojem nema mesta ni za koga drugog, mogao je da se pretvara da je sam: na ulici, u gradu, na svetu. Vidi samo korak ili dva ispred sebe, a njegov mali svet pomera se s njim kao da ga na tamnom podijumu prati okrugli snop žutog svetla. Od ljudi koji mu dolaze u susret, prvo čuje samo tihe prigušene korake koji postaju sve glasniji, a onda, na tren, zamagljeni zid zaseku crne senke koje brzo promaknu i nestanu. U magli je mogao da prođe i pored poznanika koje nije morao da pozdravlja ili da se upušta u dosadne uljudne razgovore o bilo čemu. Većina njih mu je ionako išla na živce. Imao je šesnaest godina: dovoljno za cigarete, alkohol i večernja skitanja, a nedovoljno za pravu samostalnost. Odavno mu je postalo mrsko da matorcima polaže račune. Jednoiposoban stan u Naselju, na dvanaestom spratu solitera od dvadeset spratova, svakog dana mu je izgledao sve manji. Podnošljiv je bio samo u trenucima kad se po njemu niko nije previše kretao, oko 10 bi matori dremao ispred televizora, a matora spremala po kuhinji, pa onda za velikim trpezarijskim stolom zapalila cigaretu, dok bi on u svojoj sobici, sa slušalicama na ušima, puštao muziku s kasetofona, čitao ili tiho, skoro bez zvuka, po gitari prebirao akorde, ne dotičući zapravo žice. Inače, veći deo vremena je imao osećaj da je u stanu nepodnošljiva gužva, iako je u njemu bilo samo njih troje. Kao da se plafon svakog dana za milimetar ili dva spuštao, a zidovi približavali jedan drugom. Nedostajalo mu je vazduha, želeo je da izađe, želeo je na ulicu, u hladno veče, u maglovitu zavetrinu. On i matori bi, rutinom dvojice prekaljenih pozorišnih glumaca, svake večeri do poslednjeg detalja ponavljali uigranu rolu. Sami za sebe i za matoru kad nije radila poslepodne, odigrali bi malu ambijentalnu jednočinku. Kad bi već bio na vratima, nakon što bi obukao iznošenu vijetnamku i jednom rukom zgrabio crnu pletenu kapu, a drugom se uhvatio za kvaku, iz dnevnog boravka oglasio bi se matori.

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 16. PAŽNJA: imam 2 primerka ovog broja, slične očuvanosti (pogledajte slike). NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 16 (01.03.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Simon & Garfunkel; vesti (PINK FLOYD, Joe Cocker, Don Mc Lean, Dave Edmunds; Struja ukinula rok: štrajk engleskih rudara pogodio i disko tržište... Ostalo: Žrtve crkvi u socijalizmu; Tražimo mlade glumce za `Sutjesku`; Ko nam krade omladinu: o beogradskoj Bogosloviji; Marinko Šebez – Nepoznat u glavnoj ulozi (intervju); Panika u svetu droga; Rumunija za početnike: kazna za poljubac; Vatreni doček za bića iz svemira; Jugoslovensko-španski košarkaški rat; Kolor poster (unutrašnja duplerica): Piter Fonda

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 9. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 9 (12.01.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Josipa Lisac – Već sam evropska zvezda (intervju Gorana Kobalija, sa slikom ZLATNIH AKORDA), Arsen Dedić – Čarobnjak je opet mahnuo (song-by-song, povodom izlaska njegovog 2. albuma): vesti (YES, KORNI GRUPA, TEMPTATIONS, Joe Cocker...); Top Liste... Ostalo: Socijalna nejednakost: pred našim očima rastu dvorci; Studentske demonstracije u Milanu; FEST 72: `Saobraćaj`, film Žaka Tatija; Kasijus Klej (kasnije Mohamed Ali), mnogo gologrudih devojaka... Kolor poster (na zadnjoj korici): John Lennon.

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 2. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 2 (24.11.1971) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Vladimir Savčić – Čobi – Sve je moguće u isti mah (intervju); vesti sa rock scene (npr. prestanak rada HUMBLE PIE); Doktor `leči` šou-biznis: kakvi menadžeri – takva publika (skandal oko koncerta THE EQUALS i velikoj menadžerskoj prevari); ROD STEWART – Svaka pesma kazuje priču (piše Goran Kobali), THE SUPREMES... Ostalo: Vodič za tapkaroše; Rekle su nam kako vode ljubav; strip: Petoro za beskrajnog`; Haljina za ljubomoru, Prvi put seks; Đakomo Agostini, as formule 1...

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 11. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 11 (26.01.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Lidija Kodrič – Neobično obična (intervju, pisala Radmila Rosi); T. REX – Bitlsi nove ere; Džordž Harison: Koncert za Bangladeš; Tom Džons; Majda Jazbec i Goce Nikolovski, novi junaci omladine... Ostalo: Skraćenje vojnog roka; Dome, gorki dome: neiskorišćeni domovi omladine; Treba ukinuti zakon o pripravnicima; Socijalna nejednakost na mađarski način, Te tvoje oči šarene (šminkanje); Jugoslovenski hokejaši putuju na Olimpijadu: Najskuplji `izlet` našeg sporta; Kolor poster (na zadnjoj korici): Dastin Hofman

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 3. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 3 (01.12.1971) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Kornelije Kovač – Diktatori i pevači (intervju, pisao Goran Kobali); Domaće i inostrane muzičke liste, vesti (ELP, BEATLES, koncert YU grupe u zemunskoj Sinagogi, LED ZEPPELIN, Alice Cooper, Elton John...), `Rock klub` u katoličkoj crkvi Svetog Petra u Beogradu u Makedonskoj ulici; Stephen Stills: Trubadur američkog roka – dani BUFFALO SPRINGFIELD (piše Goran Kobali); George Harrison postao dobrotvor; Brenda Arnau... Ostalo: Pozadina nasilnog šišanja u Građevinskoj školi; Petica sa dva lica: Koliko vredi Vukova nagrada?; Seks bez ljubavi – nezaboravan doživljaj; gimnastičar Miroslav Cerar, auto as Jovica Paliković...

Naziv:Pesnici za vas Izdanje:šesto 1983. Autor:Biserka Jovanović Didačko-metodički tekst:Biserka Jovanović Izbor i pogovor:Voja Marjanović Ilustracije:Ira Petrović Povez:Meki Broj strana:94 Dimanzije:120x178 cm Debljina:7 mm Tiraž:20000 primeraka 6. izdanje 1983 Zavod za udžbenike i nastavna sredstva-Beograd SADRŽAJ: VIDOE PODGOREC ZELENI VRTE,ZELENO LIŠĆE,ZELENA TRAVO(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) 1.Četiri boje(Preveo Ivan Cekulić) 2.Šta je nebo(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) 3.Proljetna kiša(Preveo Ivan Cekulić) 4.San(Preveo Ivan Cekulić) 5.Hajde pod jorgan(Preveo Ivan Cekulić) 6.Ptica i pjesma(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) 7.Kos(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) 8.Golubice(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) 9.Tiho je kad gori pred prvi snijeg(Prevela Nasiha kapidžić-Hadžić) IVAN CEKOVIĆ DAMI MI SVE ŠTO VIDIŠ NOVO 1.Moja kuća 2.Moja ledina 3.Kad bi mjesec bio 4.Molba suncu 5.Paun 6.Ko se sa kim grli 7.Šareno podne 8.Najljepši polukrug na svijetu 9.Sunčev cvijet 10.Od cvijeta na kraj svijeta putovati 11.Šta ko najviše želi MIRJANA STEFANOVIĆ IZVOLITE, ŠTA STE HTELI 1.U jeku je leto 2.Zarzuela 3.Deco gledajte ,pada list 4.Zunzura 5.Nećkalica 6.Pukla bruka 7.Kmeze i pekmeze 8.Izvolite, šta ste hteli 9.Kraljević Marko BOŽIDAR TIMOTIJEVIĆ SVE POČNE KAD POČNE 1.Gustav i Avgustina 2.Ljubavna pesma 3.Pesma suncu 4.Svetiljke se dana pale 5.Vojničina 6.Milorad 7.Slobodan 8.Zdravko VEHBI KIKAJ KAKVA TO ČUDNA MAMI TE SILA 1.Dečakova pesma(Preveo Dragutin Malović) 2.Najbolji petao(Preveo Dragutin Malović) RAZGOVOR O PESMAMA POGOVOR BELEŠKA O PESNICIMA REČNIK MANJE POZNATIH REČI I IZRAZA KUPOVINA: Prodaju vršim isključivo preko Kupinda. Pre kupovine dobro pogledajte načine slanja, stanje predmeta i opis. VAŽNO: Ukoliko adresa na Kupindu nije ispravna, pošaljite mi odmah poruku sa ispravnom adresom, kako paket ne bi otisao na pogrešno mesto. Pri svakom prijemu porudžbine ću Vam poslati poruku sa adresom koju sam dobio od Kupinda kao i vreme kada ću poslati paket. Ukoliko adresa nije ispravna, obavestite me. Za kupovinu više predmeta dobijate poklon ili popust, po dogovoru. SLANJE I PLAĆANJE: PLAĆANJE PRE SLANJA: Pošiljka je besplatna ukoliko nije drugačije naglašeno. Novac uplaćujete na tekući račun koji će te dobiti od mene u poruci. PLAĆANJE POUZEĆEM: Cena pošiljke iznosi 192 dinara za većinu predmeta. Cenu predmeta i pošiljke plaćate kuriru kada Vam donese paket. PLAĆANJE PREKO KUPINDA (Limundo Cash): Cena pošiljke iznosi 150 dinara i to plaćate kada Vam kurir donese paket LIČNO PREUZIMANJE: Na mojoj adresi ili po dogovoru drugačije. Pakete šaljem gotovo svakog radnog dana u 17h. Ukoliko Vam je neki paket hitan ili je bitno da Vam stigne u određeno vreme, naglasite to ili u poruci na Kupindu ili SMS porukom. Ne snosim odgovornost za štetu nastalu u transportu, ali ću pakete upakovati što je bolje moguće kako bi se izbegla eventualna šteta. Obično u plastičnoj kutiji, pa ako kutija preživi, Vaša je gratis :) Pakete šaljem isključivo PostExpress-om i preporučenom poštom. Po dogovoru mogu i druge kurirske službe sem AKS-a. Ljudi iz AKS-a su jednostavno bezobrazni i ne želim saradnju sa njima!!!! REKLAMACIJA: Pre svakog slanja detaljno pregledam predmet. Ukoliko pak dođe do potrebe za reklamacijom, kontaktirajte me u nekom razumnom periodu. Ukoliko niste primili paket ili mi je možda neko oštećenje promaklo, nema potrebe za panikom. Svaki problem se da rešiti. Ne uvažavam reklamaciju ukoliko Vam se predmet ne dopada jer svaki predmet detaljno opišem i slikam iz više uglova.

U dobrom stanju Saobraćajna politika / od Mije Mirkovića Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1933 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1933 (Beograd : Orao) Fizički opis XVI, 267 str. ; 24 cm Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Saobraćajna politika Mirković, Mijo, 1898-1963 = Mirković, Mijo, 1898-1963 Sadržaj I Saobraćaj i saobraćajna politika $ Nauka o saobraćaju i saobraćajna politika I. Nauka o saobraćaju. G1. Saobraćajna politika. III. Razvoj saobraćajne nauke u svetu. IV. Saobraćajno-naučna istraživanja kod Jugoslovena. $ 2. Narodnoekonomski značaj saobraćaja 1. Pojam saobraćaja. II. Vrste saobraćaja. III. Opšta dejstva saobraćaja. IV. Dejstva pojevtinjena saobraćaja. V. Usavršenje brzine i sigurnosti saobraćaja. — Literatura. II. Suvozemni putevi § 3. Značaj i razvoj saobraćaja na suvozemnim putevima 1. Postanak suvozemnih puteva. II. Noviji razvoj. III. Narodnoekonomski značaj saobraćaja na suvozemnim putevima. $ 4. Organizacija saobraćaja na suvozemnim putevima I. Saobraćajno sredstvo kao pomoćno sredstvo gazdinstva i preduzeća. P. Saobraćajno preduzeće na suvozemnim putevima. III. Vrste saobraćaja na suvozemnim putevima. IV. Saobraćajni troškovi. V. Sistemi eksploatacije. $ 5. Odnos države i javnih tela prema suvozemnim putevima....... 1. Politika građenja puteva. II. Održanje i nadzor. III. Naročiti odnosi prema automobilskom saobraćaju. 1\g. Sredstva za građenje i održavanje puteva. § 6.Politika suvozemnih puteva u zemljama 38 1. Sjedinjenje Države. II. Velika Britanija. III. Nemačka. IV. Čehoslovačka. V. Poljska. VI. Italija. VII. Jugoslavija. 48 § 7. Cene saobraćajnih usluga na suvozemnim putevima I. Autoritativno regulisanje. II. Slobodno formiranje cena Literatura. 111. Unutrašnja plovidbena politika 51 § 8. Unutrašnja plovidba. 1. Karakteristika unutrašnje plovidbe. II. Značaj unutrašnjih voda za saobraćaj. Š. Tehnički napredak. IV. Kanali. V. Organizacija unutrašnje plovidbe. § 9. Odnos države i javnih tela prema unutrašnjoj plovidbi ........62 I. Održanje i usavršenje unutrašnjih vodenih puteva. II. Staranje za sigurnost unutrašnje plovidbe. III. Raspodela tereta. IV. Sistemi eksploatacije unutrašnje plovidbe. § 10. Cene saobraćajnih usluga u unutrašnjoj plovidbi 67 1. Zavisnost cena od troškova. P. Uticaj izolovanosti vodenih puteva. III. Monopolske i konkurentske cene u unutrašnjoj plovidbi. IV. Odnos između vrednosti robe i cena. § 11. Jugoslovenska rečna plovidba Jugoslavije lacija reka. III. Brodarstvo. IV. Ekonomske karakteristike rečnog saobraćaja. V. Rečna pristaništa. VI. Državna unutrašnja plovidba politika. — Literatura IV. Pomorska politika 12. Značaj morskih puteva i razvoj pomorske plovidbe 81 1. Kultura se razvila na morskim obalama. II. Razvitak pomorske plovidbe. III. Ekonomski značaj pomorske plovidbe. § 13. Organizacija pomorske plovidbe...85 I. Odvajanje pomorsko-brodarskog preduzeća od trgovačkog preduzeća. II. Ekonomnost jedrilice, parnog i motornog broda. III. Vrste plovidbe. IV. Koncentracija u pomorskoj plovidbi. § 14. Morske luke .......94 I. Prirodna i tehnička podesnost morskih luka. II. Ekonomska uloga luka. III. Građenje održavanje luka. IV. Slobodne luke, zone i magacini. V. Lučki radnici. VI. Jugoslovenske morske luke. § 15. Cene saobraćajnih usluga u pomorskoj plovidbi ...102 1.Monopolski karakter pomorske plovidbe. II. Odnos između cena i dužine puta. Š. Značaj povratnog tovara. IV. Snižavanje prevoznih cena u pomorskoj plovidbi. V. Razne tendencije u robnim i putničkim prevoznim stavovima. § 16. Opšta državna intervencija u pomorstvu ....108 1. Međudržavni sporazumi u pomorstvu. 11. Sigurnost domaćih brodova i domaće plovidbe. III. unapređenje pomorske plovidbe. § 17. Socijalno pitanje u pomorstvu ...111 1. Najamnica. II. Radno vreme pomoraca. III. Osiguranje pomoraca. IV. Međunarodne konvencije o pomorcima. § 18. Pomorski protekcionizam ....117 1. Motivi i sredstva zaštite pomorstva. II. Druga sredstva posredne zaštite. III. Poreska olakšanja. IV. Premije. V. Subvencije. 1. Francuska. 2. Velika Britanija 3. Italija. 4. Austrija. 5. Ostale zemlje. 6. Jugoslavija. VI. Pomoći brodogradnjom. $ 19. Kriza u pomorstvu.....132 1. Pojave krize. II. Nesrazmernost između svetskog prometa i svetskog brodskog prostora. III. Državna trgovačka mornarica. — Literatura. V. Železnička politika § 20. Značaj i razvoj železnica ... 139 1. Značajna obeležja železnica. II. Preimućstva železničkog saobraćaja. III. Razvoj železničkog saobraćaja. IV. Ekonomska dejstva železničkog saobraćaja. § 21. Vrste železnica .... 150 I. Normalne i uskotračne pruge. II. Glavne pruge i pruge lokalnog značaja. § 22. Železničko preduzeće .... 160 I. Pojam i priroda železničkog preduzeća. II. Kapital železničkog preduzeća. III. Železnički troškovi. IV. Prihodi železničkog preduzeća. V. Koeficijent eksploatacije. VI. Pravac delatnosti železničkog preduzeća. $23. Načela železničke politike I. Državna intervencija u železničkom saobraćaju. II. Železničke koncesije. III. Pitanje sistema železnica. IV. Komercijalizacija železnica. § 24. Železnička politika modernih država ..188 1. Železnička politika u praksi. II. Engleska. III. Sjedinjene države. IV. Francuska. V. Nemačka. VI. Belgija. VII. Austrija. VIII. Jugoslavija. prevoznih stavova i prirode robe. III. Razlikovanje prema mestu i preduzeću. IV. Visina vozarinskog opterećenja. V. Železnička tarifa. $ 26. Specijalni. položaj železničara ...212 1. Železničko osoblje kao predmet železničke politike. II. Regulisanje odnosa železničkog osoblјa. III. Osiguranje. IV. Radno vreme i železnički stanovi. — Literatura. VI. Vazdušni saobraćaj § 27. Narodnoekonomski značaj vazdušnog saobraćaja 219 1. Razvoj saobraćaja u vazduhu. II. Obeležja vazdušnog saobraćaja. III. Značaj vazdušnog saobraćaja. § 28. Vazduhoplovno preduzeće .....226 1. Položaj vazduhoplovnog preduzeća. 11. Organizacioni zadaci vazduhoplovnog preduzeća. III. Troškovi preduzeća. § 29. Vazduhoplovna politika....231 I. Odnos države prema vazduhoplovnom preduzeću. II. Subvencije i premije. III. Druga sredstva unapređivanja vazduhoplovstva. IV. Međunarodno uređenje vazdušnog saobraćaja. — Literatura. VII. Specifična sredstva prenosa vesti § 30. Poštanski saobraćaj .` ....239 I. Razvoj pošte. II. Ekonomski značaj poštanskog saobraćaja. III. Organizacija poštanskog saobraćaja. IV. Cene poštansko-saobraćajnih usluga. V. Jugoslavija. VI. Međunarodno uređenje poštanskog saobraćaja. § 31. Telegraf i telefon.....249 I. Razvoj i ekonomski značaj električnog prenosa. II. Odnos države prema telegrafu i telefonu. III. Cene saobraćajnih usluga. IV. Međunarodno uređenje telegrafskih i telefonskih odnosa. $ 32. Bežični prenos .. 256 1. Bežični telegraf. II. Radiofonija, III. Odnos države prema bežičnom prenosu. IV. Međunarodno uređenje bežičnog prenosa. Literatura. Stvarni registar 262

U dobrom stanju Saobraćajna politika / od Mije Mirkovića Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1933 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1933 (Beograd : Orao) Fizički opis XVI, 267 str. ; 24 cm Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Saobraćajna politika Mirković, Mijo, 1898-1963 = Mirković, Mijo, 1898-1963 Sadržaj I Saobraćaj i saobraćajna politika $ Nauka o saobraćaju i saobraćajna politika I. Nauka o saobraćaju. G1. Saobraćajna politika. III. Razvoj saobraćajne nauke u svetu. IV. Saobraćajno-naučna istraživanja kod Jugoslovena. $ 2. Narodnoekonomski značaj saobraćaja 1. Pojam saobraćaja. II. Vrste saobraćaja. III. Opšta dejstva saobraćaja. IV. Dejstva pojevtinjena saobraćaja. V. Usavršenje brzine i sigurnosti saobraćaja. — Literatura. II. Suvozemni putevi § 3. Značaj i razvoj saobraćaja na suvozemnim putevima 1. Postanak suvozemnih puteva. II. Noviji razvoj. III. Narodnoekonomski značaj saobraćaja na suvozemnim putevima. $ 4. Organizacija saobraćaja na suvozemnim putevima I. Saobraćajno sredstvo kao pomoćno sredstvo gazdinstva i preduzeća. P. Saobraćajno preduzeće na suvozemnim putevima. III. Vrste saobraćaja na suvozemnim putevima. IV. Saobraćajni troškovi. V. Sistemi eksploatacije. $ 5. Odnos države i javnih tela prema suvozemnim putevima....... 1. Politika građenja puteva. II. Održanje i nadzor. III. Naročiti odnosi prema automobilskom saobraćaju. 1\g. Sredstva za građenje i održavanje puteva. § 6.Politika suvozemnih puteva u zemljama 38 1. Sjedinjenje Države. II. Velika Britanija. III. Nemačka. IV. Čehoslovačka. V. Poljska. VI. Italija. VII. Jugoslavija. 48 § 7. Cene saobraćajnih usluga na suvozemnim putevima I. Autoritativno regulisanje. II. Slobodno formiranje cena Literatura. 111. Unutrašnja plovidbena politika 51 § 8. Unutrašnja plovidba. 1. Karakteristika unutrašnje plovidbe. II. Značaj unutrašnjih voda za saobraćaj. Š. Tehnički napredak. IV. Kanali. V. Organizacija unutrašnje plovidbe. § 9. Odnos države i javnih tela prema unutrašnjoj plovidbi ........62 I. Održanje i usavršenje unutrašnjih vodenih puteva. II. Staranje za sigurnost unutrašnje plovidbe. III. Raspodela tereta. IV. Sistemi eksploatacije unutrašnje plovidbe. § 10. Cene saobraćajnih usluga u unutrašnjoj plovidbi 67 1. Zavisnost cena od troškova. P. Uticaj izolovanosti vodenih puteva. III. Monopolske i konkurentske cene u unutrašnjoj plovidbi. IV. Odnos između vrednosti robe i cena. § 11. Jugoslovenska rečna plovidba Jugoslavije lacija reka. III. Brodarstvo. IV. Ekonomske karakteristike rečnog saobraćaja. V. Rečna pristaništa. VI. Državna unutrašnja plovidba politika. — Literatura IV. Pomorska politika 12. Značaj morskih puteva i razvoj pomorske plovidbe 81 1. Kultura se razvila na morskim obalama. II. Razvitak pomorske plovidbe. III. Ekonomski značaj pomorske plovidbe. § 13. Organizacija pomorske plovidbe...85 I. Odvajanje pomorsko-brodarskog preduzeća od trgovačkog preduzeća. II. Ekonomnost jedrilice, parnog i motornog broda. III. Vrste plovidbe. IV. Koncentracija u pomorskoj plovidbi. § 14. Morske luke .......94 I. Prirodna i tehnička podesnost morskih luka. II. Ekonomska uloga luka. III. Građenje održavanje luka. IV. Slobodne luke, zone i magacini. V. Lučki radnici. VI. Jugoslovenske morske luke. § 15. Cene saobraćajnih usluga u pomorskoj plovidbi ...102 1.Monopolski karakter pomorske plovidbe. II. Odnos između cena i dužine puta. Š. Značaj povratnog tovara. IV. Snižavanje prevoznih cena u pomorskoj plovidbi. V. Razne tendencije u robnim i putničkim prevoznim stavovima. § 16. Opšta državna intervencija u pomorstvu ....108 1. Međudržavni sporazumi u pomorstvu. 11. Sigurnost domaćih brodova i domaće plovidbe. III. unapređenje pomorske plovidbe. § 17. Socijalno pitanje u pomorstvu ...111 1. Najamnica. II. Radno vreme pomoraca. III. Osiguranje pomoraca. IV. Međunarodne konvencije o pomorcima. § 18. Pomorski protekcionizam ....117 1. Motivi i sredstva zaštite pomorstva. II. Druga sredstva posredne zaštite. III. Poreska olakšanja. IV. Premije. V. Subvencije. 1. Francuska. 2. Velika Britanija 3. Italija. 4. Austrija. 5. Ostale zemlje. 6. Jugoslavija. VI. Pomoći brodogradnjom. $ 19. Kriza u pomorstvu.....132 1. Pojave krize. II. Nesrazmernost između svetskog prometa i svetskog brodskog prostora. III. Državna trgovačka mornarica. — Literatura. V. Železnička politika § 20. Značaj i razvoj železnica ... 139 1. Značajna obeležja železnica. II. Preimućstva železničkog saobraćaja. III. Razvoj železničkog saobraćaja. IV. Ekonomska dejstva železničkog saobraćaja. § 21. Vrste železnica .... 150 I. Normalne i uskotračne pruge. II. Glavne pruge i pruge lokalnog značaja. § 22. Železničko preduzeće .... 160 I. Pojam i priroda železničkog preduzeća. II. Kapital železničkog preduzeća. III. Železnički troškovi. IV. Prihodi železničkog preduzeća. V. Koeficijent eksploatacije. VI. Pravac delatnosti železničkog preduzeća. $23. Načela železničke politike I. Državna intervencija u železničkom saobraćaju. II. Železničke koncesije. III. Pitanje sistema železnica. IV. Komercijalizacija železnica. § 24. Železnička politika modernih država ..188 1. Železnička politika u praksi. II. Engleska. III. Sjedinjene države. IV. Francuska. V. Nemačka. VI. Belgija. VII. Austrija. VIII. Jugoslavija. prevoznih stavova i prirode robe. III. Razlikovanje prema mestu i preduzeću. IV. Visina vozarinskog opterećenja. V. Železnička tarifa. $ 26. Specijalni. položaj železničara ...212 1. Železničko osoblje kao predmet železničke politike. II. Regulisanje odnosa železničkog osoblјa. III. Osiguranje. IV. Radno vreme i železnički stanovi. — Literatura. VI. Vazdušni saobraćaj § 27. Narodnoekonomski značaj vazdušnog saobraćaja 219 1. Razvoj saobraćaja u vazduhu. II. Obeležja vazdušnog saobraćaja. III. Značaj vazdušnog saobraćaja. § 28. Vazduhoplovno preduzeće .....226 1. Položaj vazduhoplovnog preduzeća. 11. Organizacioni zadaci vazduhoplovnog preduzeća. III. Troškovi preduzeća. § 29. Vazduhoplovna politika....231 I. Odnos države prema vazduhoplovnom preduzeću. II. Subvencije i premije. III. Druga sredstva unapređivanja vazduhoplovstva. IV. Međunarodno uređenje vazdušnog saobraćaja. — Literatura. VII. Specifična sredstva prenosa vesti § 30. Poštanski saobraćaj .` ....239 I. Razvoj pošte. II. Ekonomski značaj poštanskog saobraćaja. III. Organizacija poštanskog saobraćaja. IV. Cene poštansko-saobraćajnih usluga. V. Jugoslavija. VI. Međunarodno uređenje poštanskog saobraćaja. § 31. Telegraf i telefon.....249 I. Razvoj i ekonomski značaj električnog prenosa. II. Odnos države prema telegrafu i telefonu. III. Cene saobraćajnih usluga. IV. Međunarodno uređenje telegrafskih i telefonskih odnosa. $ 32. Bežični prenos .. 256 1. Bežični telegraf. II. Radiofonija, III. Odnos države prema bežičnom prenosu. IV. Međunarodno uređenje bežičnog prenosa. Literatura. Stvarni registar 262

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 19. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 19 (22.03.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Kornelije Kovač i njegova grupa pobegli an startu!; Ko su posetioci disko klubova: `Device` za štimung; Rod Stewart i T. REX: jednima smrkne, drugima svane (o oživljavanju klubova obožavalaca); Amon Düül (najava beogradskog koncerta); Hit poezija: Horse with no Name (AMERICA); YU GRUPA planira da izda `ilegalni` maksi singl; Novi pevač u KORNI GRUPI (Zlatko Pejaković)... Ostalo: Talenti niču i nestaju kao pečurke; Akademik Pavle Savić; Ranko Žeravica – Nismo više svetska sila (intervju); Šta mislimo o religiji, a šta znamo: ...i bog stvori prvog majmuna; Milan Marinković – Cile: Slikar bez pedigrea; Špijuni iz kosmosa hodaju zemljom... Kolor poster (unutrašnja duplerica): Ivica Vidović

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 10. novembar 2023. Stanje: na rikni vidljivi blagi tragovi čitanja, inače unutra odlično očuvano asno sam video da ti živiš dobro i ovde, sasvim lepo se snalaziš i u izopačenom gradu Beogradu. Nisam bio u stanju da na to zažmurim. Možda si u njemu živeo i pre Pakraca. Možda sa Pakracom i njegovom okolinom ti nisi ni u kakvoj vezi? Možda je taj slavonski gradić bio samo tvoje ogledalo? Možda svetlo dovoljno jako da te razotkrije? Koliko god razmišljao, nisam bio u stanju da sa sigurnošću išta zaključim. Činilo mi se da sam spreman da platim najvišu cenu da saznam odgovor na sva ta pitanja... Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava. Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespoštedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromašene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutrašnji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratišta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz današnje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratištu. Istovremeno, glavnog junaka sve više obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevice… Vladan Matijević (1962, Čačak) objavio je knjige: Ne remeteći rasulo (pesme, 1991), Van kontrole (roman, 1995, nova verzija 2021), R. C. Neminovno (roman, 1997, nova verzija 2017), Samosvođenje (pesme, 1999), Prilično mrtvi (priče, 2000, Andrićeva nagrada), Pisac izdaleka (roman, 2003, Ninova nagrada), Časovi radosti (roman, 2006), Vrlo malo svetlosti (roman, 2010, nagrade: „Meša Selimović“, „Borisav Stanković“ i „Isidora Sekulić“), Memoari, amnezije (eseji, 2012, nagrade: „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“), Pristaništa (priče, 2014, nagrade: „Stevan Sremac“ i „Danko Popović“), Susret pod neobičnim okolnostima (roman, 2016) i Sloboda govora (roman, 2020). Dobitnik je Nagrade „Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik. MG140

FENOMENLNA KNJIGA, SVE NA JEDNOM MESTU,KNJIGA JE NOVA NEKORISCENA-STANJE PERFEKTNO (5+)!U DALJEM TEKSTU, DETALJAN OPIS I SADRZAJ KNJIGE, PRIKAZ FOTOGRAFIJA,OBAVEZNO PROCITATI! Atlas lekovitog bilja -Autor: Dragiša Milovanović Slike svih lekovitih biljaka u koloru. Atlas lekovitog bilja donosi pregled najvažnijeg lekovitog bilja kod nas, njegovu upotrebu, izradu i primenu. Uz istorijat upotrebe lekovitog bilja, atlas u preglednoj formi donosi i pregled bolesti koje se mogu izlečiti ili ublažiti primenom pojedinog lekovitog bilja. Uz tradicionalne, narodne nazive lekovitog bilja, det je i prikaz latinskih naziva i registar imena. Detaljni podaci o knjizi: Slike svih lekovitih biljaka u koloru. ISBN: 86-7844-008-2 Naslov: Atlas lekovitog bilja Izdavač:IP`Velarta`-Beograd Suizdavač:`Feniks libris`-Beograd-Zemun Strana:184 Povez: tvrdi,kolor prikaz svih biljaka Pismo:latinica Format:17 x 24,5 cm Godina izdanja: 2005. Cena:1.350,00 DIN Slike svih lekovitih biljaka u koloru. Sadržaj: Uvod,- 3 Lekovito bilje u prirodi,- 5 Pravilna ishrana i vitamini u lekovitom bilju, -6 Kozmetika, -10 Lekovito bilje u kozmetici,- 12 Biljarski kalendar, -15 Atlas lekovitog bilja - ilustrovani deo, -21 Literatura, -177 UVOD: Od davnina je čovek koristio biljke za ishranu saznajući o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam. Uočavao je da li su dobre za ishranu, nekada možda i kao lek. Najzad mnoge od njih pokazale su svoje negativno dejstvo, pa su tako bile svrstane u štetne, odnosno otrovne biljke. Međutim, njihova upotreba time nije bila isključena. Naprotiv. Većina tih otrovnjača dragocena su sirovina za spravljanje važnih lekova. Dakle, bilje koje nas na svakom koraku okružuje uslovljava u velikoj meri naš život i zdravlje svojim mnogostrukim dejstvom. Naravno, bili su potrebni vekovi da bi se sa sigurnošću izdvojile i klasificirale različite biljke. Jedan mali doprinos upoznavanju sa lekovitošću i upotrebom onih biljki koje najčešće srećemo biće i ovaj Atlas lekovitog bilja. Namera naša bila je da saznate o svakoj biljci ono najvažnije: njen izgled, gde se može naći, čemu služi. I dok je ova knjiga nastajala u svetu je svakako već veliki broj biljki svrstan u spisak onih koje će biti od velike koristi za medicinu, odnosno za čovekovo zdravlje. Priroda nudi neiscrpno bogatstvo i neprestano će biti novih saznanja i doprinosa nauci koja brine o očuvanju i produženju života. Za sada, zna se da se u farmaceutskoj industriji za oko 40% lekova koriste sirovine biljnog porekla. Naša zemlja poznata je u svetu po raznovrsnosti lekovitog bilja. Naši travari cenjeni su i danasa kada je medicina prihvatila mnoge biljke za koje se dugo smatralo da nisu od izuzetne koristi, jer nisu bile dovoljno ispitane. Želja nam je da upoznate bat jedan skroman deo blaga koji se nalazi u biljkama i koji nam često bude spasilac života ili povratnik zdravlja, a da ga mi prethodno nismo ni upoznali. Možda ćemo biti bogatiji za jedno saznanje, a to je već dovoljno da se knjiga nađe i u vašem domu. Prijatna mi je dužnost da se na ovom mestu toplo zahvalim Mr. ph. Dragoljubu J. Granžanu koji mi je rukopis pregledao i čije su primedbe doprinele da se II izdanje Atlasa lekovitog bilja lakše prilagodi potrebama onih kojima je namenjeno. Autor

Hilandar u knjigama,hrestomatija i katalog izložbe *6278*-2022 Knjiga objavljena povodom Osamstogodišnjice manastira Hilandar Deo teksta na srpskom i engleskom jeziku Nada Mirkov, Irena Špadijer, Olivera Stefanović : (autor-i),urednik Dagan Barać Izdavač: Narodna biblioteka Srbije 1998.g ISBN 86-7035-071-8 Povez karton, ćirilica,ilustrovana, 245.strana +prilog 16.tabli ilustracije, format 26 x 18 cm, težina 650.grama, Ilustrovana u boji-Deo teksta na srpskom i engleskom jeziku stanje: nekorišteno SRPSKI vernici rasejani od Dalmacije do Kijeva bili su vodeći darodavci svetogorskih manastira sve do velikog Bečkog rata 1683, koji je hrišćanska Sveta liga povela za oslobođenje Evrope od Osmanlija. Srbi su se uključili masovno u ratna dejstva, što im Turci nisu oprostili. Osmanske vlasti počele su da stežu obruč oko Hilandara, jer su srpski kaluđeri sa Atosa, čuvari jezika, pisma i tradicije, bili i nosioci i podstrekači slobodarskih ideja. Turci su zato otvoreno podsticali ambicije Grka, a zatim i Bugara da preuzmu srpsku carsku lavru. Manastir su preopteretili nametima i nisu dozvoljavali srpskim hodočasnicima da ga posećuju, da bi sprečili da doture novčanu pomoć. Nisu dozvoljavali ni dolazak novih kaluđera. Cilj je bio da Hilandar zapadne u dugove i da se broj srpskih monaha smanji ispod osam, čime bi, po svetogorskim zakonima, automatski prešao u grčke ruke. KRAĐA srpskih knjiga sa Svete Gore ponekad je imala i dobre strane, jer ih je bar sačuvala od nestanka. Naime, mnogo rukopisa uništili su grčki fanarioti, a bugarski kaluđeri su ih krali da bi ih predstavili kao svoju baštinu. Jernej Kopitar, član bečke dvorske biblioteke i cenzor slovenskih knjiga, angažovao je Otenfelda, austrijskog diplomatu u Carigradu, da potplati turske vlasti i grčku crkvu kako bi mu dozvolile da uzme srpske rukopise. - RUSKI agenti tragali su za srpskim knjigama, jer su one najstariji spomenici slovenske književnosti. Ni carska Rusija, Treći Rim, nije imala tako stare rukopise, neprocenjive kulturne i političke vrednosti. Želja Rusije da bude centar pravoslavnog i slovenskog sveta zahtevala je i posedovanje najvrednijih starina - objašnjava istoričar prof. dr Veljko Đurić Mišina. Vodeći ruski `sakupljač` kulturnog blaga, arhimandrit Porfirije Uspenski, posle misije na Atosu 1846, u Rusiju je odneo i Marijinsko jevanđelje, najstariju poznatu srpsku knjigu, pisanu krajem 10. veka. Uspenski je `pozajmio` i Vukanovo jevanđelje iz 12. veka iz Karejske ćelije Svetog Save. Iz Manastira Svetog Pavla, čiji su ktitori Brankovići, ukrao je 12 listova bogato ilustrovanog Radoslavljevog jevanđelja. Uspenski je 1846. izneverio poverenje hilandarskih monaha i iscepio list Miroslavljevog jevanđelja. Kaluđeri su u letopisima ostavili zanimljivu zabelešku iz 1896, kada je kralj Aleksandar Obrenović posetio Hilandar. Tada je dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, u znak zahvalnosti što je isplatio dugove Srpske carske lavre, spasavajući je tako od opasnosti da padne u tuđinske ruke. Dva dana kasnije, u manastir je stigao neimenovani posetilac iz Sankt Peterburga tražeći da otkupi dragoceno jevanđelje, ne pitajući za cenu.

Autor: Alan Watts Izdavač: Književne novine Broj strana: 181 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Zen budizam je vrlo zanimljiv zbog više razloga, a poseban je što osoba bez obzir na svoja religijska uverenja kroz njega može dobiti priliku za rast. Zen budisti cene meditaciju i fokusiraju se na svoju intuiciju mnogo više nego što većina ljudi to čini. Zen je nešto što bismo svi u nekom trenutku svoga života trebali iskusiti. Ako tražite mir ili jednostavno želite isprobati nešto novo biće dobro da čujete i razmislite o savetima zen budista. 1. Nikad nemoj žuriti, uvek uzmi vremena - za najbolje stvari u životu treba vremena. Trebamo se uneti u sve što radimo. Ako žuriš, napravićeš mnogo više grešaka. 2. Postoji vreme i mesto za sve - iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se same dogode kada za to dođe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napravieš više grešaka. 3. Uvek treba biti što je moguće više u ovom trenutku - živi kao da ne postoji sutra i uživaj u svakoj sekundi kao da će ti biti poslednja. Učini ono za šta znaš da bi požalio što nisi, kada bi ti ostalo još par dana života. 4. Bez poniznosti nemamo ništa - svi mi moramo biti ponizni. I dok to svakome od nas znači različite stvari, kroz poniznost dolazimo do istine. Ne smemo dopustiti da ponos i snaga ega zasenjuju našu sposobnost da činimo dobro na ovome svetu. Moramo vratiti onima koji nam daju. 5. Čini dobro radi dobrobiti, a ne zbog nagrade - nemoj činiti samo stvari koje će ti doneti blagodeti, nego pomozi drugima bez da imaš neke lične interese. Budi ljubazan prema drugima i bolje ćeš se osećati. Ako si stigao do najvišeg vrha, a nisi se usput zaustavio na tuđim vratima, bićeš najusamljenija osoba na svetu. 6. Ako želiš pronaći mir, prestani razmišljati - iako je preterano razmišljanje nešto što svi radimo i teško je odustati od toga, to će doneti mnogo više mira nego što možeš zamisliti. Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli. 7. Spavaj dovoljno - naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno. 8. Uvek razmisli pre nego što nešto učiniš - ne čini stvari bez razmišljanja. Nikada nemoj delovati a da ne razmisliš o mogućim posledicama svoga dela. 9. Budi svestan reči koje izgovaraš - stvari o kojima govorimo bitne su i kad ih jednom izgovorimo nikada ih ne možemo vratiti. Nikada ne smemo pričati samo radi govorenja. Naše riječi mogu povrediti mnogo više nego što to možemo shvatiti. 10. Meditiraj svakodnevno - meditacija je nešto što našoj duši treba. Nikada ne smemo preskočiti dan i trebamo se truditi što češće meditirati. To će ti pomoći da očistiš svoj um i ostvariš mir. 11. Nikada ne žali za prošlošću - tvoja prošlost te ne definiše, ali pokazuje koliko si jači. Ne žališ zbog stvari koje ne možeš promeniti. Odmakni se od prošlosti i postani bolja osoba, sposobna si za mnogo više. 12. Odnosi se prema onima oko sebe sa saosećanjem, uvek - drugi ljudi zaslužuju da budu tretirani sa saosećanjem. Ne gledaj s prezirom ni na koga ili na bilo šta, nikad ne znaš zašto su takvi. Život je nepredvidljiv. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što su korice ponegde pri krajevima pohabane i što je 5-6 rečenica na početku knjige podvučeno. Na srednjoj slici prikazan sadržaj.

Posveta autora. Autor - osoba Šaponja, Nenad, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Naslov Iskustvo pisanja : eseji i razgovori / Nenad Šaponja Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 94 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Gordana, novinarka = Popović, Gordana, novinarka Radisavljević, Zoran Hr., 1952- = Radisavljević, Zoran Hr., 1952- Đurđević, Olivera, 1956- = Đurđević, Olivera, 1956- Pejčić, Nataša = Pejčić, Nataša Midžović, Marija, 1960- = Midžović, Marija, 1960- Radojčić, Saša, 1963- = Radojčić, Saša, 1963- Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Zbirka Biblioteka Alfa Sadržaj Krize stvarnosti (5-47): Ekvivalent egzistencijalne cene ili o književnom kritičaru danas (7-10); Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (11-14); Autobiografija čitanja (15-20); Plutajući literarnim prividom (21-23); Realnost kao mistifikacija dela (24-29); Retrodinamika stvarnog (30-33); Zlatno doba svakodnevice (34-36); Citati čitanja (37-40); Autobiograf i ja (41-44); Autentičnost u tekstu (45); Krize stvarnosti i apologija pevanju (46-47). - Margina poetica (49-94): Margina poetica (51-61). Kritičar se, ipak, rađa / razgovarala Gordana Popović (62-67). Trag o književnom vremenu / razgovarao Zoran Radisavljević (68-72). Lična čitalačka biografija / razgovarala Olivera Đurđević (73-77). Književna kritika kao kreativan čin / razgovarala Nataša Pejčić (78-80). Dobre vibracije i bez lepka za emocije / razgovarala Marija Midžović (81-85). Tajanstveni odjek stvari / razgovarali Saša Radojčić i Saša Jelenković (86-94). Napomena ([95]). (broš.) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500. Predmetne odrednice Šaponja, Nenad, 1964- -- Intervjui Nenad Šaponja je rođen 13. aprila 1964, godine u Novom Sadu, u kome i dalje, uprkos svemu, živi. Završio Medicinski fakultet u Novom Sadu (1991), a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je magistrirao iz oblasti Socijalne psihijatrije (1994). Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću Agora, u Zrenjaninu, u kojoj je kao urednik i izdavač potpisao više od 500 naslova. Po tumačenju kritike, jedan je od najhermetičnijih savremenih srpskih pesnika. Dugogodišnji je stalni književni kritičar beogradske Politike (1996-2005), promoter postmoderne poetike na našim prostorima, kao i osobenog interpretativnog pristupa delu koji podrazumeva ”življenje” književnosti. Od kada objavljuje savremenu srpsku prozu kao urednik, ne piše o istoj, jer smatra da se radi o nespojivim pozicijama urednik/kritičar. Piše poeziju, eseje i prozu. Oženjen je Dragoslavom, kardiologom, imaju dva sina, Stefana i Filipa. Poezija Đokonda, Matica srpska, 1990. Odrazi varke, Prometej, 1993. Očevidnost, Prosveta, 1996. More, Prosveta, 1998. Četiri poeme, Prosveta, 2000. Slatka smrt, Književna opština Vršac, 2012. Postoji li dodir tvoje duše? Književna opština Vršac, 2014. Izgledam, dakle nisam, Prometej, 2018. Silazim u tišinu tega bačene kocke, Kulturni centar Novog Sada, 2019 Esej i književna kritika Bedeker sumnje, Prosveta, 1997. Autobiografija čitanja, Prosveta, 1999. Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002. Putopis A Brisel se da prehodati lako, Sajnos, 2018. Prevodi Poezija mu je prevođena na engleski, španski, italijanski, makedonski, rumunski, slovački, azerjedžanski, bugarski, albanski i poljski jezik. U celosti su prevedene sledeće knjige: Postoji li dodir vaše duše? (Postoji li dopir na tvojata duša?, Makedonika litera, 2018) – prevod na makedonski Nove Cvetanovski Slatka smrt(O moarte dulce, „Brumar“, 2019) – prevod na rumunski Robert Serban i Slavomir Gvozdenović Izgledam, dakle nisam (Vyzerám, teda nie som, „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, 2020) – prevod na slovački Zdenka Valent Belić Izgledam, dakle nisam (Görünürəm, demeli yoxam, „Alatoran“, 2020) – prevod na azerbejdžanski Zuar Settarh Slatka smrt (Muerte dulce, „Esquina Tomada Ediciones “, 2021) – prevod na španski Dragana Bajić Naučna studija Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995. Preveo Robert B. Parker: Hladan kao kamen, roman, Agora, 2005. Prevod sa engleskog. MG37

PISMA IZ ŠIDA Marija Demšar ----------------------------------- “Pisma iz Šida” (Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid 2014) Marije Demšar (1910-1989), neposrednog svedoka života porodice Šumanović za vreme Drugog svetskog rata, predstavljena je u Šidu, početkom juna, u Galeriji slika “Sava Šumanović”. Ovo raritetno izdanje sačinjeno je od 10 pisama, 17 dopisnica i jedne razglednice (čestitke), napisane rukom Marije Demšar, prognanice iz Slovenije (Zabrežje, opština Žiri), koja je igrom slučaja provela kao pomoćnica u kući porodice akademskog slikara Save Šumanovića u Šidu, od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine. Vesna Burojević, direktor Galerije, uz prof. dr Mariju Stanonik, priređivač ovog izdanja, istakla je da su to sasvim lična pisma, pisana sa namerom da održe vezu sa porodicom, a činjenica da su napisana u kući porodice Šumanović postala su dragocena naučna građa. Gospođa Burojević je takođe rekla da je prva saznanja o postojanju ovih pisama Galerija slika “Sava Šumanović” u Šidu stekla je 2006. godine, kada je filolog, folklorist i etnolog, dr Marija Stanonik, ujedno i ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, koju je dve godine kasnije objavio Etnografski institut SANU, posetila Galeriju i Spomen-kuću Save Šumanovića, načinjenu od pisama i beležaka nađenih posle smrti svoje majke. I od tada, kao dragocen autentičan izvor informacija o životu jednog od najvećih srpskih slikara, postoji namera da se objavi prevod pisama u celini. Marija Demšar se spletom životnih okolnosti početkom rata našla kod svog brata u Štajerskoj (Cerovac), odakle je internirana u Šid, iz kojeg piše slikovita pisma svojim roditeljima u Zabrežje, o utiscima iz svakodnevnog života. Ta pisma su na njenu molbu, koja se može pročitati u jednom od njih, sačuvana. - Od prvog javljanja u Sloveniju vidi se njena zadivljenost bogatstvom i kultivisanošću porodice kojoj je dodeljena. Veoma precizno i detaljno je izveštavala svoje o svemu što je po njenim merilima bilo značajno. Opisivala je kuću i pokućstvo, poslove koje su joj bili povereni, hranjenje stoke, održavanje kuće. Veoma pedantno je pisala o tepisima i zavesama, koji su očigledno u njenim očima predstavljali statusni simbol. Pisala je i o svom odnosu sa drugim Slovencima (kojih je u Šidu za vreme okupacije prema Simi Tomoviću boravilo 70), cenama proizvoda na pijaci, berbi kukuruza i grožđa. Sestri Franciki je pisala o poklonima koje je dobijala od Gospođe, kako je oslovljavala Persidu Šumanović. Neobičan joj je bio i topao odnos između Gospođe, njenog brata i sestre, o čemu je takođe pisala - objašnjava Vesna Burojević. Savu Šumanovića, Marija Demšar pominje nekoliko puta. Do detalja je opisala njegov dnevni raspored. Bila je svedokom njegovog odvođenja, u rano jutro 28. avgusta 1942. godine kada je uhapšen zajedno sa 120 meštana. Odnos Perside Šumanović i Marije Demšar razvijao se postepeno. Bile su različite po svemu: godinama, veroispovesti, obrazovanju, socijalnom statusu. Govorile su različitim jezicima. Na početku je njihov odnos veoma zvaničan da bi ih kasnije životne prilike zbližile. To se vidi i po plati, koja je sa početnih 200 narasla na 1.000 kuna. Pored plate Marija je dobijala garderobu, obuću, imala je posebno plaćene lekarske usluge. Za Mariju je Gospođa bila dominantna ličnost, visoko moralnih principa, vredna i pravedna. Govoreći o njoj, često ju je poredila sa majkom. U pismu br 23 (17. maj 1943) Marija doslovno piše: “U subotu sam dobila kartu od sestre Zakrošice. Kaže da joj je jako loše. Da ima više suza nego radosti. Kaže: ti si imala veliku sreću što si došla na ovakvo mesto. Ali ne treba govoriti Zakrošici, rastuži se. Tri puta sam dobila poštu od nje. I samo se žali, a meni je sam Bog dao ovakvu sreću. Upravo danas mi je Gospođa opet kupila jedne cipele…“. Prema kazivanju dr Marije Stanonik, njena majka je iz Šida u rodno Zabrežje donela tri materijalne stvari: vinocrveni vuneni komplet, ukrasno jastuče i stolicu, koju joj je dala Gospođa da bi mogla da dostojanstveno sedi u stočnom vagonu kojim se vraćala kući, u Sloveniju. Razumejući da stolica pripada Šidu, 2010. godine dr Marija Stanonik ju je predala predstavnicima Galerije slika “Sava Šumanović”, kada je u Beogradu održana promocija knjige “Etnologija u pismima i slikama”. - Priča o devojci iz Slovenije, pismima, umetniku i ratnim godinama u Šidu, inspirisala je režisera Nikolu Lorencinija. Umetničko-dokumentarni film “Slikar i beračica grožđa”(2014) snimljen je na osnovu sećanja Marije Demšar koje je ispričala svojoj ćerki. Marija se sećala kako joj je Gospodin jednom rekao da stavi korpu na rame i da mu tako pozira. Dr Marija Stanonik prepoznala je po figuri i stavu svoju majku kao jednu od devojaka na Savinom triptihu “Beračice”. Kao što je Sava Šumanović završivši ovaj triptih otišao u večnost, tako je i devojka iz Slovenije, naslikana na triptihu, na neki način zauvek ostala u Šidu - zaključila je Vesna Burojević. ---------------------------- Šid,2017.god., Galerija slika Sava Šumanović 101.str.,21.cm, Knjiga je N O V A ------------------------------ 1k

Pisma iz Šida Marija Demšar(Sava Šumanović-slikar) *4564*03-2022 Slovenačka prognanica Marija Demšar o boravku u kući Perside i Save Šumanovića, Šid 1941-1945. izdavač: Galerija slika “Sava Šumanović` Šid 2017.g ISBN: 978-86-87699-19-9 tiraž-300, Broširani povez na preklop; ćirilica, 101 strana, format: 20 cm; težina 160.grama stanje:nekorištena “Pisma iz Šida” (Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid 2014) Marije Demšar (1910-1989), neposrednog svedoka života porodice Šumanović za vreme Drugog svetskog rata, predstavljena je u Šidu, početkom juna, u Galeriji slika “Sava Šumanović”. Ovo raritetno izdanje sačinjeno je od 10 pisama, 17 dopisnica i jedne razglednice (čestitke), napisane rukom Marije Demšar, prognanice iz Slovenije (Zabrežje, opština Žiri), koja je igrom slučaja provela kao pomoćnica u kući porodice akademskog slikara Save Šumanovića u Šidu, od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine. Vesna Burojević, direktor Galerije, uz prof. dr Mariju Stanonik, priređivač ovog izdanja, istakla je da su to sasvim lična pisma, pisana sa namerom da održe vezu sa porodicom, a činjenica da su napisana u kući porodice Šumanović postala su dragocena naučna građa. Gospođa Burojević je takođe rekla da je prva saznanja o postojanju ovih pisama Galerija slika “Sava Šumanović” u Šidu stekla je 2006. godine, kada je filolog, folklorist i etnolog, dr Marija Stanonik, ujedno i ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, koju je dve godine kasnije objavio Etnografski institut SANU, posetila Galeriju i Spomen-kuću Save Šumanovića, načinjenu od pisama i beležaka nađenih posle smrti svoje majke. I od tada, kao dragocen autentičan izvor informacija o životu jednog od najvećih srpskih slikara, postoji namera da se objavi prevod pisama u celini. Marija Demšar se spletom životnih okolnosti početkom rata našla kod svog brata u Štajerskoj (Cerovac), odakle je internirana u Šid, iz kojeg piše slikovita pisma svojim roditeljima u Zabrežje, o utiscima iz svakodnevnog života. Ta pisma su na njenu molbu, koja se može pročitati u jednom od njih, sačuvana. - Od prvog javljanja u Sloveniju vidi se njena zadivljenost bogatstvom i kultivisanošću porodice kojoj je dodeljena. Veoma precizno i detaljno je izveštavala svoje o svemu što je po njenim merilima bilo značajno. Opisivala je kuću i pokućstvo, poslove koje su joj bili povereni, hranjenje stoke, održavanje kuće. Veoma pedantno je pisala o tepisima i zavesama, koji su očigledno u njenim očima predstavljali statusni simbol. Pisala je i o svom odnosu sa drugim Slovencima (kojih je u Šidu za vreme okupacije prema Simi Tomoviću boravilo 70), cenama proizvoda na pijaci, berbi kukuruza i grožđa. Sestri Franciki je pisala o poklonima koje je dobijala od Gospođe, kako je oslovljavala Persidu Šumanović. Neobičan joj je bio i topao odnos između Gospođe, njenog brata i sestre, o čemu je takođe pisala - objašnjava Vesna Burojević. Savu Šumanovića, Marija Demšar pominje nekoliko puta. Do detalja je opisala njegov dnevni raspored. Bila je svedokom njegovog odvođenja, u rano jutro 28. avgusta 1942. godine kada je uhapšen zajedno sa 120 meštana. Odnos Perside Šumanović i Marije Demšar razvijao se postepeno. Bile su različite po svemu: godinama, veroispovesti, obrazovanju, socijalnom statusu. Govorile su različitim jezicima. Na početku je njihov odnos veoma zvaničan da bi ih kasnije životne prilike zbližile. To se vidi i po plati, koja je sa početnih 200 narasla na 1.000 kuna. Pored plate Marija je dobijala garderobu, obuću, imala je posebno plaćene lekarske usluge. Za Mariju je Gospođa bila dominantna ličnost, visoko moralnih principa, vredna i pravedna. Govoreći o njoj, često ju je poredila sa majkom. U pismu br 23 (17. maj 1943) Marija doslovno piše: “U subotu sam dobila kartu od sestre Zakrošice. Kaže da joj je jako loše. Da ima više suza nego radosti. Kaže: ti si imala veliku sreću što si došla na ovakvo mesto. Ali ne treba govoriti Zakrošici, rastuži se. Tri puta sam dobila poštu od nje. I samo se žali, a meni je sam Bog dao ovakvu sreću. Upravo danas mi je Gospođa opet kupila jedne cipele…“. Prema kazivanju dr Marije Stanonik, njena majka je iz Šida u rodno Zabrežje donela tri materijalne stvari: vinocrveni vuneni komplet, ukrasno jastuče i stolicu, koju joj je dala Gospođa da bi mogla da dostojanstveno sedi u stočnom vagonu kojim se vraćala kući, u Sloveniju. Razumejući da stolica pripada Šidu, 2010. godine dr Marija Stanonik ju je predala predstavnicima Galerije slika “Sava Šumanović”, kada je u Beogradu održana promocija knjige “Etnologija u pismima i slikama”. - Priča o devojci iz Slovenije, pismima, umetniku i ratnim godinama u Šidu, inspirisala je režisera Nikolu Lorencinija. Umetničko-dokumentarni film “Slikar i beračica grožđa”(2014) snimljen je na osnovu sećanja Marije Demšar koje je ispričala svojoj ćerki. Marija se sećala kako joj je Gospodin jednom rekao da stavi korpu na rame i da mu tako pozira. Dr Marija Stanonik prepoznala je po figuri i stavu svoju majku kao jednu od devojaka na Savinom triptihu “Beračice”. Kao što je Sava Šumanović završivši ovaj triptih otišao u večnost, tako je i devojka iz Slovenije, naslikana na triptihu, na neki način zauvek ostala u Šidu - zaključila je Vesna Burojević.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Zhou, Erliu, 1929- = Чу, Ерлију, 1929- Наслов Moj stric Ču Enlaj / Ču Erliju ; s engleskog preveo Slobodan Damnjanović Јединствени наслов My uncle Zhou Enlai. srpski jezik Врста грађе роман URL медијског објекта одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2019 Издавање и производња Beograd : Albatros plus, 2019 (Beograd : Bubanj štampa) Физички опис 439 str. : ilustr. ; 21 cm Други аутори - особа Damnjanović, Slobodan, 1951- = Дамњановић, Слободан, 1951- ISBN 978-86-6081-300-0 (broš.) Напомене Prevod dela: My uncle Zhou Enlai / Zhou Erliu Tiraž 1.000 Dodatni komentari: str. 427-438 O autoru: str. 439. Предметне одреднице Ču, Enlaj, 1898-1976 -- Biografije Autor: Ču Erliju Žanr: Autobiografije i biografije Pismo: Latinica Broj strana: 441 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2019. „Ako ja ne prođem kroz pakao, ko će to učiniti umesto mene? Ako ja ne ispijem more gorčine, ko je u stanju to da učini.“Ovo su reči Ču Enlaja, čoveka koji je Kinu spasao sa ruba propasti na koji ju je dovelo ono što je nazivano Kulturnom revolucijom a po suštini je bilo eksplozija nasilja i divljaštva.U istoriji Kine i sveta ostaće zapamćeno da je duhovni otac savremenog „kineskog čuda“, kada je video kako gomila, kršeći kinesku tradiciju poštovanja staraca, zlostavlja vezanog i poniženog maršala Čen Jia, stao pred nju i rekao: „Pustite heroja Revolucije, vežite mene.“ Nasilnici se nisu usudili da i na velikana podignu ruku. Ču Enlaj je ostao premijer a Kina nije sasvim potonula u haos i beznađe. Naprotiv! O ovome i drugim detaljima iz života kineskog premijera Ču Enlaja istinito i nadahnuto svedoči njegov sinovac i biograf Ču Erliju. žou Enlaj (ranija transkripcija Ču Enlaj) (uprošćeni kineski: 周恩来; tradicionalni kineski: 周恩來; pinjin: Zhōu Ēnlái; romanizovani mandarinski: Chou En-lai) (5. mart 1898 — 8. januar 1976) je bio kineski državnik, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, premijer od 1949. godine do smrti i šef diplomatije od 1949. godine do 1958. godine. Džou Enlaj ZhouAndDeng.jpg Džou Enlaj sa suprugom Biografija Datum rođenja 5. mart 1898. Mesto rođenja Provincija Đangsu Datum smrti 8. januar 1976. (77 god.) Mesto smrti Peking  Kina Univerzitet Hankai univerzitet Politička stranka Komunistička partija Kine Potpis Zhou Enlai Signature.svg Mandati 1. Premijer državnog saveta Kine 1. oktobar 1949 — 8. januar 1976. Prethodnik niko Naslednik Hua Guofeng Džou Enlaj je rođen 5. marta 1898. godine.[1] Tokom građanskog rata dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bio je najbliži saradnik Mao Cedunga. Zaslužan je za uspostavljanje jedinstvenog fronta kineskih komunista i Kuomintanga u borbi protiv japanskih okupatora. Posle proglašenja Narodne Republike Kine postao je prvi predsednik vlade od oktobra 1949. do januaru 1976. godine.[2] Do 1971. godine SAD su sprečavale da NR Kina bude priznata u UN, a njeno mesto u UN do tada je zauzimala delegacija kuomintanške Kine, tj. Tajvan.[3] Zbog toga, Enlai je inicirao normalizaciju odnosa sa SAD, pa je Kina od oktobra 1971. godine postala član Saveta bezbednosti UN umesto Tajvana.[4][5] Njegovom zaslugom došlo je 1972. godine do istorijske posete Ričarda Niksona Kini.[6] Pomogao je da se Kina nakon Kulturne revolucije oslobodi radikalnih elemenata. Od oko 1971. godine narušeno zdravlje Mao Cedunga dovelo je do uspona žene Mao Cedunga i trojice preostalih pripadnika Četvoročlane bande. Čou Enlaj ih je otvoreno kritikovao poslednjih godina svoga života. Poslednjih godina svog života podržao je uspon Deng Sjaopinga, kasnijeg pokretača modernizacije Kine. Zamislio je Denga kao svog naslednika na mestu predsednika vlade, pa je 1974. godine nagovorio Mao Ceduna, da Denga postavi na mesto potpredsednika vlade. Na samrti u januaru 1976. godine je okupio većinu vojnih komandanata i tražio da spreče smenjivanje Deng Sjaopinga koje pripremaju njegovi protivnici.[7] Sadržaj Mladost Uredi Džou Enlaj (1912) Džou Enlaj je rođen u Huajanu, u provinciji Đangsu, 5. marta 1898. godine, kao prvi sin svog ogranka porodice Džou. Porodica Džou je poreklom iz Šaosinga u provinciji Džeđang. Tokom kasne dinastije King, Šaoksing je bio poznat kao dom porodica kao što je Džou, čiji su članovi radili kao vladini „činovnici“ (師爷, šije) generaciju za generacijom.[8] Da bi napredovali na lestvici u državnoj službi, muškarci u ovim porodicama često su morali da budu premešteni, a u kasnim godinama dinastije Ćing, ogranak porodice Džou Enlaja se preselio u Huajan. Čak i nakon preseljenja, međutim, porodica je nastavila da vidi Šaosing kao svoju pradomovinu.[9] Džouov deda, Džou Panlong, i njegov rođak, Džou Đuenang, bili su prvi članovi porodice koji su se preselili u Huajan. Panlong je očigledno položio pokrajinske ispite, a Džou Enlaj je kasnije tvrdio da je Panlong služio kao sudija koji je upravljao okrugom Huajan.[10] Džouov otac, Džou Jineng, bio je drugi od četiri sina Džou Panlonga. Džouova majka, po prezimenu Van, bila je ćerka istaknutog zvaničnika Đangsua.[note 1] Kao i mnogi drugi, ekonomsko bogatstvo Džouove velike porodice naučnika i zvaničnika je desetkovano velikom ekonomskom recesijom koju je Kina pretrpela krajem 19. veka. Džou Jineng je imao reputaciju poštenja, blagosti, inteligencije i brige za druge, ali je takođe smatran „slabim“ i sa „nedostatkom discipline i odlučnosti“. Bio je neuspešan u ličnom životu i lutao je po Kini radeći u razne poslove, boraveći u Pekingu, Šandongu, Anhueju, Šenjangu, Unutrašnjoj Mongoliji i Sečuanu. Džou Enlaj se kasnije sećao svog oca kako je uvek bio odsutan od kuće i generalno nesposoban da izdržava svoju porodicu.[12] Ubrzo nakon rođenja, Džou Enlaja je usvojio najmlađi brat njegovog oca, Džou Jigan, koji je bio bolestan od tuberkuloze. Očigledno, usvojenje je dogovoreno zato što se porodica plašila da će Jigan umreti bez naslednika.[note 2] Džou Jigan je umro ubrzo nakon usvajanja, a Džou Enlaja je podigla Jiganova udovica, čije je prezime bilo Čen. Madam Čen je takođe bila iz naučničke porodice i stekla je tradicionalno književno obrazovanje. Prema Džouovom sopstvenom izveštaju, on je bio veoma blizak sa svojom usvojiteljskom majkom i od nje je stekao trajno interesovanje za kinesku književnost i operu. Gospođa Čen je naučila Džoa da čita i piše u ranom detinjstvu, a Džou je kasnije tvrdio da je sa šest godina pročitao čuveni narodni roman Putovanje na Zapad.[13] Sa osam godina je čitao druge tradicionalne kineske romane, uključujući „Vodena margina“, „Romansa o tri kraljevstva“ i „San o Crvenoj odaji“.[11] Džouova majka Van umrla je 1907. kada je Džou imao 9 godina, a njegova usvojiteljica Čen 1908. kada je Džou imao 10 godina. Džouov otac je radio u Hubeju, daleko od Đangsua, tako da su se Džou i njegova dva mlađa brata vratili u Huajan i živeli sa očevim preostalim mlađim bratom Jikuj u naredne dve godine.[14] Godine 1910, Džouov ujak Jigeng, stariji brat njegovog oca, ponudio je da brine o Džou. Porodica u Huajanu se složila i Džou je poslat da ostane kod svog ujaka u Mandžuriji u Šenjangu, gde je Džou Jigeng radio u vladinoj kancelariji. Obrazovanje Uredi Džou Enlaj kao student Nankajskoj srednjoj školi U Šenjangu, Džou je pohađao Dongguansku modelnu akademiju, školu modernog stila. Njegovo prethodno obrazovanje se u potpunosti sastojalo od školovanja kod kuće. Pored novih predmeta kao što su engleski i nauka, Džou je takođe bio izložen spisima reformatora i radikala kao što su Lijang Ćičao, Kang Juvej, Čen Tijanhua, Cou Rong i Džang Binglin.[15][16] U uzrastu od četrnaest godina, Džou je izjavio da je njegova motivacija za obrazovanje bila da „postane veliki čovek koji će u budućnosti preuzeti teške odgovornosti u zemlji.“[17] Godine 1913, Džouov ujak je premešten u Tjenđin, gde je bio premešten u Tjenđin, gde je Džou je upisao u čuvenu srednju školu Nankaj. Nankaj srednju školu je osnovao Jan Sju, istaknuti naučnik i filantrop, a na čelu sa Džhang Bolingom, jednim od najvažnijih kineskih prosvetnih radnika 20. veka.[18] Nankajeve metode podučavanja bile su neobične po savremenim kineskim standardima. U vreme kada je Džou počeo da pohađa, usvojio je obrazovni model koji se koristio na Filipsovoj akademiji u Sjedinjenim Državama.[19] Reputacija škole, sa „visoko disciplinovanom“ dnevnom rutinom i „strogim moralnim kodeksom“,[20] privukla je mnoge učenike koji su kasnije postali istaknuti u javnom životu. Džouovi prijatelji i drugovi iz razreda bili su od Ma Juna (ranog komunističkog vođe pogubljenog 1927) do K. C. Vua (kasnije gradonačelnika Šangaja i guvernera Tajvana pod Nacionalističkom partijom).[21] Džouovi talenti su takođe privukli pažnju Jan Sjua i Džanga Bolinga. Jan je posebno cenio Džoua, pomažući mu da plati studije u Japanu i kasnije Francuskoj.[22] Jan je bio toliko impresioniran Džouom da je ohrabrio Džoua da oženi njegovu ćerku, ali je Džou odbio. Džou je kasnije izneo razloge za svoju odluku da ne oženi Janovu ćerku svom drugu iz razreda, Džangu Honghau. Džou je rekao da je odbio brak jer se plašio da njegovi finansijski izgledi neće biti obećavajući i da će Jan, kao njegov svekar, kasnije dominirati njegovim životom.[23] Napomene Uredi Tokom Kulturne revolucije, kada je „crvena“ (siromašna) porodična pozadina postala esencijalna za sve, od prijema na fakultet do državne službe, Džou je morao da se vrati majci svoje majke za koju je tvrdio da je farmerova ćerka, da pronađe člana porodice koji se kvalifikovao kao „crven”.[11] Ovo je razlog za usvajanje dato u Gao (23). Li (11) sugeriše da je to bilo zbog verovanja da bi rođenje sina moglo da izleči očevu bolest. Reference Uredi Wenqian 2007, str. 21. Arežina 2013, str. 37 i 48 sa napomenom 52. Logos 2016, str. 747. UN 1972, str. 2. Wenqian 2007, str. 15-16. Wenqian 2007, str. 16-19. Arežina 2013, str. 48 i 52 sa napomenom 52. Lee, str. 7 Lee, str. 6 Lee (180 n7) cites a recent study that claims Zhou Panlong did not actually serve as county magistrate. Barnouin and Yu 11 Barnouin and Yu 9 Lee 17, 21 Lee, str. 16–17 L

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mika Miš je zabavni list u stripu, odnosno strip magazin koji je izlazio u Beogradu od 1936. do 1941. Prvi broj izašao je 21. marta 1936. godine, a poslednji u kontinuitetu, 504. izašao je 4. aprila 1941. godine, dva dana pre bombardovnja Beograda. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine, u okupiranom Beogradu pojavio se i 505. broj, zvanično poslednji.[2] Vlasnik i pokretač lista bio je Aleksandar J. Ivković, a izdavač Izdavačko-knjižarsko preduzeće i cinkografija `Rus`.[3] Naziv časopisa Mika Miš je ime dobio po istoimenom crtanom junaku, koji se prvi put pojavio u strip magazinu Veseli četvrtak 1932. godine. Na njemu su radili crtač Ivan Šenšin i scenaristi Božidar Kovačević i Svetislav Lazić. Miku Miša treba razlikovati od Mikija Mausa. Radilo se o domaćoj kopiji slavnog Diznijevog junaka, koji je i pored toga što je bio kopija bio po mnogo čemu samosvojstven i nezavistan. Zapravo, Mika Miš se, zbog nepostojanja ugovora Diznija sa domaćim izdavačima, na našim kioscima našao nešto pre Mikija Mausa (1935).[4] Glavni članak: Mika Miš (crtani lik) Format i sadržaj List je u početku izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21 × 29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje. Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. Od 24. broja počeo je da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“. Broj 61. izlazi sa prvom i poslednjom stranom odštampanom u boji, a obim je povećan na 20 strana. Sledeći broj, božićno izdanje, takođe ima korice u boji, ali već od 63. broja list se ponovo štampa u jednoj boji i na 16 strana. Krajem 1939. godine, osećajući sve više na tržištu snagu moćnog Politikinog zabavnika, a delimično i konkurentskog Mikijevog carstva, naslovne strane Mike Miša štampaju se u dve boje i počinje da izlazi na 24 strane. Trudeći se da ostane konkurentan na tržištu, od 1939. godine Mika Miš osim stripova počinje da objavljuje i tekstualne romane i priče, vesti iz sporta i avijacije, enigmatske strane (ukrštene reči, rebuse i sl.), ne menjajući cenu. Do 27. broja (od 12. septembra 1936. godine) list je izlazio sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi, do broja 60, izlaziti su bez datuma, a od 5. januara 1937. godine (61. broj) Mika Miš ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.[2] Istorija Prvi broj Mike Miša pojavio se 21. marta 1936. godine. U početku se zvao Dečji strip Mika Miš i bio je zamišljen kao dečiji časopis, ali je ubrzo postao list za sve generacije.[5] Startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevešta imitacija Diznijevog Miki Mausa), „Lav, vuk i lisica” prema basni Dositeja Obradovića i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Ovi stripovi su izlazili u nastavcima. Prvi se završio u 9. a drugi nešto kasnije, u 15. broju. U prvih šest brojeva objavljeni su isključivo stripovi domaćih autora. U 7. broju lista Mika Miš prvi put objavljuje jedan inostrani strip, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, što se nastavilo i u kasnijim brojevima. Zanimljivo je da se od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crtež, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja i kasnije u gotovo svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek stranog autora. U 14. broj pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“, a u 16. i „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa. U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“.Zanimljivo je da u 51. broju svoj prvi strip, pod nazivom „Junaci Pavlove ulice“, završava Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser. U narednim godinama domaći autori, posebno oni okupljeni oko Beogradskog kruga, bili su zaslužni za to što je Mika Miš dsostigao neverovatnu popularnost. Domaći stripovi zasenili su radove stranih autora.[6] Krajem 20. veka objavljen je reprint prvih brojeva Mika Miša iz 1936. godine.[7] Postojala je ideja da se objave reprint izdanja svih 505 brojeva, ali ona nikada nije realizovana.[5] Danas se mnogi brojevi mogu čitati u elektronskom izdanju. Poslednji broj Mika Miša Poslednji broj Mika Miša koji je izašao u kontinuitetu bio je broj 504. On se pojavio u petak, 4. aprila 1941. godine, dva dana pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda. Ovo, međutim, nije bio kraj lista koji je tokom neprekidnog šestogodišnjeg izlaženja postao jedan od najpopularnijih strip magazina na ovim prostorima. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine pojavio se u okupiranom Beograd i 505. broj. Sudeći prema oglasu objavljenom na desetoj strani: „Dvadesetosma sveska Krnje izlazi u četvrtak, 10. aprila“, list je verovatno već bio grafički pripremljen, a naknadno je promenjen samo datum na naslovnoj strani. Ovaj poslednji broj „Mike Miša“ doneo je nastavke priča započetih u prethodnim brojevima i prve dve table nove epizode „Tarzana“. Nijedan od objavljenih stripova nije bio završen.[2] Vlasništvo i uredništvo Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić.[2] Autori stripova Mika Miš bio je jedan od najpopularnijih, ali ne i prvi takav časopis u Kraljevini Jugoslaviji. U periodu pred Drugi svetski rat strip je u Srbiji, kao i u ostatku države bio izuzetno popularan medij. Tražnja je bila veća od ponude, a kvalitet i originalnost nisu presudno uticali na prihode. Konkurencija je brzo reagovala na novine ostalih crtača i izdavača. Prvi specijalizovani magazin Strip pokrenut je u proleće 1935. godine, a svega dve nedelje kasnije, u aprilu, počeo je da izlazi i konkurentski Crtani film, koji je za svega godinu i po dana, koliko je izlazio, objavio čak 158 svezaka, a imao je redakciju i u Zagrebu. U Crtanom filmu je prvi put kod nas objavljen čuveni junak Hala Fostera `Tarzan`, kao i `Džim iz džungle` Aleksa Rejmonda. Ovaj magazin je objavljivao i Mekmanusovu `Porodicu Tarana`. Posle njih na kioscima su se pojavili i mnogi drugi časopisi sa stripovima, od kojih su najvažniji Mika Miš, Mikijevo carstvo i Politikin zabavnik. Osim njih izlazili su i drugi magazini, koji nisu opstali tako dugo. Među njima su: Robinzon, Mikijeve novine, Zabavnik, Veseli zabavnik, Crveni vrabac, Truba, Tarcan, Plavi zabavnik, Paja Patak. Svi su prekinuli da izlaze po izbijanju rata 1941. godine.[8] Popularnosti Mika Miša najviše su doprineli domaći strip crtači, među kojima su se isticali članovi Beogradskog kruga. Među najistaknutijim domaćim autorima bili su: Đorđe Lobačev, Nikola Navojev, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Đuka Janković, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin i Branko Vidić kao scenarista Od 7. broja Mika Miš počinje da objavljuje i stripove stranih autora, pa su se na stranama ovog časopisa našla dela nekih od najpoznatijih strip crtača tog vremena: Aleks Rejmond (Flaš Gordon), Li Fok (Mandrak, Fantom), Fil Dejvis (Mandrak), Rej Mur (Fantom), Klarens Grej (Brik Bradford), Lajmen Jang (Pustolovine Tima Tajlora), Pat Saliven (Mačak Feliks), Čarls Flanders (Tajni agent X–9), Harold Foster (Princ Valijant), Elzi Segar (Popaj), Hal Foster (Tarzan - gospodar džungle), Čarls Flanders, Vik Forsajt, Pol Frem, Čik Jang i drugi.

Stanje: Korice kao na slici, unutra na tri stranice šarano (v. slike) i u sredini knjige fleka od čaja (v. sliku), ostatak teksta bez nedostataka. Ne smeta toliko čitanju, ali cena knjige bitno smanjena. Autor - osoba Guberina, Veljko, 1925-2016 = Guberina, Veljko, 1925-2016 Naslov Branio sam---2. Suđenja koja su uzbudila javnost / Veljko Guberina Ostali naslovi Branio sam Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoštampa, 1980 (Aranđelovac : Napredak) Fizički opis 298 str. ; 21 cm (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Autorova slika na koricama. Predmetne odrednice Ubistva -- U sećanjima Osuđenici -- U sećanjima Advokatura SADRŽAJ Umesto predgovora 1. Ubistvo zbog golubova 9 2. Krvava kumanovska žetva 23 3. Ubistvo zbog „fiće” 49 4. Jedan dan do života 67 5. Nisi pucao Ibrahime 77 6. Nije mi jasno 83 7. Presekla sam i prekratila 101 8. Ubistvo u sudnici 115 9. Pozleđena čast 125 10. Despotov 159 11. Čemu tolika upornost 205 12. Napadnut ili napadač 229 Veljko Guberina (Vrginmost, 9. septembar 1925 – Beograd, 31. decembar 2015) bio je istaknuti srpski advokat. Rođen je 9. septembra 1925. godine u Vrginmostu na Kordunu, od oca Nikole i majke Mile. Do 1941. godine, živeo je u Karlovcu, gde je završio srpsku osnovnu školu „Sveti Sava“ i pet razreda gimnazije. Jula meseca 1941. godine, bio je prinuđen da sa porodicom prebegne u Srbiju, tačnije u Jagodinu, gde je za vreme nemačke okupacije živeo sa majkom i sestrom. Deset članova majčine porodice pobile su ustaše u glinskoj crkvi. Godine 1944. završio je u Jagodini gimnaziju da bi u proleće 1945. godine prešao u Beograd, gde je 28. avgusta 1945. godine, uhapšen i osuđen na tri godine zatvora zbog „delovanja protiv naroda i države”, jer su kod njega pronađeni leci u kojima se opisuje ostavka Milana Grola. Kaznu je izvršavao u KPD Niš, odakle je pušten maja 1947. godine (2009. godine je rehabilitovan). Zaposlio se u Beogradu, gde je živeo sa majkom. Pošto se nije mogao upisati na fakultet u Beogradu – jer „nije bio podoban”, odlučio je da upiše i završi Pravni fakultet u Ljubljani, kao vanredni student, diplomirajući 1951. godine. Posle odsluženja vojnog roka, 1953. godine, započeo je rad kao advokatski pripravnik kod advokata Milana Tadića i u Okružnom sudu u Beogradu. Advokatsku kancelariju otvorio je u Beogradu, 1956. godine u Ulici kneza Miloša. Kako je za vreme stažiranja u Okružnom sudu bio zapažen kao vredan, radan i ambiciozan, počeo je dobijati odbrane po službenoj dužnosti iz oblasti mladalačke delinkvencije. Sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao ga je 1997. godine Ordenom Svetog Save prvog stepena, a 2002. godine predsednik Republike odlikovao ga je Ordenom rada. Bio je kandidat za dopisnog člana SANU na Izbornoj skupštini 2006. godine. Za počasnog člana Udruženja književnika Srbije je izabran 2011. Od Advokatske komore Srbije dobio je 2012. Zlatnu plaketu za životno delo, za doprinos unapređenju advokature i njenoj afirmaciji u javnosti. Bio je branilac optuženih za ubistvo u 700 predmeta i uspeo je da svojim znanjem i advokatskom veštinom oslobodi 51 branjenika. Tokom više od 50 godina aktivnog bavljenja advokaturom, Veljko Guberina se bavio krivičnim pravom. Još mnogo pre današnjih reformatora, uspeo je da izmeni krivični postupak u korist okrivljenih i doprineo je ukidanju verbalnog delikta. Kao energični pristalica ukidanja smrtne kazne, bio je jedan od osnivača „Udruženja za borbu protiv smrtne kazne“ 1981. godine. Kratko je ušao u politiku krajem osamdesetih godina 20. stoleća i bio predsednik Narodne radikalne stranke obnovljene 1990. godine, manje od godinu dana. Februara 1991. godine prestaje da se bavi politikom i nastavlja rad kao advokat. U to vreme potpredsednik stranke bio je Tomislav Nikolić. Preminuo je u Beogradu 31. decembra 2015. godine u 91. godini života. Dela Žalba Vrhovnom sudu Jugoslavije: slučaj Točilovac, (1970) Branio sam, Samostalno autorsko izdanje, Beograd (1977, 1983, 1999) To sam rekao, Beograd (1991, 1993) Branio sam... 2: suđenja koja su uzburkala javnost, Jugoštampa, Beograd (1980) Branio sam... 3, Beograd (1983) Branio sam... 4: ubistvo turskog ambasadora , Beograd (1995) Branio sam... 5, Beograd (1999) Reagovanja, Knjiga, Beograd (1997) Istorija jugoslovenske advokature, knj. 1–3, Savez advokatskih komora Jugoslavije, Beograd (1998, 2002) Jedan dan do života, Putevima pravde, Svedok istorije, Svedok istorije, Knj. 2, Knjiga, Vojna štamparija, Beograd (2004) Svedok istorije, Knj. 3, (2004) Svedok istorije, Knj. 4, Beosing, Beograd (2004) Svedok istorije, Knj. 5, Grafopak, Sopot (2005) Svedok istorije, Knj. 8, Beograd (2006) Svedok istorije, Knj. 9, Budućnost, Novi Sad (2004) MG140 (N)