Cena knjige smanjena Povez .:mek Broj strana : od 339-420 Format knjge : 28 cm x 20 cm Stanje : dobro

Cena knjige bitno smanjena Povez: : polutvrd Strana : 10 +10 reprodukcija Format knjige :32 cm x 24 cm Stanje knjiga u dobrom stanju

Cena je za jednu knjigu,, PITATI PRE KUPOVINE !! ,PREOSTALE SU 1.SVET PISMENOSTI 9.SPIJUNI 10.LEONARDO 13.IMPRESIONIZAM 14.VREMENSKE PRILIKE 15.ZLOCIN I ISTRAGA 16.SVETLOST 17.STARI EGIPAT 18.VAN GOG 19.SVET FILMA 21.SPORT 2 23.STARA GRCKA 24.OTKRICA U BUDUCNOSTI 26.STARI RIM Izdavač: Knjiga komerc, Beograd, 2006. Format: 29 x 22 cm Povez: tvrd Broj strana: svaka po 60-64 Pismo: ćirilica Bogato ilustrovano, na kvalitetnom papiru, pun kolor. Najboja svetska enciklopedija u slikama. Stanje Veoma dobro.

LOT od 3 male religiozne knjižice za jednu cenu. 1. Svetlost Svetu Evanđelske slike dela stare srpske umetnosti Izdavač: Svetog Arhierejskog sinoda srpske pravoslavne crkve - Beograd Štampa: ČGP - Ljubljana 1976. godine Format: 11,5 x 16,5 cm; 28 strana u boji + korice u boji Očuvanost: Korice meki povez 4+ ka 5- (bez oštećenja) Unutrašnjost 4+ ka 5- (bez oštećenja) 2. RISTO GRBIĆ - Srpska Crkva Na Istorijskoj Prekretnici Biblioteka: 2 Mala Biblioteka Pravoslavlja Izdavač: Pravoslavni Narodni Univerzitet - Beograd Štampa: Glas - Beograd 1969. godine Format: 10 x 14 cm; 32 stranice + korice u boji Očuvanost: Korice meki neglazirani povez bez oštećenja 4 ka 4+ Unutrašnjost malo požutela bez oštećenja 4+ 3. Istinito Svjetlo - Evanđelje Po Ivanu Izdavač: Stvarnost Štampa: 1968. godina Format: 7,5 x 11,5 cm; 126 stranica + korice Očuvanost: Korice meki povez u boji bez oštećenja malo presavijano 4+ Unutrašnjost bez oštećenja 4+

Kategorije: Filmska teorija / Umetnost / Publicistika / Pozorište Izdavač: LAGUNA Beograd Godina izdanja: 2014. Povez: broš Broj strana: 225 Pismo: latinica ZATVORI POČETNA KNJIGE GIFT USKORO VESTI TOP-LISTA AKCIJE ROMAN KLASIK STATUS PORUDŽBINE neki drugi film petar jončić NEKI DRUGI FILM Petar Jončić Filmska teorijaUmetnostPublicistikaDomaći pisci 649,00 RSDušteda: 65,00 RSD (-10%) 584,00 RSD Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om. PORUČITE TELEFONOM 0114053820 ponedeljak-petak 9-19h besplatna dostava za porudžbine iznad 3000 din. dostava danas za danas za porudžbine iz Beograda količinski popust 10% za kupovinu tri ili više knjiga knjiga na poklon za porudžbine iznad 3000 din. Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 21. oktobar 2014. Izdavač: Laguna Budite prvi koji će napisati komentar. OPIS KOMENTARI Filmski vodič kroz slikarstvo, mitologiju, muziku... Popularnim stilom, uz obilje činjenica, Petar Jončić analizira istoriju pokretnih slika dovodeći je u vezu sa drugim umetnostima, ali i mitologijom, putovanjima i politikom – uverljivo pokazujući da je upravo film ona umetnost koja je najbliža svakodnevnom životu. Neki drugi film je amalgam pasioniranih osvrta i lucidnih opservacija, koji će čitaocima omogućiti da na nesvakidašnji način zavire u svetove slikarstva, muzike, putovanja, ali i podstaći ih da ponovo pogledaju neke filmove drugim očima i sa obnovljenim entuzijazmom, ili pak probuditi želju da određene filmove pogledaju prvi put. Riznica za filmofile svih uverenja i vodič bez premca za gledaoce, knjiga kojoj ćete se vraćati. Neki drugi film razmatra, između ostalih, i sledeća ostvarenja: Lorens od Arabije • Plaža • Soba sa pogledom • Ukradena lepota • Smrt u Veneciji • Isijavanje • Baskijat • Andrej Rubljov • Agonija i ekstaza • Karavađo • Mulen ruž • Modiljani • Čovek iz hrastove šume • Seobe • Metropolis • Diplomac • Zabriskie point • Apokalipsa danas • Petparačke priče • 9 ½ nedelja.

Posveta autora. Autor - osoba Šaponja, Nenad, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Naslov Iskustvo pisanja : eseji i razgovori / Nenad Šaponja Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 94 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Gordana, novinarka = Popović, Gordana, novinarka Radisavljević, Zoran Hr., 1952- = Radisavljević, Zoran Hr., 1952- Đurđević, Olivera, 1956- = Đurđević, Olivera, 1956- Pejčić, Nataša = Pejčić, Nataša Midžović, Marija, 1960- = Midžović, Marija, 1960- Radojčić, Saša, 1963- = Radojčić, Saša, 1963- Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Zbirka Biblioteka Alfa Sadržaj Krize stvarnosti (5-47): Ekvivalent egzistencijalne cene ili o književnom kritičaru danas (7-10); Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (11-14); Autobiografija čitanja (15-20); Plutajući literarnim prividom (21-23); Realnost kao mistifikacija dela (24-29); Retrodinamika stvarnog (30-33); Zlatno doba svakodnevice (34-36); Citati čitanja (37-40); Autobiograf i ja (41-44); Autentičnost u tekstu (45); Krize stvarnosti i apologija pevanju (46-47). - Margina poetica (49-94): Margina poetica (51-61). Kritičar se, ipak, rađa / razgovarala Gordana Popović (62-67). Trag o književnom vremenu / razgovarao Zoran Radisavljević (68-72). Lična čitalačka biografija / razgovarala Olivera Đurđević (73-77). Književna kritika kao kreativan čin / razgovarala Nataša Pejčić (78-80). Dobre vibracije i bez lepka za emocije / razgovarala Marija Midžović (81-85). Tajanstveni odjek stvari / razgovarali Saša Radojčić i Saša Jelenković (86-94). Napomena ([95]). (broš.) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500. Predmetne odrednice Šaponja, Nenad, 1964- -- Intervjui Nenad Šaponja je rođen 13. aprila 1964, godine u Novom Sadu, u kome i dalje, uprkos svemu, živi. Završio Medicinski fakultet u Novom Sadu (1991), a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je magistrirao iz oblasti Socijalne psihijatrije (1994). Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću Agora, u Zrenjaninu, u kojoj je kao urednik i izdavač potpisao više od 500 naslova. Po tumačenju kritike, jedan je od najhermetičnijih savremenih srpskih pesnika. Dugogodišnji je stalni književni kritičar beogradske Politike (1996-2005), promoter postmoderne poetike na našim prostorima, kao i osobenog interpretativnog pristupa delu koji podrazumeva ”življenje” književnosti. Od kada objavljuje savremenu srpsku prozu kao urednik, ne piše o istoj, jer smatra da se radi o nespojivim pozicijama urednik/kritičar. Piše poeziju, eseje i prozu. Oženjen je Dragoslavom, kardiologom, imaju dva sina, Stefana i Filipa. Poezija Đokonda, Matica srpska, 1990. Odrazi varke, Prometej, 1993. Očevidnost, Prosveta, 1996. More, Prosveta, 1998. Četiri poeme, Prosveta, 2000. Slatka smrt, Književna opština Vršac, 2012. Postoji li dodir tvoje duše? Književna opština Vršac, 2014. Izgledam, dakle nisam, Prometej, 2018. Silazim u tišinu tega bačene kocke, Kulturni centar Novog Sada, 2019 Esej i književna kritika Bedeker sumnje, Prosveta, 1997. Autobiografija čitanja, Prosveta, 1999. Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002. Putopis A Brisel se da prehodati lako, Sajnos, 2018. Prevodi Poezija mu je prevođena na engleski, španski, italijanski, makedonski, rumunski, slovački, azerjedžanski, bugarski, albanski i poljski jezik. U celosti su prevedene sledeće knjige: Postoji li dodir vaše duše? (Postoji li dopir na tvojata duša?, Makedonika litera, 2018) – prevod na makedonski Nove Cvetanovski Slatka smrt(O moarte dulce, „Brumar“, 2019) – prevod na rumunski Robert Serban i Slavomir Gvozdenović Izgledam, dakle nisam (Vyzerám, teda nie som, „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, 2020) – prevod na slovački Zdenka Valent Belić Izgledam, dakle nisam (Görünürəm, demeli yoxam, „Alatoran“, 2020) – prevod na azerbejdžanski Zuar Settarh Slatka smrt (Muerte dulce, „Esquina Tomada Ediciones “, 2021) – prevod na španski Dragana Bajić Naučna studija Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995. Preveo Robert B. Parker: Hladan kao kamen, roman, Agora, 2005. Prevod sa engleskog. MG37

O PISANJU I STILU - Artur Šopenhauer Iako je svoja dela pisao u prvoj polovini 19. veka stavovi koje je Artur Šopenhauer izrazio povodom dobrog i lošeg stila u pisanju više su nego aktuelni i dan danas. Šopenhauer polazi sa svoje pozicije filozofa koji traži pravi izraz za svoju ideju. Moglo bi se posumnjati da su jednom misliocu njegove misli ono što mu je jedino važno, ali nemački filozof jasno uviđa da prava misao ne postoji bez pravog stila. Šopenhauer, By Jacob Seib - Eberhard Mayer-Wegelin, Frühe Photographie in Frankfurt am Main 1839-1870, 1982, Nr. 10., Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=27717817 Šopenhauer, By Jacob Seib – Eberhard Mayer-Wegelin, Frühe Photographie in Frankfurt am Main 1839-1870, 1982, Nr. 10., Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=27717817 „Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje… “ „Nema ničega od čega se pisac treba više čuvati nego uočljivog upinjanja da pokaže više intelekta nego što ga ima, zato što to rađa sumnju kod čitaoca da ga ima vrlo malo, jer čovek uvek, po svojoj prirodi, naglašava ono što uistinu ne poseduje. I zato je nagrada za pisca da ga nazivaju naivnim, jer to znači da se on može prikazati takvim kakav je. Generalno, naivnost je privlačna, dok ono neprirodno svuda odbija. Takođe, uviđamo da svaki pravi mislilac nastoji da izrazi svoje misli čisto, jasno, konačno i koncizno koliko god je to moguće. Zbog toga je jednostavnost uvek bila posmatrana kao znak, ne samo istine, već takođe i genijalnosti. Stil dobija svoju lepotu od misli koje izražava, a kod onih pisaca koji se samo prave da razmišljaju kaže se da su njihove misli dobre zbog njihovog stila. Stil je samo figura misli; pisati nejasnim ili lošim stilom znak je glupih i zbrkanih misli.“ „Ako neko ima da kaže nešto vredno kazivanja, ne treba to da uvija u pompezne izraze, zapetljane fraze i enigmatične nagoveštaje, već može biti siguran da će izražavajući sebe na jednostavan, jasan i naivan način proizvesti pravi efekat. Onaj ko koristi veštačka sredstva koja su pomenuta pokazuje siromštvo svojih ideja, uma i znanja.“ „Neodređenost i maglovitost izražavanja su uvek i svuda veoma loš znak. U devedeset devet od sto slučajeva one nastaju iz neodređenosti misli, koje su, sa svoje strane, skoro uvek fundamentalno protivrečne, nedosledne i stoga pogrešne. Kada prave misli niču u umu one teže jasnoći izraza i brzo to i postižu, jer jasna misao lako pronalazi odgovarajući izraz. Čovek koji je sposoban da misli može sebe izraziti jasnim, razumljivim i nedvosmislenim rečima. Oni pisci koji konstruišu komplikovane, neodređene, zapetljane i protivrečne fraze najsigurnije ne znaju šta je to što žele da kažu: oni imaju samo tupu svest o nečemu što se još uvek muči da postane prava misao; oni takođe često žele da sakriju od sebe i od drugih da uistinu nemaju šta da kažu.“ Artur Šopenhauer je rođen 1788. u Gdanjsku. Uslovno se može smestiti u pravac nemačkog idealizma – ipak, Šopenhauer je posve jedinstvena pojava u filozofiji i najbolje ga je predstaviti kao klasičnog predstavnika pesimizma. Razmišljajući o Kantovoj „stvari po sebi“ zaključio je da je to volja, a koren njegovog pesimizma upravo je u shvatanju da svaka individualna volja uvek služi opštoj volji za produženjem vrste i da je čovekova sloboda na taj način dovedena u pitanje. „Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“ „Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“ „Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“ „Pisac treba da se čuva od toga da koristi nepotrebne retoričke ukrase, beskorisna preuveličavanja i uopšte, kao i u arhitekturi, treba izbegavati suvišne dekoracije – drugim rečima, on mora da teži čistoti stila. Sve što je suvišno imaće štetan efekat. Zakon jednostavnosti i naivnosti važi za sve lepe umetnosti, jer on je kompatibilan sa onim što je najuzvišenije.“ „Prava ekonomičnost izraza podrazumeva da se govori samo ono što vredi da bude izgovoreno, dok se izbegavaju sva ona rasplinuta objašnjenja stvari koje svako može sam da razume; dakle, podrazumeva jasno razlikovanje onoga što je neophodno od onoga što je izlišno. Na drugoj strani, nikada ne treba žrtvovati jasnoću i ništa od gramatike, da bi se postigla kratkoća.“ Šopenhauer je tokom života bio preterano opterećen popularnošću jednog drugog filozofa – Hegela. Hegel je u to vreme bio priznata veličina, dok je Šopenhauer zaslužena priznanja stekao tek posthumno. Nije se slagao sa Hegelovim idejama i smatrao je svoju filozofiju pravim produžetkom Kantovih zaključaka, a svuda je bio prinuđen da sluša kako se Hegelovo i Kantovo ime izgovaraju jedno uz drugo. Hegelov način pisanja upravo je onaj na koji Šopenhauer prikriveno aludira kada pominje zamršeni stil onoga čije misli nisu jasne ili uopšte ne postoje. „Onaj ko piše nemarno pokazuje da ne ceni dovoljno svoje misli. Samo iz ubeđenosti u istinitost i važnost naših misli nastaje u nama inspiracija neophodna za neiscrpnu upornost da se pronađe najčistiji, najbolji i najmoćniji izraz za njih; kao što stavljamo svete relikvije i neprocenjiva umetnička dela u srebrne ili zlatne kutije. Iz ovog razloga su stari pisci – čije su misli, izražene njihovim rečima, trajale hiljadama godina i stoga ponele prestižnu titulu klasika – pisali sa potpunom posvećenošću.“ „Dobri pisci se uvek revnosno trude da prinude svoje čitaoce da tačno misle upravo ono što su mislili oni sami: jer ko ima nešto vredno da saopšti biće mu veoma važno da se to ne izgubi. Stoga dobar stil uglavnom počiva na tome da čovek zaista ima nešto da kaže: jedino, ta sitnica je upravo ono što većini pisaca naših dana nedostaje.“ 87 str 21 cm K.S.N.