WiFi 7 u 1 detektor merac kvaliteta vazduhaMonitor kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoruPM2.5 TVOC CO2 HCHO Temperatura i vlažnost detektor i AKISvi znamo da je kvalitet vazduha veoma važan za naše zdravlje, ovaj proizvod vam omogućava da imate sveobuhvatno razumevanje vašeg trenutnog okruženja.Možete ga koristiti u svom domu, kancelariji ili gde god želite da pratite kvalitet vazduha. Isprobajte ga, neće vas izneveriti.Karakteristike:Monitoring 7 u 1: Ovaj detektor kvaliteta vazduha može detektovati PM2.5, TVOC, CO2, HCHO, temperaturu, vlažnost i AKI za vas.Funkcija praga alarma, možete sami da podesite vrednost i ona će vas alarmirati kada detektovani podaci pređu vrednost.Široka primena: Ovaj proizvod možete koristiti za detekciju vazduha kod kuće, detekciju vazduha u automobilu, detekciju vazduha u kancelariji, hotel i tako dalje.Ugrađena litijumska baterija velikog kapaciteta tako da aparat punite kao telefon. Nema potrebe da bacate pare na menjanje baterije.Pregled istorije: Možete pritisnuti dugme „uključeno/isključeno“ da biste ušli u interfejs istorije i pregledali podatke istorije.Za WiFi verziju: Ova verzija podržava pregled i podešavanje daljinskih upravljača za mobilne telefone, takođe ima funkciju kalendara i budilnika.Specifikacije:Materijal: ABSBoja: crna, bela (opciono)PM2.5 Merni opseg: 0-9999ug/m3Rezolucija: 1ug/m3TVOC Merni opseg: 0~3mg/m3Rezolucija: 0,001mg/m3Opseg merenja CO2: 400-5000PPMOpseg merenja HCHO: 0-3mg/m3Rezolucija: 0,001mg/m3Opseg merenja temperature: 0~60℃Opseg merenja vlažnosti: 0~99% RHBaterija: 1 * litijumska baterija, 1200mAh (uključena)Veličina paketa: 120 * 110 * 50 mmTežina paketa; 250 g -------------------------------------Za sva vasa pitanja tu smo na raspolaganju. Sve sto vas zanima pitajte pre kupovine kako ne bi doslo do nedoumice. Odgovaramo u najkracem mogucem roku. Za hitne stvari mozete pozvati na mobilni.Uslovi reklamacije: Kako bi izbegli prevare, manipulacije i sl. artikal saljete nazad bez otkupnine. Ako je predmet podlozan lomljenju dobro ga zastititi i prilikom slanja naglasiti i naznaciti da je lomljivo. Kada se utvrdi da je vracen proizvod koji Vam je prethodno poslat i da je u istom stanju kao kada vam je poslat , novac se istog dana uplacuje na vas tekuci racun. Troskove ptt-a snosi kupac.*** KAKO DA PORUČITE BILO KOJI PROIZVOD **** Oni koji se odluce za saradnju mole se da dostave tacne podatke kako bi proizvod stigao do njih.Pošaljite nam poruku na sajtu ili Viber, WhatsUpp, SMS sa sledećim podatcima:- Koji predmet želite (najbolje link ili sliku proizvoda)- Ime i Prezime- Adresa- Grad i postanski broj- Broj telefona (na koji ćete biti obavešteni o isporuci paketa i javiti se kuriru)Predmet možete preuzeti lično ako Vi zelite.* Nacin placanja - pouzecem ili uplata pre slanja* Zadovoljstvo kupca nam je na prvom mestu i njihovo poverenje.* Maksimalno se trudimo da proizvod stigne u najkracem mogucem roku , osim ako kupac drugacije zeli.

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?` Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja` - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene` - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi` u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina` - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Coskic malo uflekan! Retko !!! Indoor Marijuana Horticulture Jorge Cervantes Robert Connell Clarke Ed Rosenthal Sve najnovije informacije o uzgoju u zatvorenom prostoru stavlja vam na dohvat ruke. Saznajte kako uzgajivači maksimiziraju prinose, ubirajući više od pola kilograma pupoljaka vrhunske kvalitete po žarulji od 1000 W svaka dva mjeseca. Uključuje precizne crteže i fotografije brojnih problema s biljkama, grafikon za rješavanje problema, četiri studije slučaja, tjedni popis za provjeru, kalendar, pojmovnik i indeks. Knjiga je prepuna opsežnih informacija o hidroponici, uključujući Sea Of Green, rasvjetu, tlo i mješavine bez zemlje, CO2, insekte, paukove grinje, suzbijanje gljivica i bolesti, gnojiva, poremećaje nutrijenata, sjemenke i sadnice, tvrtke za proizvodnju sjemena, njegu biljaka, matične biljke, obrezivanje i savijanje, određivanje spola, kontrola mirisa, sušenje, berba, medicinska uporaba, sigurnost i sigurnost. Postavljanje prostorija za uzgoj Postavljanje sustava rasvjete Postavljanje pokretača svjetla Postavljanje ventilacijskih sustava Sadnja idealnih vrtova Uzgoj savršenih klonova Presađivanje bez greške Obilne žetve Uzgoj i dalje Indoor Marihuana Horticulture: je najprodavanija knjiga o uzgoju marihuane u zatvorenom prostoru na svijetu. Zbog toga su je uzgajivači krstili `Indoor Bible`. Sva izdanja knjige su bestseleri otkako je prvi put objavljena 1983. Knjiga je prepuna jednostavnih primjera i uputa korak po korak koje uspješno koriste i početnici i napredni uzgajivači. Ako želite pročitati samo jednu knjigu o uzgoju u zatvorenom prostoru, to je to! Jorge Cervantes je ime Georgea Van Pattena, američkog hortikulturista, izdavača i pisca specijaliziranog za uzgoj medicinskog kanabisa u zatvorenom, na otvorenom i u staklenicima. Njegove knjige, članci, fotografije i DVD-i s poukama pokazuju tehnike za visokoprinosne ormare, podrume, dvorišta i gerilske vrtove. Sveučilišta kanabisa u SAD-u koriste njegovu knjigu, Marihuana Horticulture, kao glavni udžbenik, a njegove video zapise kao pomoć u nastavi. Cervantes je 10 godina pisao kolumnu Q & A (Jorge`s Rx) i nastavlja pisati članke u časopisu High Times. George Van Patten rođen je 1953. u obitelji dr. Cecil Robert i Ester Van Patten. Odrastao je u Ontariju, Oregon. Kao dječak dostavljao je lokalne novine. Kasnije je radio u press sobi i ubrzo postao fotograf za lokalne novine, The Argus Observer, od 1969. do 1973. Van Patten je učio o tiskanju, fotografiji, vijestima i publicitetu u novinama. Van Patten je uspio uštedjeti novac od svog posla u novinama kako bi platio svoje sveučilišne studije u inozemstvu i SAD-u, prvo na Sveučilištu u Valenciji u Valenciji, Španjolska, a kasnije na Sveučilištu Américas u Puebli, Meksiko. Kao student na sveučilištu u Meksiku, razvio je svoju cjeloživotnu strast prema biljci kanabisa. Godine 1976. Van Patten se preselio u Portland, Oregon, kako bi bio blizu svojih roditelja nakon što mu se otac razbolio. Diplomirao je na Portland State University 1977. godine. Nakon diplome, Van Patten se preselio u Santa Barbaru u Kaliforniji gdje je s čileanskim partnerom pokrenuo posao s vrtovima. Tamo je ilegalno uzgajao marihuanu `sinsemilla` (španjolski za `bez sjemena`) u Nacionalnoj šumi Los Padres u blizini Santa Barbare. Sinsemilla je bila `novi` visokokvalitetni kanabis koji su Meksikanci u to vrijeme rezervirali za domaću potrošnju. Godine 1979. Van Patten i njegov partner prodali su posao s vrtovima i krenuli na jednogodišnju ekskurziju sa svojim djevojkama kroz srce Meksika, Srednje Amerike i Južne Amerike. Godine 1981. Van Patten se oženio s Estellom Cervantes u Portlandu u Oregonu. Nisu imali djece. Osnovao je tvrtku za vrtove u Portlandu i uzgajao kanabis u zatvorenom prostoru. Nedostatak vjerodostojnih informacija o uzgoju kanabisa u zatvorenom prostoru doveo ga je do analize, istraživanja i autora Indoor Marihuana Horticulture 1983. Knjiga je postala bestseler, a uspješni uzgajivači u zatvorenom prostoru nazvali su je `Biblija kućnog uzgajivača` koja je postala podnaslov knjige. Van Patten je razvio vlastite sustave rasvjete visokog intenziteta za uzgoj marihuane i prodavao ih u maloprodaji i poštom putem svoje tadašnje trgovine Jorge Cervantes u zatvorenom vrtu. Jorge u Spannabisu koji je domaćin natjecanja Seedsman Seeds. DEA-ina operacija Zeleni trgovac (1989.) zatvorila je njegovu trgovinu i više od 40 drugih u SAD-u. Nakon istrage na razini cijele zemlje, Van Patten je preradio Indoor Marihuana Horticulture i ponovno je objavio kao Gardening Indoors with Soil & Hydroponics 1995. kako bi izbjegao pravne probleme. Marihuana je biljka Cannabis sativa, koje se koristi kao opojna droga i lek. Marihuana je halucinogeno sredstvo (neki autori uopšte je ne svrstavaju u taj skup psihoaktivnih supstanci). Sadrži psihoaktivni THC. Dvojbeno je utiče li konoplja na kratkotrajan gubitak pamćenja. Taj uticaj najlakše je za primijetiti. Takvi simptomi javljaju se samo u vrijeme trajanja djelovanja konoplje, dakle, nekoliko sati, a nije nasljedan niti trajan. Isto tako, pretrage osoba, čestih konzumenata konoplje, izgleda, ne pokazuju nikakve nedostatke niti oštećenja.

KUMTEL grejalica je idealna za zagrevanje terasa, prostorija u Vašem domu, kafića, restorana, lokala, hala, radionica, farmi, plastenika i slično. Infracrvena tehnologija direktno pretvara električnu energiju u toplotnu – bez gubitaka! Karakteristike: Snaga: 2.500 W Napon: 230 V Sadrži potenciometar temperature Metalno kućište Boja: crna Dimenzije ambalaže: 90cm x 22 cm x 12cm Šifra: EX-25 Zaštita: IP20 Predviđeno za montiranje na zid Kako Infracrvena tehnologija funkcioniše? Infracrvene grejalice funkcionišu na principu sunčevih zraka. IC grejalice emituju toplotne zrake koje potom hladne površine i objekti iz okoline (ljudi, predmeti, objekti,..) apsorbuju i na taj način se zagrevaju. Grejanje infracrvenim zracima je jedan od najekonomičnijih i najčistijih načina zagrevanja, a primena je moguća u svim godišnjim dobima i na svim mestima, od otvorenog do zatvorenog prostora. Za ekstremno BRZO ZAGREVANJE Ne morate da čekate da se grejalica zagreje, Infracrvene grejalice zagrevanju prostor u trenutku paljenja. Shodno tome IC grejalice bez problema zagrevaju otvoren prostor, staklene bašte, hale radionice, magacine i druge prostorije koje nisu izložene svakodnevnom zagrevanju. Zagrevanje bez gubitaka Za razliku od standardnih grejalica, gde je stepen učinkovitosti električne energije na nižem nivou, infracrvena grejalica pretvara čak 98% električne energije u toplotnu. Na toplotnu efikasnost grejalice ne utiču vremenski uslovi, a toplota se usmerava samo tamo gde je potrebna. Dakle bez obzira na vetar i kišu, ukoliko je infracrvena grejalica dobro usmerena, ona neometano zagreva površinu. Makimalno efikasan i ekonomičan grejač dugog veka za vrlo kratak vremenski period zagreje prostoriju. Zahvaljujući produktivnom konvertovanju energije grejalica brzo dostigne željenu temperaturu, termostat pri dostizanju temperature isključi grejalicu kako bi održao temperaturu i uštedeo električnu energiju. Grejalice su lako prenosive i štede vaš stambeni prostor, bez skupih troškova montaže i glomaznih instalacija. Moguće montiranje na zid. Nema buke – zahvaljujući novoj tehnologiji grejalici nije potreban ventilator za ravnomerno rasprostiranje energije te je rad same grejalice veoma tih. Pouzdanost i bezbednost! Infracrvene grejalice su ekološke i ekonomične. Potpuno su bezbedne za upotrebu i ne postoje štetna dejstva na prostor ili ljude i životinje u njemu. Preporučuju se za korišćenje u ambulantama, bolnicama, stomatološkim ordinacijama i drugim prostorijama koje zahtevaju sterilne uslove. IC grejalice se preporučuju i za zagrevanje Vašeg doma jer: Ne izazivaju glavobolje Ne isušuje vazduh Ne emituje neprijatne mirise Visok kapacitet zagrevanja! IC grejalice su pogodne za zagrevanje ljudi u otvorenom, poluotvorenom, i zatvorenom prostoru sa slabom izolacijom. Preporučena kvadratura zagrevanja Kumtel EX-25: Zatvoren prostor: 20 m² Otvoren prostor: do 10 m², tj. grejanje ljudi na toj površini Sve više želimo da provedemo vreme na otvorenom prostoru, a infracrvena grejalica je idealna za upotrebu na otvorenom prostoru. IC grejalica greje usmereno određene objekte (predmete i ljude), a ne sam prostor i vazduh, kao kod klasičnih grejalica. Grejanje otvorenog prostora klasičnim grejalicama nije toliko efikasno jer se gubi energija prilikom zagrevanja, što u slučaju IC grejalice nema jer ne greju vazduh, nego tela. Zbog toga su infracrvene grejalice idealne za terase, bašte, magacine i sve druge otvorene prostore. Infracrvene grejalice greju na principu infracrvenog zračenja kao zraci sunca. Spektar zračenja kod infracrvenih grejalica je zdrav jer one koriste samo infracrveno (IC) zračenje bez štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja. Gde se IC grejalice koriste: Stambeni objekti Ugostiteljski objekti poput kafića, restorana, fast food-ova, barova i dr. Industrijski objekti poput proizvodnih pogona i hala Otvorenih prostora poput terasa, bašta, letnjikovaca i dr. Prostorija bez izolacije poput staklenih bašti, balon sala i dr. Magacini Crkve Ambulante Ordinacije Sportski objekti Farme Radionice Holovi Infracrvene grejalice se preporučuju i zanatlijama poput lakirera i parketara, s obzirom da znatno ubrzavaju sušenje ofarbanih površina. Laka montaža! Infracrvene grejalice, baš kao i sunčeva svetlost, zagrevaju površinu na koju su usmerene, te se prilikom montaže preporučuje montiranje na što višu poziciju u prostoriji. Za montiranje na zid Vam nije neophodan koplikovan alat, uz Kumtel grejalicu dobijate šrafove i pločice pomoću kojih ćete je lako pričvrstiti na zid uz korišćenje obične bušilice. Odličan odnos cene i performansi! Kumtel EX-25 grejalica je najjača IC grejalica na tržištu sa jačinom od čak 2500 W. Izuzetna grejna moć ove grejalice je dostupna po najnižoj ceni na tržištu sa samo 7.990 din. Kumtel EX-25 Ecoray grejalica je lako prenosiva i jednostavno se montira na zid. U paketu sa njom dobićete jasno uputstvo za upotrebu, neophodne šrafove i pločice, a od alata će vam biti potrebna samo obična bušilica. Dakle, nema dugih radova, čekanja da se završe, služenja majstora, oblaka prašine ili skupih troškova montaže da bi se ova infracrvena grejalica postavila gde i kako ste zamislili. S obzirom na to da njen grejač radi po principu solarnog zračenja, preporučljivo je da se prilikom montiranja ova Kumtel grejalica postavi na što višu poziciju kako bi infracrveni zraci koje emituje obuhvatili i ogrejali veću površinu prostora. Da li su ove Kumtel infracrvene grejalice bezbedne? Kumtel EX-25 Ecoray grejalica ne samo da je potpuno bezbedna za upotrebu, već je ovaj vid grejanja najčistiji. Ona ne troši kiseonik za svoj rad, ne proizvodi CO2, vazduh ostaje miran, nema cirkulacije prašine, stoga nema ni podizanja alergena što je toliko bitno onima koji boluju od alergija, kao i astmatičarima. Kumtel Ecoray grejalica ne isušuje vazduh, već omogućava da nivo vlažnosti uvek bude na prihvatljivom nivou. Nema ni emitovanja neugodnih mirisa poput užarene plastike. Ova infracrvena grejalica ne izaziva glavobolju, niti na bilo koji način deluje štetno na prostor ili na objekte i žive organizme u njemu. Njen spektar zračenja podrazumeva emitovanje zdravog dela zračenja iz sunčevog spektra: infracrvenih (IC), a ne ultraljubičastih (UV) zraka. Štaviše, preporučuje se za korišćenje u prostorijama koje zahtevaju sterilne uslove kao što su bolnice, ambulante, stomatološke i druge ordinacije, kao i u vrtićima. Obzirom da je jednostavnog a elegantnog dizajna, Kumtel EXS-25 Ecoray infracrvena grejalica se lepo uklapa u svako okruženje, a zahvaljujući svojoj univerzalnosti praktično je rešenje za korišćenje u najrazličitijim prostorima: Ugostiteljskim objektima: kafićima, restoranima, barovima, pekarama, picerijama, poslastičarnicama i sličnim prostorima. Zanatskim i drugim radionicama, naročito tamo gde je potrebno da se prelakirane, farbane i ostale tretirane površine brzo osuše. Kancelarijama, radnjama, fotokopirnicama i ostalim radnim prostorima Kućnim uslovima: sobama, kupatilima, letnjim kuhinjama, radionicama, kućnim teretanama, vikendicama. Različitim poluotvorenim i otvorenim prostorima poput terasa, balkona, bašti i drugih. Frizerskim, kozmetičkim, salonima za masažu i wellness centrima. Industrijskim objektima. Farmama i plastenicima. Čekaonicama, hodnicima, holovima. Sportskim objektima. Dečjim igraonicama, vrtićima i gradskim bibliotekama. Na toplotnu efikasnost ove infracrvene grejalice ne utiču vremenski uslovi. Bilo da se radi o vetru, kiši ili snegu, sve dok je dobro usmerite na zonu koju želite da greje, ona će jednako dobro raditi bez obzira na vremenske uslove.

Urednici: Božo Dalmacija, Jasmina Agbaba, Mile Klašnja Izdavač: UNS, PMF, Novi Sad Godina izdanja: 2009. Povez: Broširan Format: 25 cm Broj strana: 537 Stanje: Veoma dobro Sadržaj 1. RESURSI VODE ZA VODOSNABDEVANJE 1.1. ZNAČAJ OKVIRNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE O VODAMA ZA OČUVANJE VODENIH RESURSA 1.2. KOLIKO IMA VODE NA ZEMLJI? 1.3. RASPOLOŽIVI RESURSI VODA NA TERITORIJI SRBIJE 1.4 KVALITET VODNIH RESURSA U SRBIJI 1.4.1. Kvalitet podzemnih voda 1.4.2. Kvalitet površinskih voda 2. SMERNICE ZA ZDRAVSTVENO BEZBEDNU VODU ZA PIĆE 2.1. PLANOVI O SIGURNOSTI VODE ZA PIĆE 2.1.1. Ciljevi bazirani na zdravlju 2.1.2. Osnovi implementacije Plana o sigurnoj vodi za piće 2.1.3. Procena sistema za vodosnabdevanje 2.1.4. Identifikacija i rangiranje hazarda 2.1.4.1. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 1: Jednostavna timska odluka) 2.1.4.2. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 2: Semi-kvantitativni prilaz) 2.1.4.3. Identifikovanje dodatnih ili unapređenih kontrolnih mera 2.1.5. Operacioni monitoring za podršku upravljanja rizikom 2.1.6. Verifikacija i revizija 2.1.7. Planovi menadžmenta, dokumentacija i komunikacija 2.1.7.1. Programi za podršku i procedure menadžmenta 2.1.7.1. Dokumentacija 2.1.7.2. Zapis 2.1.7.3. Strategija komunikacije 2.1.8. Nadzor kvaliteta vode za piće 2.2. STANDARDI VODE ZA PIĆE 2.2.1. Hemijski aspekt vode za piće 2.2.2. Biološki aspekt vode za piće 2.2.2.1. Biološko ispitivanje kvaliteta voda 2.2.2.1.1. Pelaške zajednice 2.2.2.1.2. Bentosne zajednice 2.2.2.1.3. Pričvršćene zajednice 2.2.3. Mikrobiološki aspekt vode za piće 2.2.3.1. Hidrični patogeni 2.2.3.1.1. Patogene bakterije 2.2.3.1.2. Protozoe 2.2.3.1.3. Virusi 2.2.3.1.4. Helminti 2.2.3.1.5. Cijanobakteriie 2.2.3.2. Nepoželjni organizmi 2.2.3.2.1. Organizmi koji izazivaju promene ukusa i mirisa vode za piće 2.2.3.2.2. Organizmi koji izazivaju promene boje vode za piće 2.2.3.2.3. Depoziti usled gvožđevitih bakterija 2.2.3.2.4. Problemi korozije usled gvozđevitih i sumpornih bakterija 2.2.3.2.5. Nepoželjne invertebrate 2.23.3. Oportunistički patogeni u vodi za piće 2.2.3.4. Problem cvetanja cijanobakterija i pojave cijanotoksina u vodi namenjenoj za vodosnabdevanje 2.23.4.1. Karakteristike cijanotoksina 2.2.3.4.2. Metode detekciie cijanotoksina u vodi 2.2.4. U susret reviziji Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC) 2.2.4.1. Iskustva sa Direktivom 2.2.4.2. Implementacija Direktive u okviru nacionalne legislative 2.2.4.3. Problemi kvaliteta vode u Evropi 2.2.4.4. Zahtevi za izveštavanje 2.2.4.5. Evropska šema prihvatljivosti (European Acceptance Scheme, EAS) 2.2.4.6. Procena rizika, upravljanje rizikom i Planovi za sigurnost vode 2.2.4.7. Revizija nekih parametara 2.2.4.8. Revizija mikrobioloških parametara 2.3. MONITORING VODE ZA PIĆE 2.3.1. Monitoring vode za piće prema Direktivi EU 98/83/EC 2.3.2. Monitoring vode za piće prema našem pravilniku 2.3.3. Monitoring distribucionog sistema 2.3.4. Tehnike monitoringa 2.3.5. Uspostavljanje zahteva monitoringa 2.3.6. Biomonitoring voda 3. ANALIZA VODE ZA PIĆE 3.1 MODERNA LABORATORIJA ZA ANALIZU VODE ZA PIĆE 3.1.1. Obezbeđenje i kontrola kvaliteta (QA/QC) 3.1.2. Terenske analize 3.1.3. Regulatorni aspekti 3.1.4. Analiza neorganskih parametara kvaliteta 3.1.4.1. Atomska apsorpciona spektrofotometrija – AAS 3.1.4.2. Induktivno kuplovana plazma – ICP 3.1.4.3. Jonska hromatografija – IC 3.1.4.4. Elektrohemijske striping analize – ESA 3.4.4.5. Potenciometrija 3.1.4.6. Mogućnosti analize odabranih neorganskih parametara 3.1.5. Analiza organskih parametara kvaliteta 3.1.5.1. Oksidabilnost 3.1.5.2. Ukupni organski ugljenik 3.1.5.3. Specifični organski parametri 3.1.5.4. Hromatografska analiza 3.1.5.4.1. Priprema uzoraka za hromatografsku analizu 3.1.5.4.2. Gasna hromatografija 3.1.5.4.2.1. Derivatizacija 3.1.5.4.2.2. Separacija i detekcija 3.1.5.4.3. Tečna hromatografija 3.2. METODE I POSTUPCI ZA DETEKCIJU BAKTERIJA U VODI ZA PIĆE 3.2.1. Mikroorganizmi i voda za piće 3.2.1.1. Kvantifikacija bakterija u vodi za piće 3.2.1.2. Vrste mikrobioloških pregleda i pokazatelji kvaliteta vode za piće 3.2.1.3. Principi analitičkih tehnika za ocenu mikrobiološkog kvaliteta 3.2.1.4. Primena monoklonalnih i poliklonalnih antitela 3.2.1.5. IMS/kultura 3.2.2. Neki noviji pristupi, metode i postupci u detekciji bakterija 3.2.2.1. Aerobne mezofilne bakterije – parametar kvaliteta vode za piće 3.2.2.2. Ukupne i fekalne koliformne bakterije 3.2.2.3. Biološki aktivni reakcioni testovi – BARTs 4. OSNOVNE TEHNOLOŠKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1. SEPARACIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1.1. Taloženje i filtracija 4.1.1.1. Koagulacija i flokulacija 4.1.1.1.1. Hemijske reakcije pri koagulaciji 4.1.1.1.2. Uslovi koji utiču na koagulaciju 4.1.1.1.3. Flokulacija 4.1.1.1.4. Faktori koji utiču na koagulaciju i flokulaciju 4.1.1.2. Taloženje 4.1.1.2.1. Uređaji za taloženje 4.1.1.3. Filtracija 4.1.1.3.1. Kontrola filtracije 4.1.1.3.2. Pranje filtra 4.1.2. Membranska separacija 4.1.2.1. Membranska filtracija – mikrofiltracija i ultrafiltracija 4.1.2.1.1. Materijal, struktura i osobine membrane 4.1.2.1.2. Mehanizam membranske filtracije 4.1.2.1.3. Radne karakteristike membrane 4.1.2.1.4. Tehnika membranske filtracije 4.1.2.2. Reversna osmoza i nanofiltracija 4.1.2.2.1. Struktura i materijal membrana 4.1.2.2.2. Mehanizam membranske sevaracije 4.1.2.2.3. Tehnika reversne osmoze i nanofiltracije 4.2. HEMIJSKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.2.1. Poboljšan proces koagulacije u tretmanu vode za piće 4.2.1.1. Osobine čestica u vodi 4.2.1.2. Koagulacija/flokulacija 4.2.1.3. Prirodne organske materije u vodi i efekat koagulacije 4.2.1.4. Uklanjanje algi 4.2.1.5. Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla 4.2.1.6. Uklanjanje mutnoće 4.2.1.7. Uklanjanje biološkog i mikrobiološkog zagađenja 4.2.2. Unapređeni procesi oksidacije u tretmanu vode za piće 4.2.2.1. Ne-fotohemijski procesi 4.2.2.1.1. Ozonizacija u baznoj sredini 4.2.2.1.2. Ozon/vodonik peroksid (O3/H2O2) – PEROXONE 4.2.2.1.3. Fenton (Fe2+/H2O2) i Fenton-slični procesi 4.2.2.2. Fotohemijski procesi 4.2.2.2.1. UV i VUV fotoliza 4.2.2.2.2. Vodonik peroksid/UV zračenje (H2O2/UV) 4.2.2.2.3. Ozon/UV zračenje (O3/UV) 4.2.2.2.4. Ozon/vodonik peroksid/UV zračenje (O3/H2O2/UV) 4.2.2.2.5. Foto-Fenton procesi 4.2.2.2.6. Fotokatalitička oksidacija 4.2.2.3. Još neki AOPs 4.2.2.4. AOPs – poređenje i modeliranje 4.3. DIFUZIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.3.1. Primena adsorpcije u pripremi vode za piće 4.3.1.1. Adsorpciona ravnoteža 4.3.1.2. Kinetika adsorpcije 4.3.1.3. Faktori koji utiču na adsorpciju 4.3.1.4. Primena u procesima 4.3.1.4.1. Aktivni ugalj u prahu 4.3.1.4.2. Filtri sa nepokretnim slojem granulovanog aktivnog uglja 4.3.1.4.2.1. Zona transfera mase i kriva proboja 4.3.1.4.2.2. Parametri adsorpcionih procesa na GAC filtrima 4.3.1.4.2.3. Pranje GAC filtara 4.3.1.4.2.4. Regeneracija granulisanog aktivnog uglja 4.3.1.4.3. Biološki aktivni ugljevi 4.3.1.4.3.1. Procesi biodegradacije i biosorpcije 4.3.1.4.3.2. Razvoj biofilma na biofiltrima 4.3.2. Primena apsorpcije/desorpcije u pripremi vode za piće 4.3.2.1. Teorijska osnova gas/tečnost razmene 4.3.2.1.1. Rastvaranje gasova (apsorpcija) 4.3.2.1.2. Striping (desorpcija) 4.3.2.2. Aeracija 4.3.2.2.1. Transfer vazduha (kiseonika) u vodu 4.3.2.2.2. Degazacija CO2 4.3.2.2.3. Uklanjanje vodoniksulfida 4.3.2.2.4. Primena čistog kiseonika za oksidaciju 4.3.2.3. Transfer ozona 4.3.2.3.1. Modelovanje transfera ozona 4.3.2.3.2. Izbor reaktora za ozonizaciju 4.3.2.3.3. Reaktori za ozonizaciju 4.3.2.4. Transfer hlora 4.3.2.4.1. Reakcija hlora sa konstituentima u vodi 4.3.2.4.2. Dizajniranje kontaktora za oksidaciiu sa hlorom 4.3.2.5. Korekcija pH vode pomoću ugljen-dioksida 4.4. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE 4.4.1 Metode dezinfekcije 4.4.2. Nusprodukti dezinfekcije 4.4.2.1. Zakonska regulativa 4.4.2.2. Toksičnost zakonom regulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.3. Toksičnost zakonom neregulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.4. Dezinfekcioni nusproizvodi kao proizvodi oksidacije ksenobiotika 5. UKLANJANJE SPECIFIČNIH ORGANSKIH I NEORGANSKIH POLUTANATA IZ VODE ZA PIĆE 5.1. UKLANJANJE AZOTNIH MATERIJA IZ VODE ZA PIĆE 5.1.1. Uklanjanje amonijaka iz vode za piće 5.1.1.1. Fizičko-hemijski procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2 Biološki procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2.1 Filteri sa imobilisanom mikroflorom za uklanjanje amonijaka 5.1.1.2.2 Biološki tretman vode koja sadrži amonijak gvožđe i/ili mangan 5.1.2 Uklanjanje nitrata iz vode za piće – denitrifikacija 5.1.2.1. Hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.2. Fizičko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.3. Fizičko-hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće – jonska izmena 5.1.2.4. Biološko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.5. Membranski bioreaktori 5.2. UKLANJANJE GVOŽĐA I MANGANA IZ VODE ZA PIĆE 5.2.1. Tehnike uklanjanja gvožđa i mangana iz podzemnih voda 5.2.1.1. Fizičko-hemijsko uklanjanje gvožđa i mangana 5.2.1.2. Biološko uklanjanje gvožđa i mangana 5.3. UKLANJANJE ARSENA U TRETMANU VODE ZA PIĆE 5.3.1. Postupci za smanjenje sadržaja arsena u vodi za piće 5.3.1.1. Koagulacija i flokulacija i drugi precipitacioni porocesi 5.3.1.2. Sorpcioni procesi (adsorpcija i jonska izmena) 5.3.1.3. Membranski procesi 5.3.1.4. Oksidacija 5.3.2. Generisanje i odlaganje reziduala arsena nakon tretmana 5.3.2.1. Solidifikacija i stabilizacija (S/S) kao remedijaciona tehnologija za otpad koji sadrži arsen 5.3.2.1.1. Područja primene, prednosti i potencijalna ograničenja 5.3.2.2. Kristalizacija mulja 5.4. UKLANJANJE TOKSIČNIH ORGANSKIH POLUTANATA 5.4.1. Hibridni proces membranska filtracija/adsorpcija na aktivnom uglju u prahu 5.4.2. Unapređeni procesi oksidacije 5.5. MERE PREVENCIJE I POSTUPCI UKLANJANJA CIJANOTOKSINA IZ VODE 5.5.1. Koagulacija/flokulacija, flotacija i adsorbcija aktivnim ugljem 5.5.2. Hlorinacija 5.5.3. Svetlost 5.5.4. Procesi na membranama 5.5.5. Ozonizacija