Interesantan primerak crkvenog kalendara iz doba kraljevine sa reklamom za firmu iz Zajecara. Na praznim stranicama ima zabeleske grafitnom olovkom. Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Halk banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

30 strana

Dimenzije imate na jednoj od slika. Pogledajte dobro slike pre licitiranja ili kupovine i pitajte na vreme ako vam nešto nije jasno ! Šaljem kao običan paket ili Post Expressom gde vi plaćate poštarinu prilikom prijema !

2002,2003,2011 malo pisano u njima Ocuvano 2

Ocuvano 3

Crkveni kalendari za 2011, 2015, 2016, 2017, 2018, 2020. i 2022. godinu. Dobro očuvani, kompaktni, bez podvlačenja, žvrljotina i fizičkih oštećenja. Izdanje Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC. *************************************************************************************** TAGS: Srpska Pravoslavna Crkva, manastir, Patrijaršija, Pravoslavlje, Srbija, kalendar

MAĐARSKI CRKVENI KALENDAR ZA 1943. GODINU...

PRAVOSLAVNI KALENARI OD 13 KNJIGA MEKOG POVEZA 1. KALENDAR ZA PRESTUPNU 1980 2. NIKUATVANA BIGIRUDUCA SAPASE, SPASI NAS 3. KALENDAR ZA PROSTU 1999 4. KALENDAR ZA PROSTU 1999 5. KALENDAR ZA PROSTU 2001 6. KALENDAR ZA PROSTU 2002 7, KALENDAR ZA PROSTU 2004 8. KALENDAR ZA PROSTU 2005 9. KALENDAR ZA PROSTU 2005 10. CRKVENI KALENDAR PLANER 2009 11. CRKVENI KALENDAR I PLANER ZA PROSTU 2011 12. KALENDAR ZA PROSTU 2011 13. KALENDAR SVAKODNEVNI PODSETNIK 2012 TVRDOG POVEZA STANJE. OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA. 2. 3+, OSTALE 4, 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/5 IZA

ЛОЗА И ВИНО бр.1 Читанка виноградара и винара Уредници: Петар Самарџија и Љуба Вукмановић Издавач: ГЕНЦО, Нови Сад, 2003.год. Меки повез, 197 страна, илустровано, кунстдрук, латиница. Одлично очувано- некоришћено. Crkveni kalendar Petar Cindrić: Loze za naša vinogorja Snežana Stanković, Jelena Živković: Mediana i lucija u kutinskom vinogorju Svetozar Savić: Crmnica – postojbina slavnog vranca Nada Korać: Čokoti za okućnicu Ivan D. Kuljančić: Rezidba vinove loze Ratka Bosančić: Stubovi za čokote Đorđe Paprić: Čime se čokot hrani Vojislav Mihajlović, Sanja Vasiljević: Zelenišno đubrivo Đura Bošnjak: Voda za čokot Vesna Robotić: Zašto loza žuti Miroslav Sidor: Brotomax protiv odumiranja čokota Milutin Stojanović: Domaća loza i filokserna zaraza Vladimir Puškaš: Kako nastaju bela vina Zoran Vasiljević: Mlada vina – ponos Vrščana Slobodan Marinković: Kako nastaju crna vina Petar Samardžija: Ledeno vino – dragulj u čaši Vladan Sarajlija: Mlečna fermentacija Zvonko Petrović: Enzimi koriste vinu Radoslav Paunović: Voćne rakije s manje nepoželjnih sastojaka Radoslav Paunović: Povratak muskatne komovice Božidar Đ. Ranković: Alkoholni proizvodi Vinko Pilić: Protokol za čašu i vino Vinko Pilić: Cvetanje u čaši Marijan Polić: Kalendar podrumara

САДРЖАЈ Шта је то вера, 5 Поверење у Бога, 11 Крштење, 23 Покајање, 36 Духовни отац - духовник, 40 Молитва, 44 Пост, 70 Свештенство, 86 Монаштво, 92 Икона, 110 Поштовање Светих, 123 Поклоњење Крсту Христовом, 136 Недеља - дан Васкрсења Господњег, 140 Демони - неприајтељи човековог спасења, 143 Првородни грех и изгнање Адама из Раја, 158 Свети Праоци - старозаветни праведници, 166 Страшни суд Божији, 172 Небеса - једини истински завичај човеков, 178 СПСЕЊА НЕМА ВАН ЖИВОТА У ЦРКВИ Једна, Света, Апостолска Црква, 187 Црквени обреди, 199 Црквени језик, 209 Црквено појање, 212 Црквени календар, 218 ХРИШЋАНСКА БОРБА ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ Оосам основних страсти против којих Хришћанин мора да се бори, 229 О прелести, 242 О греху блуда, 246 О греху лажи и лицемерја, 254 О греху празнословља и брбљивости, 258 О фанатизму, 266 О томе да не треба веровати сновима, 272 О неосуђивању, 274 О љубави према Богуу и према људима, 280 О љубави према непријатељима, 287 Због чега нас Господ трпи, 294 ХРИШЋАНСКИ ПУТ - ПУТ БОГОЧОВЕКА Христов лик -спасење света, 317 Крсна Страдања Исуса Христа, 323 Покајање - Пут Хришћанинов ка спасењу, 332 Наслов: С Христом ка висотама обожења Издавач: Светигора Страна: 332 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2001 ИСБН:

Опис ЧУВАР ДОСТОЈАНСТВА ИКОНЕ И наше време познаје предивне православне проповеднике који проналазе неопходне речи за саме дубине савременог човека (сетимо се владике Антонија Сурошког). Ни сада нису сасвим пресушили источници словесно-мисаоних рудника православне традиције. Па ипак, од свих видова сведочанства Православља у наше дане, да ли је нешто силније и убедљивије уверило свет, све хришћанске земље са духовно различитим традицијама, од безгласне, а тако красноречиве проповеди православне иконе? По свој прилици, не без разлога, традиција црквеног календара придаје вишезначност имену “Победа Православља”, том годишњем празнику који је повезан, не са нечим другим, већ са сећањем на победу православних чувара икона над иконоборцима… Данас путник посвуда сусреће у католичким и англиканским храмовима – као неме сведоке Православља, омиљене и поштоване од стране западних хришћана – копије знаменитих икона, пре свих рускох, понекад византијских. Како је чудно присећати се данас, на почетку XXI столећа, колико се мало знало о благу древног иконописа иза граница затвореног света старообредника, чак и у самој Русији …

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић даје приказ књиге аутора Петра Стевановића “Ономастикон: етимологија са тумачењем имена православних светитеља“ „Досељавањем наших предака из словенске прапостојбине на балкански простор отпочела је далекосежна примена структуре нашег ономастикона утемељеног у словенској прапостојбини, индоевропској заједници народа. Ступајући у контакт са затеченим становништвом и суседима који су били друге (паганске) вере и другог културног нивоа, успостављањем и јачањем културних, економских и политичких веза растао је међусобни језички утицај што се одразило на промену структуре донетог Система словенских имена чија је семантика у језицима индоевропских народа којима смо до тада припадали. Убрзо по насељавању у данашње крајеве под утицајем хришћанске вере дошло је до хришћанизације свих народа на том подручју. Од тог доба па све до данас овај процес обогаћивања нашег ономастикона непрестано траје. На просторима Балкана укрштале су се две цивилизације делећи се постепено на две зоне, једну за другу изложену утицају Истока (Цариграда), а другу Запада (Рима). Наш народ је углавном од почетка прихватио утицај Истока. Независно од усвојеног правца хришћанске религије и једни и други долазимо под удар новог Система светих (календарских) имена која потичу из различитих слојева медитеранског ономастикона насталог на вековном таложењу, именске грађе што своје порекло црпи из изворишта низа језика медитеранских народа као нпр. арамејски, сиријски, хебрејски, египатски, ирански, грчки, латински и др. Новозаветна религија, поникла на Блиском истоку пре 2.000 година, усвојила је из старозаветне литературе, осим јеврејских имена, још и арамејска, египатска, сиријска као и имена других народа везаних за то подручје. Касније су том ономастикону Грци и Римљани дали свој допринос. Као што се то догађало код свих народа који су примањем хришћанства обогаћивали своју дотадашњу именску грађу тако је и наш народ Словенски систем имена оплемењивао различитим именима из овог ономастикона. Старозаветна имена као што су Адам и Ева, Јосиф, Јаков, Давид, хришћанизовани народи преузели су од почетка . Марија (мајка Исусова) од старине је постало свеприсутно широм хришћанског света, све до данашњих дана. Из Новог завета веома су популарна имена четворо еванђелиста: Матеја, Марко, Лука и Јован, од апостола Андреј, Петар, Симон, Тома и Филип. Од женских имена нарочиту популарност имају ‘госпођа’ Марта и Јелисавета. Скупину календарских имена чине још и црквена имена светих отаца, преподобних, мученика и других црквених великодостојника који су изузетним личним доприносом (залагањем, жртвом) помогли ширењу хришћанства. Од почетка па све до 1054. године када је извршено раздвајање хришћанске религије на западну римо-католичку и источну-православну сва светитељска имена била су општехришћанска. У наредним вековима дошло је до разлика у фаворизовању хришћанских светитеља унутар ових цркви. Отуд почивају разлике у именима светитеља заступљених у католичком и православном црквеном календару. Имена светитеља из католичког црквеног календара као што су нпр. АГНЕЗА, БРИГИТА, БРУНО, КАРЛО, КЛАРА, МАРИН, ОТОН, РОБЕРТ, ТЕРЕЗИЈА, УРСУЛА, ФРАЊО и др. нису убројана у српски правосласвни календар, и обрнуто, имена светитеља из српског православног црквеног каслендара као што су нпр. АТАНАСИЈЕ, ДОСИТЕЈ, ЈЕЛИСАВЕТА, ЈУСТИНА, КСЕНИЈА, НИКОДИМ, ПЕЛАГИЈА, САВА, СЕРАФИМ, ТЕОДОРА и др. не налазимо заступљене међу именима светитеља у католичком црквеном календару. На основу распрострањености и календарских имена у народу наглашена је подела на две групе: У прву групу: улазе сва она имена која нису ушла у народну употребу и ако су у далекој прошлости преузета из језика других народа и прилагођена правилима нашег језика. Махом су ограничена у оквиру црквене употребе везано за примање монашког чина и том приликом добијање црквеног имена у замену за световно (добијено по рођењу). У другу групу: улазе сва она имена која су распрострањена у народу од најстаријих времена до данас. Један мањи број код нас је традиционално посебно омиљен као нпр. ЛАЗАР, ЛУКА, САВА, СТЕФАН, ТРИФУН и друга, док је већина без разлике популарна код свих хришћанских народа као нпр. АЛЕКСАНДАР, АНА, АНДРЕЈ, ДИМИТРИЈЕ, ЈЕЛЕНА, МАРИНА, МЕЛАНИЈА, НИКОЛА, ПАВЛЕ, СОФИЈА, и др….“ „… Петар Стевановић потрудио се да у једну књигу сакупи готово сва монашка имена која су носили православни монаси. Има их скоро хиљаду. Састављач ове збирке црквених имена определио се да објасни порекло и основно значење сваког имена. За почетак то је довољно. Читалац ће моћи да докучи значење и смисао сваког свештеног православног имена, која иначе звуче тајанствено. У томе одгонетању монашких имена има занимљивих података и за радозналце и обичне читаоце. Велики број имена нам је познат. То су имена која су носили и носе српски монаси. Али има и оних за које смо ретко чули или нисмо никада чули за њих.“ На крају, да набројимо бар нека имена из ове књиге: АВРАМ, АЛЕКСАНДАР, АНА, АМФИЛОХИЈЕ, АНАНИЈЕ, ГЕОРГИЈЕ, ГРИГОРИЈЕ, ДИМИТРИЈЕ, ДОСИТЕЈ, ЕВДОКИЈА, ЗОСИМ, ИЛИЈА, ИРИНЕЈ, ИФИГЕНИЈА, ЈЕЛЕНА, ЛАЗАР, ЛОНГИН, МАКАРИЈЕ, МАКСИМ, МИТРОФАН, МИХАИЛО, МОЈСЕЈ, НИКАНОР, НИКОЛА, ПАРАСКЕВА, ПЕТАР, ПОРФИРИЈЕ, САВА, СВЕВЛАД, СОФРОНИЈЕ, СТЕФАН, ТРИФУН, УРОШ, ФИЛАРЕТ…. Код сваког имена у речнику, наведено је из ког језика потиче, са приписаним значењем и да ли је искључиво у црквеној употреби или и у световној. ИЗВОР: Цитати су узети са страна V, VI и IX из 2. књиге Петра Стевановића „ Ономастикон: етимологија са тумачењем имена православних светитеља, 1. издање, Београд, „Орфелин“, 2003, Библиотека „Наслеђа“; приредио Војислав Ананић, у Сенти, 17. 11. 2012. Наслов: Ономастикон: Етимологија са тумачењем имена православних светитеља Издавач: Orfelin Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13x20.5 cm Година издања: 2004 ИСБН:

Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо. Садржај ЦРКВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ Питања вере, 3 О тајни Крштења, 12 Однос према другим религијама, 18 Црквени живот, 23 Саблазни и искушења савременог света , 28 Православна традиција, З2 Сујеверје , 37 Магија и окултизам, 44 Црква и медицина, 51 Помоћ родбини и ближњима , 57 Посао и пословни односи, 64 Смрт ближњих, 68 Апокалипса. Последња времена, 73 ДУХОВНИ ЖИВОТ Унутрашњи проблеми, 8о Борба са страстима , 89 0 тајнама Исповести и Причешћа , 100 Молитвени труд, 110 Смисао православног поста, ПОРОДИЦА Како засновати породицу, 123 0 тајни Венчања, 135 Рођење деце, 138 Родитељи и деца, 142 0 томе како сачувати породицу, 157 МОНАШКИ ПУТ, 172 Црква у савременом свету Питања вере Христос је увек Исти. Пут спасења је исти. Нема других путева. Схватам то на нивоу интуиције и логике. He може бити полумера и компромиса, колико год да неки желе да нам помуте мозак на свим каналима доживљаја стварности, колико год да нас наговарају да се помиримо с њом и да јој прилагодимо веру. Хвала Богу! Постоји Јеванђеље! И можемо да одбацимо све и да се поново и изнова једноставно вратимо Јеванђељу. Али многи појмови не допиру до мене истински. Ево, на пример, шта значи, „предати целог себе, сав свој живот Христу“? За мирјанина! Породичног човека! Данас! Свакодневно молимо Господа да нам помогне да се сачувамо од греха. И у свему што покушавамо да радимо, у свему што нам се дешава, тражимо вољу Божију и Божији благослов. To не значи да треба да оставимо по страни бригу о нашим ближњима, о извесним материјалним потребама и стицању, који су нам потребни у нашем данашњем животу. У свему је потребно расуђивање. Предати свој живот у руке Божије значи одрећи се својих жеља ако у њима постоји нешто грешно, својих планова, ако они не одговарају плановима Божијим о нашем спасењу, односно одрећи се свега онога што нас удаљава од Христа и што нам заклања светлост љубави Божије. А Господ благосиља и монахе, и мирјане; и жене, и мушкарце; и Јудејца, и Јелина (в.: Кол. у. и) да иду за Њим до краја, и Он нас води у Царство Небеско, које почиње још овде, на земљи. Бог је за све Отац Који воли и Спаситељ, и свакоме Господ даје пуноћу Своје љубави. Зато читајући Јеванђеље не треба све да схватамо на одвећ људски начин и буквално. Треба пажљиво да читамо, да улазимо у јеванђељски дух, и тада ћемо у овим речима видети такву дубину и пуноћу, које се потпуно разликују од „слова“, које нас може одвести у далеку земљу (уп.: Лк. 15:13). Овај дух и стихију јеванђељског живота можемо срести само у храму учествујући у богослужењима и Христовим тајнама, само у црквеним и домаћим молитвама. Кад човек почиње да живи светотајински он кроз црквени календар улази у нови живот. Хришћанин пази на своје срце, пази да не изгуби унутрашњи мир, да не наруши мир другог човека. Овај стални унутрашњи напор и стражење доводе човека до новог стања кад више нису важни спољашњи фактори који су понекад врло варљиви и противречни. Ако човек тражи Бога, веза с Богом одређује његове животне поступке и одлуке у овом животу. Тада се рађа поверење у Бога и човек може да живи богоугодно у околностима и условима у којима се налази. Да ли је свака лаж лоша? Лаж на спасење?.. Ипак, лаж сама по себи не може бити спасоносна. Дешава се да нешто не изговоримо до краја, да нешто прећутимо, да нађемо компромис, зато што човек није спреман да чује истину. Понекад се ближњи плаше за живот најрођенијег и зато му нешто не говоре до краја, не откривају му. To не треба да буде правило и не треба да постане закон. У питању су ванредне околности. Али тврдити да је лаж спасоносна, Из једног извора не може да тече горка и слатка вода. Отац лажи је ђаво, а Господ је Отац правде, светлости и истине. Недавно сам прочитао књигу И. А. Иљина „0 супротстављању злу силом“. Да ли бисте могли да наведете мишљење отаца или Цркве о мисли коју руски философ излаже у овом делу? Како јеванђељске речи ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу ускладити с мишљу да непротивљење злу представља његово умножавање? Постоје лични односи кад човек треба да се смирава, да опрашта и да подмеће образ. А постоји појам као што је одбрана отаџбине. У том случају подметнути образ значи умножавати безакоње. Зато је преподобни Сергије Радоњешки благословио двојицу схимника да узму копља и мачеве и да бране Свету Русију од непријатеља. Ако човек чини насиље окренути се и рећи: „Немам везе с тим,“ ће вероватно бити кукавичлук. Наслов: Шта људи питају: Одговори на питања парохијана, део 2 Издавач: Манастир Свете Јелисавете, Минск Страна: 186 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Sadržaj: POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Priredio: Matej Arsenijević Knjiga duhovnih saveta jednog od najvećih svetaca u istoriji Crkve. Ova knjiga služi kao duhovni vodič koji čitaocima nudi svakodnevne pouke za unapređenje duhovnog života i moralnog usavršavanja. Sveti Jovan Zlatousti, koji je živeo u 5. veku, kroz svoje propovedi i pouke, i danas inspiriše vernike da pronađu put ka boljem i ispunjenijem životu u svetlosti hrišćanskih vrednosti. Njegove reči su usmerene ka oslobađanju od greha, tuge i očajanja, vodeći čitaoca ka razumevanju i prihvatanju velike svetlosti Gospodnje. Ova knjiga je pravi melem za dušu, nudeći utehu i smernice za svakodnevni život, potvrđujući univerzalnost i bezvremenost Zlatoustovih poruka. Sadržaj knjige(neki od segmenata knjige): Vaseljensko učiteljstvo Sv. Jovana Zlatoustog Bez molitve nema istinskoga života Nije dovoljno slušati pouke, treba i živeti po njima Djavo nam nameće očaj da bi na odvojio od Boga Ne sveti se, već se moli za one koji te vredjaju Bog nam se nikad ne sveti Ne ostajemo u grehu, ne odlažimo pokajanje Nema uzvišenije časti od hrišćanske Bez molitve nema nam spasenja Činimo zlo sebi kada zlo nanosimo drugima Ni najmanje pokajanje neće ostati bez ploda Bog teši čoveka i preko neznatnih stvari Moliti se kratko i često sa pažnjom trezveno… i još mnogo pouka i saveta Sveti Jovan Zlatousti je bio najčuveniji propovednik u istoriji Crkve, veliki podvižnik i reformator. Bio je patrijarh Konstantinopolja (397—402). Rođen je u Antiohiji. Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul). Kao svetitelj, Sveti Jovan Zlatousti praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom – julijanskom kalendaru). POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Поднаслов књиге је "На попришту политичке борбе". Списи су публиковани у листовима "Застава" и "Календар Рад", или као брошуре од 1905. до 1914. године. Многи од њих су штампани политички говори Јаше Томића. Томић се дотиче многих важних питања на политичкој сцени Србије и Аустро-угарске, али се бави и питањима статуса цркве у српском друштву и реално сагледава поједине личности из највиших црквених кругова... Наслов: Политички списи. 3, На попришту политичке борбе Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 597 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-515-0054-4

Sadržaj: HRISTOS VASKRSE NARODE BOŽIJI – Nikolaj Velimirović Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Šabačkog Gospodina Lavretija. Knjiga o praznicima, značenju istih. Kolor ilustrovana knjiga o hrišćanstvu, veri i osnovama iste…. Nedelje pre Vaskrsa. Četiri nedelje pre časnog posta. Nedelje uz časni post: Manastir Hilandar, Sveta Gora: Prvih šest nedelje posta; Lazareva subota – Vrbica; Hristov ulazak u Jerusalim – Cveti; sedma nedelja – Velika nedelja,….Vaskrs; Nedelje po Vaskrsu; Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan; Duhovi. Hrišćanski kalendar i način izračunavanja datuma Vaskrsa; Crkvena Nova godina; Redosled indiktiona. Značenje: Hrišćanski dom; Ikona, kandilo; Čirak i sveća; Bosiljak; Kadionica, žar i tamnjan; Sveto pismo- Biblija; Molitvenik i post; …. Vladika Nikolaj Velimirović rođen je na Tucindan 1881. godine. Rodno mesto Vladike Nikolaja je maleno planinsko selo Lelić, smešteno na severnim padinama planine Povlena, nedaleko od Valjeva. Mali Nikola je odgojen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi koja je imala preko tridesetoro čeljadi. Otac Dragomir, bio je retko pismen seljak za ono doba. Pored uobičajenih seoskih poslova, bio je pisar i delovođa sreza podgorskog. Do danas su sačuvane deobne presude pisane njegovim lepim i čitkim rukopisom. HRISTOS VASKRSE NARODE BOŽIJI – Nikolaj Velimirović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja na medijapan ploči. Dimenzije: 16 x 11 x 0,5 cm Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte". Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji. Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

Opis Krsne slave – crkveni praznici, srpske slave, zdravice, posni kuvar na vodi Iz sadržaja knjige Krsne slave: Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi Iz uvoda knjige Krsne slave: Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16) Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku. Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu. Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.) CRKVENI PRAZNICI Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.

IZDRŽIMO NA UZANOM PUTU - Jovan Janjić Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. k15+

Broj strana: 208 Pismo: Ćirilica Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Vukotić media Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Sadržaj: PRAVOSLAVLJE I IZAZOVI XXI VEKA – Vladimir Dimitrijević Na pragu 21. veka, Pravoslavlje se suočava sa mnogobrojnim izazovima. Ova knjiga PRAVOSLAVLJE I IZAZOVI XXI VEKA – Vladimira Dimitrijevića pokušava da, na osnovu Svetog predanja Crkve, odgovori na neka pitanja koje ti izazovi postavljaju. Kakva je veza izmežu posta, ispovesti i Svetog pričešća? – Kakav je odnos Crkve prema državi? – Šta Sveti Oci kažu o službi vladara? – Kakav je odnos vremena i večnosti? – Zašto je bitan pravoslavni kalendar? – Kome je bila bitna promena kalendara? – Starokalendarci u Srbiji – da ili ne? – Vatikan i Srbi – kako dalje? – Ko je papa Benedikt XVI? Na ova i mnoga druga pitanja odgovor ćete naći u ovoj knjizi… Vladimir Dimitrijević je rođen 1969. u Čačku, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na grupi za srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog Fakulteta u Beogradu. Od 1991. godine aktivno je uključen u rad Pravoslavne misionarske škole pri Hramu Sveti Aleksandar Nevski i Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije Beogradsko — karlovačke, kao organizator predavanja i misionarskog rada. Profesor je srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku. Održao je preko sto predavanja na temu destruktivnih verskih sekti, a odlukom episkopa žičkog Stefana od novembra 1994. godine radio je kao veroučitelj u Čačku, pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg, odakle je 13. februara 2008. godine smenjen usmenim saopštenjem, bez ikakvog obrazloženja. Za svoj rad dobio je mnogobrojna priznanja i od svetovne i od crkvenih vlasti. PRAVOSLAVLJE I IZAZOVI XXI VEKA – Vladimir Dimitrijević Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Autor: Radovan Ždrale„Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti.O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” >Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga Crvene reke proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti.Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom Crvene reke Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik Crna zvezda Srba: Hercegovačka rapsodija, Princip, Ne ubijajte glasnika, Hristova knjiga kosovska, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda.Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu Crvene reke, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent.Anđelko Anušić

Iz recenzije: „Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti. O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga ’’Crvene reke’’ proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti. Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom ’’Crvene reke’’ Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik ’’Crna zvezda Srba’’: ’’Hercegovačka rapsodija’’, ’’Princip’’, ’’Ne ubijajte glasnika’’, ’’Hristova knjiga kosovska’’, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda. Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu ’’Crvene reke’’, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent. Anđelko Anušić

Opis proizvoda „Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti. O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” >Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga Crvene reke proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti.Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom Crvene reke Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik Crna zvezda Srba: Hercegovačka rapsodija, Princip, Ne ubijajte glasnika, Hristova knjiga kosovska, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda.Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu Crvene reke, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent.Anđelko Anušić

Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексá ндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма. [2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „ песником села“ , и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „ добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.7/10