Crkveni kalendariStanje kao na slici17 kom 450

Погледајте и вечити Црквени календар на вебу: ОВДЕ Наслов: Црквени календар за просту 2019. годину Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 8,5 x 12 cm Година издања: 2018 ИСБН:

Погледајте и вечити Црквени календар на вебу: ОВДЕ Наслов: Црквени календар за преступну 2020. годину Издавач: Православац Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 7x1x12 cm Година издања: 2019 ИСБН:

Наслов: Црквени календар за просту 2017. годину Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 8,5x12 cm Година издања: 2016 ИСБН:

Opis Crkveni pravoslavni kalendar je i knjižica i kalendar koji može da se okači na zid. Već jedanaestu godinu zaredom, uz blagoslov i pomoć Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, uređujemo i izdajemo ovaj divni i edukativni pravoslavni kalendar. U izdanju kalendara za 2024. godinu, možete da saznate, pored crkvenih praznika i svetaca, sve o manastirima i vladarima Srbije. Poenta pravoslavnog dečijeg kalendara je u tome da učimo sve o tradiciji, veri, običajima i kulturi. Ukoliko želite da negujete prave vrednosti, na pravom ste mestu! Kalendar sadrži i rupicu, da kada završite sa čitanjem, možete da ga koristite kao pravi kalendar. Format: A4 Broj strana: 16 + 4 Povez: Klamovano Pismo: Ćirilica Štampa: Margo Art, Beograd Izdavač: Media Planet d.o.o Zemlja porekla: Srbija Recenzije Još nema komentara. Samo prijavljeni korisnici koji su kupili ovaj proizvod mogu ostaviti komentar.

1990,1994 malo pisano u njima 4

Crkveni kalendari Stanje kao na slici 17 kom 450

Dva crkvena kalendara kao na slici...

Srpski narodni kalendar 2019. godine “Srpski narodni kalendar” predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar.Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Prikaži više

Broj strana: 292 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Informatika “Srpski narodni kalendar” predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar.Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Srpski narodni kalendar za 2018. godinu „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Prikaži više

Srpski narodni kalendar: za prestupnu 2020/7528. Srpski narodni kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Prikaži više

Broj strana: 318 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17x22 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Informatika „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Srpski narodni kalendar za 2015. Poštuj tuđa verska uverenja i običaje, a čuvaj svoja! Kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar - mesecoslov - dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Osnivanjem štamparije kod Srba, 1831, počelo je zlatno razdoblje za izdavače i štampare kalendara. Vuk Karadžić je zapisao: „Kalendar je knjiga koja narodu najviše polze može učiniti; jedna zato što se svake godine izdaje; druga, što je gotovo svi ljudi kupuju, koji čitati znadu; a treće što se cijelu godinu po rukama neprestano premeće."... Prikaži više

Broj strana: 310 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Informatika Srpski narodni kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

"Srpski narodni kalendar" je knjiga u kojoj su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz istoriju. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Čitaj dalje

Tvrdi povez format B/5 Pol-X Blagoje Rogac pise poeziju za decu i odrasle. Objavio je vise knjiga pesama od kojih se izdvajaju: Obecani pohod, Ovo zbilja nije sala, Seoba iz groba, Sjaj meseci u vrtesci, Nepoznato carstvo, Stani malo strasni svete, Pismo Zmaju, Pesnicka citanka, Pesnicko ogledalo, Dosanjana i najnovija zbirka pesama o najvecim pravoslavnim praznicima (svim crvenim slovima naseg Crkvenog kalendara) sa ikonama u koloru uz svaki praznik

Srpski narodni kalendar za 2014 - 7522. godinu U „Srpskom narodnom kalendaru“ su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili najstariji je na svetu. Računajući vreme po njemu, 2014. godina je 7522. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržane mnoge mudrosti koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u „Srpskom narodnom kalendaru“. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U „Srpskom narodnom kalendaru“ zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana raditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo izvesti određene radnje. Sve je zasnovano na milenijumskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba. Bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da su mnoge činjenice zapisane u narodnom verovanju tačne. Prikaži više

Broj strana: 250 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Informatika U „Srpskom narodnom kalendaru“ su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili najstariji je na svetu. Računajući vreme po njemu, 2014. godina je 7522. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržane mnoge mudrosti koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u „Srpskom narodnom kalendaru“. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U „Srpskom narodnom kalendaru“ zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana raditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo izvesti određene radnje. Sve je zasnovano na milenijumskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba. Bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da su mnoge činjenice zapisane u narodnom verovanju tačne.

PRAZNIK U CVETU - IZABRANE I NOVE PESME ZA DECU - BLAGOJE ROGAČ Blagoje Rogac pise poeziju za decu i odrasle. Objavio je vise knjiga pesama od kojih se izdvajaju: Obecani pohod, Ovo zbilja nije sala, Seoba iz groba, Sjaj meseci u vrtesci, Nepoznato carstvo, Stani malo strasni svete, Pismo Zmaju, Pesnicka citanka, Pesnicko ogledalo, Dosanjana i najnovija zbirka pesama o najvecim pravoslavnim praznicima (svim crvenim slovima naseg Crkvenog kalendara) sa ikonama u koloru uz svaki praznik. Blagoje zivi i radi u Beogradu. BEOGRAD 2008 god, 206 str, 24 cm, tvri povez, u odličnom stanju.

Ime znati izabrati Onomastikon - Tumačenje popularnih ličnih imena sa istorijskim osvrtom, Petar Stevanović; Orfelin 2001. Broš povez, 155 strana, posveta autora na prvoj strani, kao nova. „Досељавањем наших предака из словенске прапостојбине на балкански простор отпочела је далекосежна примена структуре нашег ономастикона утемељеног у словенској прапостојбини, индоевропској заједници народа. Ступајући у контакт са затеченим становништвом и суседима који су били друге (паганске) вере и другог културног нивоа, успостављањем и јачањем културних, економских и политичких веза растао је међусобни језички утицај што се одразило на промену структуре донетог Система словенских имена чија је семантика у језицима индоевропских народа којима смо до тада припадали. Убрзо по насељавању у данашње крајеве под утицајем хришћанске вере дошло је до хришћанизације свих народа на том подручју. Од тог доба па све до данас овај процес обогаћивања нашег ономастикона непрестано траје. На просторима Балкана укрштале су се две цивилизације делећи се постепено на две зоне, једну за другу изложену утицају Истока (Цариграда), а другу Запада (Рима). Наш народ је углавном од почетка прихватио утицај Истока. Независно од усвојеног правца хришћанске религије и једни и други долазимо под удар новог Система светих (календарских) имена која потичу из различитих слојева медитеранског ономастикона насталог на вековном таложењу, именске грађе што своје порекло црпи из изворишта низа језика медитеранских народа као нпр. арамејски, сиријски, хебрејски, египатски, ирански, грчки, латински и др. Новозаветна религија, поникла на Блиском истоку пре 2.000 година, усвојила је из старозаветне литературе, осим јеврејских имена, још и арамејска, египатска, сиријска као и имена других народа везаних за то подручје. Касније су том ономастикону Грци и Римљани дали свој допринос. Као што се то догађало код свих народа који су примањем хришћанства обогаћивали своју дотадашњу именску грађу тако је и наш народ Словенски систем имена оплемењивао различитим именима из овог ономастикона. Старозаветна имена као што су Адам и Ева, Јосиф, Јаков, Давид, хришћанизовани народи преузели су од почетка . Марија (мајка Исусова) од старине је постало свеприсутно широм хришћанског света, све до данашњих дана. Из Новог завета веома су популарна имена четворо еванђелиста: Матеја, Марко, Лука и Јован, од апостола Андреј, Петар, Симон, Тома и Филип. Од женских имена нарочиту популарност имају ‘госпођа’ Марта и Јелисавета. Скупину календарских имена чине још и црквена имена светих отаца, преподобних, мученика и других црквених великодостојника који су изузетним личним доприносом (залагањем, жртвом) помогли ширењу хришћанства. Од почетка па све до 1054. године када је извршено раздвајање хришћанске религије на западну римо-католичку и источну-православну сва светитељска имена била су општехришћанска. У наредним вековима дошло је до разлика у фаворизовању хришћанских светитеља унутар ових цркви. Отуд почивају разлике у именима светитеља заступљених у католичком и православном црквеном календару. Имена светитеља из католичког црквеног календара као што су нпр. АГНЕЗА, БРИГИТА, БРУНО, КАРЛО, КЛАРА, МАРИН, ОТОН, РОБЕРТ, ТЕРЕЗИЈА, УРСУЛА, ФРАЊО и др. нису убројана у српски правосласвни календар, и обрнуто, имена светитеља из српског православног црквеног каслендара као што су нпр. АТАНАСИЈЕ, ДОСИТЕЈ, ЈЕЛИСАВЕТА, ЈУСТИНА, КСЕНИЈА, НИКОДИМ, ПЕЛАГИЈА, САВА, СЕРАФИМ, ТЕОДОРА и др. не налазимо заступљене међу именима светитеља у католичком црквеном календару.

Novi, trodelni kalendar za 2024. godinu. Prikaz prethodnog, tekućeg i narednog meseca, sa crkvenim i državnim praznicima.

Novi, trodelni kalendar za 2024. godinu. Prikaz prethodnog, tekućeg i narednog meseca, sa crkvenim i državnim praznicima.

Opis Dečji Pravoslavni Kalendar je posebno koncipirana slikovnica, namenjena i mlađim i starijim znalcima. Već jedanaestu godinu zaredom, uz blagoslov i pomoć Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, uređujemo i izdajemo ovaj divni i edukativni pravoslavni kalendar. U izdanju kalendara za 2024. godinu, možete da saznate, pored crkvenih praznika i svetaca, sve o manastirima i vladarima Srbije. Poenta pravoslavnog dečijeg kalendara je u tome da naše najmlađe naučimo sve o tradiciji, veri, običajima i kulturi. Ukoliko želite da negujete prave vrednosti, na pravom ste mestu! Kalendar sadrži i rupicu, da kada završite sa čitanjem, možete da ga koristite kao pravi kalendar. Format: A4 Broj strana: 16 + 4 Povez: Klamovano Pismo: Ćirilica Štampa: Margo Art, Beograd Izdavač: Media Planet d.o.o Zemlja porekla: Srbija Recenzije Još nema komentara. Samo prijavljeni korisnici koji su kupili ovaj proizvod mogu ostaviti komentar.

enologija istorija crkveni praznici etnologija ,,, odlično očuvan