"Svetitelji – svetle. Oni su svetionici onih čistih, zlatnih i neboplavih energija koje sa nebesa dolaze, a na zemlji sijaju. Obasjavaju nas, razgoneći mrak unutar nas, zažižući luč u našem umu i srcu, da i u tami možemo naći put, uvek iste, a uvek nove svetlosti.” Knjiga Svetitelji pravoslavlja nastala je iz piščeve namere da čitaocima predstavi svoja saznanja o svetiteljima, njihovim zadužbinama, moštima i manastirima u kojima počivaju, kao i književnim delima. Batrić Ćalović, autor ove knjige, nesebično iskazuje svoju subjektivnost pri izboru svetitelja, budući da oni predstavljaju važan udeo u njegovom životu. Književno delo Svetitelji pravoslavlja predstavlja jednu izvanrednu knjigu koja je od velike važnosti za nastavu veronauke, istorije i srpskog jezika i književnosti, s obzirom na to da obiluje dragocenim podacima i rajskim mirisnim mislima svetitelja. Ono što je posebno i od velike važnosti za ovo delo ogleda se, upravo, u odabiru, redosledu i prikazu sadržaja, koji naročito iskazuje autorovu preciznost i predanost duhovnom životu, što je, upravo, rezultiralo ovim veličanstvenim delom. Batrić Ćalović je želeo da knjiga Svetitelji pravoslavlja bude nalik crkvenom kalendaru, koja će, pored ikona i fotografija svetitelja, sadržati njihove kratke životopise i bogoljubivo–književne zapise, ali i koja će, u isto vreme, čitaocu ozariti dušu i prosvetliti um. Čitaj dalje

Pravoslavni podsetnik Knjižni blok: odštampan na krem ofsetnom 80 g/m2 papiru, 192 strane Prednji deo sadrži prostor za upisivanje ličnih podataka i godišnji kalendar Srednji deo je datumiran u vidu nedeljnog planera sedam dana po strani i sadrži pregled svih crkvenih praznika u sedmičnom rasporedu Zadnji deo sadrži prostor za beleške Materijal za oblaganje korice: termo osetljiva eko koža Dimenzija: 17.4 x 24.4 cm Pakovanje: 20 Preporučena štampa: suvi žig, sito, laserska gravura, digitalna štampa

Sadržaj: POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Priredio: Matej Arsenijević Knjiga duhovnih saveta jednog od najvećih svetaca u istoriji Crkve. Ova knjiga služi kao duhovni vodič koji čitaocima nudi svakodnevne pouke za unapređenje duhovnog života i moralnog usavršavanja. Sveti Jovan Zlatousti, koji je živeo u 5. veku, kroz svoje propovedi i pouke, i danas inspiriše vernike da pronađu put ka boljem i ispunjenijem životu u svetlosti hrišćanskih vrednosti. Njegove reči su usmerene ka oslobađanju od greha, tuge i očajanja, vodeći čitaoca ka razumevanju i prihvatanju velike svetlosti Gospodnje. Ova knjiga je pravi melem za dušu, nudeći utehu i smernice za svakodnevni život, potvrđujući univerzalnost i bezvremenost Zlatoustovih poruka. Sadržaj knjige(neki od segmenata knjige): Vaseljensko učiteljstvo Sv. Jovana Zlatoustog Bez molitve nema istinskoga života Nije dovoljno slušati pouke, treba i živeti po njima Djavo nam nameće očaj da bi na odvojio od Boga Ne sveti se, već se moli za one koji te vredjaju Bog nam se nikad ne sveti Ne ostajemo u grehu, ne odlažimo pokajanje Nema uzvišenije časti od hrišćanske Bez molitve nema nam spasenja Činimo zlo sebi kada zlo nanosimo drugima Ni najmanje pokajanje neće ostati bez ploda Bog teši čoveka i preko neznatnih stvari Moliti se kratko i često sa pažnjom trezveno… i još mnogo pouka i saveta Sveti Jovan Zlatousti je bio najčuveniji propovednik u istoriji Crkve, veliki podvižnik i reformator. Bio je patrijarh Konstantinopolja (397—402). Rođen je u Antiohiji. Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul). Kao svetitelj, Sveti Jovan Zlatousti praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom – julijanskom kalendaru). POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Поднаслов књиге је "На попришту политичке борбе". Списи су публиковани у листовима "Застава" и "Календар Рад", или као брошуре од 1905. до 1914. године. Многи од њих су штампани политички говори Јаше Томића. Томић се дотиче многих важних питања на политичкој сцени Србије и Аустро-угарске, али се бави и питањима статуса цркве у српском друштву и реално сагледава поједине личности из највиших црквених кругова... Наслов: Политички списи. 3, На попришту политичке борбе Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 597 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-515-0054-4

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. Čitaj dalje

Izdržimo na uzanom putu Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Broj strana: 208 Pismo: Ćirilica Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Vukotić media Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Sadržaj: HRIŠĆANSTVO I MODERNIZAM – Arhimandrit Rafail Karelin Blagoslovio: Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije Arhimandrit Rafail Karelin veli da živimo u veoma teškom vremenu. Teško je ne složiti se s tom konstatacijom. Ovo je teško vreme zbog toga što se svet naglo menja. Stalno slušamo o takozvanom novom poretku i sveopštem blagostanju koje će svakog trenutka da postane deo naše svakodnevice. Ali umesto toga vidimo strašnu nepravdu i krv i stradanje nevinih ljudi. Ovo vreme je teško i zbog toga što je pravoslavnim hrišćanima postalo veoma teško da u njemu žive, ali ne samo hrišćanima nego i svima onima koji imaju moralnih vrednosti i žele ih sačuvati. Mnogo je sablazni i biće ih još više, a one, nažalost, postaju preovlađujući fon našeg života. Tako ih je mnogo da nam se ponekad čini kao da je današnjica satkana isključivo od njih. Primera pobožnosti i pravednosti je, naprotiv, sve manje i manje, ili su pak tako skriveni od naših očiju da ih, moglo bi se reći, u ovom svetu, u društvenom životu, prosto i nema. Ovo vreme je teško i zato što postoji neutoljiva žeđ za promenama i reformama koja nasrće na vrata Crkve, upada u nju i teži da i u njoj sve izokrene po svome, po novom, po svetovnom. Vreme društvenih i političkih potresa, svetskih kataklizmi i katastrofa uvek je bilo vreme kad je ovaj svet ustajao na Crkvu, i to preko neprijatelja roda ljudskoga, đavola. Znaci toga su jačanje takozvanih liberalnih struja, pokretanje razgovorâ o neophodnosti izmene crkvenog Ustava, i to tako da navodno bude blaži, o prelasku na novi kalendar, o prevodu bogoslužbenih knjiga na savremeni jezik. Sledeća faza je poricanje značaja institucije monaštva u Crkvi i pokušaj uvođenja oženjenog episkopata. Sve to zajedno i jeste ono što se danas u Pravoslavlju obično naziva modernizmom, ali u najnegativnijem značenju te reči. HRIŠĆANSTVO I MODERNIZAM – Arhimandrit Rafail Karelin Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Iz recenzije: „Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti. O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga ’’Crvene reke’’ proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti. Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom ’’Crvene reke’’ Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik ’’Crna zvezda Srba’’: ’’Hercegovačka rapsodija’’, ’’Princip’’, ’’Ne ubijajte glasnika’’, ’’Hristova knjiga kosovska’’, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda. Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu ’’Crvene reke’’, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent. Anđelko Anušić

Opis proizvoda „Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti. O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” >Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga Crvene reke proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti.Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom Crvene reke Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik Crna zvezda Srba: Hercegovačka rapsodija, Princip, Ne ubijajte glasnika, Hristova knjiga kosovska, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda.Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu Crvene reke, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent.Anđelko Anušić

Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексá ндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма. [2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „ песником села“ , и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „ добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.7/10

„Када су потомци старих Хуна кренули да освоје Панонску равницу, Срби и Јевреји нашли су се пред капијом смрти. О томе каква страдања су поднела ова два народа, казују ГАВРАН, СОВА и ОРАО, сведоци ових догађаја.” По разливеној форми, стилу и језику, драмској структури, атмосфери, натуралистичким сликама ужаса и грозе, семантичкој згуснутости – згрушалости, пространом контексту, жанровским укрштајима и зачудном поетичком и поетолошком регистру, књига Црвене реке производи вишеструку читалачку перцепцију, па се чита као еп, поема, риданица, јеремијада, Јовово нарицање, трагични спев, дневник, сага, миракул, легенда, романсирана повесница о историји као цикличном отелотворењу зла – а све то заогрнуто у баснолику бајку, бајковиту басну, међужанр, или поливалентни жанр о коме би истанчани тумачи књижевности имали шта да кажу. Како Зло дела у историји непрестано, без интерпункције, и не познаје календаре – ни световне ни црквене – отуда је и Ждралов рукопис без великих слова и интерпункцијских знакова.Јер граматика смрти поништава и не познаје/не признаје ни језичку, нити правописну норму. По свим овим одликама, ово Ждралово дело јединствено је у нашој књижевности. Транспонујући дојаве својих Гласника у једном страшном времену, кад су „пороту за смртне пресуде над Србима и Жидовима чинили суседи”, писац наводи, на многим местима, имена и презимена жртава, њихова занимања, као и имена и презимена џелата. Деца, међу којима је било и беба – посебна су непреболна прича овог погрома. По занимању и професији жртва, види се да су сви изреда били обични радни цивили посвећени своме послу, Божја створења која су своју плату мукотрпно зарађивала властитим рукама, спремни и да помогну, кад год је то устребало, и својим суседима Маџарима. Али та хуманост – другим речима, тај „вишак хуманости”, као да им је додатно урачунат у њихов виртуелни грех, који им је уцепљен пореклом и вером. Књигом Црвене реке Радован Ждрале је крунисао свој петотомник Црна звезда Срба: Херцеговачка рапсодија, Принцип, Не убијајте гласника, Христова књига косовска, о вишевековном геноцидном затирању српског народа. Зло, геноцидно по замисли, кодирано као рација, сада је и уметнички транспоновано у роману Црвене реке, и тако ушло у књижевни архивариј страдалништва српског народа. Дубоко верујемо, ипак, у моћ оне латинске поруке: scripta manent. Анђелко Анушић Наслов: Црвене реке Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 363 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-515-1753-5

Поруке Патријарха Павла Велики духовни отац Патријарх Павле упокојио се пре више од једне деценије, али његове поруке и поуке и данас звуче свеже, актуелно, овдашње. Оне су – трајне и незаборавне. То се уверљиво види у овој књизи, под насловом „Издржимо на узаном путу”. Велики зналац патријарховог живота др Јован Јањић, у овој књизи је сакупио око 400 златоустих порука још увек непроглашеног свеца, четрдесет четвртог патријарха српског. У поглављима „На путу вере”, „Слобода – прво лице човека”, „Увек и свуда људски”, „Вечна борба добра и зла”, одмотава се једна непрекидна бројаница мудрости, порука, савета, указивања – неопходна сваком хришћанину. Књига није збир црквених проповеди и беседа. Захваљујући огромном животном искуству и искушењима кроз која је прошао, патријарх Павле говори и о слободи, правди, љубави, толеранцији, поштовању, миру… О темама које су и сада у нашем свакодневном календару послова и размишљања. Књига ова настајала је паралелно са мојом књигом Будимо људи – живот и реч патријарха Павла. Она би се, логички, могла разумети и као њен наставак. Јер, као што је познато, и у овој књизи записано, патријарх Павле како је живео, тако је говорио: из живота његовог, живо- та по Јеванђељу, „извирале“ су поуке и поруке које нам је с родитељском љубављу упућивао. Припремајући поменуту књигу, ишчитавао сам све што је патријарх Павле говорио и писао. За то време ја- чала ми је мисао да би требало сакупити, на једном месту сабрати и изнова објавити мудре речи (савете) Његове Светости. Поготово што су те речи (мисли) својеврсни – духовни оријентири. Помажу оне у отклањању многих дилема, сумњи и нејасноћа. И – кренуо сам у сакупљање његових поука и порука „расутих“ по разним новинама и часописима, по књига- ма за које је писао предговоре, али и сачуваних у сећању савременика који су били у прилици да лично чују и слу- шају те мудре речи. Посебну пажњу сам обраћао на његову „живу реч“, на оно што је говорио у директном обраћању. Ишчитао сам све интервјуе дате медијима до којих сам, упорним тра- гањем, могао доћи; изјаве које је давао разним поводима; писма доступна јавности; беседе у различитим ситуа- цијама.... Књиге његове нисам хтео да „крњим“ вађењем појединих мисли, јер су оне (те мисли) већ, самим тим што су у књигама, доступне читаоцима. Такав приступ сам имао и према беседама, које су до појаве ове књиге скинуте са магнетофонске траке и објављене у његовим књигама с насловом Живот по Јеванђељу. Такође, овде нису цитиране ни посланице писане за Божић, Васкрс и друге прилике, јер су оне – саборне, осим патријарха, потписују их и сви други архијереји Српске православне цркве. Али, и поред тога, сматрам да су овде сабране главне поуке и поруке и, документовано, изнета суштина мисли патријарха Павла. Поготово што су то речи које је он људима углавном лично саопштавао и што их је често понављао у разним ситуацијама. Наравно, с разлогом. Јер, то су речи које ваља запамтити. У сабирању и записивању мудрих речи патријарха Павла држао сам се принципа проверљивости: наводио сам где су цитиране речи изговорене или написане и где су објављене. Ово је прва књига поука и порука патријрха Павла, пробраних из његове „живе речи“. Уверен сам да ће их бити још, које ће се, поред осталог, наслањати и на ову књигу. Ј. Ј. Наслов: Издржимо на узаном путу: поруке Патријарха Павла Издавач: Vukotic Media Страна: 207 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-81510-15-5

Opis Komplet knjiga 1 – 3: Misli znamenitih Srba, Dušanov zakonik i Krsne slave Komplet sadrži tri knjige: Misli znamenitih Srba Dušanov zakonik Krsne slave Misli znamenitih Srba Misli znamenitih Srba i izreke srpskih velikana. Velikana koji su svojim životom, radom, delom ostavili veliki trag u istoriji, kulutri i duhovnosti ovog naroda… Iz sadržaja knjige Misli znamenitih Srba: Aleksa Šantić Arčibald Rajs Arsen Diklić Bora Todorović Borisav Stanković Borislav Pekić Branislav Nušić Branko Ćopić Branko Miljković car Stefan Dušan Silni Danilo Bata Stojković Danilo Kiš Desanka Maksimović despot Stefan Lazarević Dobrica Erić Vožd Đorđe Petrović ‒ Karađorđe Đorđe Vajfert Dositej Obradović Dragan Nikolić Dragiša Vasić Duško Radović Filip Višnjić Hajduk Veljko Petrović Ignjat Bajloni Ilija Milosavljević Kolarac Isidora Sekulić Ivan Gundulić Ivo Andrić Josif Pančić Jovan Cvijić Jovan Dučić Jovan Jovanović Zmaj Jovan Ristić Jovan Skerlić Jovan Sterija Popović Jovan Žujović Karl Malden (Mladen Sekulović) Katarina Ivanović kneginja Milica Hrebeljanović knez Aleksandar Karađorđević knez Lazar Hrebeljanović knez Mihailo Obrenović knjaz Miloš Obrenović Veliki kralj Aleksandar I Karađorđević Ujedinitelj kralj Milan Obrenović kralj Nikola I Petrović Njegoš kralj Petar I Karađorđević Ksenija Atanasijević Laza Kostić Laza Lazarević Ljuba Popović Ljuba Tadić Luka Ćelović Trebinjac Marija Maga Magazinović Meša Selimović Mihajlo Bata Paskaljević Mihailo Miša Janketić Mihajlo Pupin Mija Aleksić Milan Kujundžić Aberdar Milan Rakić Milena Dravić Milena Pavlović-Barili Mileva Marić Ajnštajn Milić od Mačve Milica Jakovljević – Mir Jam Milica Stojadinović – Srpkinja Milorad Pavić Miloš Crnjanski Miloš Obilić Miloš S. Milojević Milovan Glišić Milunka Savić – srpska Jovanka Orleanka Milutin Milanković Miodrag Petrović Čkalja Mira Stupica Miroslav Mika Antić Momčilo Nastasijević Monah Teodosije Monahinja Jefimija / Despotica Jelena Mrnjavčević Nadežda Petrović Neda Arnerić Nikola Simić Nikola Spasić Nikola Tesla Mihajlo Omer paša Latas Oskar Davičo Paja Jovanović Patrijarh srpski Pavle Patrijarh srpski Varnava Pavle Vujisić Petar II Petrović Njegoš Petar Kočić Petar Kralj Predrag Ejdus Predrag Pepi Laković Radoje Domanović Rastko Petrović Josip Ruđer Bošković Ružica Sokić Sava Šumanović Sava Tekelija Sima Pandurović Simo Matavulj Simo Milutinović Sarajlija Skender Kulenović Slobodan Jovanović Slobodan Marković – Libero Markoni Sofija Soja Jovanović Sonja Savić Stanislav Binički Stanislav Vinaver Stanoje Glavaš Starina Novak kralj Stefan Tvrtko I Kotromanić Stevan Hristić Stevan Jakovljević Stevan Sremac Stevan Stojanović Mokranjac Stevo Žigon Stojan Novaković knez Strojimir Vlastimirović Sveti Prohor Pčinjski Sveti Sava Sveti Simeon Mirotočivi (kralj Stefan Nemanja) Sveti Vasilije Ostroški Svetozar Marković Taško Načić Uroš Predić Uzun-Mirko (Apostolović) Vasilije Vasa Čarapić – Zmaj od Avale Vasko Popa veliki vezir Mehmed-paša Sokolović Velimir Bata Živojinović vladika Nikolaj Velimirović Vladislav Petković Dis Vlastimir Đuza Stojiljković Vojislav Lubarda vojvoda Petar Bojović vojvoda Radomir Putnik vojvoda Stepa Stepanović vojvoda Živojin Mišić Vuk Stefanović Karadžić Zaharije Stefanović Orfelin Živana Žanka Stokić Živojin Žika Pavlović Zoran Hristić Zoran Radmilović Zulfikar Zuko Džumhur Dušanov zakonik Dušanov zakonik je nedovoljno izučavan i nedovoljno shvaćen. Oni koji su se bavili prikazivanjem zakonika uviđali su da je rađen na osnovu običajnog prava. Oni se nisu upuštali u objašnjenje kojeg i kakvog običajnog prava. Ako već postoji običajno pravo kod jednog naroda onda se mora razumeti da je ono zasnovano na posebnim shvatanjima prava i pravde kod tog naroda, čiji su koreni vrlo stari. Tačno je da je Dušanov Zakonik rađen na osnovu srbskog običajnog prava i dopunjen crkvenim pravom. Car Dušan je staro običajno pravo kod Srba uredio kao državno zakonodavstvo za tadašnju državu Srbiju. Time je Srbija postala pravna država u modernom smislu poimanja organizovanja države. \”Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora našega s preosvećenim patrijarhom gospodinom Janićijem, svima arhijerejima i kliricima, i malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem Stefanom, i sa svim vlastelinima carstva mi, malima i velikima.\” Dušanov zakonik – Postanak i značaj Dr Aleksandar V. Solovjev – Uvod Južna Srbija sačuvarala je mnogobrojne spomenike srednjovekovne srpske kulture, nenadmašne srpske umetnosti. U gračanici, u Nagoričanu, u Dečanima i na drugim mestima – svuda vidimo kako je u XIV veku snažni srpski narod umeo da prisvoji mnogovekovno blago vizantijske umetnosti i da tu umetnost nadahne novim jačim stvaralačkim strujama. Ali južna Srbija dala je srpskom narodu još jedan možda najznačajniji spomenik srednjovekovne srpske kulture. To je čuveni Dušanov zakonik, donet u Skoplju godine 1349. I on je postao u isto doba najvećeg poleta srpskog naroda, onda kad je srpska država čvrsto osvojila čitavu dolinu Vardara; postao je kao plod stvaralačkog genija srpskog naroda koji se koristio mudrim iskustvom visoko razvijenog rimsko-vizantijskog prava. Dušanov zakonik javlja se onda, kad je pojačana srpska država izašla na poprište široke međunarodne politike, kad je njezin vladar od skromnog \”kralja srpskih i pomorskih zemalja\” postao \”car i samodržac Srba i Grka\”. Nova politika formacija izazvala je potrebu ozbiljnog zakonodavnog rada. Srpsko zakonodavstvo pre cara Dušana Ima vrlo malo podataka o zakonodavnom radu srpskih vladara pre Dušana. Ne postoji nikakav srpski samostalni zakonik pre godine 1349. Mnogobrojni pravni spomenici, sačuvani od doba Stefana Nemanje i njegovih naslednika, mogu biti podeljeni u tri vrste: Prva vrsta To su prevođeni vizantijski pravni zbornici, Vizantijska carevina je od vremena Justinojanova raspolagala velikim brojem pisanih zakona za sve potrebecrkvenog i svetovnog društvenog reda. Srpska pravoslavna crkva služi se u svemu vizantijskim odredbama. U doba Sv. Save javljaju je srpski prevodi najvažnijih vizantijskih crkveno-pravnih zbornika. Hilandarsko-Studenički tipik (preveden s grčkog) treba da uredi život srpskih manastira, Svetosavski Nomokanon (oko g. 1219) – da rukovodi ceo život srpske pravoslavne crkve. Kao jedan deo Svetosavskog Nomokanona javlja se i prevod Prohirona – vizantijskog svetovnog zakonika god. 879, koji obuhvata celokupno građansko i krivično pravo. Tako su krijumčarksim putem (po rečima St. Novakovića) dolazili u Srbiju i vizantijski svetovni zakoni, dolazili u crkvenim knjigama kao sastavni deo vere. Ipak svi ovi svetovni zakoni (kao npr. Prohiron) nisu mogli da budu mnogo primenjivani u Srbiji XIII veka. Suviše velik bio je jaz između vizantijskih i srpskih pravnih shvatanja. Npr. u oblasti krivičnog prava vizantijski je sistem uvek stajao na gledištu, da sve svako krivično delo mora kažnjavati od države, obično smrtnom ili telesnom kaznom. Dok staro srpsko pravo još u doba kralja Milutina (podatak iz g. 1308) kažnjava krivca samo novčanom globom, postalom iz običaja mirenja vražde, i ne zna za smrtnu kaznu. Srpski narod u ovo doba živeo je u glavnome po svome običajnom pravu, koje se čuvalo u predanju i nije bilo zapisano. Druga vrsta U ponekim slučajevima ipak javlja se potreba da pojedine odredbe budu napisane i od vladara potvrđene. Ova potreba dolazi obično onda, kad odredbe običajnog prava mogu da dođu u sukob sa drugim pravnim sistemom. Stoga se javlja druga vrsta pravnih spomenika – to su međunarodni ugovori. Trgvinske i prijateljske veze Srba sa primorskim gradovima regulisane su pismenim međunarodnim ugovorima još od god. 1185, od doba Kulina bana i Stefana Nemanje. Trgovci (Dubrovčani i drugi) traže od srpskih vladara zaštitu svojih prava, izvesne povlastice, i unose u ove ugovore iste tačke što se nalaze i u ugovorima XI-XIII veka između Dubrovćana i italijasnkih gradova na zapadnoj obali Jadrana. U tim ugovorima ove opšte odredbe srednjovekovnog \”rimsko-jadranskog\” prava preovlađuju nad srpskim običajima. Treća vrsta Ipak, postoji jedna značajna vrsta pravnih spomenika, iz kojih se vidi srpsko pravo, vide se oni običaji po kojima su živeli Srbi u unutrašnjosti zemlje. To su mnogobrojne manastirske povelje. Kao i svuda u Evropi tog doba, srpsko zakonodavstvo počinje ne od izrađenih kodeksa, nego od ukaza povodom pojedinih slučajeva. Kao i svuda u Evropi, stvaraju se dva povlašćena staleža – crkva i plemstvo. Povlastice tih staleža dugo vreme nisu regulisane nikakvim opštim zakonom. Vladar obično izdaje svakom pojedinačnom članu tih staleža (episkopu, manastiru, vlastelinu) zasebnu povelju, u kojoj se nabrajaju povlastice dotičnih lica. Ove povlastice mogu da se razlikuju između sebe u sitnicama, u glavnome su ipak slične. Sve ove povelje (privilegia) daju povlašćenim licima potpuno pravo svojine na zemlju, naročita prava prema seljacima i izuzetan položaj (immunitates) prema državnoj blagajni i administraciji. Povlašćeni zemljoposednik sam uzima danke od seljaka i ništa (ili gotovo ništa) ne plaća državnoj blagajni. On ima obično i pravo suđenja svojim seljacima, što znači da on uzima u svoju korist i sudske globe… Krsne slave Iz sadržaja knjige Krsne slave: Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi Iz uvoda knjige Krsne slave: Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16) Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku. Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu. Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.) CRKVENI PRAZNICI Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.