Tvrdi povezIzdavač Rad**** Knjiga 3 je verovatno imala kontak sa vodom na jednom delu korice ,ostala je tačkasta flekaOsim toga knjige u dosta dobrom stanju *****Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:10/4

Sergej Jesenjin PjesmeTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.4/3

Sergej Jesenjin Pjesme / IzborTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.5/35

Василиј Аполонович Григоренко Како у време србофоба Јосипа Броза Тита, тако у доброј мери и данас, српски најамнички властодршци чине све да се Србима као народу укине историјско памћење на своју велику историју, на своје херојске претке. Пример тешког обољења историјске свести у главама многих Украјинаца или Црногораца, где се процесима украјинизације и црногоризације читавим покољењима наметала потпуна анамнеза њихове благочестиве историје – показује нам колико губитак историјског памћења може бити погубан. Није тешко докучити каква је будућност младог Украјинца који не види брата у Русу, него у Американцу, или каква је будућност младог Црногорца који не види брата у Србину него у Американцу. Дакле, у склопу тог пројекта историјске анамнезе Срба, свакако се налази и прикривање светлих момената заједничког српско-руског братства по оружју. Због тога сматрам да је добро подсетити на храбре руске морнаре који су пре сто година (1914 и 1915. г.) са својом српском браћом витешки бранили нашу Отаџбину. Само у четири заједничке гробнице (на Новом гробљу у Београду, Петроварадину у Новом Саду, гробљу у Зрењанину и гробљу у Сенти), сахрањено је преко 330 руских војника, учесника Првог светског рата. Нека је слава руским херојима који су својом крвљу бранили и нашу Отаџбину, а српски народ никада не сме заборавити ту братску љубав и несебичну пожртвованост руске браће у борби против заједничког непријатеља. У тексту који следи, нешто више о Василију Аполовичу Григоренку, једном од тих руских хероја о којима се на жалост у Србији тако мало зна… Сергеј Николајевич Смирнов На ничим изазване патолошке изливе евроеурофорије српских властодржаца, најбољи одговор је сведочење о вековним мрзостима Запада према српском роду и сведочење о вековном братству Срба и Руса… * * * Када Руси за некога кажу да је “масштабнаја” личност, то је тешко једном речју превести на наш језик, јер тај појам подразумева свеобухватног и веома талентованог човека, изузетно широког опсега знања, интересовања, образовања – како би наш народ рекао – Бог га је за све обдарио. Један од таквих “масштабних” личности био је и Сергеј Николајевич Смирнов, који је својим делом оставио упечатљив траг и у руској и у српској науци и култури. Поједини великани захваљујући свом таленту и раду достигну у својој области инетресовања изузетне резултате, међутим када је у питању Смирнов, тешко је и побројати сва интересовања Смирнова у којима је показао изузетну надареност. Био је веома талентован инжењер, врстан архитекта, археограф и библиограф, археолог, нумизматичар, историчар уметности… – уз сва та занимања и хобије, био је и друштвено веома ангажован човек. С.Н. Смирнов рођен је у Петрограду 1877. године, упокојио се у Монтевидеу (Уругвај) 1958. године. По деди хероју Отаџбинског рата (Наполеонов поход 1812) Смирнов је по рођењу имао статус наследног дворјанина, а отац му је такође био војни инжењер и архитекта војних установа у руској царској престоници. По завршетку Првог кадетског корпуса у Петрограду (1893), по упутству Цара Александра I уписује Институт инжењера железнице, где дипломира 1898. године. Са супругом Н.А. Масловском (оженио се 1904. године) имао је двоје деце, сина Михаила и кћерку Елену. Истиче се у различитим пројектима, па и каријера брзо напредује од Титуларног саветника (1903) за само 6 година постаје Дворски саветник (1909). Имајући у виду његов каснији научно истраживачки рад у Србији, само је Промисао Господња могла уредити тако да он те исте 1909. године ступи у Археолошки институт где је стекао полазна знања из историје древнеруске уметности и грађевинарства. Он 1911. године завршава тај Институт и постаје Стални члан Археолошког института. Дакле, са титулом Дворског саветника следеће две године предано ради на изградњи храма Спас на води у Петрограду. За велелепни ентеријер храма био је најзаслужнији управо Смирнов. Овде треба истаћи следеће, што ће се показати као врло важно и у раду Смирнова у Србији – пре него што се прихватио посла на изградњи храма Спас на води веома пажљиво изучавао руску средњевековну архитектуру, не устежући се од путовања ради обиласка многих руских спчоменика средњевековне архитектуре. Ускоро по његовом освећењу Смирнов је унапређен у дворски чин камер-јункера двора Његовог императорског Величанства. На жалост, то ремек дело руске архитектуре срушили су безбожници 1932. године. Као дворјанин Смирнов је често био ангажован у хуманитарним пословима дечијих домова, попут ангажовања у дечијем дому при Канцеларији Царице Марије, као и дечијег дома Јелисавете и Марије у Павловску где је једно време био и директор. Захваљујући највише њему, квалитетно је одрађен огроман посао на сређивању богатог инвентара, уметничке колекције и библиотеке Павловског дворца. Очигледно је то искуство и предодредило његов огромни ангажман у помоћи руским избеглицама после несрећне револуције, овај пут на српском двору. Поред стручно инжењерских радова и друштвеног ангажмана који смо поменули, још две области “свестраног” Смирнова треба посебно истаћи, а то је научни рад и рад на проучавању историје уметности. Када имамо у виду заиста запрепашћују преданост раду и сву његову изузетну радну способност, опет не може да не задиви његов бесконачан списак занимања и интересовања, како у “руском” тако и у “српском” периоду његовог живота. Да сада побројимо само нека интересовања из “руског” периода његовог живота: Стални члан Архивске Петроградске губернијске научне комисије, Члан Ревизионе комисије друштвене управе Петрограда, Члан Комисије за изградњу Сабора Свете Тројице на месту изгорелог Тројицког сабора у Петрограду, Председник управе Петроградског индустријског акционарског друштва, Члан Ревизионе комисије Акционарског Средњеазијског нафтно-индустријског друштве “Санто”, а навођење учешћа у свим добротворним фондовима у којима је учествовао Смирнов, одузело би много простора. И упркос свим овим чињеницама о несвакидашњој заузетости, Смирнов ни у Русији ни у Србији није био неми посматрач догађаја око себе, већ активни учесник у многим од њих. Једна дивна каријера једног свестрано надареног руског дворјанина, један примеран породични живот који је то пратио, прекинут је попут каријера хиљада благочестивих Руса након “Крвавог Октобра” и доласка “синова пакла” на власт у Русију. Следе месеци затвореништва, прво у Перму, потом у Москви, да би коначно некако успео да се са породицом дочепа Србије – “резервне Отаџбине” десетине хиљада руских емиграната. После плодотворног рада у новој Отаџбини о коме ћемо опширније писати у даљем тексту, такође при двору (овај пут Краљевском), Смирнову као и многим другим руским емигрантима, било је суђено да беже и из Србије по доласку комуниста на власт. Из Србије Смирнов одлази у Уругвај, где је под неразјашњеним околностима 1958. године завршио свој животни пут. Дакле, Смирнов је наставио службу на двору православног монарха, овај пут на Краљевском двору Карађорђевића. Као што смо већ рекли, он је и пре доласка у Србији имао присне везе са Карађорђевићима, пошто је две године (1916-1918) био управник комплекса Павловског дворца који је припадао Ивану Константиновичу Романову, мужу српске принцезе Јелене, сестре Краља Александра Карађорђевића. Да кажемо да је и овај српски зет, кнез из царске лозе Романових, мученички завршио свој живот пошто је жив бачен у јаму под Алапеском у јулу 1918. године, а потом су у јаму са живим људима “црвене звери” бациле гранате. Његова супруга, српска принцеза Јелена, после мужевљеве смрти била је у затворима Перма и Москве и ослобођена је само захваљујући дипломатској интервенцији и храбрости и оданости самог Сергеја Николајевича Смирнова. Опис мисије ослобађања кнегиње Јелене, Смирнов даје у књижици која је објављена у Паризу, где је он сведочио у својству сведока пред чувеним Соколовом, који је водио истрагу о убиству Царске породице Романових. Он је кренуо у потрагу за кнегињом на Урал и Сибир са фалсификованим српским пасошем, ризикујући и сопствени живот. У томе му је свесрдно помогла “српска мисија” са српским амбасадором у Русији Спалајковићем на челу, који се код нових власти свесрдно залагао за Јелену Петровну. Само чудом Божијим је Сергеј Николајевич Смирнов преживео, иако је био на списку за стрељање и у Русији чак постоје публикације у којима се наводи да је он стрељан у Перму, јер је био на списку за стрељање. Спасао га је српски фалсификовани пасош и лажно сведочење српског официра Божичића да је он радник “Министарства српских железница”. Овде није згорег направити мали искорак и написати пар речи о Спалајковићу, великом и храбром српском дипломати који је до краја 1918. године био српски амбасадор у Русији, а после Првог светског рата дипломатску каријеру је наставио у Паризу, сад већ у Краљевини СХС. Наводимо сведочење руског дипломате Н. Трубецког из његове књиге “Рат на Балкану 1914-1917”: Дипломате су ми причали како је крајем јула 1918. године на једном од редовних пријема дипломатског кора, Лењин изјавио да је Царска породица стрељана. Спалајковић није могао да се уздржи, пришао је Лењину и пљунуо му у лице. Совјетска власт је била још слаба и инцидент је “заташкан”. Било је одлучено да се не обраћа пажња на једног “неваспитаног, неконтролисаног и болесног човека”.[1] Сама Јелена, кћерка српског Краља Петра, у тим данима је исказала изузетну храбросст, пожртвовање и оданост према мужу. Пошто су јој деца била на сигурном у иностранству, она се пре мужевог убиства новој власти обратила молбом да јој омогуће да подели судбину са својим мужем у затвору наглашавајући да због тога одбија евентуалну помоћ страних амбасада. После много перипетија и затвора, српски официри и Јелена су ослобођени, а по ослобођењу, Јелена 1919. године стиже у Шведску одакле са свекрвом и децом емигрира у Југославију. Са децом 1921. године одлази у Лондон. Дакле, пошто се 1919. године са породицом срећно дочепао Србије, Сергеј Николајевич Смирнов почиње са радом на Двору Карађорђевића као лични секретар Јелене Романове, истовремено започињући и инжењерски рад у грађевинском оделењу Двора, као и у Канцеларији Државног комесара по питању руских избеглица. Као и у Русији, један ангажман није довољан за неисцрпну енергију и неуморни дух Смирнова и оно што посебно импресионира, он на свим тим пољима оставља иза себе дубог траг и дело непролазне вредности. Као управник Двора Јелене Петровне која после 1921. године више времена проводи у Лондону него у Београду, Сергеј Николајевич Смирнов према речима Људмиле Кузмичеве у великој монографији “Руски некропољ у Београду” обавља посао читавог једног тима бринући о пословима и финансијама Јелене Петровне, организацији и протоколу њених званичних посета, финансијском обезбеђењу њене деце, регулисању статуса у дому Романових и у европској монархистичкој породици… На ангажовању Сергеја Смирнова на пословима везаним за пружање помоћи и организације живота руских емиграната у Југославији, сведочи обимна грађа у Архиву Југославије. Фонд кнегиње Јелене и на овом пољу је дао велики допринос у олакшавању живота многим руским емигрантима у Југoславији. “Друштво помоћи руској сирочади” такође се налазило под покровитељством Фонда кнегиње Јелене и помагало је два сиротишта, у Белој Цркви и манастиру Хопово. Хуманитарни ангажман везан за Фонд кнегиње Јелене, Смирнов је обављао и као државни чиновник у ништа мањем обиму. Делатност Државне комисије за послове руских избеглица бележи огроман ангажман Смирнова све до 1944. године. И на крају трећи вид ангажовања Сергеја Смирнова на Двору Карађорђевића био је његов рад дворског инжењера и архитекте. Грандиозан рад и грандиозно дело Смирнова у овој области једноставно је непроцењиво. Несвакидашње умеће да брзо схвати суштину проблема и начин његовог решавања, било је као богомдано за руководиоца пројеката на Двору Карађорђевића. Руководио је изградњом нове краљевске резиденције на Дедињу, његове организационе способности исказане су и приликом организације изградње предивног меморијалног комплекса Карађорђевића у Тополи. Смирнов је за опремање храма у Тополи ангажовао “руски тим” врхунских стручњака потпомогнут неколицином српских зналаца. Да набројимо неке: Николај Краснов, Николај Мејендорф, Борис Образков, Владимир Предојевић, Виктор Шевцов, Иван Диков, Борис Иваншенцев. Да напоменемо да је поред ова три магистрална поља делатности Смирнова током његовог живота у Србији, благодарећи њему извршена озбиљна систематизација Библиотеке Краљевског Двора, која је Смирнову истовремено служила и као место на ком се бавио озбиљним научно-истраживачким радом. Овде посебно треба истаћи један ангажман који је од изузетног, непроцењивог значаја за целокупну српску културу. Ради се о послу прикуљања и анализи старих писаних споменика српске културе. Ослањао се на помоћ Руског Археолошког друштва Краљевине СХС које се такође налазило под покровитељством Фонда кнегиње Јелене. На позив Краља Александра у лето 1922. године специјална експедиција на челу са С. Смирновим почела је рад на проучавању 29 српских манастира и цркава. У екипи је био и генијални Краснов, а ту су се налазили и научници истричари уметности, архитекте, уметници, фотографи и цртачи. Преко 500 цртежа храмова је прикупљено и тада је по први пут у српској истрији урађено једно комплексно истраживање средњевековног наслеђа Србије. Смирнов је као носилац пројекта уз велику помоћ својих пре свега руских колега, обавио то грандиозно истраживање. Касније је са Красновом организовао и личне експедиције ради проучавања српских средњевековних споменика на Космету и у Албанији. Истраживали су “Српске Свете Горе” на Скадарском језеру, у Овчарско-Кабларској клисури, на Фрушкој Гори и многе српске светиње у Србији, Црној Гори, и на просторима свих других српских земаља. Тај рад је био основа за касније Красновљево мозаичко “фрескописање” храма светог Ђорђа на Опленцу, где су у јединствен мозаички ентеријер храма уграђени мотиви из преко 50 најзначајнијих српских светиња различитих епоха. Колико је тај посао значајан, говори нам чињеница да у великој Русији није постојало тако комплексно истраживање највећих средњевековних светиња Русије какво су руски стручњаци извршили у Србији. Сав тај посао послужио је за касније још једно монументално истраживање Смирнова “Српске светиње у руским летописима” које је 1936. године уврштено у Јубиларну збирку “Руског археолошког друштва” у Краљевини Југославије. Огроман истраживачки рад је стајао иза овог подухвата и ту је први пут сачињен потпуни списак помена српских светиња у руским рукописима. Такође, Смирнов први пут у Србији публикује биографије тројице “знаменитих Срба у руској историји” – Митрополита Кипријана, Григорија Цамблака и Пахомија Логотета или Пахомија Србина како су га још ословљавали у Русији. И тако, одмах примећен у високим круговима како Царске Русије тако и Краљевине СХС, Смирнов је веома брзо стекао углед веома савесног и поузданог делатника коме се могла поверити било која дужност са стопостотном сигурношћу да ће посао бити обављен на веома високом нивоу. Интересантно је да су му и у Русији и у Србији стизале многе поруџбине за изградњу храмова, а сваки нови посао на храму, Смирнова је одводио у све дубља и дубља истраживања древне архиктетуре и наших светиња, што је и довело до описане импозантне улоге Смирнова у темељном истраживању српске средњевековне црквене уметности и архитектуре. Списак црквених ствари које је одабрао чувар Уметничког одељења Руског музеја из колекције Смирнова који се чува у Павловском дворцу-музеју, данас броји 220 јединица. Међу њима је и икона коју је Смирнов добио на поклон од Митрополита Скопског Викентија 1914. године, тако да Смирнова видимо и у улози великог сакупљача руских старина. С. Н. Смирнов је пројављивао и дубоко интересовање за нумизматику па је куповао каталоге са нумизматичких аукција. У ономе што је остало од његове библиотеке у дворцу-музеју у Павловску која је пре Револуције бројала више од 2 хиљаде томова, сачувано је и неколико тих нузмиматичких каталога. Владимир Мајевски, још један од веома интересантних личности руске емиграције у Србији који је живео у соби поред светог владике Николаја Велимировића у последњим данима његовог живота, описује један интересантан моменат из разговора Краља Александра са Смирновом. Краљ се интересовао за живот руске емиграције у другим земљама, а Смирнов је о томе опширно говорио и на крају рекао: “Ипак, захваљујући бризи Вашег Величанства, Руси не живе нигде тако добро као у Југославији”. Мајевски наводи да је на то Краљ одговорио: “Можда је то и тако, … али и Руси се нама одужују”. Иако “човек дела” током читавог свог живота, један од оних људи који никада нису знали за беспосличарење, који никада нису говорили о себи али је њихово дело говорило много о њима, ипак је написао и сопствене мемоаре. На жалост, ти мемоари великог поборника монархизма Сергеја Николајевича Смирнова, још нису објављени. Имајући у виду грандиозно дело и свестраност Смирнова, само српском немарношћу се може објаснити чињеница да ти мемоари нису још публиковани и нека ово буде и својеврстан апел на све оне који могу помоћи да ови изузетно важни мемоари великог руско-српског прегаоца и патриоте, угледају светлост дана. Јер, чак и без описа његовог живота у Уругвају, биографија Смирнова из руског и српског периода по богатству догађаја који су произашли у судбини овог изузетног човека, превазилазе уобичајене биографије и највећих људи. Српски народ дугује огромну захвалност овом истински великом Русу, нарочито за несвакидашњи допринос научном проучавању српске средњевековне црквене уметности и архитектуре. * * * На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе. Двојну монархију Хабсбурга називали су и Дунавском монархијом и она је заиста господарила најважнијом европском реком. Њена Дунавска флота била је веома моћна и добро опремљена, са шест монитора и читавим низом помоћних бродова. Монитори су били својеврсне оклопне батерије опремљене кулама (које су такође биле заштићене оклопном заштитом) са хаубицама од 122 мм, као и оруђем мањег калибра и митраљезима, па су практично били нерањиви за српско пешадијско наоружање. Српска армија није имала заштиту од монитора Аустроугарске Дунавске флоте, није имала чак ни противоклопну артиљеријску муницију, а камоли подводне мине и торпеда. Нападнута од три моћне царевине и суседа Бугарске, Србија је јединог истинског савезника имала у Русији (уз Црну Гору) која се одмах несебично одазвала на позив за помоћ. Тако већ средином августа 1914. године (у овом тексту датуми су наведени по старом календару) у Србију стиже први руски морски одред под командом поручника са Црноморске крстарице “Ростислав”, нашег јунака Василија Аполоновича Григоренка. Истог месеца у Србију стиже и одред руских понтонера пуковника П.И. Доброва и други морски одред старијег пуковника Ј.Ф. Волковицког који је касније прузео заједничку команду над руским морнаричким јединицама у Србији. Сачуване су записане успомене многих учесника тих догађаја о ратним подвизима руских морнара у Србији. Сачуване су успомене и самог Григоренка али само до краја 1914. године, иако је он ратовао у Србији све до велике јесење офанзиве удружених аустро-угарских, немачких и бугарских снага на Србију у јесен 1915. године. Те успомене под називом “На Дунаву” штампане су у априлском броју журнала “Морски зборник” за 1916. годину. Из тих успомена се види да је руска морнаричка експедиција технички била недовољно опремљена и необучена (Григоренко наводи да су му дали у први мах 16 резервиста који су већ заборавили руковати подводним минама), па су били приморани на многе импровизације, што се наравно неминовно одражавало и на успешност дејстава јединице. Као илустрацију таквих невоља наводимо пример да је због одсуства торпедних цеви поручник Григоренко био приморан да од трупаца прави топовска постоља. Дакле, више од 100 година после Првог српског устанка и “трешњевих топова”, руски морнари у Србији су били приморани на сличне импровизације у Првом светском рату! Међутим, одсуство ваздушних пумпи за активирање торпеда, није се могло решити никаквом импровизацијом. Због тога је изгубљено доста вредних торпедских граната и пропуштено мноштво прилика за уништење непријатељских бродова. Григоренко пише да је огромна разлика између морске флотиле за коју су били обучени он и његови морнари и речне флотиле за коју су били слабо припремљени. Упркос заиста несвакидашњим тешкоћама, из успомена Григоренка провејава здрави хришћански оптимизам прожет дискретним хумором. Промисао је уготовила да Григоренко у Прахову за помоћника и преводиоца добије инжењерског поручника српске војске Карача (који је одлично знао руски језик – школовао се у Петрограду). Григоренко пише да се Карач одликовао веселом нарави и да је са њим делио добро и зло и провео у раду много бесаних ноћи без икаквог смештаја. Григоренко је одмах кренуо у обилазак и упознавање целокупне српске обале, практично од Торлака до Шапца и Богатића. Прве мине марке “Вајтех”[1] Григоренко и његови морнари постављају код Остружнице. У Дубку су Аустријанци већ приметили њихов рад па се због мале ширине Саве на том месту морало прећи на рад ноћу, а погодан бреговит терен омогућавао је да се дању мине припреме за ноћно постављање у воду. Из Дубка, руска експедиција је стигла у Шабац, потом у Богатић. Руска понтонска инжењерија је још 24 августа (6. септембра) 1914. године учествовала у постављању понтонског моста код Новог Села преко кога су српске пешадијске јединице прешле на територију Срема. То је било могуће јер су руски морнари уз огромне напоре успели поставити 4 мине које су онемогућиле напад монитора на мост. На 30-40 метара од ушћа Босута у Дунав, Аустријанци су направили канал у коме су била смештена два монитора. Опис акције са припремањем и поринавањем мине која је уништила канал (монитори који су пре тога често испловљавали из канала и гађали српске положаје, после ове акције су остали на сувом пуних месец и по дана, док није знатно порастао водостој Саве) могао би послужити као одличан сценарио за добар хумористичко-ратни филм. Григоренко пише да су му за ту акцију дали на испомоћ 40 трећепозиваца (били су то углавном старци, чувене српске “чиче”). Морало се просецати густо шипражје, мина носити на рукама, од брвана направити својеврстан канал за спуштање мине у реку уз помоћ ужади и поменутих брвана. По спуштању у воду, руски минери су припремали мину за поринуће будући до груди у води, на пушкомет од аустријске обале. По успешном поринућу, Григоренко помало шаљиво описује тренутак када је мина експлодирала: “Разлегла се експлозија и скоро истовремено је почела пуцњава по нама. Сви су муњевито јурнули од обале. Ја сам утекао директно кроз шипражје и изгубивши кокарду пројурио сам кроз шибље, иако бих то у нормалним околностима тешко урадио и са секиром у руци. Пробивши се кроз шибље видео сам испод ватру и схвативши да то мора бити ров, срећно сам ускочио у њега. Други учесници у послу нису тако добро прошли. Српки пуковник Волков протрчавши кроз просечено шипражје није видео ров и упао је у њега наглавачке, а поручник Карач је скочио за врат нашем подофициру. Јадни “чича”, водич воловске запреге, платио је најгоре од свих. Волови су се уплашили од експлозије и јурнули су по кукурузу вукући за собом “чичу” кога су махнито шибале дебеле стабљике растиња. Ипак је некако успео да одвеже уже са рука, а волови су побегли тако далеко да смо их морали тражити три дана. Неколико војника је било рањено у кукурузима где су их стигли непријатељски меци”. Сутрадан се видело да је мина дошла до саме обале и буквално на улазу у канал експлодирала па је сва вода отекла у реку, а као што смо рекли, аустријски монитори су остали у плићаку неупотребљиви читавих месец и по дана, док није знатно порастао водостај Саве. После ове акције у Србију је стигао и старији пуковник Волковицки који је преузео команду над руским морнарима, који су сада бројали 44 члана. Настављен је рад на постављању мина у Саву, у околини Шапца, Дреновца и Митровице. Међутим, после првих успеха, 15/16. септембра 1914. године два аустријска монитора успевају због изненада набујале реке (услед веома јаких јесењих киша ниво Саве је подигнут за чак 2 метра!) проћи између две линије са по три реда руских мина у свакој, од Земуна до Шапца. Пошто српска армија није имала противоклопних мина била је немоћна против монитора. Руси су покушали да дејствују и торпедима, али због недостатка пумпи приликом ремонта торпеда, ни они нису помогли. Тада је Григоренко добио позив за повратак у Београд. Григоренко је после једног неуспешног покушаја због недостатка ваздуха у мини, нову поставио на истом месту 29. септембра, али монитори се нису појављивали. Он је потом наредних дана инсталирао 10 минских препрека и недуго иза тога уследио је још један изузетан успех руских морнара. У ноћи између 9 и 10. октобра 1914. године на савском острву Оршавсака ада крај Шапца, аустријски адмиралски брод Дунавске флоте, монитор “Темеш” насукао се на две руске мине и убрзо потонуо. Тада је погинуо 31 аустро-угарски морнар из команде брода. Следећи задатак који је пред руске морнаре поставила српска команда био је обезбеђење пливајућег моста који је спајао обалу са острвом Велика Циганлија. Аустријанци су према њему упућивали брвна и мине. Тада су Руси изнад моста поставили преграду од брвана и грања, повезану ланцима. Сав отпад који је носио речни ток, после тога се ту задржавао не долазећи до моста. Поред тога, ту су поставили за сваки случај и једну “Вајтхејд” мину. Дакле, руски морнари под командом Григоренка радили су свакодневно и неуморно, буквално даноноћно, на обезбеђењу одбране српских речних граница од опасних непријатељских монитора, после августовске победе српске пешадије на Церу. У том релативном затишју стигла је и прва пумпа, али у неисправном стању. Григоренко лично је морао неуморно данима радити сам да би поправио све ломове и поломљене механизме због нестручног руковања пумпом. На крају је пумпа почела потпуно исправно да ради па је то представљало право мало весеље за руске морнаре. У Остружници су поново поставили мину 4. октобра. У недостатку било каквих ратних речних бродова, мине су често морали постављати ноћу буквално на сплавовима или најобичнијим чамцима. Када знамо снагу матице Саве и Дунава, јасно је какви су и чисто физички напори били неопходни. За време српског повлачења из Београда у новембру 1914. године, Григоренко са својим морнарима се бори против аустријских монитора и врши диверзантске морнаричке препаде, тиме помажући евакуацију српске војске. Најтеже је падало уништавање сопственог труда, како не би пало непријатељу у руке. Григоренко и Карач су добили задатак да уочи повлачења из Београда сруше мостове на Дунаву између Београда и Земуна (Карач) и код Топчидера (Григоренко). Пошто је Карач успешно одрадио задатак, срушивши или тешко оштетивши све решетке на мосту на Дунаву, придружио се свом руском сабрату и они су 17. новембра почели рушење свих мостова на Топчидеру (укупно четири моста). Тиме је у потпуности била онемогућена координација Аустро-Угарске морнарице на Сави и Дунаву. Следиле су диверзије у Реснику, Младеновцу, ратни пут је Григоренка водио и до Ћуприје, Зајечара, Прахова јер су се пронели гласови да Аустријанци желе у Румунији да прекину речну комуникацију Србије и Русије. Са успесима српске армије и разбијања непријатеља на Колубари, Григоренко преко Неготина, па Ниша поново враћа ка Шапцу. Ту је 8. децембра 1914. године сазнао да се на његове мине насукао и други непријатељски монитор “Самос” Пошто су српске копнене јединице у контраофанзиви после величанствене Колубарске битке у новембру 1914. године очистиле земљу од окупатора и руски морнари се тријумфално враћају на Дунав и Саву. После тога је уз помоћ савезника ојачала и српска речна одбрана, а Григоренко са својом екипом наставља са заштитом речних граница Србије. У Дреновцу их је једне ноћи приликом постављања мине изненада напао непријатељ и потопио скелу, па су били приморани пливањем се вратити на српску обалу. У Шапцу су 29. децембра 1915. године поставили 9 мина. Своје успомене Григоренко завршава жаљењем што са собом није имао стручњаке за речну пловидбу и констатацијом да су без обзира на изузетно тешке околности и недостатак опреме, Аустријанцима приредили много горких тренутака. Поред тога, истиче да су Срби веома ценили улогу руске мисије уз не баш одушевљеност радом мисија других савезничких земаља. И истиче да су уз њих Срби стекли искуство у борби на рекама и да су заробили мноштво муниције од непријатеља (на пример противоклопне гранате које су у првим данима рата руски морнари у Србији могли само сањати). Енглески адмирал Трубриџ није могао а да не похвали делатност руских морнара у Србији па изражава своје “усхићење упорношћу и храброшћу коју је пројавила руска експедиција за време борби за Београд од 5 до 8. октобра 1915. године”. Све у свему, може се рећи да је захваљујући пре свега помоћи руских морнара у првој ратној години, (следеће године је усаглашена помоћ и садејство савезника), крајем 1914. године практично неутрализована моћна флота “Дунавске монархије” – њихови монитори су одбачени далеко узводно, а потпуно је прекинут дотад несметан транспорт Дунавом са војним теретима, из Аустрије и Немачке за Турску. Значај те чињенице да су Срби са својим савезницима (а пре свега уз помоћ руског поморског одреда на челу са Григоренком) у потпуности прекинули комуникацију Централних сила са Турском и Бугарском по Дунаву, до дан данас је потцењен од стране и српске и савезничке историографије. А већ од стране непријатеља стигло је признање изузетног геополитичког значаја те чињенице. Аустријски вице-адмирал Олаф Рихард Вулф у својим мемоарима је записао да су те акције руских морнара “онемогућиле да Дунавским воденим путем Централне силе достављају помоћ Турској”.[2] Та чињеница је имала крупан значај за развој војно-политичких околности на Балканском полуострву јер је Србија 1914. године успела да постане баријера на путу који је повезивао Централне силе са Блиским Истоком. Треба рећи да су касније, током 1915. године стигле у помоћ и друге савезничке морнаричке јединице, па је формално те године британски контра-адмирал Ернест Трубриџ преузео команду над морнаричким јединицама у Србији али су руски морнарички одреди сачували формалну самосталност у планирању и спровођењу својих акција. У поверљивом извештају Григоренка команданту експедиције за посебне намене Веселкину, пред другу његову евакуацију из Београда у јесен 1915. године, истиче се да је његов одред успешно евакуисан из Београда и 27. септембра стигао у Ћуприју у пуном саставу. “Сматрам својом дужношћу да кажем да су сви официри и нижи припадници мог одреда, за све време бомбардовања, својим радом тежили испуњењу поверених задатака и да у потпуности заслужују похвале и награде” – истакнуто је у последњем сачуваном извештају поручника фрегате Василија Аполоновича Григоренка из Србије. На личну иницијативу Цара који је био упознат са похвалом адмирала Трубриџа на рачун руске морнаричке експедиције, највишим указом Морнаричког ресора Руске Монархије № 104, од 10.02.1916. године, старији пуковник Григоренко награђен је Георгијевским орденом. Григоренко је рођен 1884. године у Николајеву у Херсонској области Новорусије (данас Украјина), упокојио се у Паризу 1973. године. Капетан II ранга Црноморске флоте, завршио Морски корпус. Учесник Првог светског рата, у Грађанском рату после “Крвавог Октобра” био је главни минер Црноморске флоте. Налазио се у саставу руске ескадриле у Бизерти (Тунис) од 1921. године, а у периоду 1921-1923 био је командир спасилачког брода руске ескадриле “Черномор”. У емиграцији живео прво у Југославији, потом у Француској, где је био члан Војно-морског историјског кружока у Паризу и члан Управе Општекадетске заједнице у Француској и члан Морског сабора у Француској. Носилац Карађорђевог ордена у Србији. [1] Ради се о самоходним минама (торпедима) система Роберта Вајтхеда које покреће у дејство компримирани ваздух у специјалном резервоару. Током Првог светског рата налазиле су у наоружању свих водећих поморских држава. [2] Вульф О.Р. Австро-Венгерская Дунайская флотилия в мировую войну 1914.1918 годов. СПб. 2004. С. 12. Наслов: Знаменити Руси у србској историји Издавач: Kolor Pres Страна: 232 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-83801-63-3

Sergej Jesenjin PesmeMeki povezIzdavač Izdavačko preduzeće RadEdicija Reč i misaoСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов1918:С. А. Јесењин, Исус-младенац. — ПетроградС. А. Јесењин, Плаветнило. — МоскваС. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Сеоски часослов. — МоскваС. А. Јесењин, Преображење. — Москва1920:С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Кључеви Марије. — МоскваС. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: ЗлакС. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: СкифыС. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы1921:С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — МоскваС. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти1922:С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота).С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: ЕљзевирС. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштвоС. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — БерлинS. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска)1923:С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов.Године 1924,С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с.С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: КругС. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник1925:С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски КавказС. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная РоссияС. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с.С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с.С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная РоссияМеђународнеС. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010Други о песникуН. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с.Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с.А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970.Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с.П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79.О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9.А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012.Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах)12/7

Sergej Jesenjin Komplet 1 - 5Tvrdi povez sa zaštitnim omotomOmoti zacepani ,samo knjige u dobrom stanjuСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов1918:С. А. Јесењин, Исус-младенац. — ПетроградС. А. Јесењин, Плаветнило. — МоскваС. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Сеоски часослов. — МоскваС. А. Јесењин, Преображење. — Москва1920:С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Кључеви Марије. — МоскваС. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: ЗлакС. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: СкифыС. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы1921:С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — МоскваС. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти1922:С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота).С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: ЕљзевирС. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштвоС. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — БерлинS. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска)1923:С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов.Године 1924,С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с.С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: КругС. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник1925:С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски КавказС. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная РоссияС. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с.С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с.С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная РоссияМеђународнеС. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010Други о песникуН. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с.Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с.А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970.Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с.П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79.О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9.А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012.Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль,10/3

Vladimir Ćorović Ilustrovana istorija Srba 1-6 komplet Politika-Narodna knjiga 2005 god.,tvrd povez,format 25×17 cm,ukupno 1099 strana,ilustrovano. sve knjige lepo očuvane. # Nevesta mora – Elizabet Gilbert Ni dana bez tebe – Džesika Brokmoul Kad se nemoguće desi – Džudi Blum Poslednje zbogom – Džejn Šemilt Stazom greha – Džil Aleksander Esbaum Zeleni smuti za savršen početak dana! – Dž. Dž. Smit Kad svi zaborave – Dženifer Diboa Dame biraju – Trejsi Ševalije Doba suše – Gabriela Babnik Istina u nama – Saša Arango Jedina na svetu – Rouan Kolman Melodija moje duše – Rajan Vinfild Na kraju duge – Kristina Bejker Klajn Noć karnevala – Hana Filding Od suza biseri – Darsi Čan Stvorena za ljubav – Saira Šah U tvojim snovima – Morgan Makarti Zaustavimo nasilje! – Endru Metjuz Zauvek s tobom – Dani Atkins Cvet strasti – Margo Bervin Daleka zvezda – Ana Velozo Istina o ljubavi – Debora Makinli Kurtizanin ljubavnik – Gabrijela Kim Ljubav nađe put – Nik i Kanae Vujičić Ljubavi, pronađi me – Grejem Simson Moje zlato spava – Lijan Morijarti Na vrhovima prstiju – Deana Kameron Nezaustavljiv – Nik Vujičić Prevari me ako smeš – Tes Simons Stihovi u pesku – Sara Šeridan Stranac u noći – Veronika Henri Sunce u njenoj kosi – Džumpa Lahiri Sve boje duge – Ivet Manesis Korporon Živeti slobodno II izdanje – Nik Vujičić Oproštaj za kraljicu – En O’Brajen Plamen dodira – Elena Šapiro Prilika za ples – Deana Kameron Seks i grad – Kendas Bušnel Trenutak sreće – Metju Kvik Devojka koju si voleo – A. R. Tori Dragulj moje krune – Nora Roberts Govor tela u ljubavi – Barbara i Alan Piz Kruna – Rufi Torp Kuća nemogućih ljubavi – Kristina Lopez Bario Noći u Veneciji – Roberta Rič Sakrij me od zaborava – Tarin Fišer Slatki ukus suza – Hafisa Hadži Tajanstvena zadovoljstva – Kejt Vilijams Zarobljeni snovi – Marina Nemat Strast u smrti – Dž. D. Rob(Nora Roberts) Duhovi prošlosti – Džodi Piko Iskra u tami – Rupert Tomson Stanica Jedanaest – Emili Sent Džon Mandel Leto u Italiji – Dejvid Makfarlan Samo ovu noć – Amanda Kvik Sve što sam želela – Lori Nelson Spilman U okovima nevere – Tes Simons Čekajući Dogoa – Mark B. Mils Mlađa – Pamela Redmond Satran Molitva za kraljicu – En O’Brajen Princ na belom konju – Džud Devero Sva lica izdaje – Harold Robins Crveni sultan – Reha Čamuroglu Led u plamenu – Nora Roberts Calendar girl Januar/Februar – Odri Karlan Calendar girl Jul/Avgust – Odri Karlan Calendar girl Maj/Jun – Odri Karlan Calendar girl Mart/April – Odri Karlan Calendar girl Novembar/Decembar – Odri Karlan Calendar girl Septembar/Oktobar – Odri Karlan Puštam te – Kler Makintoš Divljina – Šeril Strejd Do krajnjih granica – Nina Sadovski Hodnici vremena – Fredrik T. Olson Neka druga žena – Tamar Koen Nevine laži – Lijan Morijarti Ovde dolaze sanjari – Imbolo Mbue Princeza Sultana: Čuvaj moju tajnu – Džin Sason Sada ili nikada – Rebeka Dan Šalu na stranu – Nik Hornbi Trebalo je da znaš – Džin Hanf Korelic Ukradena sreća – Miranda Beverli-Vitmor Ukradena svetlost – Karen Onodžajfi Ukus osvete – Jusi Adler-Olsen Zvezda padalica – Stefani Kliford Čudesna potraga – Bruk Dejvis Dijeta 8 nedelja – Majkl Mozli Drska čednost – Nora Roberts Hiljadu i jedna noć – Hanan el Šejh Indijski začin na francuski način – Ričard Č. Morais Noćna ptica – Adam Bruks Ples u tami – Stejnar Bragji Pravila života – Kler Bidvel Smit Preljubnica mekog srca – Elajza Kenedi Skriveni uzdasi – Džasinda Vajlder U srcu obmane – Harold Robins Voli me – Dž. Kener Čuvari biblioteke – Glen Kuper Gorki mesec – Kolin Falkoner Možda nebo zna – Gijom Muso Ogledalo duše – Amanda Kvik Sjaj zvezda – Sidni Šeldon Slatka uteha – Asli E. Perker Uzmi me – Dž. Kener Sačuvaj ljubav – Ema Čejs Ne traži me – Ema Čejs Kao nijedna druga – Ema Čejs Knjiga o nama – Lisa Kari Sa tobom je sve moguće – Tom Mičel San – Mark Trevidic Carigradska proročica – Majkl Dejvid Lukas Skini mi zvezde – Karin Lamber Anđeo tame – Sidni Šeldon Careva balerina – Adrijen Šarp Devojka od papira – Gijom Muso Đavo nosi Pradu – Lorin Vajsberger Harun i More priča – Salman Ruždi Knjiga mrtvih duša – Glen Kuper I am Love – Žana Poliakov Kad otkuca ponoć – Eloiza Džejms Kao da smo jedno – Džasinda Vajlder Kćeri princeze Sultane (V) – Džin Sason Molitva moje majke – Nafisa Hadži Krvna veza – Sidni Šeldon Luda ljubav – Aleksandra Poter Moć podsvesti – nova tajna – Džozef Marfi Ništa nije večno – Sidni Šeldon Neverni princ – Nora Roberts Pakleni planovi – Sidni Šeldon Oslobodi me – Dž. Kener Ponoćne uspomene – Sidni Šeldon Sunce iza bedema – Džin Sason Sveti gresi – Nora Roberts Zato što te volim – Gijom Muso Vođa bez titule – Robin Šarma Lovemarks – Žana Poliakov Orijentalista – Tom Rajs Soulfood – Žana Poliakov Vetrenjače bogova – Sidni Šeldon Moj pas – Tanja Lučić Alhemija duše – Barbara de Anđelis Princeza Sultana: Neisplakane suze – Džin Sason Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. 2. Badiju, Alen, Pregled metapolitike, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. (Biblioteka Fronesis) 3. Bakić- Hayden, Milica,Varijacije na temu “Balkan”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 4. Birešev, Ana, Orionov vodič: otkrivanje dominacije u sociologiji Pjera Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 5. Birešev Ana, Drezgic Rada, Prodanovic Srdjan (prir.) Corruption and social development, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 6. Birešev Ana, Pudar Gazela, Bošković Dušan (prir.) Priroda, etika, politika: ekološke (pre)okupacije i (pre)orijentacije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju , 2012. (Biblioteka Disput) 7. Blagojević Mirko, Jablanov Maksimović Jelena, Bajović Tijana (prir.) (Post)sekularni obrt: religijske, moralne i društveno-političke vrednosti studenata u Srbiji, Institut za filozofiju društvenu teoriju, Konrad Adenauer Stiftung, 2013. (Biblioteka Disput) 8. Blagojević Mirko, Todorović Dragan (eds.) Orthodoxy from an empirical perspective, Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 9. Blagojević, Mirko, Religija i crkva u transformacijama društva sociološko-istorijska analiza religijske situacije u srpskocrnogorskom i ruskom (post)komunističkom društvu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 10. Bojanić Petar, Sibertin-Blanc Guillaume (eds.) De la terreur a l`extreme-violence, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 11. Bojanić Petar, Babić Jovan, Pudar Gazela (eds.) Europe in the emerging world order: searching for a new paradigm, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. (Biblioteka Conferentia) 12. Bojanić, Petar, Granica, znanje, žrtvovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 13. Bojanić, Petar (prir.) Politike tajne: tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodna biblioteka Srbije, 2007. 14. Bojanić, Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Bojanić Sanja, Ćeriman Jelena, Pavić Zentner Verica (prir.) Rod i obrazovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju 2014. 17. Bošković, Dušan, Estetika u okruženju: sporovi o marksističkoj estetici i književnoj kritici u srpsko-hrvatskoj periodici od 1944.do 1972. godine, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2003. (Biblioteka Fronesis) 1 18. Čavoški, Kosta, Ustav kao jemstvo slobode: ogledi o ustavu i ustavnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1995. (Biblioteka Fronesis) 19. Cvetković, Vladimir (prir.) (Re)konstrukcija institucija: godinu dana tranzicije u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2002. (Biblioteka Disput) 20. Đerić, Gordana, Pr(a)vo lice množine: kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 21. Đerić, Gordana, Prošlost u sadašnjosti: prilozi prenosu sećanja kroz vreme, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 22. Đerić,Gordana, Intima javnosti: okviri predstavljanja, narativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upečatljivim događajima tokom razgradnje bivše Jugoslavije: štampa, TV, film, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 23. Dobrijević Aleksandar, Mladenović Ivan, (prir.) Razlozi i noramativnost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Pasaž) 24. Dobrijević, Aleksandar, Ka adekvatnoj moralnoj teoriji: normativna etika Ričarda M. Hera, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 25. Drezgić Rada, Duhaček Daša,Vasiljević Jelena (prir.) Ekofeminizam: nova politička odgovornost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 26. Drezgić Rada, Radinković Željko, Krstić Predrag (prir.) Horizont bioetike: moral u doba tehničke reprodukcije života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 27. Drezgić, Rada, “Bela kuga” među “Srbima”: o naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. (Biblioteka Fronesis) 28. Đurić, Jelena, Antropološka teorija i društvena praksa : na tragu istraživačkog iskustva Zagorke Golubović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Zasluga) Fronesis) 31. Gligorov, Vladimir, Gledišta i sporovi o industrijalizaciji u socijalizmu, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. (Biblioteka Disput) 33. Hirsch Alfred, Bojanić Petar, Radinković Željko (prir.) Vertrauen und Transparenz – für ein neues Europa, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 34. Imširović, Jelka, Od staljinizma da samoupravnog nacionalizma, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1991. 35. Jakšić, Božidar, Umetnost preživljavanja: gde i kako žive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2005. (Biblioteka Disput) 2 36. Jarić, Isidora (prir.) Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na beogradskom univerzitetu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 37. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 1, Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 38. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 2, Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 39. Jocković, Miroslav, Veštačka inteligencija, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1994. 40. Jovanov, Rastko, Hegelovo pravo naroda: istoričnost i granice prava, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 41. Jovanović, Đokica, Sunovrat u zajednicu: politička stvarnost jugoslovenskog društva i stil života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, 1995. 42. Koštunica, Vojislav, Ugrožena sloboda: političke i pravne rasprave, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2002. (Biblioteka Fronesis) 43. Krstić, Predrag, O čemu govorimo kad govorimo o…psovanju, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka o čemu govorimo kad govorimo o…) 44. Krstić, Predrag, Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 45. Krstić, Predrag, Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. 46. Krstić, Predrag, Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 47. Krstić, Predrag, Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, , Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 48. Lay Vladimir (prir.), Društveni pokreti i politički sistem u Poljskoj: (1956-1981), Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1985. 49. Milidrag, Predrag, “Poput slika stvari”: temelji Dekartove metafizičke teorije ideja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 50. Milidrag, Predrag, Samosvest i moć: Dekartov Bog kao causa sui, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Okean, 2006. 51. Milisavljević Vladimir, Blanc Guillaume Sibertin (eds.) Deleuze et la violance, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, EuroPhilosophie, 2012. 52. Milisavljević Vladimir, Mladenović Ivan (prir.) Tomas Hobs – utemeljenje moderne filozofije politike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 53. Miščević, Nenad, Sva lica filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Zasluga) 54. Mladenović, Ivan, Institucionalna realnost i Pravda, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 3 55. Mladenović, Ivan, Racionalni izbor i demokratija, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 56. Molnar, Aleksandar, Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine?: O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007., Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 57. Molnar, Aleksandar, Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi: 5, Rat Od kulta Votana do holokausta, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2006. 58. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 1, Igra svetlosti u razumu 18. veka, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 59. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 2, Aporije prosvećenog apsolutizma Fridriha II, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 60. Naumović, Slobodan, Upotreba tradicije u političkom i javnom životu Srbije na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 61. Nemanjić Miloš, Spasić Ivana (prir.) Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2006. (Biblioteka Disput) 62. Obrenović, Zoran, Srbija i novi poredak, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 63. Oklobdžija, Mirjana, Revolucija između slobode i diktature, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1986. 64. Petrović-Trifunović Tamara, Bojanić Sanja, Pudar Draško Gazela (eds.) Mind the Gap(s): family, socialization and gender, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 65. Radinković, Željko, Narativna modifikacija Hajdegerove fenomenologija, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 66. Radojičić, Mirjana (prir.) Svetozar Stojanović: ličnost i delo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2015. (Biblioteka Zasluga) 67. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) New perspectives on bioethics, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 68. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) The state and state building: theory and practice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 69. Rakić Vojin, Drezgić Rada, Mladenović Ivan (prir.) Bioetika, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. 70. Savić, Mile (prir.) Integracija i tradicija: Integration and tradition, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 72. Sládeček, Michal, Pravila i kontekst upotrebe: teme i tumačenja Vitgenštajnove filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 73. Sládeček, Michal, Politička zajednica: koncepcija političke zajednice u liberalno-komunitarnom sporu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić , 2008. (Biblioteka Fronesis) 4 74. Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies, Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe, Institute for Philosophy and Social Theory, 2012. 75. Spasić Ivana, Subotić Milan (prir.) Revolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 76. Spasić Ivana, Subotić Milan (eds.) Revolution and order: Serbia after october 2000, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 77. Spasić, Ivana, Značenja susreta: Goffmanova sociologija interakcije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 78. Stojanović, Svetozar, Od marksizma do etatizma sa ljudskim licem, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1988. 79. Stojanović, Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995. (Biblioteka Fronesis) 80. Stupar, Milorad, Filozofija politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 81. Subotić, Milan, Na drugi pogled, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 82. Subotić, Milan, Sricanje slobode, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 83. Tadić, Ljubomir, Retorika: uvod u veštinu besedništva “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995 Čovek koji je gledao žene – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Bornova dominacija – Robert Ladlam Alibi – Lisa Lac Čovek koji nije bio tamo – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Baklja u noći – Saba Tahir Devojka iz Bruklina – Gijom Muso Bio jednom jedan dečak – Kit Stjuart Central park – Gijom Muso Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije – Karen Li Strit Dok smo bili živi – Rut Ver Ko je Alisa? – T. R. Ričmond Kraljevska prevara – Stiv Beri Džefersonov ključ – Stiv Beri Kad kažemo zbogom – Dženi Eškroft Miris ljubavi – Kolin Falkoner Na crvenom tepihu – Rouzi Nikson Kratak rez – Sandra Braun Maska za Dimitriosa – Erik Ambler Narukvica uspomena – Vajola Šipman Paklena odaja – Stiv Beri Noć mi te uzima – Donato Karizi Poslednji dani noći – Grejam Mur Obećaj mi zauvek – Džasinda Vajlder Pod budnim okom – Bari Ajzler U drugom životu – Stiven Votson Šta donosi sutra – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U zalivu ruža – Debi Makomber Vrt nade – Hulija Navaro Zabludeli sin – Danijela Stil Svet koji je trebalo da imamo – Ejlan Mastaj Zbogom, prošlosti – Debi Makomber Ako sutra ne postoji – Gijom Muso Mavrov poslednji uzdah – Salman Ruždi U opasnim godinama – Keli Kiloren Bensajmon Zaustavi vreme za nas – Keti Kan Dečak od stakla – Donato Karizi Devojka koja je pobedila ISIS – Farida Abas i Andrea Hofman Draguljareva kći – Refik Halid Karaj Epitaf za špijuna – Erik Ambler Haremske suze – Roberta Rič Iluzionista – Alis La Plant Nebo pada – Sidni Šeldon Očajne vojvotkinje – Eloiza Džejms Oluja strasti – Amanda Kvik Pesak vremena – Sidni Šeldon Poljubac iz Pariza – Aleksandra Poter Posle tebe – Džodžo Mojes Pripadaš meni – Džasinda Vajlder Sutra i zauvek – Nora Roberts Sutra je novi dan – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U pravom trenutku – Lusi Robinson Ema – Džejn Ostin Ne oklevaj ni tren – Džodžo Mojes Orkanski visovi – Emili Bronte Spoznajte svoju sudbinu – Robin Šarma Treća alternativa – Stiven Kavi U jednom trenu – Gijom Muso Vladar iz senke – Donato Karizi Zamka za snove – Stiven King Kristalni vrtovi – Amanda Kvik Smrt bez imena – Santjago Nazarijan Pod tuđim uticajem – Džejn Ostin Biblioteka mrtvih – Glen Kuper Dragulj Indije – Talasa Ali Druga strana ponoći – Sidni Šeldon Gnev Anđela – Sidni Šeldon Gordost i predrasuda – Džejn Ostin Gospodar igre – Sidni Šeldon Kako bih bez tebe – Gijom Muso Kći pustinje – Talasa Ali Lovac na duše – Donato Karizi Ostani kraj mene – Gijom Muso Posle tame – Sidni Šeldon Potraga – Nora Roberts Prosjak pred vratima – Talasa Ali Razum i osećajnost – Džejn Ostin Samo budi ovde – Gijom Muso Šaptač – Donato Karizi Sedam godina kasnije – Gijom Muso Vrati mi se – Gijom Muso Zavet ljubavi – Amanda Kvik Zov anđela – Gijom Muso Dvanaesti uvid – Džejms Redfild Jedanaesti uvid – Džejms Redfild Mostovi okruga Medison – Robert Džejms Voler Pričaj mi o ljubavi TP – Eliza Valmorbida Staljinova ljubavnica – Marek Halter Dok nisam srela tebe – Džodžo Mojes Korisnici, teme istraivanja i korieni fondovi 19992003, knj. 3, priredio Dimitrije Spasojevi, Beograd, 2008. , , 1945, , 2008. , , , 2010.Tito misao, re i delo, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1980. Ustavni razvoj socijalistike Jugoslavije, autor Gojko Malovi, Beograd, 1981. Jugoslavija 1941, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1981. Trideset pet godina Narodne Republike Maarske, Beograd, 1981.Jugoslavija 19421943, autori Gojko Malovi, Boidar Bojovi, Beograd, 1983. Zhou Enlai , 35- , , 1984. Ujedinjenje jugoslovenskih naroda od ideje do stvaranja drave 1918, autori Boidar Bojovi, Gojko Malovi, Beograd, 1988. , , , 1995. 33, 19181992, , , , 2008. 19182006, , , 2010.Bilten, br. 1, Beograd, 1980.Bilten, br. 2, Beograd, 1981.Bilten, br. 34, Beograd, 1982.Bilten, br. 56, Beograd, 1983.Bilten, br. 7, Beograd, 1985.Bilten, br. 89, Beograd, 1986., . 1, , 2000. , . 2, , 2001. , . 3, , 2002., . 12, , 2003., . 1, , 2004., . 2, , 2004., . 12, , 2005., . 12, , 2006., . 12, , 2007., . 12, , 2008., . 12, , 2009.Tito Churcill, strogo tajno, priredio Duan Biber, BeogradZagreb, 1981. Ljubia Kora, Organizacija federacije u socijalistikoj Jugoslaviji 19431978, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslavenske vlade u izbjeglitvu 19411943, dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 19431945, dokumenti, priredio Branko Petranovi, Beograd Zagreb, 1981. Kosanovi N. Sava, Jugoslavija je bila osuena na smrt, Zagreb Beograd, 1984. Jugoslavija i Ujedinjeni narodi 19411945, priredili Slobodan Neovi, Branko Petranovi, Beograd, 1985. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, godinji izvetaji Britanskog poslanstva u Beogradu 19211941, knj. 13, priredio ivko Avramovski, BeogradZagreb, 19861996. 1917. , , , , , 1991. 19301941, , , , 1991.uti, Nikola, Kraljevina Jugoslavija i Vatikan odnos jugoslovenske drave i Rimske crkve 19181935, Beograd, 1994. Privredna politika Vlade FNRJ, zapisnici Privrednog saveta Vlade FNRJ 19441953, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Bogdan Leki, Beograd, 1995. Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 7. jul 1948), priredio Branko Petranovi, Beograd, 1995. Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (19411945), priredio Branko Vukovi, knj. 2223, Beograd, 1996. , , , , , 1996. Dokumenti istorije Jugoslavije, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa iz Drugog svetskog rata, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Jovan P. Popovi, Beograd, 19962000. , , , . 112, , sednice Izvrnog komiteta CK SKJ odrane 1416. marta 1962. godine, priredio Miodrag Zeevi, Beograd, 1998. , . 12, , , , 19981999. etvrta sednica CK SKJ Brionski plenum, stenografske beleke, priredio Jovan P. Popovi, Beograd, 1999. 19291931, , , , , 2002. , , I (19302003), , 2003. 19411945, , , , 2004. Velike sile i male drave u hladnom ratu 19451955, sluaj Jugoslavije, zbornik radova, urednik Ljubodrag Dimi, Beograd, 2005. , ( ) 1930. , . 1, , , , 2005. 1931. , . 2, , , , 2007. , , , , 2007. 1932. , . 3, , , 2008. 1933. , . 4, , , , 2009. 19451952, , . 12, , . , , , 2009.Arhiv Jugoslavije vodi za korisnike arhivske grae, Beograd, 1985. Leki, Bogdan, Arhivski izvori za istoriju socijalistike Jugoslavije 19431953, Beograd, 1987.Zatita arhivske grae Federacije, priredio Bogdan Leki, Beograd, 1988. Kancelarijsko poslovanje saveznih organa i organizacija, materijali sa savetovanja i propisi, priredili Bogdan Leki, Olga Giler, Beograd, 1990. Sprovoenje Uredbe o posebnim merama zatite registraturskog materijala i arhivske grae Federacije, materijal sa savetovanja, priredio Momilo Anelkovi, Beograd, 1990. 19501995, , , 1995. Indeks sadraja informativnih sredstava sreenih i obraenih fondova i zbirki Arhiva Jugoslavije, knj. 12, Beograd, 1995.Milosavljevi, Mirjana, Bibliografija Arhiva Jugoslavije, Beograd, Beograd, 1996. , , , , , 1999. , , 19441948, , , 1999. Srndovi, Suzana, Katalog tampane grae u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije, knj. 1, Beograd, 1999. , , , , , , Caj na Zamaleku / NULL Miljkovic, Boris Geopoetika, Beograd 106786 Cajevi Marsa / Noci / NULL Pistalo, Vladimir Agora, Zrenjanin 101924* Camera obscura / NULL Milasinovic, Goran Stubovi kulture, Beograd 104518 Camil Sijaric kao pripovjedac / NULL Kovac, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103588 Car Uros / NULL Stevanovic, Miladin Knjiga Komerc, Beograd 107750 Cardak ni na nebu ni na zemlji / Dela Stanislava Vinavera, Knj. 3 Vinaver, Stanislav Sluzbeni glasnik, Beograd 106041 Carigrad / Price sa Bosfora Radic, RadivojEvoluta, Beograd 104397 Carigradski drum / NULL Ilic, Nenad Plato, Beograd 102950* Carigradski patrijarsi i carevi makedonske dinastije / NULL Stankovic, Vlada Vizantoloski institut, Beograd 105711 Carobna suma / NULL Copic, Branko Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104986 Carobnjak. Zivot i vreme Nikole Tesle / Biografija jednog genija Sajfer, Mark Dz. Stylos, Novi Sad 108941 Carolija / NULL Bazdulj, Muharem Bulevar, Novi Sad 103329 Carski mauzoleji i konsekrativni spomenici u Felix Romuliani / Imperial Mausolea and Consecration Memorials in F. Romuliana Srejovic, Dragoslav Vasic, Cedomir Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101885 Carski rez / i druge price Pavic, Milorad Dereta, Beograd 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Milosevic, Nikola Filip Visnjic, Beograd 107416 Carstvo granicnog / NULL Milnovic, Vasilije Sluzbeni glasnik, Beograd 107632 Cas anatomije / NULL Kis, Danilo Arhipelag, Beograd 103727 Cas anatomije / Sabrana dela I-XV Kis, Danilo Prosveta, Beograd 100563* Cas Lobotomije / NULL Jovanov, Svetislav Clio, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106869 Cas opisa casopisa IV / Srpska saljiva periodika Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107942 Cas opisa casopisa VI / Zanrovi u srpskoj saljivoj periodoco Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 103584 Casablanca / Prolecna ljubavna prica Bjelica, IsidoraKnjiga Komerc, Beograd 104999 Casna dokolica / Trifunovic, Stylos, Novi Sad Izabrane pesme Dusko Zubac, Pero 107437 Casopis javnost – 1980 / NULL Cosic Vukic, Ana Sluzbeni glasnik, Beograd 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Matovic, Vesna Nedic, Marko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928-1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Barac, Stanislava Matovic, Vesna Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107323 Casovi radosti / NULL Matijevic, Vladan Agora, Zrenjanin 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Maticki, Miodrag Cigoja, Beograd 107649 Cekajuci kapitalizam / Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji Lazic, Mladen Sluzbeni glasnik, Beograd 104710 Cekajuci Spasovdan / NULL Crkvenjakov, Aleksandar Zarko Albulj, Beograd 104831 Cekic tautologije: / pregled novih vrsta tehnicke inteligencije u poeziji SFRJ Bozovic, Gojko Despotov, Vojislav Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104910 Cele kula i Cegar / NULL Petrovic, Vesna Subotic, Vojislav Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Maksimovic, Desanka Sluzbeni glasnik, Beograd 101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I- XVII / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Knj. 17 / Bibliografija Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105398 Celokupna dela Svetozata Markovica, Knj 17 / NULL Lukic, Radomir Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107862 Central Balkans between Greek and Celtic World / Kale – Krsevica 2001- 2011 Cvjeticanin, Tatjana Narodni muzej, Beograd 109099 Centri srpske kulture XVIII veka / Kijev – Budim – Venecija Fin, Monika Koprivsek, Kristina Akademska knjiga, Novi Sad 106771 Cerka / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 103424 Cesko-srpske arhitektonske veze 1918- 1941 / NULL Damljanovic, T. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Djukanovic, Vlado Kacnik, Emilija Mirkovic, Dragutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109050 Cestoskok / Antologija bezobraznih narodnik prica Zlatkovic, Ivan Laguna, Beograd 105168 Cetiri intervjua: intervjui predsednika republike Srbije / i predsednika Demokratske stranke Borisa Tadica Filimonovic, Milica Nova Evropa, Beograd 100072* Cetiri male zene / NULL Jokic-Kaspar, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 106826 Cetiri price do kraja / NULL Zivkovic, Zoran Admiral Books, Beograd 107998 Cetiri slike srpske apokalipse / NULL Arandjelovic, Goran Laguna, Beograd 105766 Cetrdeset dve izabrane pesme / NULL Radovic, Borislav RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 100456 Cetres cuda / NULL Jovetic, Rastko Narodna Knjiga, Beograd 108432 Cetrnaesti vojvoda i devet baba / NULL Antic, CedomirEvoluta, Beograd 107975 Cetvrtasto mesto / NULL Tesin, Srdjan V. Arhipelag, Beograd 107777 Ceznje / NULL Spiridonovic Savic, Jela Sluzbeni glasnik, Beograd 108390 Chellenges of the 21th Century and the Region / Zbornik Dimitrijevic, Dusko Ladjevac, Ivona Institut za medjunarodnu polit, Beograd 100815* Chilandar / NULL Petkovic, Sreten Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100055* Chilandar monastery / NULL Subotic, GojkoSrpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 100582 Cigansko groblje / NULL Pavlovic, Zivojin RAD, Beograd 107326 Cilibar, med, oskorusa / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 106934 Cim prezivim ovaj roman / NULL Djurdjevic, Mirjana Agora, Zrenjanin 103363 Cink / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 107808 Cirkus Drainac / Cirkus zivota u kome sam vratolimije izvodio Jesic, Nedeljko Sluzbeni glasnik, Beograd 103969 Cirkus Drainac / Sabrana dela, Tom 9 Drainac, Rade Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107566 Citadela / NULL Bjelogrlic, Aleksandar Agora, Zrenjanin 104490 Citajuci Vasu knjigu / NULL Jovanovic Djordjevic, Dejana Mali Nemo, Pancevo 109245 Citanja i pitanja / NULL Klajn, Ivan Dosije, Beograd 105410 Citanja neizvesnosti / Ogledi iz komparatistike Popov, Jovan Svetovi, Novi Sad 106804 Citanje Dostojevskog / Samoubistvo Kabic, Danilo Akademska knjiga, Novi Sad 107073 Citanje gradova / NULL Vuckovic, Radovan Sluzbeni glasnik, Beograd 107444 Citanje prorocanstva / Izreceno i proreceno Demic, Mirko Jovanovic, Bojan Sluzbeni glasnik, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106533 Citanje savremene proze / NULL Milasinovic, Svetlana Mali Nemo, Pancevo 105020 Citanje slika / NULL Simovic, Ljubomir Stubovi kulture, Beograd 101931 Citanje vode / srpske price o ribolovu Pantic, MihajloStubovi kulture, Beograd 107813 Civot bezumlja / NULL Kostic Selem, Milica Stefanovic, Mirjana D. Sluzbeni glasnik, Beograd 108593 Cizmasi / NULL Mihailovic, Dragoslav Laguna, Beograd 103873 Clanci / Izabrana dela, Knj. 2 Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103887 Clanci / Izabrana dela, Knj. 6 Pupin, Mihajlo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104138 Clanci – studije / Sabrana dela, Knj. 10 Petrovic Alas, Mihailo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103879 Colorado Springs notes / NULL Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108084 Compehensive Dictionary of Law English-Serbian / Veliki pravni recnik englesko- srpski Vukicevic, Branko D. P. Autor, Beograd 105938* Condition of the Cultural and National Heritage in the / Balkan Region, Vol 1 (Conference in Kladovo 23-27 Oct. 2006) Popovic Zivancevic, Mila Narodni muzej, Beograd 107723 Constantine the Great and Edict of Milan 313 / NULL Boric Breskovic, Bojana Popovic, Ivana Narodni muzej, Beograd 106911 Constantine ́s Crossing / NULL Stojiljkovic, Dejan Geopoetika, Beograd 106344 Consul u Beogradu / NULL Cosic, Bora Prosveta, Beograd 108136 Conversation With Goya / Bridges / Signs by the Roadside Andric, Ivo Dereta, Beograd 105706 Corava strana / NULL Markovic, Radovan Beli Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104905* Corpus vasorum antiquorum / NULL Popovic, Ljubisa Narodni muzej, Beograd 102159 Covek i njegov identitet / NULL Jerotic, Vladeta Ars Libri, Beograd 103083 Covek i voda / NULL Grupa, Autora Etnografski muzej, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 103209 Covek ideja i akcije / NULL Piljevic, Djordje O. Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106540 Covek iz kuce na bregu / NULL Adasevic, Borivoje Stubovi kulture, Beograd 100074 Covek koga je trebalo ubiti / Politicki krimic sa epilogom Petrovic, Nenad Stubovi kulture, Beograd 100793 Covek koji je ziveo u snovima / NULL Petkovic, Radoslav Stubovi kulture, Beograd 105030 Covek od pepela / NULL Ivanji, Ivan Stubovi kulture, Beograd 107337 Covek u zargonu: Semanticko-derivaciona analiza / zargonizama sa arhisemom covek Knezevic, Zorica Alma, Beograd 109079 Covjek koga su voljeli andjeli / NULL Ognjenovic, Vujica Agora, Zrenjanin 104708 Crkolez – crtezi fresaka / NULL Petrovic, RadeRepublicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108087 Crkva brvnara u Selevcu / NULL Cunjak, Mladjan Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo 103426 Crkva pokrova presvete Bogorodice / NULL Prodanovic Rankovic, I. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104232 Crkva Sv. Georgija u Smederevu / NULL Cunjak, Mladjan Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo 106094* Crkva svetog Jovana Pretece u Crkolezu / NULL Rakic, Zoran Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108618 Crkva Svetog Nikole u Nikoljcu / NULL Pejic, Svetlana Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104187* Crkva svetog Nikole u Stanicenju / The Church Popovic, Marko Arheoloski institut, Beograd of St. Nicholas in Stanicenje 108079 Crkva Vavedenja Bogorodice u Lipljanu / NULL Davidov Temerinski, Aleksandra Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105438 Crkve i manastiri SCG / NULL Verlag, MerkurMerkur-SV, Beograd 103578 Crkvena organizacija u srpskim zemljama / (Rani srednji vek) Zivkovic, TiborZavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108976 Crna Gora i Moravica / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, obicaji. Knj. 29 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 106281 Crna Gora i Rusija u vrijeme aneksione krize 1908-1909 / NULL Radusinovic, Milorad Svet knjige, Beograd 102369 Crna Gora i srpsko pitanje / NULL Komatina, Milija Zavet, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Marjanovic, Momir Prosveta, Beograd 105505 Crna Gora od XVIII veka do 1913. godine / istorijska karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 104062 Crna Gora pre i posle ujedinjenja / NULL Djonovic, Nikola Politika, Beograd 101551* Crna Knjiga / NULL Corovic, Vladimir Dosije, Beograd 108476 Crna knjiga: Cenzura u Srbiji 1945-2015 / NULL Lopusina, Marko Prometej, Novi Sad 107298 Crna kutija / NULL Bajac, Vladislav Arhipelag, Beograd 101877 Crna macka u levom tunelu / NULL Lukic, Dragan Interpres, Beograd 107670 Crna Reka / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, 0bicaji. Knj. 22 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 108114 Crna ruka / Licnosti i dogadjaji u Srbijji od prevrata 1903. do Solun Kazimirovic, Vasa Prometej, Novi Sad 106529 Crnac u beloj kosulji / NULL Pavkovic, Vasa Prosveta, Beograd 105469 Crnci u Firenci / NULL Rudan, Vedrana Rende, Beograd 104455 Crne cipele / NULL Oltvanji, Oto B92, Beograd 105952 Crne curke / Druga knjiga crnih curaka / NULL Zuric, Vule Fabrika knjiga, Beograd 100075* Crni dani Rake Drainca / Srbija na jugu ili kako se pravi istorija Ivanovic, Ivan Stubovi kulture, Beograd 104084* Crnjanski – prolegomena za patografiju / NULL Berber, Stojan Zaduzbina Andrejevic, Beograd 101690* Crnjanski i Ducic izmedju dva sveta / NULL Popovic, Milenko Draganic, Beograd 100365 Crnjanski i mefistofel / o skrivenoj figuri Romana o Londonu Lompar, Milo Nolit, Beograd 107399 Crnjanski, megalopolis / NULL Vladusic, Slobodan Sluzbeni glasnik, Beograd 102132 Crno sunce / NULL Begenisic, Milivoje Gutenbergova galaksija, Beograd 105749 Crno telo / NULL Barna, Laura Dereta, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Matijevic, Vladan Sluzbeni glasnik, Beograd Vucinic, Srdjan 105475 Crnogorsko primorje / turisticka karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 100766 Crnogorsko srpstvo zbiljskih Srba / NULL Kovijanic, Dragutin Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 105331 Crta za sabiranje / NULL Nikolic, Danilo Narodna Knjiga, Beograd 106542 Crtez na dlanu / NULL Dugalic, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 100076* Crvena marama, sva od svile / NULL Prodanovic, Mileta Stubovi kulture, Beograd 103408 Crvene price / NULL Zivkovic, MilosCigoja, Beograd 104809 Crvene vestice / NULL Tirnanic, Bogdan Narodna Knjiga, Beograd 100638 Crveni krug / NULL Atanasijevic, Sonja RAD, Beograd 102322 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Stylos, Novi Sad 106045 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 102943 Crveni Pjero i druge novele / NULL Krakov, Stanislav Filip Visnjic, Beograd 108699 Crveni presek / NULL Barna, Laura Sluzbeni glasnik, Beograd 109159 Crveni tepih / NULL Dangubic, Ratko Arhipelag, Beograd 102765 Crveno i belo / (srpsko- keltske paralele) Kuic, Ranka Glas srpski, Banja Luka 104237 Crveno i plavo / NULL Mihailovic, Dragoslav NIN, Beograd 101411* Cubrilovici 1914. i kasnije / NULL Ekmecic, Milorad Balkanoloski institut, Beograd 103787 Cudesna hronika noci / NULL Karadzic, Radovan Igam, Beograd 102516 Cudi naseg filma / NULL Colic, Milutin Prometej, Novi Sad 104426 Cudne stvari / NULL Petkovic, Sreten RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107859 Cudo jezika / Razgovori sa lingvistima Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108443 Cup komitskog vojvode / NULL Savic, Milisav Dereta, Beograd 104488 Cuprija nad svetom / Leskovac Radovic, Dragan Mali Nemo, Pancevo 109077 Cutanja iz gore / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 100245 Cuvar adrese / NULL Kapor, Momo Knjiga Komerc, Beograd 108937 Cuvar vatre / NULL Manojlovic, Dejan Laguna, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104690 Cuvari bengalske vatre / Zivot i smrt u srpskom postkomunizmu 2 Pancic, Teofil XX vek, Beograd 101994 Cuvari kazacke ivice / NULL Arsic, Ljubica B92, Beograd 108435 Cuvari svetinje / NULL Djurdjevic, Mirjana Evoluta, Beograd 108181 Cuvari tradicije / Razgovori sa istrazivacima i tumacima proslosti Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 107271 Cvarcic / NULL Savic, Milisav Ariadna, Beograd 106708 Cvat lipe na Balkanu / NULL Kuic, Gordana Alnari, Beograd 102313 Cvetnik / NULL Velimirovic, Vladika Nikolaj Evro, Beograd 105577 Cvetovi i gusari / NULL Tartalja, GvidoBookland, Beograd 104497 Cvetovi sna / NULL Veljkovic, Sasa Mali Nemo, Pancevo Macini, Djuzepe 105161 Slovenska pisma / NULL Platoneum, Novi Sad Macura, Milos 100010* Bitoljsko-prilepska kotlina / Antropogeografska proucavanja Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101737* Drustvene nauke o Srbima u Madjarskoj / Zbornik radova sa okruglog stola odrzanog 6-8 dec. 1998 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 103010 Naselja i stanovnistvo oblasti Brankovica 1455.godine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Madzar, Ljubomir 100436 Politicki uzroci siromastva / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Madzarevic, Gradimir 105458* Mediala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106043 Sejka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Magarasevic, Mirko 109057 Antologija srpske erotske poezije / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 107229 Evropski pesnici / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 109096 I nova turska pisma / Putopisi Akademska knjiga, Novi Sad 107088 Jovan Hristic, izbliza / Portret knjizevnog prijatelja Sluzbeni glasnik, Beograd 108245 Srpska kriticka poezija / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 108251 Tragom Crnjanskog / NULL Akademska knjiga, Novi Sad Magazinovic, Maga100564* Moj zivot / NULL Clio, Beograd Mahmutcehajic, Rusmir 108613 Andricevstvo / Protiv etike sjecanja Clio, Beograd Majdanac, Boro 108307 Pozoriste u okupiranoj Srbiji / NULL Altera, Beograd Majenova, Marija Renata 106609 Teorijska poetika / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Majer, Stiven 107626 Sacuvati mir u Bosni: Mitovi, izazovi, sanse / Zbornik Cigoja, Beograd Mak, Dejan 104558 Pariska menazerija / NULLKnjizevna opstina Vrsac, Vrsac Makgauan, Kris 106918 Paleontologija / NULL Kreativni centar, Beograd Mako, Vladimir 107201* The Art of Harmony: Principles of / of Measuring and Proportioning in Byzantine Wall Painting Orion Art, Beograd Maksimovic, Desanka 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 101668 Izabrane pesme Desanke Maksimovic / NULL Draganic, Beograd 101977 Nebeski razboj / NULL Interpres, Beograd 107314 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 101617* Sabrane pesme Desanke Maksimovic 1-8 / NULL Draganic, Beograd 104664 Vilina kci / NULL Bookland, Beograd Maksimovic, Goran 105789* Iskustvo i dozivljaj / NULL Filip Visnjic, Beograd 104363 Nikad nije vito tvoje telo / antologija ljubavne lirike srpskog romantizma Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103634 Roman bez romana / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 104531 Sabrane komedije Branislava Nusica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103636 Zalostna pozorja, Knjiga prva / Nevinost. Smrt Stefana Decanskog i dr. Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac Maksimovic, Jovan105056 Muski kuvar / NULL Dereta, Beograd Maksimovic, Ljubomir 102587* Grad u Vizantiji / Ogledi o drustvu poznovizantijskog doba Plato, Beograd 107835 Ogledi o politickoj moci u Vizantiji / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103705* Srpski nomici / Nomiks in Medieval Serbia Vizantoloski institut, Beograd 100863* Treca jugoslovenska konferencija vizantologa / Krusevac, 10-13 maj, 2000 Vizantoloski institut, Beograd 100182* Uspon vojnog plemstva u Vizantiji XI veka / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105673* Vizantijski izvori za isrtoriju naroda Jugoslavije III / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105671* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105672* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105674* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106668* Vizantijski svet i Srbi / NULL Istorijski institut, Beograd 107873 Vizantijski svet na Balkanu / Byzantine World in the Balkans Vizantoloski institut, Beograd 100183* Zbornik radova vizantoloskog instituta 38 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 102949* Zbornik radova vizantoloskog instituta 39 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106099* Zbornik radova vizantoloskog instituta 40 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 103783* Zbornik radova vizantoloskog instituta 41 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104511* Zbornik radova vizantoloskog instituta 42 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104948* Zbornik radova vizantoloskog instituta 43 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105939* Zbornik radova vizantoloskog instituta Vizantoloski institut, Beograd 44,1-2 / NULL 106286* Zbornik radova Vizantoloskog instituta 45 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106849 Zbornik radova vizantoloskog instituta 46 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108872 zbornik radova vizantoloskog instituta 49 (2012) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108877 zbornik radova vizantoloskog instituta 51 (2014) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108879 zbornik radova vizantoloskog instituta 52 (2015) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108871 Zbornik radova vizantoloskog instituta 53 (2016) / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Mihailo 106622 Mali bukvar za veliku decu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Miroslav 104575* Bas svasta / Sabrani spisi Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Vladimir 109282 Zakovana vrata / Srbi i balkanski muslimani Ukronija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Maksimovic, Vojislav 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd Makuljevic, Nenad 105354* Privatni zivot kod Srba u devetnaestom veku / NULL Clio, Beograd 105593* Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Malavrazic, Djordje106215 Sezdeset osma – licne istorije: 80 svedocenja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldini, Slobodan 107644 Leksikon arhitekture i umetnickog zanatstva / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldzijeva, Vjara 106850 Juznoslovenski jezici: gramaticke strukture i funkcije / NULL Beogradska knjiga, Beograd Male, Alber 100562* Dnevnik sa srpskog dvora 1892 – 1894 / NULL Clio, Beograd Malesevic, Miroslava 106121 Zensko – etnografski aspekti drustvenog polozaja zene u Srbi / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Malesevic, Sinisa 104274 Ideologija, legitimnost i nova drzava / NULL Fabrika knjiga, Beograd Malisic, Vesna 104092 Zoran Djindjic – san o Srbiji / NULL Cigoja, Beograd Malovic, Nikola 108015 Jedro nade / NULL Laguna, Beograd 106442 Lutajuci Bokelj / NULL Laguna, Beograd Mamula, Milanka 108576 Rijaliti roman / Jednogodisnja SMS biografija 16.X 2008 – 16. X 2009 Narodna Knjiga, Beograd Mancic, 106874 Prevod i kritika / NULL Institut za Aleksandra knjizevnost i umetnost, Beograd 107390 Uvod u fantasticnu knjizevnost / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mancic Milic, Aleksandra 102058 Preverzije / Ogledi o spanskim prevodima iz srpske knjizevnosti RAD, Beograd Mandic, Bozidar 108697 Pertle / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mandic, Igor 104238 Izmedju dv(ij)e vatre 1996- 1999 / NULL NIN, Beograd 107397 Kaj ste pisali, bre? / Sta ste napisali, bre? Sluzbeni glasnik, Beograd 108812 Oklop od papira / Autobiografski saldokonti 1966-2013 V.B.Z., Beograd 104681 Za nasu stvar / Agonija postkomunitma u Hrvatskoj 1990-1999 XX vek, Beograd Mandic, Slobodan 106255 Nekrsteni dani / NULL Filip Visnjic, Beograd 109082 Ocev novi mandat / NULL Agora, Zrenjanin Mandic, Svetislav 104435 Kad mlidijah ziveti / NULL Srpska knjiga, Ruma Mandic, Velimir 107952 Sarajevo 1914. – svedocenja / Bosna u lancima / Od Terezina do Sarajeva Prosveta, Beograd Mandic Rigonat, Tatjana 102657 Iz zivota ptica / NULL Lom, Beograd Manevic, Zoran 106185 Leksikon Neimara / NULL Gradjevinska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Manojlovic, Dejan 108937 Cuvar vatre / NULL Laguna, Beograd Manojlovic, Miroljub 104199 Branicevski almanah / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104200 Pozarevac od turske kasabe do srpske varosi 1804-1858 / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104206 Viminacium 12 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104207 Viminacium 13/14 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104202 Viminacium 3 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104203 Viminacium 4/5 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104204 Viminacium 7 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104205 Viminacium 8/9 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104201 Zabari / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac Manojlovic, Predrag Miki 108734 A ko si ti? / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Manojlovic, Todor 104828 Pesme / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Manojlovic Pintar, 108906 Arheologija secanja / Cigoja, Beograd Olga Spomenici i identiteti u Srbiji 1918-1989 105634 Istorija i secanje – studije istorijske svesti / Zbornik radova Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Manosek, Valter 106658 Holokaust u Srbiji – vojna okupaciona politika / i unistavanje Jevreja 1941- 1942 Sluzbeni list, Beograd Marcetic, Adrijana 106735* Istorija i prica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108710 O novoj komparatistici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marcetic, Milovan 102758 Mera duse / NULL Glas srpski, Banja Luka 100659 Moj Holivud / NULL RAD, Beograd 103289 Prvo lice / NULL Stylos, Novi Sad 107997 Putnik sa dalekog neba / Milos Crmnjanski u prici Laguna, Beograd 103279* Ratno ostrvo / NULL Otkrovenje, Beograd 105757 Taskent / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107540 Zemaljski dugovi / Ivo Andric u prici Laguna, Beograd Maretic, Ernest Gedeon 103748 Istorija srpske revolucije 1804-1813 / NULL Filip Visnjic, Beograd Maric, Ilija 109136 Beleske o Kisu i filosofiji / NULL Bernar, Beograd 103286* Filosofija na Velikoj skoli / NULL Plato, Beograd 106044 Na efeskom putu / NULL Plato, Beograd 103285* O srpskoj filosofiji / Zbornik Plato, Beograd Maric, Jasmina 103311 Kiparska abeceda / NULL Nolit, Beograd Maric, Ljubica 106690 Zapisi Ljubice Maric / NULL Arhipelag, Beograd Maric, Nebojsa 107387 Tragedija / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, S. 103466 Ogledi o knjizevnosti / Celokupna dela S. Marica: tom 2 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Maric, Simon 102118 Bezi, pretvoricu te u decaka / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Maric, Sreten 107776 O hermeneutici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106145 O jeziku i jezikoslovlju / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107743 O strukturalizmu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106143 O tragediji / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106144 O tragicnoj ludi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, Svetislav 104726 Filozofija: prvi srpski recnik filozofije / NULL Dereta, Beograd Maricki, Dusanka 107104 Teorija knjizevne istorije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maricki Gadjanski, Ksenija 106653 Anticki svet, evropska i srpska nauka / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106651 Antika i savremeni svet / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106652 Evropske ideje, anticka civilizacija i srpska kultura / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd Marijan, Vlado St. 107824 Povratak grofa od Takova / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marijanski Manojlovic, Mirjana 106098* Kasnorimski slemovi iz Berkasova / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105947* Rimska nekropola kod Beske u Sremu / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Marincic, Aleksandar 105813 Zivot Nikole Tesle / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Borivoje 105541 Ogledi o starom srpskom stamparstvu / NULL Dnevnik, Novi Sad 107400 Prelistavanje zaborava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106612 Tragom Dositeja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106136* Zaboravljeni bratstvenici po peru / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Cedomila 105637* Slika podignute crkve: predstave arhitekture / na ktitorskim portretima u srpskoj i vizantijskoj umetnosti Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Marinkovic, Darko 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Dusan 108894 Nacrt za sociologiju ideologije / NULL Mediterran Publishing, Novi Sad 107173 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107409 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Jasna 105724 Pejzazi Beograda u XX veku / Belgrade Landscapes in XXth Century Muzej grada Beograda, Beograd Marinkovic, Mirjana 100923 Turska kancelarija kneza Milosa Obrenovica (1815- 1839) / NULL Istorijski institut, Beograd Marinkovic, Nikola 108573 Daj nam Boze municije / Srpska avangarda na braniku otadzbine Catena Mundi, Beograd Marinkovic, Radmila 106162* Svetorodna gospoda srpska / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Marinkovic, Ranko 104244 Kiklop / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Simeon 105209 Ko se koga uplasio / NULLKreativni centar, Beograd 105210 Kucica u sumi / NULL Kreativni centar, Beograd 105215 Skola u prirodi / NULL Kreativni centar, Beograd 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd 105964* Srpska narodna pesmarica / NULL Kreativni centar, Beograd 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd 105211 Sta to zeli kucence Neli / NULL Kreativni centar, Beograd 105212 Sumska prica / NULL Kreativni centar, Beograd 105207 Zmaj ognjeni i priceza / NULL Kreativni centar, Beograd Marinkovic, Snezana 105391* Matejski brod / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105392* Starcevacka kultura na tlu srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105393* Vincanska kultura na podrucju srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin Marinkovic, Vladimir 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marjanovic, Borivoje 103590 Karadjordjevi ustanici / NULL Knjiga Komerc, Beograd Marjanovic, Cedomir 101426* Istorija srpske crkve / NULL Ars Libri, Beograd Marjanovic, Milos 100980 Drustvene i kulturne promene u selima vlaske etnicke / zajednice Negotinske krajine Etnografski Institut, Beograd Marjanovic, Milutin 101417 Banja na Limu kod Priboja / Selo, manastir i banjsko leciliste od praistorije do 1941 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Marjanovic, Momir 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Prosveta, Beograd Marjanovic, Vesna 106381 Maske, maskiranje i rituali u Srbiji / NULL Cigoja, Beograd 103617 Vodic kroz kolekciju predmeta uz bozicne obicaje / Christmas Ritual Items Guide Etnografski muzej, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marjanovic, Voja 102737 Zivot i delo Branka Copica / NULL Glas srpski, Banja Luka Marjanovic Dusanic, Smilja 109144 Daily Life in Medieval Serbia / NULL Clio, Beograd 103334* Privatni zivot u srpskim zemljama srednjeg veka / NULL Clio, Beograd 108893 Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine / Studies, Belgrade 22-27 August 2016 Srpski nacionalni komitet za Vizantologiju, Beograd 107453 Remanier, metaphraser. Fonctions et / techniques de la reecriture dans le monde byzantin Filozofski Fakultet, Beograd 105968* Sveti kralj / Kult Stefana Decanskog Balkanoloski institut, Beograd 109209 Sveto i propadljivo / Telo u srpskoj hagiografskoj knjizevnosti Balkanoloski institut, Beograd Markov, Mladen 102891 Najlepse price Mladena Markova / NULL Prosveta, Beograd 105565* Teskoba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103416 Ukop oca / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Alekdansda Sanja 107441 Ulica koju volim / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Aleksandar 108133 Pocinje rat: 1914 u dokumentima arhiva Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Markovic, Anita 108086 Smederevo. Mali vodic kroz kulturnu bastinu / NULL Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo Markovic, Barbi 107060 Izlazenje / NULL Rende, Beograd 109149 Superherojke / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Biljana 102380 Despotov zakonik / Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevica Vajat, Beograd 108460 Justinijanov zakon: srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna / kompilacija. Izvori srpskog prava, Knj. XV Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Cedomir 104309* Neolit Crne Gore / NULL Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Markovic, Dragoslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Goran 107647 Bosanskohercegovacki federalizam / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108343 Izmisljeni zivot / Oklopdzic-Markovic: prepiska 2003-2007) Clio, Beograd 109160 Tri price o samoubicama / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Gordana 104940* Saopstenja XXXV-XXXVI (2003-2004) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105399* Saopstenja XXXVII- XXXVIII (2005-2006) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105584 Spomenicko nasledje Srbije: nepokretna kulturna dobra / od izuzetnog i od velikog znacaja Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Markovic, Jelica 104697 Medicinski recnik englesko-srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd 105430 Tehnicki recnik englesko- srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd Markovic, Mihailo 105684 Drustveno-politicka misao Njegosa / Naucni skup Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Milena 107914 Drame / NULL Lom, Beograd 102658 Istina ima teranje / NULL Lom, Beograd 102659 Pas koji je pojeo sunce / NULL Lom, Beograd 108614 Pesme za zive i mrtve / NULL Lom, Beograd 109072 Pre nego sto sve pocne da se vrti / NULL Lom, Beograd 108139 Tudjina, vecna sudbina / NULL Dereta, Beograd 108562 Zmajeubice / junacki kabare Lom, Beograd Markovic, Milenko 107059 Ogledi o nacionalnom i demokratskom pitanju / Postjugoslovenski slucaj Srbije Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Miodrag 106793 Prvo putovanje Sv. Save u Palestinu i njegov / znacaj za srpsku srednjovekovnu umetnost Vizantoloski institut, Beograd 109143 Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija / Identity, Significance, Vulnerability Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108665 Sveti Nikita kod Skoplja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108413 Zograf 37 (2013) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108832 Zograf 39 (2015) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106655* Zograf 32 (2008) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106848* Zograf 33 (2009) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107655 Zograf 35 (2011) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107702 Zograf 36 (2012) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108823 Zograf 37 (2013) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108824 Zograf 38 (2014) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Miroslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Monah Ignatije 106258 Pravoslavni manastiri u Bosni i Hercegovini / Orthodox Monasteries in Bosnia and Herzegovina Filip Visnjic, Beograd Markovic, Natasa 108863 Ledi Pedzet / i njeni Srbi Plavi Jahac, Beograd 107704 Marina Abramovic / heroina narcisticke umetnosti Plavi Jahac, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Markovic, Predrag 100129 Jugoistocna Evropa 2000 / NULL Stubovi kulture, Beograd 107599 Lisce i prasina / NULL Arhipelag, Beograd 106992 Pamtivek Albahari / NULL Stubovi kulture, Beograd 106991 Pamtivek Simovic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106772 The Cinema of Goran Paskaljevic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106194 Trajnost i promena / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 104266 Ziveti u Beogradu 1 (1837-Istorijski arhiv 1841) / NULL Beograda, Beograd 104267 Ziveti u Beogradu 2 (1842- 1850) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 104268 Ziveti u Beogradu 3 (1851- 1867) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 107146* Zograf 34 (2010) / Casopis za srednjevekovnu umetnost Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Radovan Beli 105706 Corava strana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102924 Devet belih oblaka / NULL Filip Visnjic, Beograd 105330 Kavaleri starog premera / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100469* Lajkovacka pruga / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100470* Limunacija u celijama / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103419 Orkestar na pedale / NULLNarodna Knjiga, Beograd 100471* Poslednja ruza Kolubare / NULL Narodna Knjiga, Beograd 108890 Putnikova ciglana / Zaludno pletivo Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102045* Zivcana japija / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Radul 105112 Srpske narodne poslovice i izreke / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Markovic, Ratko 108461 Dva veka srpske ustavnosti / Izvori srpskog prava, Knj. XVII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 105516 Prizren carski grad / NULL Narodna i universitetska biblioteka , Pristina Markovic, Slavica 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd Markovic, Slobodan G. 108219 Dva veka moderne srpske diplomatije / NULL Balkanoloski institut, Beograd 105519 Evropa i Zapadni Balkan posle velikog prosirenja / Europe and the Western Balkans After the Big Enlargment Institut za evropske studije, Beograd Markovic, Slobodan Z. 104437 Mornar na konju / NULL Srpska knjiga, Ruma 104929 Srpska knjizevnost izmedju dva svetska rata / pojave, pisci i dela Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Markovic, Snezana 103725 Pripovetke i predanja levca – novi zapisi / NULL Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Markovic, Svetozar101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I-XVII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Zavod za Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 17 / Bibliografija Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Markovic, Vasilije 101430 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd 102171 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd Markovic, Vera 102071 Srpsko-ruski recnik / NULLNarodna Knjiga, Beograd Markovic, Veselin 100095* Izranjanje / NULL Stubovi kulture, Beograd 106980 Mi razliciti / NULL Arhipelag, Beograd 109153 Proslost nikad ne prodje / NULL Arhipelag, Beograd 109152 Svetlost na vod / Put na sever Arhipelag, Beograd Markovic, Vladimir 108363 Kroz Makedoniju / NULL Draslar partner, Beograd Markovic, Zlatibor 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd Markovic Koder, 105163 Mitoloski recnik / NULL Narodna biblioteka Djordje Vuk Karadzic, Kragujevac 106621 Nacala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107427 Narecenno / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic Majtenji, Andras 104364 Vojvodina 1848 / Zbornik radova povodom 150te godisnjice madjarske revolucije Prometej, Novi Sad Markovic Nikolic, Ljiljana 104230 Anticke i srednjovekovne nekropole Smedereva / NULL Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo Markovic Sargic, Ana 107285 Mit u romanu / Postupak mitologizacije Slobodana Dzunica Albatros Plus, Beograd Markovski, Mihal Pavel 106608 Knjizevne teorije XX veka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markus, Sasa 108788 Parodija u postmodernom filmu / NULL Filmski centar Srbije, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marojevic, Igor 108011 Beogradjanke / NULL Laguna, Beograd 108352 Kroz glavu / NULL Dosije, Beograd 107353 Majcina ruka / NULL Laguna, Beograd 106565 Parter / NULL Laguna, Beograd 109045 Price o Kosovu / NULL Laguna, Beograd 106440 Snit / NULL Laguna, Beograd 100804 Tragaci / NULL Stubovi kulture, Beograd 103368 Zega / NULL Stubovi kulture, Beograd Marojevic, Radislav 107131 Estetika otaca crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marsal, Tim 101468* Igre senki / NULL B92, Beograd Marshall, Tim 101469* Shadowplay / NULL B92, Beograd Martinov, Zlatoje 104493 Preljubnicka biblija / NULL Mali Nemo, Pancevo Martinovic, Miras 102065* Teuta / NULL Geopoetika, Beograd 101440 Vavilonski mudraci / NULL Geopoetika, Beograd Martinovic Bajica, Petar 104060 Milan Nedic / NULL Nikola Pasic, Beograd Marusic, Branko 105557 O osnovnim pitanjima srpske heraldike / O fiktivnom grbu Hercegovine Knjizevna omladina Srbije, Beograd Masic, Dusan 105016 Talasanje Srbije / Knjiga o radiju B92 B92, Beograd Masirevic, Milica 101610* Pastir trazi dno neba / NULL Draganic, Beograd 101940 The shepherd seeks the bottom of the heavens / NULL Draganic, Beograd Mastilo, Natalija 107945 Recnik savremene srpske geografske terminologije / NULL Geografski Fakultet, Beograd Mastilovic, Draga 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd 109220 Pisci srpske istorije / Corovicevi susreti 2016. godine Filip Visnjic, Beograd Matanovic, Vera 105216 Skola u prirodi – Fruska Gora / NULL Kreativni centar, Beograd Mataric, Mirjana 106777 Engleska knjizevnost kod Srba 1900 – 1945 kroz casopise / NULL Mali Nemo, Pancevo Matavulj, Simo 101658 Bakonja fra Brne / Pripovetke / Izbor iz dela Sime Matavulja Draganic, Beograd 107683 Memoarski i putopisni spisi / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107684 Prepiska / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105823 Pripovetke I / Sabrana dela, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105824 Pripovetke II / Sabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105825 Pripovetke III / Sabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105822 Romani: Uskok / Bakonja vra Brne / Sabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Matic, Andrija 106986 Muzej savremene umetnosti / NULL Stubovi kulture, Beograd 106539 Saht / NULL Stubovi kulture, Beograd Matic, Dragica 108142 Uzicki leksikon / Leksikoni gradova Srbije Sluzbeni glasnik, Matic, Milan 105639 Liberalizam, populizam i demokratija / NULL Institut za politicke studije, Beograd 100313 Mit i politika / NULL Cigoja, Beograd 103133 Partizanska stampa u Srbiji 1941-1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103137 Ravnogorska ideja u stampi i propagandi 1941- 1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Matic, Svetozar 108888 Principi srpske versifikacije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Tioslav 107856 Kult mrtvih kod Srba / NULL Albatros Plus, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Matic, Vladan 101439 Album / NULL Geopoetika, Beograd 106487 Zadaci iz ruskog / NULL Prosveta, Beograd Matic, Vojin 107075 Detinjstvo naroda / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Vojislav 107581 Karlovacke crkve / NULL Platoneum, Novi Sad 105551 Manastir Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105547 Manastir Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107577 Manastir Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad 107582 The Chrches of Sremski Karlovci / NULL Platoneum, Novi Sad 107576 The Monastery of Grgeteg / NULL Platoneum, Novi Sad 105552 The Monastery of Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105548 The Monastery of Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107578 The Monastery of Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad Matic Panic, Radmila 102401* Miodrag B. Protic / NULL Clio, Beograd Maticki, Milenko 104665 Price o snu i javi / NULL Bookland, Beograd Maticki, Miodrag 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Cigoja, Beograd 103633 Davorje, Knjiga druga / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 107690 Delta / NULL Prometej, Novi Sad 105027 Deseti za molitvu / NULL Stubovi kulture, Beograd 104499 Idu Nemci / NULL Mali Nemo, Pancevo 100614 Istorija kao predanje / NULL RAD, Beograd 102508 Jezik srpskog pesnistva / NULL Prometej, Novi Sad 104342* Knjizevna istorija 125-126 (2005) / Casopis za nauku o knjizevnosti Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106179 Knjizevna istorija 127 (2005) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104980 Knjizevna istorija 128-129 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106180 Knjizevna istorija 130 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105647 Knjizevna istorija 131-132 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105956 Knjizevna istorija 133 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106181 Knjizevna istorija 134-135 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106496 Knjizevna istorija 136 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106903 Knjizevna istorija 137-138 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106904 Knjizevna istorija 139 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106905 Knjizevna istorija 140-141 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106906 Knjizevna istorija 142 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104761 Knjizevnost na jezicima manjina u Podunavlju / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106871 Narodne pesme u srpsko- dalmatinskom casopisu / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105193 Nemiri mede Zelimira / NULL Bookland, Beograd 106249 Prednosti gipsa / NULL Filip Visnjic, Beograd 106175 Senovite price / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 106134 Sevdalinke – narodne biser-pesme za pevanje / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106372* Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim knjizevnostima / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105640 Srem kroz vekove: slojevi kultura Fruske Gore i Srema / Zbornik radova Vukova zaduzbina, Beograd 103310 Svakodnevno hvatanje veverice / NULL Nolit, Beograd 101274* Svetosavska citanka / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108860 Usmena tradicija Banatske vojne granice / Zbornik radova Matica Srpska, Novi Sad Matijevic, Vladan 107323 Casovi radosti / NULL Agora, Zrenjanin 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Sluzbeni glasnik, Beograd 108165 Memoari, Amnezije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107569 Pisac izdaleka / NULL Agora, Zrenjanin 107322 Prilicno mrtvi / NULL Agora, Zrenjanin 108060 Pristanista / NULL Agora, Zrenjanin 103809 R. C. Neminovno / NULL Narodna Knjiga, Beograd 109025 Susret pod neobicnim okolnostima / NULL Laguna, Beograd 108563 Van kontrole / NULL Agora, Zrenjanin 106939 Vrlo malo svetlosti / NULL Agora, Zrenjanin Matovic, Ivan 102212 Vojskovodja s oreolom mucenika / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Matovic, Vesna 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928- 1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104757 Pera Todorovic / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108963 Pera Todorovic: novi pogledi: / politicke ideje i knjizevno-publicisticko delo Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105827 Srpska moderna / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106369 Talfj u srpskoj knjizevnosti / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106880 Zanrovi u srpskoj peridoci / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Matunovic, Aleksandar 100874* Enigma Broz / Ko ste Vi, gospodine predsednice? Cigoja, Beograd Matvejevic, Predrag 108415 Druga Venecija / NULL Hesperia, Beograd 108813 Granice i sudbine / O jugoslavenstvu prije i poslije Jugoslavije V.B.Z., Beograd Mecanin, Radmila 105347 Slovenska mitologija – enciklopedijski recnik / NULL Zepter, Beograd 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Medakovic, Anica 105378* Ostava srebrnih predmeta sa Zidovara / NULL Gradski muzej Vrsac, Vrsac 105377* Zidovar: Naselje bronzanog i gvozdenog doba / Bronze Age and Iron Age Settlement Gradski muzej Vrsac, Vrsac Medakovic, Dejan 107257 Beocin / NULL Prometej, Novi Sad 105267 Dani secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104010 Dani, secanja I (1976- 1977) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104011 Dani, secanja II (1977- 1978) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104522 Dani, secanja III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105794 Dani, secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107054 Dani, secanja VI (1995- 2000) / NULL Prometej, Novi Sad 107055 Dani, secanja VII (2001- 2004) / NULL Prometej, Novi Sad 107056 Dani, secanja VIII (2005- 2008) / NULL Prometej, Novi Sad 102493* Dunav – reka jedinstva Evrope / Die Donau – Der Strom der europäischen Einheit Prometej, Novi Sad 105132 Efemeris 1-5 / NULL Prometej, Novi Sad 107253 Fruskogorski manastiri / NULL Prometej, Novi Sad 107256 Grgetek / NULL Prometej, Novi Sad 106461* Istrazivaci srpskih starina / NULL Prometej, Novi Sad 104366* Josif II i Srbi / NULL Prometej, Novi Sad 102560 Kamenovi / NULL Prometej, Novi Sad 107254 Krusedol / NULL Prometej, Novi Sad 105133 Motivi / NULL Prometej, Novi Sad 104080 Orlov slet i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 101372* Otkrivanje Hilandara / NULL Prometej, Novi Sad 105148 Pisma i govori / NULL Prometej, Novi Sad 104078 Povratak u Rakitje i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 104498 Prolazenje / NULL Mali Nemo, Pancevo 104079 Ptice i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 100031* Sentandrejski zbornik 03 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102500 Serben in Wien / NULL Prometej, Novi Sad 101371* Srbi u Becu / NULL Prometej, Novi Sad 103392* Srbi u Zagrebu / NULL Prometej, Novi Sad 102562 Sve cudnije je cudo / NULL Prometej, Novi Sad 105866 Sveta Gora Fruskogorska / NULL Prometej, Novi Sad 107255 Vrdnik Ravanica / NULL Prometej, Novi Sad 106470 Vukovoj zaduzbini / NULL Prometej, Novi Sad 102704* Zapadnoevropski barok i vizantijski svet / Naucni skup: 10-13 Okt. 1989 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Medakovic, Milorad 104049 Zivot i obicaji Crnogoraca / NULL Nikola Pasic, Beograd Medenica, Ivan 109034 Tragedija inicijacije / ili nepostojani pric Clio, Beograd Medic, Hristina 108481 Muzika Beogradskih kafana, salona i klubova 1 / Starogradske pesme iz albuma Jovana Frajta Clio, Beograd Medic, Mile 102941 Mnogaja ljeta / NULL Filip Visnjic, Beograd 102652 Najezda tudjih reci na srpski jezik / NULL Nolit, Beograd 102701* Stari slikarski prirucnici II / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medic, Milorad 100823* Stari slikarski prirucnici I / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104709 Stari slikarski prirucnici III / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medovic, Idilko 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Medovic, Predrag 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad 105944* Kalakaca: naselje ranog gvozdenog doba / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105150 Od pecine do palate / NULL Platoneum, Novi Sad 102448* Praistorija na tlu Vojvodine / NULL Prometej, Novi Sad 105949* Stubarlija: nekropola naselja Feudvar kod Mosorina (Backa) / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 107906 The Cultural Heritage of Vojvodina / NULL Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 104951* Vojvodina u praistoriji / Od Nendertalaca do Kelta Platoneum, Novi Sad Mekenzi, Dejvid 106149 Stojan Protic, srpski novinar i drzavnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Meletinski, Jeleazar 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Meljanac, Milos 108110 Prilepski kontrasti / NULL Prometej, Novi Sad Menkovic, Mirjana 108223 Etnografsko nasledje Kosova i Metohije – iz zbirki / Muzeja u Pristini i Etnografskog muzeja u Beogradu Mnemosyne, Beograd 108224 Gradjanska nosnja u Prizrenu u XIX i prvoj Mnemosyne, Beograd polovini XX veka / Muzejske kolekcije kao izvor za istrazivanje kulture odevanj Merenik, Lidija 102452 Beograd: osamdesete / NULL Prometej, Novi Sad 105116 Nadezda Petrovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Merenik, Slavica 103515 Bibliografija radova o srpskoj revoluciji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mesanovic, Sanja 100862* Jovan VII Paleolog / NULL Vizantoloski institut, Beograd Meseldzija, Biljana 107758 Englesko-srpski i srpsko- engleski / Dictionary Institut za strane jezike, Beograd Miceta, Luka 108764 Duh pobune / NULL Laguna, Beograd 108000 Povratak kralja / NULL Laguna, Beograd 108800 Stefan Nemanja: povest Srba od doseljavanja na / Balkan do drzave zupana Stefana Nemanje Laguna, Beograd Micevic, Kolja 105240 Mocart / zlocin Marije Terezije Prosveta, Beograd Micic, Biljana 108327 Pesnik okovanih vizija: / poezija i poetika Milana Dedinca Altera, Beograd Micic, Ljubomir 100342 Barbarogenije decivilizator / NULL Filip Visnjic, Beograd Micic, Radovan 102481 Srpska citaonica u Irigu / NULL Prometej, Novi Sad Micic, Srdjan 107364 Kraljevina Jugoslavija i Anslus Austrije 1938. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Micic Dimovska, Milica 102034 Mrena / NULL Narodna Knjiga, Beograd 102041* Poslednji zanosi MSS / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103308 U procepu / NULL Nolit, Beograd 104331 Utociste / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mickovic, Slobodan 100371 Aleksandar i smrt / NULL Filip Visnjic, Beograd Micovic, Momcilo 109249 Njegos: u zboru svjetskih velikana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Micunovic, Radomir 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Micunovic, Svetlana 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihailovic, Ariton 104803 Uspomene iz okupacije / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mihailovic, Dragoslav 108593 Cizmasi / NULL Laguna, Beograd 104237 Crveno i plavo / NULL NIN, Beograd 102585 Frede laku noc / NULL Plato, Beograd 107449 Goli Otok / Knjiga cetvrta Sluzbeni glasnik, Beograd 107492 Goli Otok / Knjiga peta Sluzbeni glasnik, Beograd 108994 goli otok / Knjiga prva Sluzbeni glasnik, Beograd 102665 Gori Morava / NULL Lom, Beograd 101241 Kad su cvetale tikve / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104576 Kratka istorija satiranja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 102895* Najlepse price Dragoslava Mihajlovica / NULL Prosveta, Beograd 109046 Uhvati zvezdu padalicu / NULL Laguna, Beograd Mihailovic, Dusan 104915 Iz srpske dramske bastine / NULL Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 104311* Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta / Crvenka-At u blizini Vrsca Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd 106592* Prehistoric Settlements in Caves and Rock-Shelters of Serbia / Upper Paleolithic and Mesolithic Chipped Stone Industries Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Mihailovic, Ljubomir 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihailovic, Miroslav Cera 103746 Lom / NULL Filip Visnjic, Beograd 103745 Sol na ranu / NULL Filip Visnjic, Beograd Mihailovic, R. 105120 Katarina Ivanovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Mihailovic, Vojislav 105368 Novac srpskih velikasa iz vremena Carstva / NULL Muzej grada Beograda, Beograd Mihailovic Bahtin, Mihail 107394 Ka filosofiji postupka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107391 Rani spisi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlov, Dusan 105425 Ekonomski recnik nemacko-srpski / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108484 Ekonomski recnik srpsko- nemacki / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108485 Recnik bankarskih, berzanskih i racunovodstvenih termina / nemacko-srpski i srpsko- nemacki Gradjevinska knjiga, Beograd Mihajlov, Sasa 108590 Rajko M. Tatic 1900-1979 / NULL Zavod za zastitu spomenika grada Beograda, Beograd Mihajlovic, Borislav Mihiz 102285 Autobiografija – o drugima 1 / NULL Solaris, Novi Sad 102286 Autobiografija – o drugima 2 / NULL Solaris, Novi Sad Mihajlovic, Darko 109205 Srpska diplomatija o dogadjajima u Makedoniji 1903-1904. god / NULL Cigoja, Beograd Mihajlovic, Goran 104634 Sami protiv svih / NULL Glas srpski, Banja Luka Mihajlovic, Jasmina 100229 Dve kotorske price / NULL Dereta, Beograd 104597 Ljubav bez tajni / NULL Dereta, Beograd 100264 Privatna kolekcija / NULL Dereta, Beograd 105072 Putni album / NULL Dereta, Beograd Mihajlovic, Ljubomir 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Mila 109204 Italijanski mornari za Cigoja, Beograd srpsku vojsku / Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916) Mihajlovic, Milorad 100169* Nova Pavlica / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Mihajlovic, Pavle Paja 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Petar 108069 Nista / Roman ni o cemu Geopoetika, Beograd Mihajlovic, Svetlana P. 100457* Poslednja tacka za kruznicu / NULL Narodna Knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihaljcic, Rade 106083* Leksikon srpskog srednjeg veka / NULL Knowledge, Beograd 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd 102102 Proslost i narodno secanje / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd 108458 Zakoni u starim srpskim ispravama / Izvori srpskog prava, Knj. XIII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mijatovic, Bosko 109170 Ilustrovana istorija Beogradskih kafana / Od Turskog hana do Aero kluba Arhipelag, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106146 Srpski ekonomisti 1850- 1914 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109242 Srpski konzervativci 1878- 1914 / NULL Catena Mundi, Beograd Mijatovic, Cedomilj 105713* Hero-Tales and Legends of Serbians / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102435 Jelena Balsic / NULL Pesic i sinovi, Beograd 102436 Ljubav na dvoru Nemanjica / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mijatovic, Cedomir 107002 Pad Carigrada / NULL Ethos, Beograd Mijatovic, Radic 101848 Popravni dom za roditelje / NULL RAD, Beograd Mijatovic Zivojinov, Vladan 106295 Poslasticarske price / NULL Arhipelag, Beograd Mijovic, Aleksandar 108264 Biodiverzitet Srbije: stanje i perspektive / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijovic, Dusan 108257 Naucni skup o geonasledju Srbije / 2. naucni skup, Beograd 2004 Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd 108259 Park prirode Stara planina / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijuskovic, Dragisa T. 107650 Putovanje po Srbiji u godini 1829. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mijuskovic, Slobodan 106908 Prva poslednja slika / NULL Geopoetika, Beograd Mikavica, Dejan 107266 Laza Kostic / politicka biografija Prometej, Novi Sad 104997 Politicka ideologija Svetozara Miletica / NULL Stylos, Novi Sad 103754 Poslednji srpski pankalist / Politicko-filozofska biografija Laze Kostica Stylos, Novi Sad 109218 Srbi u Habsburskoj Prometej, Novi Sad monarhiji od 1526. do Miketic, Djordje 108065 Paradajz / NULL Geopoetika, Beograd Mikic, Olga 105553 Manastir Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad 105554 The Monastery of Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad Mikic, Radivoje 103495 Eseji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 101148 Hodocasce Arsenija Njegovana / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105318 Opis price / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105319 Orfejev dvojnik / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105320 Pesma, tekst i kontekst / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106207* Pesnicka posla / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105316 Pesnicki postupak / NULL Narodna Knjiga, Beograd 107085 Pesnik tamnih stvari / O poeziji Novice Tadica Sluzbeni glasnik, Beograd 106748 Prica i mit o svetu / NULL Agora, Zrenjanin 107852 Prica i mit o svetu / NULL Albatros Plus, Beograd 104713 Prica i znacenje / NULL Filip Visnjic, Beograd 105317 Prica i znacenje / NULL Narodna Knjiga, Beograd 101133 Proljeca Ivana Galeba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miklja, Dusan 103296 Bilo jednom u Beogradu / NULL Plato, Beograd 102939 Kosmopolitske price / NULL Filip Visnjic, Beograd 103291 Krpljenje paucine / NULL Nolit, Beograd 108703 Leto / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106446 New York, Beograd / NULL Laguna, Beograd Miklosich, Franc 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd Miladinov, Brana 107388 Naratoloski recnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Ivan 106275 1968. Poslednji veliki san / NULL Filip Visnjic, Beograd Miladinovic, Mihailo J. 107178 Istorija Srema / NULL Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Miladinovic, Natasa 107176 Metodologija utvrdjivanja polne pripadnosti / skeleta sa arheoloskih nalazista Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miladinovic, Sanja 108500 Tematski recnik srpskog jezika 6 / brod – buva Alma, Beograd 108501 Tematski recnik srpskog jezika 7 / Bugarska – busilica Alma, Beograd Miladinovic, Slobodan 107119 Elite raspada / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Snezana 103019 Zaduzbine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milak, Enes 103120 Italija i Jugoslavija 1931- 1937 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milankov, Momcilo 108988 Uhvacen u mrezu predvecerja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milankovic, Milutin 108885 Astronomska teorija klimatskih promena / i druge rasprave Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103900 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 1, Izabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103901 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 2, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105087 Kroz carstvo nauka / NULL Dereta, Beograd 101890 Kroz vasionu i vekove / NULL Dereta, Beograd 103903 Kroz vasionu i vekove / Kroz carstvo nauka / Izabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108884 Matematicka teorija toplotnih pojava / nastalih suncevim zracenjem Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103902 Nebeska mehanika / Istorija astronomske nauke / Izabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105086 Secanja / NULL Dereta, Beograd 103904 Spisi iz istorije nauke / Izabrana dela, Tom 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103906 Uspomene, dozivljaji, saznanja / Izabrana dela, Tom 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milankovic, Vera 106178* Srpski duhovni kalendar / NULL Clio, Beograd Milanovic, Aleksandar 108120 Jezik Jovana Subotica / NULL Cigoja, Beograd 107682 Jezik srpskih pesnika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107936 Jezik vesma polezan / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 103504* Kratka istorija srpskog knjizevnog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109238 Recnik slavenosrpskog Matica Srpska, jezika / Ogledna sveska Novi Sad Milanovic, Dusica 102898* Maske uma / O ketmanu i ketmanima Narodna Knjiga, Beograd Milanovic, Jasmina105801* Acim Cumic / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108676 Apostoli radikalizma / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Jovan 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Milan R. 109221 Stara Hercegovina / Ekonomsko-socijalni pojmovnik Filip Visnjic, Beograd Milanovic, Miodrag 106285 Srpski stari vek / NULL Vandalija, Beograd 109019 Tajni zivot Nikole Tesle / NULL Miroslav, Beograd Milanovic, Stojanka 107413 Milan Curcin u kontekstu srpske avangarde / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Zeljko 107695 Dva pisca i drugi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107083 Od slika o drugome ka poetici / Stvaralastvo Dragutina J. Ilica Sluzbeni glasnik, Beograd Milasinovic, Goran 104337 Apsint / NULL Stubovi kulture, Beograd 101924* Camera obscura / NULL Stubovi kulture, Beograd 100094* Heraklov greh / NULL Stubovi kulture, Beograd 105727 Maske Sofije de Montenj / NULL Stubovi kulture, Beograd 107160 Rascepi / NULL Stubovi kulture, Beograd 109065 Slucaj Vinca / NULL Laguna, Beograd 106599 Trougao, kvadrat / NULL Stubovi kulture, Beograd Milasinovic, Svetlana 106533 Citanje savremene proze / NULL Mali Nemo, Pancevo Milcanovic, Rada 101334 Zapis u svetlosti / NULL Prosveta, Beograd Mileker, Feliks 108157 Vrsacki grad: istorijsko- arheoloska skica / NULL Istorijski arhiv, Pancevo, Pancevo Milekic, Zoran 109279 Dositej Obradovic / Srpski velikani Pcelica, Cacak Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milenkovic, Milos 105683 Istorija postmoderne antropologije: posle postmodernizma / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 105682 Istorija postmoderne antropologije: teorija etnografije / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 107470 Ka politici srpske antropologije u XXI veku / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 104256 Problem etnografski stvarnog / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Milenkovic, Nenad 104478 Jaz / NULL Mali Nemo, Pancevo Milenkovic, Pavle 104998 Skola anala / NULL Stylos, Novi Sad Milenkovic, Toma 103516 Skolovanje dece ruskih emigranata u Kraljevini Zavod za udzbenike i Jugoslaviji / 1918-1941 nastavna sredstva, Beograd 106004 Trstenik i okolina / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Miletic, Antun 106829 Srpski djenerali u zicama / NULL Albatros Plus, Beograd Miletic, Drasko 107043 Kalendari / NULL Dereta, Beograd 106433 pH roman / NULL Dereta, Beograd Miletic, Milkica 107210 Terra d oro / NULL Dereta, Beograd Miletic, Mirko 103622 Krajputasi / NULL Cigoja, Beograd Miletic, Slavica 104673 Religija i identitet na Kosovu / NULL XX vek, Beograd Miletic, Svetozar 103264 O srpskom pitanju / NULL Orpheus, Novi Sad 101384* Sabrana dela Svetozara Miletica I-III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103909 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103910 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103911 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103912 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103908 Sabrani spisi Svetozara Miletica, Tom 1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miletic Stanic, Nada 105945 Pravoslavne crkve u Baranji / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Mileusnic, Slobodan 100768* Manastiri Srbije 1 – 2 / Monasteries of Serbia 1 – 2 Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 103456 Srpski manastiri od Hilandara do Libertvila / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103022 Svetinje Kosova i Metohije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Milic, Danica 100930 Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918 / NULL Istorijski institut, Beograd Milic, Mileta 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104209 Glasnik drustva konzervatora Srbije 20 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 104210 Glasnik drustva konzervatora Srbije 21 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 100173* Saopstenja XXX-XXXI (1996-1997) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100868* Saopstenja XXXII-XXXIII (2000-2001) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102703* Saopstenja XXXIV (2002) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milic, Miodrag 103195 Jugosloveni u koncentracionom logoru Ausvic 1941-1945 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103199 Jugosloveni u koncentracionom logoru Mathauzen / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milic, Novica 104852 A B C Dekonstrukcije / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103494 Moderno shvatanje knjizevnosti / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104860 Predavanja o citanju / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105600 Sta je teorija / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Milic, Zoran 102129 Iz starih spisa / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Milic A., Dejan 105353 Politicka beseda moderne Srbije / NULL Nomos, Beograd Milicevic, Milan Dj. 100326* Karadjordje u govoru i u tvoru / NULL Cigoja, Beograd 105710 Kljucevi Beograda: Stare slike srpske prestonice / Kratka historija Beograda / Dubrovcani u Beogradu Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 108409 Knez Milos u pricama / NULL Utopija, Beograd 104640 Knezevina Srbija / NULL Book-Marso, Beograd Milicevic, Milic 108127 Balkanski ratovi: fotopis Samsona Cernova / NULL Arhiv Srbije, Beograd 105110 Generali vojske Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milicevic, Natasa 106663 Jugoslovenska vlast i srpsko gradjanstvo / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Milicevic, Risto 105466 Hercegovacka prezimena / NULL Svet knjige, Beograd Milicevic, Srdjan 106302 Obecana zemlja / NULL Dereta, Beograd Milicevic, Veljko 106968 Najlepse pripovetke Veljka Milicevica / NULL Ariadna, Beograd Milicevic, Vladeta 100405 Ubistvo kralja u Marselju / NULL Filip Visnjic, Beograd Milicevic Dobromirov, Natasa 107898 Super srpski: Srpski jezik za strance – visoki nivo / Serbian Language for Foreigners – Advanced Level Azbukum, Novi Sad Milikiev, Katarina 108836 Naucnoistrazivacki pristup knjizevnim delima / NULL Cigoja, Beograd Milin, Petar 104827 Frekvencijski recnik Tdora Manojlovica, Knjiga 2 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104826 Frekvencijski recnik Todora Manojlovica, Knjiga 1 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Milincevic, Vaso 105874 Nikola Tesla i knjizevnost / NULL Biblioteka grada Beograda, Beograd 105979 Osvetljavanja i suocavanja: Studije i clanci / iz srpske knjizevnosti 19. i 20. veka Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105522 Velika skola i veliki profesori / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milinkovic, Mihailo 107486 Gradina na Jelici: ranovizantijski grad i / srednjovekovno naselje Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milinkovic, Snezana 106165 Preobrazaji novele: Novela od V. Vrcevica do / tradicija Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milisavljevic, Dragana 107187 Sisojevac: crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milisavljevic, Ostoja 104087* Beograd u istoriji / (od postanja do nasih dana) Poslovni biro, Beograd Milisavljevic, Vladimir 108769 Identitet i refleksija / Problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milisic, Milan 106486 Unutrasnje stvari / NULL Prosveta, Beograd Milivojevic, Era 102068 Art sessions / (Jovan Cekic – Neobicne petlje) Geopoetika, Beograd Milivojevic, Slavisa108218 Svrljiska oblast u praistoriji, antici i srednjem veku / Le region de Svrljig en Serbie orientale – prehistoire, ant Balkanoloski institut, Beograd Milivojevic, Snjezana 108780 Mediji, ideologija i kultura / NULL Fabrika knjiga, Beograd Miljanic, Akim 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Miljanic, Vukota 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miljanov Popovic, Marko 103249 Poslanice / NULL Orpheus, Novi Sad Miljkovic, Bojan 106288* Zitija Svetog Save kao izvori za istoriju / srednjevekovne umetnosti Vizantoloski institut, Beograd Miljkovic, Boris 101437 Caj na Zamaleku / NULL Geopoetika, Beograd 102061 Fabrika hartije / NULL Geopoetika, Beograd 105223 Poljupci, uspomene i razgovori / NULL Geopoetika, Beograd 104607 Uspavanka za lalu / NULL Geopoetika, Beograd Miljkovic, Branko 105567 Izabrane pesme Branka Miljkovica / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 100738 Najlepse pesme Branka Miljkovica / NULL Prosveta, Beograd 107316 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102047 Pesme Branka Miljkovica / Narodna Knjiga, NULL Beograd Miljkovic, Ema 108433 Ognjiste koje se ne gasi / NULL Evoluta, Beograd Miljkovic, Mina 104454 Zacaravanje / NULL B92, Beograd Miljkovic Bojanic, Ema 103577 Smederevski sandzak 1476-1560 / Zemlja, naselja, stanovnistvo Istorijski institut, Beograd Miljkovic-Katic, Bojana 100926* Struktura gradskog stanovnistva Srbije sredinom 19. veka / NULL Istorijski institut, Beograd Miljus, Brano 108385 Harmonizacija zakonodavstva Srbije sa pravom / Evropske unije, 2 Institut za medjunarodnu polit, Beograd Miljuskovic, Slobodan 102063 Dokumenti za razumevanje ruske avangarde / NULL Geopoetika, Beograd Millet, Gabriel 105274 L ́ ancien art serbe / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milnovic, Vasilije 107416 Carstvo granicnog / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milojevic, Dobrivoje 104090 Leksikon bankarstva sa strucnom terminologijom / na nemackom i engleskom jeziku MeGraf, Beograd Milojevic, Miloje 103521 Narodne pesme i igre Kosova i Metohije / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milojevic, Milos S. 104041 Nasi manastiri i kaludjerstvo / NULL Nikola Pasic, Beograd 108803 Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih zemalja / u Turskoj i Austriji Feniks Libris, Beograd 104035* Odlomci iz istorije Srba i srpskih – jugoslavenskih zemalja / u Turskoj i Austriji I-II Nikola Pasic, Beograd 104040 Putopisi dela prave Stare Srbije I-III / NULL Nikola Pasic, Beograd Milojkovic Djuric, Jelena 107473 Srbi na putevima Balkana, Evrope i Sredozemlja / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106571* Usponi srpske kulture / Muzicki, knjizevni i likovni zivot 1918-1941 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106519* Usponi srpske kulture: Knjizevni i / umetnicki zivot: 1900-1918 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Miloradovic, Sofija 108511 Obredna praksa – recima o hrani / Na materijalu iz srpskih govora Vojvodine Matica Srpska, Novi Sad 103619 Upotreba padeznih oblika u govoru paracinskog Pomoravlja / Balkanisticki i entomigracioni aspekt Etnografski Institut, Beograd Milosavljevic, Bojana 106050 Forme uctivosti u srpskom jeziku / NULL Uciteljski fakultet, Beograd 108521 Ogovaranje kao govorni zanr svakodnevne komunikacije / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd Milosavljevic, Boris 100157* Vizantijska filozofija u srednjevekovnoj Srbiji / Stubovi kulture, Beograd NULL Milosavljevic, Bosko 106420 Englesko-srpski frazeoloski recnik / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106421 Srpsko-engleski recnik idioma / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106422 Srpsko-francuski recnik idioma i izraza / Dictionnaire Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milosavljevic, Djordje 104823 Gola Vera i druge drame / NULL Narodna biblioteka Vuk Karadzic, Kragujevac 109038 Sentimentalne zavere / NULL Laguna, Beograd Milosavljevic, Dragana 106065 Josanica – crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosavljevic, Dragisa 107358 Izgubljena riznica manastira Mileseve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108974 Poslednji cuvari zlatiborske bastine / Etika i poetika prostora starih zlatiborskih brvnara Sluzbeni glasnik, Beograd 105059* Srednjovekovni grad i manastir Dobrun / NULL Dereta, Beograd 104615 Zograf Andrija Raicevic / NULL Dereta, Beograd Milosavljevic, Nebojsa 107555 Zasto volim Kanadu – price iz tudjine / NULL Plato, Beograd Milosavljevic, Olivera 105421 Potisnuta istina / NULL Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Milosavljevic, Petar 102175 Radnicki pokret u Rumuniji II (1917-1941) / NULL Balkanoloski institut, Beograd 102593 Sistem srpske knjizevnosti / NULL Plavi krug, Beograd 102595* Srbi i njihov jezik / NULL Plavi krug, Beograd 102594* Uvod u srbistiku / NULL Plavi krug, Beograd Milosavljevic Milic, Snezana 107810 Figure citanja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108615 Ogledavanja / Laza Lazarevic i Simo Matavulj Filozofski fakultet, Nis 108922 Virtuelni narativ / Ogledi iz kognitivne naratologije Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Milosevic, Desanka 100176* Djurdjevi Stupovi / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100163 Gracanica monastery / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102692 Le monastere de Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100175 Manastir Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102691 Monastery Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosevic, Dmitar 105188* Rodoslovi srpskih dinastija / NULL Knjiga Komerc, Beograd Milosevic, Gordana 100857* Mansio Idimum / Rimska postanska i putna stanica kod Medvedje Arheoloski institut, Beograd 100846* Stanovanje u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Arheoloski institut, Beograd Milosevic, Monika 108370 Serbian Law in Transition: Changes and Challenges / NULL Institut za uporedno pravo, Beograd Milosevic, Nenad 104423 Pesme sa Save i Dunava / NULL RAD, Beograd Milosevic, Nikola 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Filip Visnjic, Beograd 100007* Formalisticko i strukturalisticko tumacenje bajke / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102324 Istina i iluzija / NULL Stylos, Novi Sad 103547 Izabrana dela Nikole Milosevica 1-5 / NULL Sluzbeni list, Beograd 103688 Najlepsi eseji Nikole Milosevica / NULL Prosveta, Beograd Milosevic, Petar 107102 Istorija srpske knjizevnosti / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108645 London, pomaz / NULL Agora, Zrenjanin 108650 Mi Ze Sentandrejci / NULL Agora, Zrenjanin 106125* Poezija apsurda / Vasko Popa Sluzbeni glasnik, Beograd Milosevic, Slobodan 103138 Kulturno-prosvetni rad u NOR-u / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103129 Nemacko-italijanski odnosi na teritoriji / okupirane Jugoslavije 1941-1943 Institut za savremenu istoriju, Beograd Milosevic- Djordjevic, Nada 103662 Epske narodne pesme / NULL Lirika, Beograd 100611 Kazivati redom / Prilozi proucavanju Vukove poetike usmenog stvaranja RAD, Beograd 103664 Narodna knjizevnost: basne i bajke / NULL Lirika, Beograd 103665 Narodna knjizevnost: legende, novele, poslovice, pitalice, / NULL Lirika, Beograd 103488 Narodna srpska knjizevnost / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104931 Od bajke do izreke / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milovanovic, Ivana 108779 Postkonfliktno drustvo i svakodnevica zena / Primena metoda slucaja u istrazivanjusvakodnevice zena KiM Cigoja, Beograd Milovanovic, Jovan 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105206 Milovanovic, Kosta Daj mi krila jedan krug / NULL Kreativni centar, Beograd Milovanovic, Krsto 102797 Slave / NULL Glas srpski, Banja Luka Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milovanovic, Zoran108265 Ptice Djerdapa / Birds of Djerdap Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Milutinovic, Miroslav 108995 Automobili i dinastija Karadjordjevica 1908- 1941 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109001 Automobili i Josip Broz Tito 1912-1980 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milutinovic, Zoran 107389 Poststrukturalizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd 105225 Susret na trecem mestu / NULL Geopoetika, Beograd Milutinovic Brada, Miroljub 101793 Hajduci / NULL Kreativni centar, Beograd Milutinovic Sarajlija, Sima 105178 Dika crnogorska / NULL Interpres, Beograd Mimica, Goran 102327* Korografija / NULL Stylos, Novi Sad Minic, Dusica 106311 Srednjovekovni Stalac / Medieval Stalac Arheoloski institut, Beograd Mircetic, Predrag 107696 Postmodernizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Miric, Kata 108895 Bibliografija Ive Andrica (1911-2011) / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Miric, Mihailo M. 104732 Povratnik / NULL Filip Visnjic, Beograd Mirkovic, Ceda 100294 Darkness in the Dark / NULL Dereta, Beograd Mirkovic, Dragutin 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mirkovic, Jovan 108037 Zlocini na Srbina u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj / Crimes Against Serbs in the Independent State of Croatia Svet knjige, Beograd Mirkovic, Ljiljana 108344 BozidArt / NULL Clio, Beograd Mirkovic, Mirko 101549 O pravnom polozaju srpske crkve u proslosti / NULL Dosije, Beograd Mirkovic, Miroslava 107504 Ancient Rome and the Danube / The Danube- Emperors Inscriptions in Djerdap-Lower Canyon Miroslava Mirkovic, Beograd 108546 Rea Silvia and Seven Roman Kings / Kinship and Power in Early Rome Miroslava Mirkovic, Beograd 105470 Rimska drzava pod kraljevima i u doba Republike / (753-27. pre Hr.) Istorija i institucije Dosije, Beograd 105471 Rimska drzava u doba Principata i Dominata / od Abgusta do Konstantina (27. pre Hr. – 337 n.e.) Dosije, Beograd 104512* Römer an der mittleren Donau / Römische Straßen und Festungen von Singidunum bis Aquae Miroslava Mirkovic, Beograd 104873* Römische Städte und Filozofski Fakultet, Festungen an der Donau / Akten der regionalen Konferenz, Beograd 16.-19. Oktober 2003 Beograd 104952* Sirmium – Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka / NULL Filozofski Fakultet, Beograd Mirkovic, Nikola 106733 Izabrane studije i kritike / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Mirkovic, Zeljka 104248 Recnik masinske tehnike englesko-srpski / Dictionary Orion Art, Beograd Mirkovic, Zivko M. 102166 Istorija opstehriscanske i srpske pravoslavne crkve / NULL Ars Libri, Beograd Mirkovic Seljacki, Milica 107081 Parodije Stanislava Vinavera / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Misailovic, Milenko108740 Komika i etika narodne erotike / Po Vuku Karadzicu i ostalim izvorima Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Vojvoda Zivojin 107007 Moje uspomene / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Misic, Sasa 107121 Albanija: Prijatelj i protivnik / Jugoslovenska politika prema Albaniji 1924-1927 Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Sinisa 109278 Srbija 1217. / Nastanak kraljevine Evoluta, Beograd 101739* Svetoarhandjelovska hrisovulja / NULL Istorijski institut, Beograd Miskovic, Milic 103014* Ustav Knjazestva Serbije / Sretenjski ustav Sluzbeni glasnik, Beograd Misnic, Veselin 100645 Tresnje boje trule visnje / NULL RAD, Beograd Mitic, Miodrag 102945 Kako nam se dogodio Rambuje / NULL Filip Visnjic, Beograd 100403* Poete u fraku / NULL Filip Visnjic, Beograd Mitic, Srboljub 104173 Licna karta / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Andrej 100337 Klio pred iskusenjima / NULL Cigoja, Beograd 106299 Kultura i istorija / NULL Arhipelag, Beograd 106090 O bozjoj drzavi i zlom spasenju / NULL Arhipelag, Beograd 107489 Prodor na Balkan: Srbija u planovima / Austro- Ugarske i Nemacke: 1908- 1918 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108143 Srbija u Prvom svetskom ratu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 103374 Strane banke u Srbiji 1878-1914 / NULL Stubovi kulture, Beograd 109181 Ustanicke borbe u Srbiji 1916-1918 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Bozidar 105876 Kolovenija – najstarija civilizacija / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mitrovic, Dragana 108386 Western Balkans: From Integration to Stabilisation / Zbornik Institut za medjunarodnu polit, Beograd Mitrovic, Gordana 104300* Voda – smisao trajanja / Drustvo Water – a Sense of Duration konzervatora Srbije, Beograd Mitrovic, Katarina 107130 Jurisdikcija katolicke crkve u Sremu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Ljubisa 105292 Balkan / granica i most medju narodima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Marija 104961 Pregled slovenacke knjizevnosti / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106069* Svetlost i senke / Kultura Srba u Trstu Clio, Beograd Mitrovic, Mihajlo 107572 Arhitektura Beograda 1950-2012 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Mirjana 100155* Sveto stado / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Momcilo 103211 Domovi i menze studenata Beogradskog univerziteta 1838-1998 / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 103205 Izgubljene iluzije / Prilozi za drustvenu istoriju Srbije 1944-1952 Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106018 Muslimanski logor Visoko 1992-1993. / Dnevnik i kazivanja logorasa Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106016 Srpska nacionalna cast pred zakonom 1945. godine / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106664 Tri dokumenta o ibeovcima / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106019 Visoko. The Moslem War Camp 1992-1993 / Diary and Testimonies Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Mitrovic, Nemanja 105306 Drug Petar Pan / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106528 Luda cara Troglava / NULL Prosveta, Beograd 103359 Nerasvetljeni Svetozarov nestanak / NULL Geopoetika, Beograd 106543 Rim ili mir / NULL Stubovi kulture, Beograd 106989 Romansa sa vevericom / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Predrag 105051 San urgentne noci / NULL Filip Visnjic, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mitrovic, Vladimir 106824* Arhitektura XX veka u Vojvodini / Archtecture of the 20th Century Vojvodina Akademska knjiga, Novi Sad Mitrovic, Zivan 104066 Srpske politicke stranke / NULL Politika, Beograd Mladenov, Marin 107283 Belina Beloga / Stilisticko- tropoloski ogledi o prozi R.B. Markovica Albatros Plus, Beograd 103503 Bugarsko-srpski recnik / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mladenovic, Aleksandar 106516 Istorija srpskog jezika / Odabrani radovi Cigoja, Beograd 106376* Iz istorije srpskog jezika / NULL Cigoja, Beograd 108449 Kosovsko-metohijski zbornik 4 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 106378* Povelje i pisma Despota Stefana / NULL Cigoja, Beograd 106379* Povelje kneza Lazara / NULL Cigoja, Beograd 103704 Srpski dijalektoloski zbornik 49 / Rjecnik dubrovackog govora Institut za Srpski Jezik, Beograd 103709 Srpski dijalektoloski zbornik 50 / Govori severne Metohije Institut za Srpski Jezik, Beograd 105005 Srpski dijalektoloski zbornik 51 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 105685 Srpski dijalektoloski zbornik 53 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 106343 Srpski dijalektoloski zbornik 54 / Zeitschrift Institut za Srpski Jezik, Beograd Mladenovic, Bozica 100955 Dnevnik Koste Milovanovica Pecanca od Izvori za istoriju srpskog naroda u XIX i XX veku Istorijski institut, Beograd 104902 Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu / NULL Istorijski institut, Beograd 105692 Toplicki ustanak 1917 / NULL Istorijski institut, Beograd Mladenovic, Milan 102656 Decak iz vode / NULL Lom, Beograd Mladenovic, Olivera 100973 Kolo u juznih Slovena / NULL Etnografski Institut, Beograd Mladenovic, Tanasije 102440 Ah, vreme osrednjosti / NULL Prometej, Novi Sad 101377* Izabrana dela Tanasija Mladenovica I-VII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103674 Sene i opomene / NULL Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mladenovic, Zivomir 109196 Laza Kostic: Zivot i knjizevno delo / NULL Cigoja, Beograd 103327* Neobjavljene pesme Vuka Karadzica / NULL Cigoja, Beograd 105903* Srpski realisti / NULL Cigoja, Beograd Mladjenovic, Branko 107999 Bunker Swing / NULL Laguna, Beograd Mojasevic, Miljan 100043* Juznoslovenske teme u Kotinskom listu / Veze nemacko-srpske Vukove i Vukovog doba Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108330 Srbi u nemackom mnjenju Vukovog doba / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mojzita, Miroslav 103430 Beograd – Beleske 1995- 2001 / NULL Clio, Beograd Mokranjac, Aleksandra 108733 Grad i hram / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107036 Opsenarenje / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Moljkovic, Ilija 106138* Slucaj Student / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Molnar, Aleksandar 101982 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 1: Pravo na otpor tiraniji Fabrika knjiga, Beograd 101983 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 2: Klasicne revolucije – Nizozemska- Engleska – Fabrika knjiga, Beograd SAD 101984 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 3: Moderne revolucije – Francuska – Rusija – Nemacka Fabrika knjiga, Beograd 101985 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 4: Gradjanska neposlusnost Fabrika knjiga, Beograd 102073 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Sve cetiri knjige zajedno Fabrika knjiga, Beograd 105953 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 5 / Od kulta Votana do holokausta Fabrika knjiga, Beograd Mombauer, Anika 108345 Uzroci Prvog svetskog rata / NULL Clio, Beograd Moravcevic, Nikola 106293 A Brandenburg Concerto / NULL Arhipelag, Beograd Moravcevic, Nikola 105026 Albion, Albion / NULL Stubovi kulture, Beograd Moravcevic, Nikola 106959 Albion, Albion / A Historical Novel Arhipelag, Beograd 106957 Becu na veru / NULL Arhipelag, Beograd 109167 Braca Andjelovici / NULL Arhipelag, Beograd 106689 Brandenburski koncerto / NULL Arhipelag, Beograd 109166 Marko Mrnjavcevic / NULL Arhipelag, Beograd 107302 Poslednji despot / NULL Arhipelag, Beograd 107597 Radicevo zavestanje / NULL Arhipelag, Beograd 104471 Selected Essays / NULL Stubovi kulture, Beograd 109165 Srpske vlastelinke / NULL Arhipelag, Beograd 106687 Svetlost Zapada / Lux Occidentalis Arhipelag, Beograd 106088 Vitez u doba zla / Despot Stefan Visoki Arhipelag, Beograd 106688 Vreme vaskrsa / NULL Arhipelag, Beograd 107978 Zapisi o srpskom carstvu / NULL Arhipelag, Beograd Moravic Balkanski, Vesna 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Moskovljevic, Milos S. 102125 Recnik savremenog knjizevnog jezika s jezickim savetnikom / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Moskovljevic, Olga 104054 Knjiga na lomaci / NULL Nikola Pasic, Beograd Mrazovic, Pavica 107469 Gramatika srpskog jezika za strance / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Mrdakovic, D. 103676 Smederevo, grad prestonica / Zbornik tekstova Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdakovic, Dragan 104222 Mons Aureus 1 – 2003 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104223 Mons Aureus 1 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104224 Mons Aureus 2 – 2004 / Narodna biblioteka, Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Smederevo, Smederevo 104225 Mons Aureus 5/6 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104226 Mons Aureus 7 – 2005 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdjenovic, Dusan 101606 Miroslavljevo jevandjelje / Istorijat i komentari Dosije, Beograd Mrgic, Jelena 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106788 Severna Bosna 13-16. vek / NULL Istorijski institut, Beograd 108411 Zemlja i ljudi: iz istorije zivotne sredine / Zapadnog Balkana Equilibrium, Beograd Mrkalj, Zona 107454 Na casovima srpskog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107925 Nastavno proucavanje narodnih pripovedaka i predanja / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Mrsevic Radovic, Dragana 106166* Frazeologija i nacionalna kultura / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 109012 Naucni sastanak slavista u vukove dane 45/1 / Lingvisticki pravci prve polovine 20. veka Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109013 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 1 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109014 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 2 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd Mrsic, Sinisa 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mulic, Roman 103749 Istorija srpske revolucije / Svedocanstvo velikih savremenika Filip Visnjic, Beograd Munitic, Ranko 102519 Filmski neprijatelji / NULL Prometej, Novi Sad 102520 Filmski prijatelji / NULL Prometej, Novi Sad Musicki, Lukijan 107076 Moje strune / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105707 Pesme Lukijana Musickog / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Musovic, Ejup 100170 Dzamije u Novom Pazaru / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100978 Etnicki procesi i enticka struktura / NULL Etnografski Institut, Beograd 100984 Tutin i okolina / NULL Etnografski Institut, Beograd Musovic, Tafil 108688 Djurdjevdan Mustedanagic, Lidija 102323* Groteskni brevijar Borislava Pekica / NULL Stylos, Novi Sad Mutavdzic, Predrag 107872 Balkan i Balkanologija / Uvod u studije Jugoistocne Evrope