Опис ЧУВАР ДОСТОЈАНСТВА ИКОНЕ И наше време познаје предивне православне проповеднике који проналазе неопходне речи за саме дубине савременог човека (сетимо се владике Антонија Сурошког). Ни сада нису сасвим пресушили источници словесно-мисаоних рудника православне традиције. Па ипак, од свих видова сведочанства Православља у наше дане, да ли је нешто силније и убедљивије уверило свет, све хришћанске земље са духовно различитим традицијама, од безгласне, а тако красноречиве проповеди православне иконе? По свој прилици, не без разлога, традиција црквеног календара придаје вишезначност имену “Победа Православља”, том годишњем празнику који је повезан, не са нечим другим, већ са сећањем на победу православних чувара икона над иконоборцима… Данас путник посвуда сусреће у католичким и англиканским храмовима – као неме сведоке Православља, омиљене и поштоване од стране западних хришћана – копије знаменитих икона, пре свих рускох, понекад византијских. Како је чудно присећати се данас, на почетку XXI столећа, колико се мало знало о благу древног иконописа иза граница затвореног света старообредника, чак и у самој Русији …

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић даје приказ књиге аутора Петра Стевановића “Ономастикон: етимологија са тумачењем имена православних светитеља“ „Досељавањем наших предака из словенске прапостојбине на балкански простор отпочела је далекосежна примена структуре нашег ономастикона утемељеног у словенској прапостојбини, индоевропској заједници народа. Ступајући у контакт са затеченим становништвом и суседима који су били друге (паганске) вере и другог културног нивоа, успостављањем и јачањем културних, економских и политичких веза растао је међусобни језички утицај што се одразило на промену структуре донетог Система словенских имена чија је семантика у језицима индоевропских народа којима смо до тада припадали. Убрзо по насељавању у данашње крајеве под утицајем хришћанске вере дошло је до хришћанизације свих народа на том подручју. Од тог доба па све до данас овај процес обогаћивања нашег ономастикона непрестано траје. На просторима Балкана укрштале су се две цивилизације делећи се постепено на две зоне, једну за другу изложену утицају Истока (Цариграда), а другу Запада (Рима). Наш народ је углавном од почетка прихватио утицај Истока. Независно од усвојеног правца хришћанске религије и једни и други долазимо под удар новог Система светих (календарских) имена која потичу из различитих слојева медитеранског ономастикона насталог на вековном таложењу, именске грађе што своје порекло црпи из изворишта низа језика медитеранских народа као нпр. арамејски, сиријски, хебрејски, египатски, ирански, грчки, латински и др. Новозаветна религија, поникла на Блиском истоку пре 2.000 година, усвојила је из старозаветне литературе, осим јеврејских имена, још и арамејска, египатска, сиријска као и имена других народа везаних за то подручје. Касније су том ономастикону Грци и Римљани дали свој допринос. Као што се то догађало код свих народа који су примањем хришћанства обогаћивали своју дотадашњу именску грађу тако је и наш народ Словенски систем имена оплемењивао различитим именима из овог ономастикона. Старозаветна имена као што су Адам и Ева, Јосиф, Јаков, Давид, хришћанизовани народи преузели су од почетка . Марија (мајка Исусова) од старине је постало свеприсутно широм хришћанског света, све до данашњих дана. Из Новог завета веома су популарна имена четворо еванђелиста: Матеја, Марко, Лука и Јован, од апостола Андреј, Петар, Симон, Тома и Филип. Од женских имена нарочиту популарност имају ‘госпођа’ Марта и Јелисавета. Скупину календарских имена чине још и црквена имена светих отаца, преподобних, мученика и других црквених великодостојника који су изузетним личним доприносом (залагањем, жртвом) помогли ширењу хришћанства. Од почетка па све до 1054. године када је извршено раздвајање хришћанске религије на западну римо-католичку и источну-православну сва светитељска имена била су општехришћанска. У наредним вековима дошло је до разлика у фаворизовању хришћанских светитеља унутар ових цркви. Отуд почивају разлике у именима светитеља заступљених у католичком и православном црквеном календару. Имена светитеља из католичког црквеног календара као што су нпр. АГНЕЗА, БРИГИТА, БРУНО, КАРЛО, КЛАРА, МАРИН, ОТОН, РОБЕРТ, ТЕРЕЗИЈА, УРСУЛА, ФРАЊО и др. нису убројана у српски правосласвни календар, и обрнуто, имена светитеља из српског православног црквеног каслендара као што су нпр. АТАНАСИЈЕ, ДОСИТЕЈ, ЈЕЛИСАВЕТА, ЈУСТИНА, КСЕНИЈА, НИКОДИМ, ПЕЛАГИЈА, САВА, СЕРАФИМ, ТЕОДОРА и др. не налазимо заступљене међу именима светитеља у католичком црквеном календару. На основу распрострањености и календарских имена у народу наглашена је подела на две групе: У прву групу: улазе сва она имена која нису ушла у народну употребу и ако су у далекој прошлости преузета из језика других народа и прилагођена правилима нашег језика. Махом су ограничена у оквиру црквене употребе везано за примање монашког чина и том приликом добијање црквеног имена у замену за световно (добијено по рођењу). У другу групу: улазе сва она имена која су распрострањена у народу од најстаријих времена до данас. Један мањи број код нас је традиционално посебно омиљен као нпр. ЛАЗАР, ЛУКА, САВА, СТЕФАН, ТРИФУН и друга, док је већина без разлике популарна код свих хришћанских народа као нпр. АЛЕКСАНДАР, АНА, АНДРЕЈ, ДИМИТРИЈЕ, ЈЕЛЕНА, МАРИНА, МЕЛАНИЈА, НИКОЛА, ПАВЛЕ, СОФИЈА, и др….“ „… Петар Стевановић потрудио се да у једну књигу сакупи готово сва монашка имена која су носили православни монаси. Има их скоро хиљаду. Састављач ове збирке црквених имена определио се да објасни порекло и основно значење сваког имена. За почетак то је довољно. Читалац ће моћи да докучи значење и смисао сваког свештеног православног имена, која иначе звуче тајанствено. У томе одгонетању монашких имена има занимљивих података и за радозналце и обичне читаоце. Велики број имена нам је познат. То су имена која су носили и носе српски монаси. Али има и оних за које смо ретко чули или нисмо никада чули за њих.“ На крају, да набројимо бар нека имена из ове књиге: АВРАМ, АЛЕКСАНДАР, АНА, АМФИЛОХИЈЕ, АНАНИЈЕ, ГЕОРГИЈЕ, ГРИГОРИЈЕ, ДИМИТРИЈЕ, ДОСИТЕЈ, ЕВДОКИЈА, ЗОСИМ, ИЛИЈА, ИРИНЕЈ, ИФИГЕНИЈА, ЈЕЛЕНА, ЛАЗАР, ЛОНГИН, МАКАРИЈЕ, МАКСИМ, МИТРОФАН, МИХАИЛО, МОЈСЕЈ, НИКАНОР, НИКОЛА, ПАРАСКЕВА, ПЕТАР, ПОРФИРИЈЕ, САВА, СВЕВЛАД, СОФРОНИЈЕ, СТЕФАН, ТРИФУН, УРОШ, ФИЛАРЕТ…. Код сваког имена у речнику, наведено је из ког језика потиче, са приписаним значењем и да ли је искључиво у црквеној употреби или и у световној. ИЗВОР: Цитати су узети са страна V, VI и IX из 2. књиге Петра Стевановића „ Ономастикон: етимологија са тумачењем имена православних светитеља, 1. издање, Београд, „Орфелин“, 2003, Библиотека „Наслеђа“; приредио Војислав Ананић, у Сенти, 17. 11. 2012. Наслов: Ономастикон: Етимологија са тумачењем имена православних светитеља Издавач: Orfelin Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13x20.5 cm Година издања: 2004 ИСБН:

Clio Beograd, 2006. 29 cm, 154 str. meki povez, ćirilica ISBN: 8671022420 Podstaknuta lepotom crkvenih napeva kompozitorka Vera Milanković napisala je "Srpski duhovni kalendar", zbirku tropara za soliste i različite horske sastave. Odabrani himnografski tekstovi iskazani su kroz tradicionalne napeve srpskog pojanja i uobličeni u tri celine- u tropare posvećene Gospodnjim praznicima, zatim Presvetoj Bogorodici, dok najobimniji, treći deo sadrži tropare svetiteljima od kojih se mnogi praznuju kao krsne slave u srpskim porodicama. Osnovna namera autorke jeste da u nešto drugačijem obliku u odnosu na kanonizovanu crkvenu praksu približi srpsko crkveno pojanje onima koji su nedovoljno upućeni.

Detalji predmeta Stanje Polovno mali format VEKOVNIK pravoslavni večni kalendar, sa uputstvom za upotrebu - 14 kalendarijuma za naredna dva veka - mala enciklopedija svetitelja koji su upisani u kalendar srpske crkve - način računanja pkretnih praznika - prilog kalendaru su date manastirske slave i sabori kod našoh manastira u otadžini i diaspori Ljubomir Ranković izdanje BIGZ 1996 GOD 127 STR TVRD POVEZ MALI FORMAT!!!!!!!! Crkvena knjiga Hrišćanstvo - pravoslavlje Moguće je lično preuzimanje sredom, četvrtkom i petkom u 16h i 30 min, u podzemnoj garaži Delta Citija, ili za dalje destinacije šaljem poštom kao preporučenu tiskovinu a1

Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena nemanjić, je bila žena kneza Lazara. Potiče iz porodice nemanjića, otac joj je bio knez Vratko, poznat kao Jug Bogdan. Milica je rođena oko 1335. godine, a oko 1353. godine se udala za Kneza Lazara. Imali su sedmoro dece. Kada joj je muž umro, Milica je upravljala narodom i državom, jer su sinovi još bili mali. Kada je njen najstariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Od tada Kneginja Milica je mogla da napusti državne poslove i da sa svojom rođakom Jefimijom ode u manastir Ljubostinju, gde se i zamonašila i dobila novo ime Evgenija. Pred smrt je primila monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru u Ljubostinji je provela poslednje dane svoga života, gde je i preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena. Srpska pravoslavna crkva je proslavlja kao Svetiteljku, 19. jula po crkvenom kalendaru i 1. avgust po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i njen sin Despot Stefan Lazarević. Kneginja Milica se bavila i diplomatskim radom, zastupala interese svoga sina Stefana, čak je uspela uz pomoć ćerke, Bajazitove supruge Olivere, da izdejstvuje prenos mošti Svete Petke iz Vidina u Beograd (u kapelu Svete Petke na Kalemegdanu), a danas su u Rumunskom gradu Jaši.

DETALJNIJE Ikona Svetog Jovana Zlatoustog se nalazi u ramu Dimenzije: 41x33 Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova Ikone nisu osveštane! Ikona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Sveti Jovan Zlatousti najčuveniji propovednik u istoriji Crkve, veliki podvižnik i reformator. Bio je patrijarh Konstantinopolja (397—402), prestonice tadašnjeg Istočnog rimskog carstva, te je jedan od crkvenih naučnika. Učio je najpre grčku filozofiju i zgnušao se na grčko mnogoboštvo. Potom je usvojio hrišćansku veru kao jedinu i celu istinu, i studirao je bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. Kao svetitelj praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom - julijanskom kalendaru).

Поука Патријарха Српског Иринеја Календар 2017 (Протојереј- ставрофор др Саво Б. Јовић) Молитве и заповести Господње Патријарх и Архијереји СПЦ Црквена тела СПЦ Црквено-просветне установе Хиротоније и устоличења Празник новомученика Јасеновачких (Протођакон Милан Томашевић, Зорица Зец) Освећење Саборниг Храма Светог Јована Владимира у Бару (Рајо Војиновић) Две годишњице Деспота Стефана (Мр Радован Пилиповић) У сусрет 800. Годишњици аутокефалности СПЦ (Др Драгољуб Марјановић) Наслов: Календар Српске Православне Патријаршије Црква за просту 2017. годину Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Страна: 160 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 x 28 cm Година издања: 2016 ИСБН:

"Svetitelji – svetle. Oni su svetionici onih čistih, zlatnih i neboplavih energija koje sa nebesa dolaze, a na zemlji sijaju. Obasjavaju nas, razgoneći mrak unutar nas, zažižući luč u našem umu i srcu, da i u tami možemo naći put, uvek iste, a uvek nove svetlosti.” Knjiga Svetitelji pravoslavlja nastala je iz piščeve namere da čitaocima predstavi svoja saznanja o svetiteljima, njihovim zadužbinama, moštima i manastirima u kojima počivaju, kao i književnim delima. Batrić Ćalović, autor ove knjige, nesebično iskazuje svoju subjektivnost pri izboru svetitelja, budući da oni predstavljaju važan udeo u njegovom životu. Književno delo Svetitelji pravoslavlja predstavlja jednu izvanrednu knjigu koja je od velike važnosti za nastavu veronauke, istorije i srpskog jezika i književnosti, s obzirom na to da obiluje dragocenim podacima i rajskim mirisnim mislima svetitelja. Ono što je posebno i od velike važnosti za ovo delo ogleda se, upravo, u odabiru, redosledu i prikazu sadržaja, koji naročito iskazuje autorovu preciznost i predanost duhovnom životu, što je, upravo, rezultiralo ovim veličanstvenim delom. Batrić Ćalović je želeo da knjiga Svetitelji pravoslavlja bude nalik crkvenom kalendaru, koja će, pored ikona i fotografija svetitelja, sadržati njihove kratke životopise i bogoljubivo–književne zapise, ali i koja će, u isto vreme, čitaocu ozariti dušu i prosvetliti um. Čitaj dalje

Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od XVI do XIX veka Knjiga koja prethodi „Magnum crimen-u“ i čita se zajedno sa njom! Izašla je iz štampe izuzetno retka i dragocena knjiga Jovana Radonića, „Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od XVI do XIX veka“, najtemeljnija studija o unijaćenju Srba. Detaljan opis svih akcija Rimske kurije na unijaćenju pravoslavnih Južnih Slovena od XVI do XIX veka. Jovan Radonić otkriva kako su pape htele da preko Crne Gore i Albanije prodru u srce srpske Crkve – Pećku patrijaršiju, kako su na silu unijatili Srbe u Žumberku i Banatu, ali i kako su Grci doprineli gašenju Pećke patrijaršije. Na osnovu vrlo malo poznatih italijanskih i latinskih dokumenata saznajte: Ko je od srpskih vladika i mitropolita prihvatio uniju? Kako su pape štitile Albance? Zašto je unija uspela u Ukrajini a nije u Srbiji? Šta je plan Vatikana za srpski narod? Kako su Srbi morali da brane svoju Crkvu i od Vatikana i od Grka? Ko je trgovao srpskim robljem u XVII veku? Kada je hrvatstvo izjednačeno sa rimokatoličanstvom i sa kojim ciljem? Jovan Radonić otkriva malo poznate detalje o prvim sukobima Srba graničara sa hrvatskom vlastelom, o poreklu Bunjevaca i Šokaca, sudbini Srba Krašovana, borbi grčkih vladika protiv srpske Crkve, kao i o akciji brisanja srpskih svetaca iz crkvenog kalendara. Ovo je i dalje jedina obimna studija o istoriji unijaćenja svih srpskih zemalja.

Knjiga koja prethodi Magnum crimen-u i čita se zajedno sa njom! Izašla je iz štampe izuzetno retka i dragocena knjiga Jovana Radonića, Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od XVI do XIX veka, najtemeljnija studija o unijaćenju Srba. Detaljan opis svih akcija Rimske kurije na unijaćenju pravoslavnih Južnih Slovena od XVI do XIX veka. Jovan Radonić otkriva kako su pape htele da preko Crne Gore i Albanije prodru u srce srpske Crkve – Pećku patrijaršiju, kako su na silu unijatili Srbe u Žumberku i Banatu, ali i kako su Grci doprineli gašenju Pećke patrijaršije. Na osnovu vrlo malo poznatih italijanskih i latinskih dokumenata saznajte: Ko je od srpskih vladika i mitropolita prihvatio uniju? Kako su pape štitile Albance? Zašto je unija uspela u Ukrajini a nije u Srbiji? Šta je plan Vatikana za srpski narod? Kako su Srbi morali da brane svoju Crkvu i od Vatikana i od Grka? Ko je trgovao srpskim robljem u XVII veku? Kada je hrvatstvo izjednačeno sa rimokatoličanstvom i sa kojim ciljem? Jovan Radonić otkriva malo poznate detalje o prvim sukobima Srba graničara sa hrvatskom vlastelom, o poreklu Bunjevaca i Šokaca, sudbini Srba Krašovana, borbi grčkih vladika protiv srpske Crkve, kao i o akciji brisanja srpskih svetaca iz crkvenog kalendara. Ovo je i dalje jedina obimna studija o istoriji unijaćenja svih srpskih zemalja. Čitaj dalje

"Светитељи – светле. Они су светионици оних чистих, златних и небоплавих енергија које са небеса долазе, а на земљи сијају. Обасјавају нас, разгонећи мрак унутар нас, зажижући луч у нашем уму и срцу, да и у тами можемо наћи пут, увек исте, а увек нове светлости.” Књига Светитељи православља настала је из пишчеве намере да читаоцима представи своја сазнања о светитељима, њиховим задужбинама, моштима и манастирима у којима почивају, као и књижевним делима. Батрић Ћаловић, аутор ове књиге, несебично исказује своју субјективност при избору светитеља, будући да они представљају важан удео у његовом животу. Књижевно дело Светитељи православља представља једну изванредну књигу која је од велике важности за наставу веронауке, историје и рпског језика и књижевности, с обзиром на то да обилује драгоценим подацима и рајским мирисним мислима светитеља. Оно што је посебно и од велике важности за ово дело огледа се, управо, у одабиру, редоследу и приказу садржаја, који нарочито исказује ауторову прецизност и преданост духовном животу, што је, управо, резултирало овим величанственим делом. Батрић Ћаловић је желео да књига Светитељи православља буде налик црквеном календару, која ће, поред икона и фотографија светитеља, садржати њихове кратке животописе и богољубиво–књижевне записе, али и која ће, у исто време, читаоцу озарити душу и просветлити ум. Наслов: Светитељи православља: кратки животописи и одабрани књижевни записи светитеља Издавач: Школска књига Страна: 332 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-7580-318-8

САДРЖАЈ Азбука истине, 5 Азбука победе, 20 Стослов, 30 Народни програм, 38 Оче наш, 39 Како човек постаје нечовек, 40 О народном српском поздрву и отпоздраву - "помоз бог" и "бок ти помогао!", 40 Хигијена душе, 41 Светлост душе, 42 Ваздух душе, 43 Храна душе, 44 Спасење душе, 45 Мање бриге више вере, 47 Радови по месецима (уређено према црквеном календару), 49 Седмодневм, 60 Поклоњење Христу по вазнесењу, 64 Шта сам научила од Господа мога, 65 Лепота Христова, 66 Постоји постоји духовни свет, 70 Књига о судијама, 77 Потреба општења са Богом, 78 Шта значи бити хришћанин?, 81 Против безбоћног комунизма, 82 Верни, пробудите се!, 84 Којим путем, 86 Шта највише да чуваш?, 88 Закон божји за све, 91 Ученост и вера, 91 Спасавајмо, 92 Речи и дела светитеља, 93 Основна опомена, 105 Мирите се, а не судите, 117 О глади, 120 Поуке светог Антонија, 125 Хришћанска револуција и револуције, 126 Шта сведочи блажени Августин, 127 Не спавај, 127 Мало житије, 128 Узрок рата, 130 Ђаче учениче, 131 Морални проблем, 132 Суд, 133 Значај Богојављенске водице, 134 О поштовању свештеника, 135 Знаци немања страха Божјег, 137 Исповедање туђих грехова, 137 Српска народна мудрост, 145 Друга прича, 148 Тајанствене приче прича о луциферу, 160 Приче и легенде, 163 Грлати слободари, 171 Последња порука владике Никколаја, 171 Наслов: Духовне поуке Издавач: Linc Страна: 176 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 12 x 17,5 cm Година издања: 1999 ИСБН:

Књига која претходи „Magnum crimen-у“ и чита се заједно са њом! Изашла је из штампе изузетно ретка и драгоцена књига Јована Радонића, „Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века“, најтемељнија студија о унијаћењу Срба. Детаљан опис свих акција Римске курије на унијаћењу православних Јужних Словена од XВИ до XИX века. Јован Радонић открива како су папе хтеле да преко Црне Горе и Албаније продру у срце српске Цркве – Пећку патријаршију, како су на силу унијатили Србе у Жумберку и Банату, али и како су Грци допринели гашењу Пећке патријаршије. На основу врло мало познатих италијанских и латинских докумената сазнајте: Ко је од српских владика и митрополита прихватио унију? Како су папе штитиле Албанце? Зашто је унија успела у Украјини а није у Србији? Шта је план Ватикана за српски народ? Како су Срби морали да бране своју Цркву и од Ватикана и од Грка? Ко је трговао српским робљем у XVIII веку? Када је хрватство изједначено са римокатоличанством и са којим циљем? Јован Радонић открива мало познате детаље о првим сукобима Срба граничара са хрватском властелом, о пореклу Буњеваца и Шокаца, судбини Срба Крашована, борби грчких владика против српске Цркве, као и о акцији брисања српских светаца из црквеног календара. Ово је и даље једина обимна студија о историји унијаћења свих српских земаља. Наслов: Римска курија и јужнословенске земље: од XVI до XIX века Издавач: Catena mundi Страна: 575 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 31 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-6343-082-2

Књигу Заблуде Расколника тзв. ''Старокалендараца'' чине три поглавља. У првом од њих, Владика Атанасије говори о расколима који су се догодили у историјским временима Цркве кроз векове. Други део књиге чине излагања о расколу ''Старокалендараца'' у Грчкој (Раскол Матејеваца и њихова даља цепања и Раскол Флоринијанаца и њихове даље поделе). Задњи део књиге садржи следеће наслове: Појава и заблуде тзв. Старокалендараца у Србији, Поједини српски ''зилоти'' Старокалендарци, Испади грчких и српских ''зилота'' Старокалендараца -њихови приговори Цркви и одговори на њих, Одговор по питању Крштења, Црквене Икономије, Екуменизма, Календара. Наслов: Заблуде расколника тзв. старокалендараца Издавач: Манастир Тврдош Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17,5 x23 cm Година издања: 2004 ИСБН:

Sadržaj: PRAVOSLAVNI PODSETNIK za svaki dan u 2023 godini Osamnaesto izdanja Pravoslavnog podsetnika sadrži kalendar sa crkvenim praznicima, ikonicom, pravilom posta i novim poukama za svaki dan Svetog Nikolaja Žičkog, Prepodobnog Simeona Dajbabskog, Prepodobnog Justina Ćelijskog, Patrijarha Pavla i Starca Tadeja. Na kraju Podsetnika nalazi se Molitvenik srpskim čudotvornim ikonama Presvete Bogorodice: Trojeručici, Mlekopitateljnici, Bogorodici Pećkoj, Lepavinskoj, Čajničkoj, Čokešinskoj, Beočinskoj, Velikoremetskoj, ikoni Pokrov Presvete Bogorodice. Podsetnik su priredili protosinđel Serafim Živković i Željko Perović. Izdanje je izrađeno u punom koloru na 64 stranica B6 formata, u mekom i klajmovanom povezu. Podsetnik je izašao iz štampe sa blagoslovom vladike niškog Arsenija. Izdavač knjižice je Divljanski manastir. Pravoslavni kalendar za 2023. godinu: ovo je pravo vreme da se pripremimo i znamo kada su pravoslavni praznici u 2023. godini u Srbiji. Koristićemo novi kalendar jer ćemo se tako lakše uklapati u svakodnevni životni ciklus. Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom julijanskom kalendaru ali se uz stari uvek navode i datumi novog radi praktičnosti i lakšeg snalaženja u svakodnevnom životu. PRAVOSLAVNI PODSETNIK za svaki dan u 2023 godini Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

DETALJNIJE Ikona Svetog Simeona se nalazi u ramu Dimenzije: 41x33 Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova Ikone nisu osveštane! Ikona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Simeon Pravedni ili Simeon Bogoprimac je hrišćanski svetitelj. Srpska pravoslavna crkva slavi Simonjdan 3. februara po crkvenom, a 16. februara po gregorijanskom kalendaru.

У књизи Археологија календара, Александар Видосављевић се бави историјом календара. Посебну пажњу аутор је посветио реконструкцији календара Старих Словена.Полазећи од основних поставки, а то су познате чињенице из историје календара и историје Цркве, аутор кроз народне обичаје савремених Словена и европских народа показује исправност поставки Јакоба Грима о изгледу недеље код старих Словена и њиховом гледању на календар.Народни обичаји нашег народа и познати подаци из историје, који су у књизи упоредо дати, чине темељ за сагледавање изгледа календара који су користили наши преци. Његови реликти су и данас живи. Резултат до кога у својим истраживањима долази аутор јесте једно складно решење не само изгледа календара већ и објашњење неких до данас нерешених загонетки о вези годишњег циклуса са народним обичајима и народним култом. Књига такође доноси и један нови поглед на римски календар и објашњава нека његова недовољно јасна места.Археологија келендара представља једну узбудљиву шетњу кроз набројане теме, која се завршава далекосежним закључцима о изгледу календара и међусобном прожимању европских народа у гледању на мерење времена. 1. ДОСАДАШЊА ОБРАДА ТЕМЕ Досадашњи труд антрополога да се растумачи однос “примитивног” човека према природи био је усредоточен на то да се схвате и објасне митови и култови које је тај “примитивац” практиковао. У њиховом објашњавању и тумачењу било је мање или више успеха, али је мали број истраживача успео да се приближи виђењу онога ко стоји запитан пред светом који га окружује. Може ли се мит разумети или је његово тумачење тек покушај објашњења нама несхватљивих поступака како би удовољили својој радозналости и испунили жељу да проникнемо у своје корене? Неки су већ приметили да тумачењем мита или култних радњи, и сами постајемо митотворци. Провођењем одређених “научних” поступака огољујемо немоћ пред загонеткама мишљења примитивног човека и уместо да објаснимо постојеће митове - стварамо нове. Оправдано се можемо запитати: не ради ли се овде о ставу да митове и култове не треба објашњавати, нити тумачити, већ непосредно доживљавати. Онај ко покуша да их тумачи, открива у њима низ унутрашњих противречности. Опет, онима који ту врсту духовног живота упражњавају оне нимало не сметају - за њих те контрадикције једноставно не постоје. Без непосредног доживљавања митови губе суштину и смисао, па постају скуп неорганизованих чињеница, непрозиран попут времена одакле долазе. Готово је немогуће довести их у одговарајуће међусобне односе. Непрозирност чињеница и немогућност њиховог тумачења отежавају проналажење њиховог порекла, до те мере дубоко запретеног у далекој прошлости да су потребни изванредни напори да се открију њихова суштина и значење. До нас доспевају само раздробљени комадићи некадашње стварности. Њима је тешко одредити порекло, па било какав даљи напор да се поново саставе у целину изгледа узалудан. Поготово ако су ти фрагменти доведени у неку узајамну везу или однос какав нису имали на самом почетку и тиме попримили сасвим нови облик. То је могло настати и случајним распоредом тих фрагмената, али не само тиме, већ захваљујући и онима који су се њима бавили пре нас настојећи да их сложе у јасно уређен систем... 2. НЕКЕ МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ Наредним редовима никако није циљ да се уведе неки посебан методолошки приступ овом проблему. Напротив, то је тек покушај аутора да укратко објасни како намерава да их реши и скуп напомена за увођење у начин разматрања главних питања којима ћемо се бавити крећући се напред. ШТА ЈЕ ЗАДАТАК ОВЕ РАСПРАВЕ Основни задатак ове расправе је да се открију елементи и структура календара Старих Словена пре прихватања хришћанства. Тај задатак нимало не изгледа лак, с обзиром на то да недостају веродостојни подаци, поготово писани. Међутим, убеђени смо да се једном пажљивом анализом чињеница из расположивих извора могу описати његове основне контуре и унутрашња структура. Након тога ће се моћи непгго више рећи о карактеру тог календара. Тиме би се одшкринуо прозор за нека даља истраживања у овој области. Као неопходна намеће се потреба за улагањем додатног напора усмереног на интерпретацију народних веровања као предмета интересовања етнологије и антропологије. Он мора бити такав да то тумачење учини бољим од досадашњег. Више него често застајемо у чуду пред тим живим артефактима. Својом сировом снагом и невероватном виталношћу они успевају да опстану кроз веома дуге временске периоде. При томе остају неизмењени или тек мало трансформисани у неке друге облике. Својом способношћу прилагођавања упорно одолевају “духу времена” историјских периода кроз које су прошли. И не само то. Оно пгго нас највише импресионира је чињеница да, упркос свему и дуго након што је престала било каква стварна потреба за њима, успевају да очувају покидане нити својих тананих међусобних веза. Главни правац наших разматрања ће због тога бити усмерен на ово питање. Како поново саставити те покидане везе и како их сложити у првобитну целину? Плод таквог напора на поновном успостављању тих веза требало би бити препознавања изгледа готово читавог првобитног система веровања, култа и митологије. Велику помоћ у том поступку ће нам* пружити анализа црквеног календара. Показаће се да је, пред налетима новог и другачијег, готово читав духовни живот наших предака у њему нашао склонипгге. Уколико се успешно реши овај основни задатак, следећи корак би био извршење компаративне анализе, односно, упоређивање добијених резултата са календарима, веровањима и обичајима других народа, првенствено европских, чије порекло налазимо у паганском свету тог доба. Дубока је убеђеност аутора даје установљење особина и структуре календарског система Старих Словена, добра полазна основа за констатацију да се већина индоевропских народа користила ако не истим, а онда бар сличним начином мерења времена. У прилог томе говори неколико чињеница. Најпре, свеобухватно, релативно брзо и лако заживљавање црквеног хришћанског календара широм Европе указује на то да је тај процес проведен врло ефикасно. Разлог томе може бити двојак. С једне стране, добро осмиш... Наслов: Археологија календара: од велике сеобе до данас Издавач: Logos Страна: 950 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17,5 x 24 cm ИСБН: 978-86-85063-90-9

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Godina 1901 - 1910. Milos Obrenovic, Drugi srpski ustanak 1815, putovala 1901g Други српски устанак је почео спонтано. Локалне српске старешине су почеле да убијају Турке који су скупљали порез, а Арсеније Лома је опсео Рудник. На црквени празник Цвети 11. априла (23. априла по грегоријанском календару) 1815. у Такову су се окупиле неке српске старешине. Старешине су замолиле Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он, уз колебање, прихватио

Опис ПРЕДГОВОР Пред нама се налази богослужбена књига у којој су сабране службе Србима светитељима под именом Србљак. Службе су распоређене по месецима и датумима црквене године и представљају допуну минејским службама које су у свакодневној богослужбеној употреби. Србљак је богослужбена књига која се непрестано допуњује јер се у Цркви образују и васпитавају Нови светитељи које Помесна српска Црква уврштава у календар, као чињеницу Богом потврђену. Значај Србљака је од непроцењиве вредности за црквену педагогију. Богослужење Цркве представља место где се на Христоподан начин остварује пуноћа живота са Светом Тројицом …

Ronald Creighton-JobeO knjiziOpširan pregled bogate katoličke povijesti s izuzetnim životom Krista na početku i u prvim stoljećima širenja ove vjere Rasprave i objašnjenja bitnih načela katoličkog nauka i vjerovanja Opisi značajnih i tradicionalnih katoličkih obreda uz popis važnih svetkovina i blagdana u katoličkom kalendaru Izuzetan uvod u crkvenu umjetnost i arhitekturu popraćen remek-djelima iz gotike, renesanse, baroka i modernog doba Dodaci s prikazima specijalnih tema i novonaručenim kartama

Опис ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК Први српски устанак представља најзначајнији догађај у новијој српској историји. Плануо је на Сретење, 15. фебруара (2. фебруара по старом календару) 1804. године, на скупу у Орашцу, а угушен после девет година и непуних девет месеци ратовања с Турцима. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић (1768 – 18117), већ тада у народу познат као Црни Ђорђе или “по турски” Карађорђе. Он је родоначелник династије Карађорђевића. Као “врховном вожду”, њему ће касније бити призната и наследна власт. Срби су на почетку устанка били без савезника, иако је црногорски владика Петар I био расположен за заједничку борбу против Турака. Он је почеткиом 1803. године писао руском цару о томе и у Русију слао архимандрита Арсенија Гаговића да тражи руску помоћ за устанак. Међутим, Русија је у то време била у савезништву са Турском и очекивала Наполеонов продор на Исток, па није за то да се устанком ослободи Турска. Владика се руском ставу приклонио …

ПРЕДГОВОР Пред нама се налази богослужбена књига у којој су сабране службе Србима светитељима под именом Србљак. Службе су распоређене по месецима и датумима црквене године и представљају допуну минејским службама које су у свакодневној богослужбеној употреби. Србљак је богослужбена књига која се непрестано допуњује јер се у Цркви образују и васпитавају Нови светитељи које Помесна српска Црква уврштава у календар, као чињеницу Богом потврђену. Значај Србљака је од непроцењиве вредности за црквену педагогију. Богослужење Цркве представља место где се на Христоподан начин остварује пуноћа живота са Светом Тројицом … Књига А: 978-99938-51-29-5 Књига Б: 978-99938-51-31- Наслов: Србљак, комплет две књиге Издавач: Дабар - Издавачка кућа Митрополије добробосанске Страна: 1551 (cb) Povez: кожни Писмо: ћирилица Формат: 23 x 30 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-99938-51-29-5

Pravoslavni podsetnik Knjižni blok: odštampan na krem ofsetnom 80 g/m2 papiru, 192 strane Prednji deo sadrži prostor za upisivanje ličnih podataka i godišnji kalendar Srednji deo je datumiran u vidu nedeljnog planera sedam dana po strani i sadrži pregled svih crkvenih praznika u sedmičnom rasporedu Zadnji deo sadrži prostor za beleške Materijal za oblaganje korice: termo osetljiva eko koža Dimenzija: 17.4 x 24.4 cm Pakovanje: 20 Preporučena štampa: suvi žig, sito, laserska gravura, digitalna štampa

Pravoslavni podsetnik Knjižni blok: odštampan na krem ofsetnom 80 g/m2 papiru, 192 strane Prednji deo sadrži prostor za upisivanje ličnih podataka i godišnji kalendar Srednji deo je datumiran u vidu nedeljnog planera sedam dana po strani i sadrži pregled svih crkvenih praznika u sedmičnom rasporedu Zadnji deo sadrži prostor za beleške Materijal za oblaganje korice: termo osetljiva eko koža Dimenzija: 17.4 x 24.4 cm Pakovanje: 20 Preporučena štampa: suvi žig, sito, laserska gravura, digitalna štampa

Autor: Ronald Creighton-Jobe Godina izdanja: 2008. Br. str.: 256 Povez: Tvrd Format: 235mm x 305mm Pismo: Latinica Katolicizam – Ilustrirana enciklopedija – Iscrpan priručnik o istoriji, filozofiji i praksi katoličkog hrišćanstva Ovaj bogato ilustrovani enciklopedijski priručnik pruža sveobuhvatan pregled bogate katoličke istorije sa izvanrednim Hristovim životom na početku i u prvim vekovima širenja ove vere. Sadrži diskusije i objašnjenja osnovnih principa katoličke doktrine i verovanja. Dati su i opisi značajnih i tradicionalnih katoličkih obreda, zajedno sa listom važnih svetkovina i praznika u katoličkom kalendaru. Praktičan uvod u crkvenu umetnost i arhitekturu praćen remek-delima iz gotike, renesanse, baroka i modernog doba.