U ovom najboljem, najnovijem i najobimnijem izdanju večitog kalendara pronaćićete sanovnik - horoskop života - planetar - ljubavni susreti - roždanik - trepetnik - gledanje u šolju - bacanje karata - gatanja - o sudbini iz dlana, plećke, kobilice, slezine, pasulja, sveće, arapskog kruga - srećni brojevi i dani - predskazivanje događaja - znameniti istorijski događaji - predskazivanje vremena - kalendarske tablice, UVODNA REC Dragi čitaoci, Dajemo Vam u ruke ovaj DOMAĆIZABAVNIK sa njegovim tajanstvenim, a nadamo se, i zanimljivim poglavljima. Na početku svakog poglavlja ako je bilo potrebno izneli smo nedvosmisleno, jasno i glasno, svoje mišljenje o materiji koju to poglavlje obrađuje. Kakvo je to mišljenje, saznačete kada ovu knjigu pročitate. No, da bismo koliko-toliko zadovoljili Vašu radoznalost, reči čemo Vam da je jošpre 150 godina na korici jedne slične knjige pisalo: ROŽDANK (HOROSKOP) ILI ČUDNOVATI VTTAO (TOČAK) SREĆE ČREZ (KROZ) KOISE PO ASTRONOMIČESKOMU NAČINU NA RAZLIČNE VOPROSE (PITANJA) KOISU PO DVANAJST ZNAMENJA NEBESNIMA ODELJENI. ODGOVOR NAĆI MOŽE, ŠTA ĆE SE KOMU DOBROGILINEUGODNOG SLUČm (DESITI), NE ZAISTINU, NO ZA ZABAVU SOČINSJENO (SASTATVLJENO). Prema tome, drage čitateljke i čitaoci, ovaj DOMAĆI ZABAVNIK namenili smo Vašoj razonodi: Za sve ono što Vas „živo interesuje“ i za sve sudbinski vezano za Vas ili Vaše bližnje, potražite odgovor u ovoj knjizi. Ako Vam je odgovor po volji, ako Vam je prijatan, ako Vas je obradovao iprorekao Vam ružičastu sutrašnjicu Viga prihvati te i verujte u to što Vam knjiga kaže. U protivnom, sve ono što Vam je u knjizi ,,cmo zapisano“, ono što bi Vas ražalostilo, rastužilo, zabrinulo ili pokvarilo Vaše raspoloženje, sve to odbacite kao besmislicu, jer ovaj DOMAĆIZABAVNIK sačinili smo NE ZA ISTINU, NO ZA ZABAVU! VEČITI KALENDAR NEKAD I SAD Naši prvi Večiti kalendari pisani su pre 200 godina i imali su više crkveni a manje zabavni i praktični karakter. No, vremenom sastavljači ovih kalendara, osećajući potrebe čoveka, sve više su smanjivali crkveni a povećavali praktični i zabavni deo. Sadržaj Večitog kalendara stalno se menjao i dopunjavao, jer svako vreme i svaka generacija imali su svoje specifične zahteve, želje i potrebe. Ipak, sve te promene i evolucije Večitih kalendara u suštini nisu bile bitne: menjao se samo jezik, ubačen poneki nov izraz, pojam, reč ili igra i ništa više! Gotovo svi Večiti kalendari naših starih imali su približno ovakav sadržaj: Crkveni deo kalendara, zatim podatke o postovima, mesojeđama, pokladama, pokretnim i nepokretnim crkvenim praznicima, o iznalaženju nedeljnih dana i dana Uskrsa, o pashalnim i nedeljnim slovima, itd. Zabavni i praktični deo kalendara bio je već malo raznovrsniji: Sadržavao je Sanovnik, Roždanik, Trepetnik, Gatanje vremena, Gledanje sudbine iz šolje i dlana, Proricanje sudbine po planetama i nebeskim znacima, Planete vladarice, izlazak i zalazak sunca tokom godine, o mesečevim menama, o srećnim i nesrećnim danima, o poljskim radovima, o lečenju bolesti domaćim lekovima, itd. Danas bi ovakav Večiti kalendar predstavljao anahronizam svoje vrste: zastareo, prevaziđen, nerazumljiv, neinteresantan i nepraktičan! No poneka poglavlja iz tih starih Večitih kalendara mi smo ipak uneli u ovu našu knjigu, jer smo uvereni da će u tim poglavljima, iako su ona iz starih vremena, mnog čitaoci naći dosta zanimljivosti i razonode Ta novouneta poglavlja pokazuju nam i slikaju neke detalje iz vremena Srbije XIX veka, pa će na taj način neko moći da ih koristi ne samo kao zabavu, već i u druge svrhe. Dakle, sve u svemu, umesto nekadašnjeg Starinskog večitog kalendara, preživelog i vremenom prevaziđenog, pružamo Vam ovaj naš, starim materijalom dopunjeni, DOMAĆI ZABAVNIK i prijatna Vam zabava!

Preko četiri stotine godina na srpskom jeziku se štampaju kalendari. Kalendari spadaju u najpopularnije knjige. Srpski narodni kalendar koji je prvi put objavljen 1988. godine, i otad se povremeno pojavljuje pred čitaocima više od dve decenije. U njemu su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka, a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili je najstariji na svetu. Računajući vreme po njemu 2015, godina je 7.523. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržana mnoge mudrosti, koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u Srpskom narodnom kalendaru. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, Praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U Srpskom narodnom kalendaru zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana uraditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo uraditi određene radnje. Sve je zasnovano na milenijmuskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da mnoge činjenice koje zapisane u narodnom verovanju su tačne. Arheolozi su otkrili kod Smederevske Palanke najstariji kalendar na svetu. Star oko osam hiljada godina. Naučnici u Americi su otkrili da rečne i jezerske vode sredinom avgusta menjaju stanje i od alkalnih postaju kisele. U Srba je sačuvano verovanje da posle Preobraženja, 19. avgusta, ne valja se kupati u rekama. NASA je objavila da postoje samo dva godišnja doba. Da li su to možda Đurđevdan i Mitrovdan? Mnogo je sličnosti između „otkrića" savremene nauke i narodnih verovanja. Uverite se sami čitajući Srpski narodni kalendar. (Autor)

Iz recenzije: „Kada su potomci starih Huna krenuli da osvoje Panonsku ravnicu, Srbi i Jevreji našli su se pred kapijom smrti. O tome kakva stradanja su podnela ova dva naroda, kazuju GAVRAN, SOVA i ORAO, svedoci ovih događaja.” Po razlivenoj formi, stilu i jeziku, dramskoj strukturi, atmosferi, naturalističkim slikama užasa i groze, semantičkoj zgusnutosti – zgrušalosti, prostranom kontekstu, žanrovskim ukrštajima i začudnom poetičkom i poetološkom registru, knjiga ’’Crvene reke’’ proizvodi višestruku čitalačku percepciju, pa se čita kao ep, poema, ridanica, jeremijada, Jovovo naricanje, tragični spev, dnevnik, saga, mirakul, legenda, romansirana povesnica o istoriji kao cikličnom otelotvorenju zla – a sve to zaogrnuto u basnoliku bajku, bajkovitu basnu, međužanr, ili polivalentni žanr o kome bi istančani tumači književnosti imali šta da kažu. Kako Zlo dela u istoriji neprestano, bez interpunkcije, i ne poznaje kalendare – ni svetovne ni crkvene – otuda je i Ždralov rukopis bez velikih slova i interpunkcijskih znakova. Jer gramatika smrti poništava i ne poznaje/ne priznaje ni jezičku, niti pravopisnu normu. Po svim ovim odlikama, ovo Ždralovo delo jedinstveno je u našoj književnosti. Transponujući dojave svojih Glasnika u jednom strašnom vremenu, kad su „porotu za smrtne presude nad Srbima i Židovima činili susedi”, pisac navodi, na mnogim mestima, imena i prezimena žrtava, njihova zanimanja, kao i imena i prezimena dželata. Deca, među kojima je bilo i beba – posebna su neprebolna priča ovog pogroma. Po zanimanju i profesiji žrtva, vidi se da su svi izreda bili obični radni civili posvećeni svome poslu, Božja stvorenja koja su svoju platu mukotrpno zarađivala vlastitim rukama, spremni i da pomognu, kad god je to ustrebalo, i svojim susedima Madžarima. Ali ta humanost – drugim rečima, taj „višak humanosti”, kao da im je dodatno uračunat u njihov virtuelni greh, koji im je ucepljen poreklom i verom. Knjigom ’’Crvene reke’’ Radovan Ždrale je krunisao svoj petotomnik ’’Crna zvezda Srba’’: ’’Hercegovačka rapsodija’’, ’’Princip’’, ’’Ne ubijajte glasnika’’, ’’Hristova knjiga kosovska’’, o viševekovnom genocidnom zatiranju srpskog naroda. Zlo, genocidno po zamisli, kodirano kao racija, sada je i umetnički transponovano u romanu ’’Crvene reke’’, i tako ušlo u književni arhivarij stradalništva srpskog naroda. Duboko verujemo, ipak, u moć one latinske poruke: scripta manent. Anđelko Anušić