Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Online prodavnica Semenska roba Seme povrća Seme kukuruza Seme žitarica Seme suncokreta Seme i lukovice cveća Seme aromatičnog bilja Seme trave i deteline Stočna hrana Stočna gotova hrana Stočna dopunska hrana Žitarice Premiksi Oprema za životnje Lekovi za životinje Đubriva Dubinska đjubriva Površinska đubriva Prihrane Organske prihrane Organska đubriva Supstrati i zemlja Zaštita bilja Fungicidi Herbicidi Insekticidi Rodenticidi Razni alati Alati Prskalice Čizme cipele i kabanice Rukavice Veziva Oprema za plastenike Ulja i antifrizi Autokozmetika Domaćinstvo Oprema za vino i rakiju Oprema za zimnicu Ogrev i dodaci Šporeti i dodaci Oprema za slave Oprema za svinjokolj Vreće Posuđe Kante za smeće Razna oprema Bašta Stolovi Stolice Ljuljaške Oprema za roštilj Sredstva protiv komaraca Creva i oprema za creva Bazeni i oprema za bazene Saksije Sredstva za krtice Kosačice Trimeri Kućni ljubimci Hrana za pse Hrana za mačke hrana za ptice Oprema protiv parazita Dodatna oprema RATAR Politika kvaliteta O firmi Media Blog Edukacija Aplikacija za zaposlene

Sve za vino i rakiju sto vam je potrebno mozete pogledati OVDE Selekcionisani vinski kvasac za vinifikacije i refermentacije belih i crvenih vina Šemu vrenja za voćne rakije možete pogledati OVDE... Fermol Davis 522 je vrlo svestrani posebno selekcionisani kvasac koji ima celi niz karakteristika koje pogoduju fermentacijama belih i crvenih vina. Poseduje sposobnost stvaranja velikog broja ćelija u kratkom vremenskom periodu, čime odmah prevladava indogenu floru te provodi fermentaciju do kraja u kratkom roku. FERMOL DAVIS 522 je otporan na visoki sadržaj sumpornog dioksida, ne stvara sumporastu kiselinu i sulfate. Održava tempo fermentacije, previranja šećera u alkohol, postojanim čak i u uslovima nagle promene temperature (visoke odnosno niske temperature). Stvara visoki sadržaj alkohola te je stoga pogodan za fermentacije kasnijih berbi u kojima je veći sadržaj šećera. Posebno je pogodan za pokretanje refermentacije gde onda provodi fermentacije do kraja sa odličnim rezultatima na vinu. Vina dobijena FERMOL DAVIS 522 kvascem zaokružena su, izbalansirana, harmonična, bez stranih mirisa i ukusa. FERMOL DAVIS 522 ne deluje negativno na sortne arome, zapravo ističe primarne arome grožđa spajajući ih s aromama koje se stvaraju tokom fermentacije na belo cveće, voćne mirise, zrele višnje, ribizle i maline. Upustvo možete pogledati OVDE... Celokupnu ponudu enoloskih sredstava firme IREKS DOO možete pogledati OVDE...

Mikoriza 500g – mikro granulisani inokulum od mikorizne gljive Endomikoriza U sebi sadrži spore gljive Glomus Intraradices. Karakteriše je slabo vidljiv omotač oko korena za koje je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo češći od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90 % biljnih vrsta. Ovo je dakle najraširenija simbioza između biljaka i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju ’’gljivičnim korenom’’. Za koje biljne vrste je namenjen? Pogodan je za korišćenje na svim biljnim vrstama, bilo da su poljoprivredne kulture, cveće, plastenici, travnjaci i lepe bašte, rekultivacija terena,livade i pašnjaci, voćarsko vinogradarske ili šumsko rastinje izuzev : Korisna i za jednogodišnje i za višegodišnje vrste Mikoriza 500g je korisna za jednogodišnje i višegodišnje useve. Ovo važi za gotovo sve drvenaste i žbunaste vrste, ukrasno bilje, trave i leguminoze. Način primene preparata Mikoriza 500g Granule su pogodne za aplikaciju u zemljište na bilo koji način, putem sejalica ili rasipača, ili prilikom sadnje. U zavisnosti od vrste određuje se doziranje mikorize. Doziranje po hektaru Suncokret, kukuruz, sirak: 10 kg/ha, Povrtarske kulture, paprika, paradajz, salata: 12 kg /ha, Voće u fazi sadnje: Jabuka, kruška, šljiva, godži, aronija, sadnice vinove loze, lešnik:  10 g/biljka. Već zasnovane plantaže i vinogradi: Injektiranje granulata u zonu korenovog sistema u količini 10-15 g/biljka u zavisnosti od starosti biljke. Supstratne smeše:  3 do 4 kilograma po kubnom metru supstrata. Prednosti korišćenja mikoriznih gljiva 1. Jačanje korenovog sistema i ujednačenost habitusa biljaka 2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro elemenata 3. Otpornost prema suši, visokoj temperaturi, netipičnim solima u zemljištu, 4. Povećanje otpornost prema biljnim bolestima; Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp.,Phyrochaeta spp., itd. Primećeno je dejstvo i na smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka 5. Poboljšano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i veći prinos 6. Smanjuje stres kod biljaka na ekstremne uslove S kojim preparatima se ne sme mešati mikorizna gljiva istovremeno Zabranjeno je koristiti fungicide koji se kod primene koriste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb. Đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivog fosfora. Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene mikorize. Način čuvanja preparata Čuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izlaganja sunčevom zračenju. Rok upotrebe je 3 godine. Držati dalje od dohvata dece i domaćih životinja! Da li postoje neželjeni efekti kod upotrebe Mikoriza 500g i da li se koristi za organsku proizvodnju ? Ovaj inokulant nema nikakvih neželjenih efekata. Mikorizni inokulumi nemaju nikakvih štetnih efekata, ni za biljke ni okolinu. Ovaj preparat efikasno se koristi u organskoj proizvodnji i nije genetski modifikovan. Šta je važno znati prilikom primene mikorize ? Mikorizne gljivice su živi organizmi i stoga kod primene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude što bliže živom korenu ili klijancu (semenu) kako bi se koren, seme ili klijanac našao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog toga kod sadnje golim korenom /drveće, lozni kalemovi, jagode i sl treba da budu umočeni u rastvor sredstva pre sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna količina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nađe u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije zaprašeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada ili golf terena, treba ga rasturiti po površini i posle dobro zaliti kako bi gljiva bila što bliže korenu. NAPOMENA: Zabranjuje se korišćenje na sledećim biljnim vrstama Rhododendron, Azalea, Laurel, Orhideje, Abies sp., Kesten,  Robinia i Pinus sp. Ove biljke formiraju drugu vrstu mikorize i tako da joj ova vrsta šteti.

Autor - osoba Gostuški, Rista Naslov Lečenje lekovitim biljem / Rista Gostuški Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1970 Izdanje 5. ispravljeno i dopunsko izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1970 (Mostar : `Veselin Masleša`) Fizički opis XIV, 712 str., 40 str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tucakov, Jovan Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Narodna knjiga` ISBN (Plast.) Napomene Str. XI-[XV]: Lečenje lekovitim biljem u nas / Jovan Tucakov Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Registri. Predmetne odrednice Lekovite biljke -- Lečenje Narodna medicina Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG133 (N)

KREZA ŠAMPONI 14 PROTIV SEBOREJE ( stepen masnoće šampona 13% ) Za jako masnu kožu i kosu Ovaj šamponi tj ŠampoMaske su osmišljeni da pomognu ljudima koji imaju seboreju i jako masnu kosu i koji nisu alergični na neki od sastojaka. Radili smo ih prvenstveno za ljude koji imaju dugu kosu ali njih naravno mogu koristiti i ljudi sa kratkom kosom. Uradili smo ih sa magarećim mlekom koje izuzetno blagotvorno deluje na kožu i kosu. Pored ostalih biljaka dodali smo puno sveže aloja vere. Za ove šampone smo sem hladno ceđenog kokosovog ulja koristili smo i nevenovo ulje koje blagotvorno deluje na problem seboreje. Takođe tu su i etarska ulja grejpa, nane i žalfije koja doprinose svojim sastojcima u borbi protiv seboreje ali i psorijaze. SIMPTOMI SEBOREJE Ljuspasti delovi kože, najčešće na glavi, licu i grudima, ali mogu biti i na drugim mestima. Može a i ne mora da svrbi. Čine ga mala ispupčenja ili mrlje. Oboleli deo kože može da bude žućkast i/ili masan, ili suv i ljuspast. UZROCI SEBOREJE Nastaje zbog poremećaja lojnih žlezda kože. U uzroke spadaju stres i zabrinutost, nedostaci hranjljivih sastojaka (naročito vitamina A i biotina), nasleđe, toplo vreme, uljasta koža, akne, rozacea, psorijaza. PRIRODNO LEČENJE 1. Jedite sirovu biljnu hranu. 2. Nemojte da jedete mlečne proizvode,belo brašno, čokoladu, morsku hranu i bilo šta što sadrži šećer ili sirova jaja. 3. Postite 1-2 puta mesečno. 4. Uzimajte namirnice bogate vitaminima A,C i B. 5. Ne koristite komercijalne masti za seboreju, iritirajuće sapune ili hemijske šampone za kosu (kakva većina i jeste). 6. Nemojte pritiskati, niti dirati obolele delove kože. UPOTREBA Pre upotrebe šampon je potrebno dobro promućkati jer je on pun biljaka i ako duže stoji biljke padnu na dno. Takođe ovo je šampon u kom dominira hladno ceđeno kokosovo ulje koje ima tendenciju da se zgusne. Šampon može da se koristi standardno kao i ostali šamponi tako što se utrlja u kosu i posle se ispere. Ali on može da se koristi i kao maska za kosu ( ŠampoMaska ) tako što se ne ispire odmah već posle nekog vremena, da bi koža i kosa što bolje upile sastojke šampona. Kao ŠampoMaska može da se drži pola sata, sat vremena, par sati ali i tokom celog dana ili noći pa da se nakon toga doda malo ove iste ŠampoMaske i ispere se kosa. MASNO TEME, SUVI KRAJEVI KOSE Ovo je veoma čest slučaj kada je duža kose u pitanju. U tom slučaju ovaj šampon je potrebno kombinovati sa nekim našim šamponom za suvu kosu. Prvo se sa ovim šamponom dobro istrlja teme. Bilo bi dobro da šampon malo odstoji na glavi da bi ga koža i kosa bolje upile. Zatim se ispere. Nakon toga se sa drugim našim šamponom za suvu kosu opere ostatak kose. U KOMBINACIJI SA NAŠIM SAPUNOM Šampon može da se koristi i u kombinaciji sa našim sapunom protiv seboreje. Sapun se utrlja u kosu ili samo u teme i ostavi se da ga koža i kosa upiju. Isti dan ili čak sledeći sa šamponom se opere kosa. Sapun koji u sebi ima ricinusovo ulje koje je odlično u borbi protiv seboreje i psorijaze malo će ukrutiti kosu što se nekome neće svideti u estetskom smislu. Zato je to preporučljivo raditi kada ste kući. ISPIRANJE KOSE Računajte da ispiranje našeg šampona traje malo duže nego sa hemijskim šamponima punim štetnih sastojaka koji pomažu da se kosa brže i lakše ispere. TELO JE JE JEDNA CELINA Ako se seboreja pojavljuje samo na glavi na problem nije dovoljno delovati lokalno. Bez obzira što problem sa seborejom imate samo na glavi potrebno je celo telo da perete sa nečim što u sebi nema nijednu štetnu supstancu. Jer glava je tek deseti deo tela. Ako za pranje ostatka tela koristite neku hemiju efekat naših šampona i sapuna će biti manji jer će otrovi iz npr kupke ili sapuna kojom perete ostatak tela lako naći put do vaše glave. Mi vam predlažemo da za ostatak tela koristite naše najjeftinije sapune sa kozijim mlekom. Za njih vam garantujemo da nemaju štetnih supstanci. Ili nađite nešto jeftinije. Ali obratite pažnju na sastav. Ako vidite da u sastavu pišu neke šifre i ako je sastav na latinskom bolje je da to ne kupujete. To je skoro siguran znak da je u pitanju otrovna kozmetika tj kozmetika sa legalizovanim otrovima. Ako proizvođač ima kvalitetan sastav njemu će biti u interesu da sastav stavi u prvi plan i da on bude što jasniji i razumljiviji a pakovanje mu neće biti bitno. Ako proizvođač ima loš sastav njemu će biti u interesu da ga nekako sakrije, da napiše na latinskom i u šiframa a da u prvi plan stavi lepo pakovanje i lep parfem. Kada je kozmetika u pitanju prodavnice zaobilazite u širokom luku a tražite ručno rađenu kozmetiku. Verujte da je sa kozmetikom gora situacija nego sa hranom. Zato što su mnogi ljudi već svesni trovanja putem hrane ali za trovanje putem kozmetike jako malo ljudi zna. MOGUĆNOST ALERGIJE NA NEKI OD SASTOJAKA Za svaki slučaj, pre prvog korišćenja ŠampoMaske nasapunjajte je sa unutrašnje strane lakta. Ako ste alergični na neki od sastojaka ( npr na aloja veru je alergično do 5% ljudi ) mogu da vam se pojave na tom mestu osip, peckanje, svrab ili upala kože. Ako je to slučaj i sa vama vi ne bi smeli da ju koristite. Otprilike 2 – 5 % ljudi neće moći koristiti ovaj šampon zbog alergije na neki od sastojaka. DEJSTVO ŠAMPONA Ne očekujte od jednog pranja kose čudo. Šampon je potrebno neko vreme koristiti da bi dao rezultate. SASTAV: Ekstra devičansko kokosovo ulje nevenovo ulje, MAGAREĆE MLEKO, aloja vera +, limunov sok, med, koren čička, neven, žalfija, crni kim, soja, kukuruz, beli luk, kamilica, ivanjsko cveće, list koprive, nana, soda bikarbona visoke čistoće, jabukovo sirće, glina, kantarion, lavanda, kurkuma, kora breze, kora hrasta, kora vrbe, pelin, majčina dušica, ulje čajevca, etarsko ulje grejpfruta, etarsko ulje nane (mente), etarsko ulje žalfije. PRE SVAKE UPOTREBE PROMUĆKATI !!!!!!! 300 ml cena 2000 din