Igra pertlanje 16 figura 20215, donosi set od 16 šarenih oblika, uključujući delfina, mačku, auto, slona, brod i još mnogo toga, svaki sa rupicama za pertle. Sa osam pertlica u četiri različite boje, ovaj set pruža deci priliku da razvijaju fine motorne veštine i koordinaciju oko-ruka kroz igru pertlanja. Svaka figura u setu ima svoju jedinstvenu formu, omogućavajući deci da istražuju oblike i boje na interaktivan način. Pertlanje nije samo zabavna aktivnost, već i edukativna, podržavajući razvoj važnih veština koje su ključne za budući razvoj deteta. Ovaj set dolazi upakovan u praktičnu teglicu sa poklopcem, čime se olakšava čuvanje.

Igra pertlanje 16 figura 20215, donosi set od 16 šarenih oblika, uključujući delfina, mačku, auto, slona, brod i još mnogo toga, svaki sa rupicama za pertle. Sa osam pertlica u četiri različite boje, ovaj set pruža deci priliku da razvijaju fine motorne veštine i koordinaciju oko-ruka kroz igru pertlanja. Svaka figura u setu ima svoju jedinstvenu formu, omogućavajući deci da istražuju oblike i boje na interaktivan način. Pertlanje nije samo zabavna aktivnost, već i edukativna, podržavajući razvoj važnih veština koje su ključne za budući razvoj deteta. Ovaj set dolazi upakovan u praktičnu teglicu sa poklopcem, čime se olakšava čuvanje.

Muzička vrteška za krevetac novorođenčeta. Muzička vrteška sa 4 figure životinja: slon, lav, žirafa i majmun. Vrteške svojim zvukom i pokretom umiruju bebu i pomaže joj da zaspi. Lako se kači na krevetac i stabilna je. Četiri figure životinja se mogu skinuti kako bi pomogle bebi da prepozna imena i karakteristike životinja. Pokrete životinja prati razigrana melodija, a pozicionirana su tako da ih beba lakše vidi dok je u ležećem položaju. Dimenzija: 46*33*65cm, uzrast: 0+

Huanger Muzička vrteška životinje igračka za decu - 35521 Muzička vrteška za krevetac novorođenčeta. Muzička vrteška sa 4 figure životinja: slon, lav, žirafa i majmun. Vrteške svojim zvukom i pokretom umiruju bebu i pomaže joj da zaspi. Lako se kači na krevetac i stabilna je. Četiri figure životinja se mogu skinuti kako bi pomogle bebi da prepozna imena i karakteristike životinja. Pokrete životinja prati razigrana melodija, a pozicionirana su tako da ih beba lakše vidi dok je u ležećem položaju. Dimenzija: 46*33*65cm, uzrast: 0+

PERTINI Muzička vrteška životinje Karakteristike Muzička vrteška sa 4 figure životinja: slon, lav, žirafa i majmun. Vrteške svojim zvukom i pokretom umiruju bebu i pomaže joj da zaspi. Lako se kači na krevetac i stabilna je. Četiri figure životinja se mogu skinuti kako bi pomogle bebi da prepozna imena i karakteristike životinja. Pokrete životinja prati razigrana melodija, a pozicionirana su tako da ih beba lakše vidi dok je u ležećem položaju. Dimenzija: 46*33*65cm, uzrast: 0+ Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

PERTINI Muzička vrteška životinje Karakteristike Muzička vrteška sa 4 figure životinja: slon, lav, žirafa i majmun. Vrteške svojim zvukom i pokretom umiruju bebu i pomaže joj da zaspi. Lako se kači na krevetac i stabilna je. Četiri figure životinja se mogu skinuti kako bi pomogle bebi da prepozna imena i karakteristike životinja. Pokrete životinja prati razigrana melodija, a pozicionirana su tako da ih beba lakše vidi dok je u ležećem položaju. Dimenzija: 46*33*65cm, uzrast: 0+ Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

PERTINI Muzička vrteška životinje Karakteristike Muzička vrteška sa 4 figure životinja: slon, lav, žirafa i majmun. Vrteške svojim zvukom i pokretom umiruju bebu i pomaže joj da zaspi. Lako se kači na krevetac i stabilna je. Četiri figure životinja se mogu skinuti kako bi pomogle bebi da prepozna imena i karakteristike životinja. Pokrete životinja prati razigrana melodija, a pozicionirana su tako da ih beba lakše vidi dok je u ležećem položaju. Dimenzija: 46*33*65cm, uzrast: 0+ Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

Težina figura: oko 40-50 gr Nalazište: Kina Dimenzije (š x d x v): 5 x 3 x 2 cm Ručno rađeno SLON je simbol mudrosti, snage i nezavisnosti. Prema budističkoj veri, jača plodnost, sreću, mudrost i štiti dom.

Težina figura: oko 40-50 gr Nalazište: Kina Dimenzije (š x d x v): 5 x 3 x 2 cm Ručno rađeno SLON je simbol mudrosti, snage i nezavisnosti. Prema budističkoj veri, jača plodnost, sreću, mudrost i štiti dom.

Feng shui simboli, za BOGATSTVO, SRECU I NAPREDAK. , Vrlo efikasne figure za -VERNOST I LJUBAV,harmoniju u domu,pozitivno utiče na sve čakre. SLON-donece finansijsku promenu,prosperitet i uspeh,napredak... KORNJACE -plodnost,novac,napredak,boljitak... ZMAJ -simbol bogatog života, snage,uspeha i prosperiteta. TRI FIGURE ZA NOVI POCETAK! U ove stvari, možete verovati ili ne, ali neosporno je koliku snagu ima simbolika u sadejstvu sa ezoterijom, ona kreira i utiče na naše živote… dimenzije vidite u poredjenju sa upaljacem DA VAM KRENE NA BOLJE, DA VAM DOM ZABLISTA! ! !

CENA je za tih 29 komada na slici 1600 dinara. Možete birati i posebno kupindo porukom naručiti jednu ili više komada iz svih mojih lotova. Tada bi se porukom prethodno dogovorili za cenu jer se figurice kreću pojedinačno skuplje. Tagovi: Vitez, ratnik, gusar, fudbaler, gormit, zmaj, dragon, star wars, slon, medved, kornjača, metalna kraljica... Skladište: Figure LOT 30 (R2) Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Uđite u svet divljih safari avantura sa Transporterom lavova na daljinski 37019! Ovaj set nudi jedinstveno iskustvo za male ljubitelje životinja, sa vozilom i prikolicom u živopisnoj narandžastoj boji, zajedno sa figurom lava. Deca mogu koristiti daljinski upravljač da pokreću vozilo, vodeći slona kroz različite avanture koje ih čekaju u maštovitoj džungli. Ovaj set je idealan za decu uzrasta 6 godina i više, podstičući igru mašte, razvoj motoričkih veština i interesovanje za divlje životinje. Baterije nisu uključene u set, tako da će ih trebati nabaviti odvojeno kako bi se započela avantura.

Uđite u svet divljih safari avantura sa Transporterom lavova na daljinski 37019! Ovaj set nudi jedinstveno iskustvo za male ljubitelje životinja, sa vozilom i prikolicom u živopisnoj narandžastoj boji, zajedno sa figurom lava. Deca mogu koristiti daljinski upravljač da pokreću vozilo, vodeći slona kroz različite avanture koje ih čekaju u maštovitoj džungli. Ovaj set je idealan za decu uzrasta 6 godina i više, podstičući igru mašte, razvoj motoričkih veština i interesovanje za divlje životinje. Baterije nisu uključene u set, tako da će ih trebati nabaviti odvojeno kako bi se započela avantura.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ukradeni beli slon i druge priče - Mark Tvejn Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2016 Broj strana: 180 Format: 18 cm Povez: Broširani Mark Tvejn ne samo da je jedan od najvećih američkih pisaca nego je i jedna od naj važnijih figura američkog života i kulture, uopšte. Međutim, ni to nije sve što bi moglo da se kaže o Tvejnu. Ostajući uz običan svet, on je uvek bio jedan od najsjajnih predstavnika američke inteligencije, pritom, za razliku od mnogih stvaralaca, ne prelazeći na stranu vladajuće klasе.

Geometrijske figure ( zidna dekoracija ) Materijal: Medijapan (10mm) Dimenzije: - Nosorog: 47 x 23.5cm - 1500din - Mačka: 29.5 x 46cm - 1500din - Jednorog: 37 x 46.5cm - 1500din - Gitara: 47 x 18.5cm - 700din - Lav: 37 x 48.5cm - 1500din - Panda: 48 x 42.5cm - 1500din - Slon: 49 x 49.5cm - 2000din - Ris: 34 x 48.5cm - 1500din - Ovan: 48.5 x 29.5cm - 1500din

WIN FUN životinje skrivalice na vuču, set za najmlađe Životinje skrivalice (slon, majmun i patka) na vuču. Sadrže različite melodije i zvukove životinja. Osim toga što je igračka na vuču, plastične figure u obliku životinja se mogu umetati jedna u drugu. Može se, izmedju ostalog, koristiti i za: *razvoj logičkog mišljenja, *učenje odnosa veličina, *vežbe opažanja, *igre traganja za skrivenim predmetom, *vežbanje fine motorike. Dim: 16x31x11 cm. Uzrast: 6+

Solovecki arhipelag, na severu Rusije, u Belom moru. Na ta udaljena ostrva neposlušne je u progonstvo prvo počela da šalje Katarina Velika, a surova tradicija nastavlja se i nakon Oktobarske revolucije 1917, kada je tu osnovan Solovecki logor specijalne namene (tzv. SLON), prvi iz nove mreže kažnjeničkih logora koja je kasnije prekrila ceo SSSR. Kraj je dvadesetih godina. Poslednji čin drame srebrnog veka. Široko platno Bošovih razmera. Sa desetinama likova, sa jasnim tragovima prošlosti i odblescima pretnji u budućnosti – i čitav život koji se smestio u jednu jesen. Veličanstvena priroda – i klupko ljudskih sudbina, u kom je nemoguće razlikovati dželate od žrtava. Tragična istorijа jedne ljubavi – i istorija čitave države sa svojim bolom, krvlju, mržnjom, odražena je u Soloveckom ostrvu, kao u ogledalu. Moćan metafizički tekst o stepenu čovekove lične slobode i o stepenu čovekovih fizičkih mogućnosti. To je novi roman Zahara Prilepina, to je Obitelj. Obitelj je reč slovenskog porekla, i osim što znači „porodica”, znači i manastirsko bratstvo, teritorijia manastira, svi manastirski objekti... U rečniku Matice srpske, osim značenja „porodica”, navedeno je i ovo drugo značenje – оbitelj je „manastirsko bratstvo”. Zanimljivo je da Nikolaj Velimirović u svojm knjigama koristi reč „obitelj“ upravo u ovom značenju. Radnja Prilepinovog romana događa se u Soloveckom manastiru i odnosi se na „obitelj“, zato je i naslov u prevodu na srpski ostao autentičan. „Zahar je izuzetan... U ruskoj kulturi postoje dve tradicije: tragička i herojska. Dostojevski je tragička figura, Tolstoj – herojska. Šalamov je tragička figura, Solženjicin – herojska. Prilepin tačno sledi herojsku tradiciju. Prilepin jeste Veliki Stil. Niko ne ume, ali on ume.“ - Andrej Rubanov, pisac „Оdavno hoću da kažem, parafrazirajući čuvene Dovlatovljeve reči o Čehovu, da se možeš oduševljavati umom i talentom mnogih savremenih ruskih pisaca – ali želiš da ličiš jedino na Prilepina.“ - Igor Belov, pesnik i kritičar „Obitelj je savršeno grandiozan tekst, divan, sveobuhvatan, fizički osetan – u dijapazonu od bola do sladostrašća.“ - Šamilj Kerašev „Zahar Prilepin je izuzetan ruski pisac, koji s jedne strane fiksira socijalnu situaciju, a s druge – on je van vremena.“ - Aleksandar Mindadze, režiser, scenarist „Zapanjuje koliko је snage bilo u ruci koja je stvarala ovaj sedamstostranični tekst, koliko je pametnog, lepog i izvornog u njemu: od dijaloga do opisa prirode, od detaljnosti istorijske rekonstrukcije – do neobične kompozicije koja narušava granicu između beletristike i dokumentaristike, od paralele između ubistva oca i neprijatnog 'golog Boga'... Zahar je izuzetan — i tek kad ponovo čitaš neke scene u Obitelji, shvataš — do koje mere; čak više i nije na naš način, ne među svojim domaćim kolegama — nego u svetskim razmerama...“ - Lev Danilkin, novinar, kritičar i pisac Čitaj dalje

Solovecki arhipelag, na severu Rusije, u Belom moru. Na ta udaljena ostrva neposlušne je u progonstvo prvo počela da šalje Katarina Velika, a surova tradicija nastavlja se i nakon Oktobarske revolucije 1917, kada je tu osnovan Solovecki logor specijalne namene (tzv. SLON), prvi iz nove mreže kažnjeničkih logora koja je kasnije prekrila ceo SSSR. Kraj je dvadesetih godina. Poslednji čin drame srebrnog veka. Široko platno Bošovih razmera. Sa desetinama likova, sa jasnim tragovima prošlosti i odblescima pretnji u budućnosti – i čitav život koji se smestio u jednu jesen. Veličanstvena priroda – i klupko ljudskih sudbina, u kom je nemoguće razlikovati dželate od žrtava. Tragična istorijа jedne ljubavi – i istorija čitave države sa svojim bolom, krvlju, mržnjom, odražena je u Soloveckom ostrvu, kao u ogledalu. Moćan metafizički tekst o stepenu čovekove lične slobode i o stepenu čovekovih fizičkih mogućnosti. To je novi roman Zahara Prilepina, to je Obitelj. Obitelj je reč slovenskog porekla, i osim što znači „porodica”, znači i manastirsko bratstvo, teritorijia manastira, svi manastirski objekti… U rečniku Matice srpske, osim značenja „porodica”, navedeno je i ovo drugo značenje – оbitelj je „manastirsko bratstvo”. Zanimljivo je da Nikolaj Velimirović u svojm knjigama koristi reč „obitelj“ upravo u ovom značenju. Radnja Prilepinovog romana događa se u Soloveckom manastiru i odnosi se na „obitelj“, zato je i naslov u prevodu na srpski ostao autentičan. „Zahar je izuzetan… U ruskoj kulturi postoje dve tradicije: tragička i herojska. Dostojevski je tragička figura, Tolstoj – herojska. Šalamov je tragička figura, Solženjicin – herojska. Prilepin tačno sledi herojsku tradiciju. Prilepin jeste Veliki Stil. Niko ne ume, ali on ume.“ Andrej Rubanov, pisac „Оdavno hoću da kažem, parafrazirajući čuvene Dovlatovljeve reči o Čehovu, da se možeš oduševljavati umom i talentom mnogih savremenih ruskih pisaca – ali želiš da ličiš jedino na Prilepina.“ Igor Belov, pesnik i kritičar „Obitelj je savršeno grandiozan tekst, divan, sveobuhvatan, fizički osetan – u dijapazonu od bola do sladostrašća.“ Šamilj Kerašev „Zahar Prilepin je izuzetan ruski pisac, koji s jedne strane fiksira socijalnu situaciju, a s druge – on je van vremena.“ Aleksandar Mindadze, režiser, scenarist „Zapanjuje koliko је snage bilo u ruci koja je stvarala ovaj sedamstostranični tekst, koliko je pametnog, lepog i izvornog u njemu: od dijaloga do opisa prirode, od detaljnosti istorijske rekonstrukcije – do neobične kompozicije koja narušava granicu između beletristike i dokumentaristike, od paralele između ubistva oca i neprijatnog ‘golog Boga’… Zahar je izuzetan — i tek kad ponovo čitaš neke scene u Obitelji, shvataš — do koje mere; čak više i nije na naš način, ne među svojim domaćim kolegama — nego u svetskim razmerama…“ Lev Danilkin, novinar, kritičar i pisac Zahar Prilepin – ruski pisac (ranije bio fizički radnik, grobar, čuvar, izbacivač, komandir odeljenja za specijalne namene itd.), dela su mu prevedena na 17 jezika, laureat je prestižnih nagrada u Rusiji i inostranstvu, kolumnist časopisa Огонёк i Нова газета, voditelj autorskih TV i radio programa, član redakcijskog kolegijuma časopisa Družba narodov, rok pevač i član grupe “Elefank”, sekretar Saveza pisaca Rusije, generalni direktor nižegorodskog predstavništva Nove gazetе i glavni urednik sajta Свободная пресса. Rođen je 1975. godine u selu Iljinka, u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na filološkom fakultetu i političkoj školi, član je partije „Другая Россия“. Oženjen je, otac četvoro dece. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i u gradu Nižnji Novgorod. Prilepin je savremeni klasik. Njegove knjige uključene su u program ruskih humanističkih fakulteta. Udžbenik Istorija ruske književnosti XX veka (izdanje 2013. godine, s preporukom Ministarstva obrazovanja i nauke RF) sadrži posebno poglavlje o Zaharu Prilepinu, kojim se završava kurs savremene književnosti. Roman Obitelj Zahara Prilepina, objavljen 2014, pomirio je sve njegove kritičare – složno su ga ocenili kao događaj u ruskoj književosti, a autora svrstali u klasike. Obitelj je dobitnik četiri najznačajnije književne nagrade u Rusiji, i to dve nacionalne – 2014. „Книга года“( „Кnjiga godine“), „Большая книга“ ( „Velika knjiga“ “), „Лучшая художественная книга“ ( „Najbolja beletristička knjiga“ ) i 2015. Nagrada za bestseler (pobednik IV konkursa „Revizor – 2015“).

Nebeskа hаrmonijа Nаjveće i nаjzаhtevnije Esterhаzijevo delo bez sumnje je romаn HARMONIA CAELESTIS (2000), velikа i obimnа istorijа porodice Esterhаzi kojа obuhvаtа gotovo osаm vekovа. Esterhаzijevih imа, dаbome, svаkojаkih, аli su uvek bili znаčаjni u istoriji držаve i nаcije. Romаnsijer uvek govori o ocu, središnjoj i nаjvаžnijoj figuri u porodici Esterhаzi, ne nаvodeći njegovo ime, i o viđenju ocа iz perspektive nаjstаrijeg sinа; očevi ginu, umiru, nestаju, nаjstаriji sin postаje novi otаc, аli je junаk obimnog romаnа jedаn višestruki otаc. Sve do ocа sаmog piscа, koji je rođen posle Prvog svetskog rаtа i umro u Kаdаrevo vreme. Otаc zа ocem i tаko 800 godinа sаčuvаne trаdicije, koju аutor, tаkođe jedаn u nizu očevа, rаzgolićuje, ne upаdаjući u zаmke sentimentаlnosti, lаžne pаtetike, žаlа zа boljim i srećnijim vremenimа. Rаdeći nа romаnu punih devet godinа, iz ogromne grаđe on birа sаmo nаjvаžnije i grаdi vrhunsko remek-delo sаvremene književnosti. Esterhаzijev ogromni romаn je poemа o ocu i nаciji i obuhvаtа istoriju Mаđаrske, аli i Evrope, jer su grofovi Esterhаzi u centru zbivаnjа ovog delа svetа, а kritičаri su bez pogovorа rekli kаko je nаpisаn jedаn od nаjvećih mаđаrskih, аli i srednjoevropskih romаnа O аutoru Peter Esterhаzi (Esterhazy Peter, 1950), esejist, novelistа, romаnsijer. Sаvremeni mаđаrski pisаc koji je veomа poznаt u svetu, nаročito u Zаpаdnoj Evropi; o tome govore brojni prevodi njegovih delа. Prvi Esterhаzi koji, poput njegovih predаkа, nije rođen kаo grof. Zbog situаcije u socijаlističkoj Mаđаrskoj, znаo je dа gа poreklo sprečаvа dа birа svаko zаnimаnje, zаvršio je studije mаtemаtike, i krаtko vreme je rаdio u svojoj struci. Od 1978. godine je profesionаlni pisаc slobodnjаk. Nаjznаčаjnijа delа: Proizvodni romаn (1979) je delo koje gа je odmаh uvrstilo u vrh sаvremene mаđаrske proze. Romаn je ironično-sаtiričаn, nije lаk, zаhtevа od čitаocа nаpor, аli gа istovremeno uvlаči u srž problemа. Uvod u lepu književnost (?) predstаvljа obimnu i rаznovrsnu knjigu kojom su obuhvаćenа mnogа krаćа delа аutorа. Pomoćni glаgoli srcа (1985) opet je romаn koji se rаzvijа nа dvа nivoа, omiljeni postupаk piscа. Veliku pometnju i mnogo rаsprаvа izаzvаo je njegov romаn Dvаnаest lаbudovа (1987) koji je pripisаn mаđаrskoj pesnikinji 17. vekа Lili Čokonai; opet je to velikа mogućnost zа poigrаvаnje i brаvuroznost. Knjigа o Hrаbаlu (1990) romаn u kojem jedаn pisаc trаgа i nаlаzi drugog piscа, Bohumilа Hrаbаlа, koji mu služi kаo uzor, аli i deo njegovog bićа, toliko čаk dа se njegovа suprugа zаljubljuje u Hrаbаlа. Pogled grofice Hаn-Hаn (1992) romаn čiji je glаvni junаk iznаjmljeni putnik koji trаgа zа Dunаvom. Harmonia caelestis (2000), obimni romаn o gotovo osаm vekovа porodice Esterhаzi koji je pisаo devet i po godinа, odmаh je postаo jedno od njegovih nаjvаžnijih delа, moždа do sаdа njegov stvаrаlаčki vrh. Interesovаnje zа ovаj veliki romаn podstаknuto je specifičnim nаstаvkom, Isprаvljeno izdаnje (2002), u kojem sаm pisаc otkrivа, i to posle prethodne knjige, u kojoj je podigаo spomenik ocu; dа je njegov otаc, poslednji grof Esterhаzi bio doušnik režimа. Kod nаs su prevedenа i objаvljenа sledećа Esterhаzijevа delа: Mаlа mаđаrskа pornogrаfijа, Jednа ženа, Knjigа o Hrаbаlu, kаo i obimаn izbor iz njegovih esejističkih knjigа Ribicа, lаbud, slon, nosorog. Nаgrаđen je nizom međunаrodnih književnih nаgrаdа i priznаnjа, između ostаlih Nаgrаdom Sandor-Maria, Vilenicom i Herderovom nаgrаdom.

Knjiga je kao nova, bez posvete. Haruki Murakami je rođen u Kjotu, ali je veći deo svog odrastanja proveo u Kobeu. Njegov otac je bio sin budističkog sveštenika, a majka ćerka veletrgovca iz Osake. Oboje su predavali japansku književnost. Uprkos toj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost, što ga i izdvaja iz glavne struje japanske književnosti. Studirao je dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju, gde se i upoznao sa svojom budućom ženom Joko. Njegovo prvo zaposlenje bilo je u prodavnici gramofonskih ploča. Nakon završenih studija, 1974. godine, otvara džez bar „Peter Cat“ u Tokiju, koji radi sve do 1982. godine. Tema mnogih njegovih romana, kao i sami naslovi, povezani su sa muzikom, uključujući i Igraj, igraj, igraj (od R&B grupe The Dells), Norveška šuma (po pesmi Bitlsa) i Južno od granice, zapadno od sunca (prvi deo naslov je pesme Neta Kinga Kola). Murakami je započeo sa pisanjem u svojim ranim tridesetim godinama. Kako je sam rekao, gledajući bejzbol utakmicu, odjednom je osetio neobjašnjivu inspiraciju za pisanjem svog prvog romana (Slušaj pesmu vetra, 1979.). Nekoliko narednih meseci pisao je samo nekoliko sati nakon završenog radnog dana u baru, tako da je uspevao da piše samo kratka poglavlja. Nakon što ga je završio, roman je poslao na jedini seminar koji je hteo da prihvati rad takve dužine i osvojio je nagradu. Taj prvobitni uspeh ohrabrio ga je da nastavi dalje sa pisanjem. Godinu dana kasnije, izdaje nastavak Fliper 1973. Godine 1982. izdaje Lov na divlju ovcu. Godine 1985. objavljuje Tvrdo kuvana zemlja čudesa i kraj sveta Svetski poznat Murakami postaje objavljivanjem Norveške šume, nostalgične priče o gubitku i seksualnosti. Milion kopija prodano je u Japanu. Među mladima u Japanu, Murakami je postao superzvezda. Knjiga je štampana u dva dela koja su prodavana zajedno. Jedna je imala zeleni, a druga crveni deo. Najzagriženiji obožavatelji izražavali su svoju naklonost jednom od delova noseći knjigu zelene, odnosno crvene boje. Godine 1986. Murakami napušta Japan i putuje u Evropu i nastanjuje se u SAD. Predaje, između ostalog, na Univerzitetu u Prinstonu. Baš u to vreme i nastaju romani Igraj, igraj, igraj i Južno od granice, zapadno od sunca. Kratke priče su važan deo Murakamijevog opusa. Priče napisane u periodu između 1983. i 1990. godine objavljene su pod naslovom Slon nestaje. Posle potresa takođe je zbirka priča. Dela Neki od njegovih najpoznatijih romana su: Slušaj pesmu vetra (1979) Fliper (1973) Avantura oko ovce (1982) Zakuvana zemlja čuda i smak sveta (1985) Norveška šuma (1987) Igraj, igraj, igraj (1988) Južno od granice, zapadno od sunca (1992) Knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993) Hronika ptice koja navija sat (1994) Sputnik ljubav (1999) Posle potresa (2000) Kafka na obali mora (2002) Kad padne noć (2004) 1Q84 (2010) Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) Prevodioci Murakamijevih dela u Srbiji su Nataša Tomić i Divna Tomić. Rad Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Kervera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjeg perioda provedenog u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a radi kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD. Svoju arhivu zaveštao je tokijskom univerzitetu Vaseda.[4] Nagrade On je šesti dobitnik „Franc Kafka“ nagrade za roman Kafka na obali. Kritičari ga smatraju važnom figurom u postmodernoj književnosti, a „Gardijan“ ga je pohvalio kao „jednog od najvećih svetskih živih romanopisaca“. Filmovi Murakamijev prvi roman „Slušaj pesmu vetra“ je ekranizovan 1981. godine. Godine 2004. izlazi film „Toni Takitani“ koji je snimljen po Murakamijevoj istoimenoj kratkoj priči. Najzad, 2010. godine je snimljen film „Norveška šuma“. Ekranizacija Murakamijevog istoimenog romana....

Ernest Shackleton THE HEART OF ATLANTIC / The Farthest south Expedition 1907-1909 Vrlo dobro Sir Ernest Shackleton, C.V.O. (1874-1922) is regarded as perhaps the greatest of all Antarctic explorers. He was a member of Captain Scott`s 1901-1903 expedition to the South Pole, and in 1907 led his own expedition on the whaler Nimrod, coming within ninety-seven miles of the South Pole, the feat for which he was knighted. The events of that expedition are chronicled in his first book, The Heart of the Antarctic. He is considered one of England`s greatest heroes for his actions during the ill-fated Endurance expedition, leading all of his men to safety after being marooned for two years on the polar ice. South is his recounting of this expedition. He died at age forty-seven during his final expedition, and was buried in the whaler`s cemetary on South Georgia Island in the South Atlantic. Ser Ernest Henri Šeklton (engl. Sir Ernest Henry Shackleton, 15. februar 1874 — 5. januar 1922) je bio britanski istraživač, koji je proglašen za viteza zbog uspeha „Britanske antarktičke ekspedicije“ (1907 - 09) pod njegovom komandom, ali je uglavnom poznat po ekspediciji na Antarktik 1914 — 1916. na brodu Endurans, koja se uobičajeno naziva „Šekltonova ekspedicija“. Uz Roalda Amundsena, Daglasa Mosona i Roberta Skota, bio je poznata i ključna figura herojskog doba istraživanja Antarktika. Ernest Šeklton Shackletonhead.jpg Ernest Šeklton iz mlađih dana Datum rođenja 15. februar 1874. Mesto rođenja Balitor Irska Datum smrti 5. januar 1922. (47 god.) Mesto smrti Južna Džordžija i Južnosendvička ostrva Detinjstvo i mladost Uredi Šeklton je bio englesko-irskog porekla i rođen je u Balitoru, okrug Kilder, Irska. Pohađao je koledž Dalidž gde je, ironično, bio daleko od primernog studenta i nije imao ambicije da postane istraživač, a primer drugim studentima je postao nakon smrti. Napustio je školu 1890. da bi se pridružio trgovačkoj mornarici, a bio je poručnik u Rezervi kraljevske mornarice. Ekspedicije Uredi Ekspedicija 1901—1902. Uredi Detaljnije: Diskaveri ekspedicija Diskaveri Šeklton je učestvovao u nacionalnoj antarktičkoj ekspediciji koju je organizovako Kraljevsko geografsko društvo 1901. i koju je predvodio Robert Skot. Ova ekspedicija se takođe naziva Diskaveri ekspedicija, pošto je njen brod nosio naziv Diskaveri. Šeklton je sa Skotom i doktorom Edvardom Vilsonom krenuo prema Južnom polu 1902. Ekspedicija je bila na velikim iskušenjima, u prvom redu zbog neiskustva u antarktičkim uslovima, zatim kao pposledica lošeg izbora i obuke posade, te zbog preovlađujućeg verovanja da će se sve prepreke moći savladati ličnom hrabrošću. Kao i kod većina ranih britanskih ekspedicija, zalihe hrane su bile male; posada je na tim dugim putovanjima skoro pa gladovala. Skot, Vilson i Šeklton su stigli do najjužnije tačke od 82°17` JGŠ 3. decembra 1902. Bili su na 857 km od Južnog pola. Šeklton je dobio skorbut tokom povratka, a doktor Vilson je povremeno patio od snežnog slepila. Kada je brod Morning došao po ekspediciju početkom 1903, Skot je naredio Šekltonu da se vrati u Englesku, pošto se nije sasvim oporavio. Novija saznanja govore da se Skotu nije dopadala Šekltonova popularnost u ekspediciji i da je iskoristio njegovo loše zdravlje kao izgovor da ga ukloni, međutim, Šeklton i Skot su ostali u prijateljskom odnosima. Nimrod ekspedicija 1907—1909 Uredi Detaljnije: Nimrod ekspedicija Poster koji najavljuje Šekltonovo predavanje Šeklton je organizovao i vodio „Britansku antarktičku ekspediciju“ 1907-1909 sa ciljem da se stigne do Južnog pola. Ekspedicija se nazivala i Nimrod ekspedicija po svom brodu. Šekltonov kamp je podignut na Rosovom ostrvu na rtu Rojds, približno 40 kilometara severno od Skotove kolibe iz ekspedicije 1901-1904. Budući da je tokom te ekspedicije Skot imao vrlo loša iskustva sa psima, Šeklton je koristio mandžurijanske ponije za transport, što se nije pokazalo uspešnim. Uspesi ove ekspedicije uključuje prvi uspon na Erebus, aktivni vulkan na Rosovom ostrvu, lociranje Južnog magnetnog pola od strane tima koji je vodio Daglas Moson 16. januara 1909. i otkriće Birdmorovog glečera, koji čini prolaz od Rosovog ledenog šelfa, preko Transantarktičkih planina do Antarktičkog platoa. Šekltonov tim je stigao do 88°23` JGŠ, oko 180 km od Južnog pola. Iako nisu stigli do Južnog pola, Šeklton i njegov tim su bili prvi ljudi koji ne samo da su prošli Transantarktičke planine, već i prvi ljudi koji su kročili na Antarktički plato. Šeklton se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo kao heroj i odmah je bio proglašen za viteza. Sledeće tri godine je uspeo da uživa kao čovek koji je stigao najdalje na jug. Međutim, potrebno je napomenuti da su Šeklton i njegova grupa imali mnogo sreće da se vrate iz unutrašnjosti Antarktika. Morali su da smanje sledovanja hrane, toliko da su im životi bili ugroženi. Na njihovu sreću, za vreme povratka pratilo ih je lepo vreme, nasuprot Skotovom iskustvu tri godine kasnije. Ekspedicija Endurans 1914—1916 Uredi Detaljnije: Imperijalna trans-antarktička ekspedicija Najpoznatija Šekltonova ekspedicija planirana je kao pokušaj da se pređe Antarktik od Vedelovog mora u južnom Atlantiku preko Južnog pola do Rosovog mora na južnom Pacifiku. Ekspedicija je krenula iz Londona 1. avgusta 1914, do Vedelovog mora je stigla 10. januara 1915. gde je ledena kora zarobila Endurans. Led je smrskao brod 27. oktobra 1915. 28 članova posade je sa tri čamca uspelo da stigne do Ostrva Slona. Svi su preživeli nakon što su Šeklton i još petorica uspeli da stignu do južne obale Južne Džordžije u jednom od malih čamaca, odakle je Šeklton organizovao akciju spasavanja preostalog ljudstva. 1917 Grupa Rosovo more Uredi Detaljnije: Grupa Rosovo more Nakon iskušenja u Vedelovom moru, Šeklton je stigao na Novi Zeland tokom decembra 1916. Tu je obavešten da je njegov tim za podršku, grupa Rosovo more, zaglavljen na Antarktiku. Šeklton je odmah isplovio na Rosovo ostrvo kako bi spasao ljude. Dana 10. januara 1917, brod je plovio duž polarnog paka pored rta Rojds i probio se do rta Evans. Nedelju dana kasnije, Šeklton i preživeli iz grupe Rosovo more su krenuli nazad ka Velingtonu. 1917—1920 Uredi Šeklton se vratio u Englesku u maju 1917. sa ozbiljnim srčanim problemima, a patio je od alkoholizma. Bio je previše star za mobilizaciju, ali se ipak dobrovoljno prijavio u vojsku. Poslat je u Buenos Ajres da bi širio britansku propagandu u Južnoj Americi. Nevičan diplomatiji, Šeklton je bezuspešno pokušavao da ubedi Argentinu i Čile da uđu u rat na strani Antante. Vratio se kući 1918. Šeklton je kasnije zamoljen da bude vođa tajne misije na Špicberška ostrva kako bi se uspostavilo britansko prisustvo u vodama kojima je upravljala Norveška, koja je bila neutralna država, koristeći rudarska istraživanja kao izgovor. Međutim, Šeklton je u Tromseu doživeo srčani udar i morao je da se vrati. Uprkos svemu, pridružio se vojnoj ekspediciji u Murmansk i iako je rat bio na izmaku, britanske snage su se uskoro borile sa boljševicima. Šeklton je bio štapski oficir zadužen za arktičku opremu i zadatak mu je bio samo da raspolaže zalihama. Vratio se u London 1919, kada je njegovo finansijsko stanje već bilo loše (njegova žena je izdržavala porodicu). Za vreme držanja predavanja, napisao je knjigu Jug. Njegovo zdravlje se i dalje pogoršavalo zbog alkoholizma, pušenja i preterane ishrane, ali je ipak počeo planirati još jednu ekspediciju. Šeklton-Rovetova ekspedicija 1921—1922 Uredi Detaljnije: Šeklton-Rovetova ekspedicija Šekltonov grob Šeklton je 1921. krenuo na još jednu ekspediciju na Antarktik. Cilj je bio oploviti Antarktik, ali je ekspedicija prekinuta kada je Šeklton umro od srčanog udara na svom brodu Kvest usidrenom na Južnoj Džordžiji i Južnosendvičkim ostrvima 5. januara 1922. Njegovo telo je bilo na putu za Englesku, kada je njegova udovica zatražila da se sahrani na Grutvikenu, Južna Džordžija. Šeklton je tu i sahranjen 5. marta 1922. Privatan život Uredi Šeklton se venčao sa Emili Dorman u 9. aprila 1904. Imali su sinove Rejmonda i Edvarda i kćerku Sesili. Međutim, Šeklton je imao brojne ljubavne veze, uključujući onu sa azeričkom glumicom Rosalind Četvind, koja je počela 1910. i trajala do njegove smrti.[1] Nasleđe Uredi Spomenik Ernestu Šekltonu Godine 1994, osnovano je Udruženje Džejm Kerd da bi se sačuvalo sećanje na Šekltonova dostignuća. Prvi doživotni predsednik udruženja bio je Šekltonov mlađi sin, Edvard Šeklton, a njegova unuka, Aleksandra Šeklton, doživotni je predsednik od 1995. Ser Ernest Šeklton je bio tema filma Šeklton, dvodelne drame Kanala 4, koju je režirao Čarls Staridž sa Kenetom Branom u naslovnoj ulozi. Ista priča je opisana u knjizi Endurans: Šekltonovo neverovatno putovanje Alfreda Lansinga. Šekltonov grob, pored bivše stanice za lov na kitove u Gritvikenu na Južnoj Džordžiji često posećuju turisti tokom krstarenja. Šekltonova memorijalna biblioteka nalazi se u Skotovom polarnom istraživačkom insitutu na univerzitetu Kembridž. Brod kojim je plovio na Južnu Džordžiju postavljen je u ulaznom foajeu koledža Dalidž u južnom Londonu. Krater Šeklton leži na južnom polu Meseca. Ekspedicija na Antartik

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! `Ako imate želju da počnete da čitate Murakamijeva dela, najbolje krenite od ove knjige.` Asahi šimbun Već je u ovom prvom delu romana jasno da je Murakami u Ubistvu Komtura uspeo da objedini gotovo sve glavne i prepoznatljive osobenosti svog pisanja uz duboke, slojevite i dalekovide opservacije o savremenom svetu. Glavni junak je slikar, portretista na glasu, koji se posle razvoda povlači u vikendicu svog druga čiji je otac poznati slikar starije generacije. Jednog dana na tavanu pronalazi skrivenu sliku `Ubistvo Komtura`, koja u tradicionalnom japanskom stilu prikazuje istoimenu scenu iz Mocartove opere Don Đovani. Njegov izolovan život u divljini biće od tog trenutka ispunjen brojnim misterijama, nesvakidašnjim susretima i čudesnim otkrićima. Ovo je knjiga o vremenu – o naporu glavnog junaka da `dovede vreme na svoju stranu` u nameri da ono `postane njegov saveznik` – i o istini, odnosno o nemogućnosti da tragamo za istinom, jer je danas `istina predstava, a predstava je istina`. Možda ipak najznačajnije – ovo je knjiga o stvaranju i razumevanju umetničkog dela, o davanju i primanju, o razmeni. Pitanje za umetnike – Ima li umetničkog dela ako se `čuvamo u stvaranju`? A poruka za uživaoce umetnosti – `skrivena značenja i metafore ne treba objašnjavati rečima. Treba ih shvatiti`. Da dodamo – treba se prepustiti. To upravo traži od čitaoca ovaj roman. `Murakamijev novi roman je opčinjavajući.` Algemajne cajtung U prvom delu romana glavni junak, slikar, tokom privremenog boravka u kući poznatog japanskog umetnika, na tavanu otkriva njegovu skrivenu sliku `Ubistvo Komtura`, koja prikazuje istoimenu scenu iz opere Don Đovani. Time se pokreće nezaustavljivi sled misterioznih događaja koji će glavnog junaka u ovom drugom delu odvesti na neobično putovanje izvan granica realnosti, a čitaoca u neponovljivu, uzbudljivu avanturu. Dok `slušamo` brojne muzičke numere i `isprobavamo` najrazličitije ukuse japanske kuhinje, pronalazimo i odgovore na pitanja o tome šta će ostati iza svakog od nas, da li i koliko naš život zavisi od naših odluka, odnosno u kojoj meri neki nepoznati ljudi i naizgled nama nebitna zbivanja mogu menjati njegov tok i nas same. Kroz prizmu pojmova vreme i kauzalnost autor piše o velikim istorijskim temama – sukobima naroda i ratovima, ali i donosi ličnu priču junaka koji prelazi težak put od Prošlog Ja do Sadašnjeg Ja, od Sveta metafora do Stvarnog sveta, od Ništavila do Postojanja, utičući na druge, ali otkrivajući na tom putu samog sebe, sopstvene istine i želje. Ubistvo Komtura, svojevrstan omaž Velikom Getsbiju, kako je sam autor istakao, roman je o ljubavi, usamljenosti i umetnosti, čija je prepoznatljivo murakamijevska uloga da osvetljava `druge svetove`. Ovog puta on balansira na granici iracionalne stvarnosti i realističnih snova, jer se stvarnost – i ova naša i ona piščeva – otela kontroli pa realnije deluje ono što nam stiže iz snova.Jasna Novakov Sibinović... Haruki Murakami (jap. 村上春樹; 村上春樹, Kjoto 12. januar 1949) je jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca nadrealizma i dobitnik više prestižnih književnih nagrada. Njegove knjige i priče su bestseleri u Japanu i na međunarodnom planu, a njegov rad je preveden na 50 jezika[1] i prodati su milioni primeraka izvan njegove zemlje Haruki Murakami je rođen u Kjotu, ali je veći deo svog odrastanja proveo u Kobeu. Njegov otac je bio sin budističkog sveštenika, a majka ćerka veletrgovca iz Osake. Oboje su predavali japansku književnost. Uprkos toj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost, što ga i izdvaja iz glavne struje japanske književnosti. Studirao je dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju, gde se i upoznao sa svojom budućom ženom Joko. Njegovo prvo zaposlenje bilo je u prodavnici gramofonskih ploča. Nakon završenih studija, 1974. godine, otvara džez bar „Peter Cat“ u Tokiju, koji radi sve do 1982. godine. Tema mnogih njegovih romana, kao i sami naslovi, povezani su sa muzikom, uključujući i Igraj, igraj, igraj (od R&B grupe The Dells), Norveška šuma (po pesmi Bitlsa) i Južno od granice, zapadno od sunca (prvi deo naslov je pesme Neta Kinga Kola). Murakami je započeo sa pisanjem u svojim ranim tridesetim godinama. Kako je sam rekao, gledajući bejzbol utakmicu, odjednom je osetio neobjašnjivu inspiraciju za pisanjem svog prvog romana (Slušaj pesmu vetra, 1979.). Nekoliko narednih meseci pisao je samo nekoliko sati nakon završenog radnog dana u baru, tako da je uspevao da piše samo kratka poglavlja. Nakon što ga je završio, roman je poslao na jedini seminar koji je hteo da prihvati rad takve dužine i osvojio je nagradu. Taj prvobitni uspeh ohrabrio ga je da nastavi dalje sa pisanjem. Godinu dana kasnije, izdaje nastavak Fliper 1973. Godine 1982. izdaje Lov na divlju ovcu. Godine 1985. objavljuje Tvrdo kuvana zemlja čudesa i kraj sveta Svetski poznat Murakami postaje objavljivanjem Norveške šume, nostalgične priče o gubitku i seksualnosti. Milion kopija prodano je u Japanu. Među mladima u Japanu, Murakami je postao superzvezda. Knjiga je štampana u dva dela koja su prodavana zajedno. Jedna je imala zeleni, a druga crveni deo. Najzagriženiji obožavatelji izražavali su svoju naklonost jednom od delova noseći knjigu zelene, odnosno crvene boje. Godine 1986. Murakami napušta Japan i putuje u Evropu i nastanjuje se u SAD. Predaje, između ostalog, na Univerzitetu u Prinstonu. Baš u to vreme i nastaju romani Igraj, igraj, igraj i Južno od granice, zapadno od sunca. Kratke priče su važan deo Murakamijevog opusa. Priče napisane u periodu između 1983. i 1990. godine objavljene su pod naslovom Slon nestaje. Posle potresa takođe je zbirka priča. Dela Neki od njegovih najpoznatijih romana su: Slušaj pesmu vetra (1979) Fliper (1973) Avantura oko ovce (1982) Zakuvana zemlja čuda i smak sveta (1985) Norveška šuma (1987) Igraj, igraj, igraj (1988) Južno od granice, zapadno od sunca (1992) Knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993) Hronika ptice koja navija sat (1994) Sputnik ljubav (1999) Posle potresa (2000) Kafka na obali mora (2002) Kad padne noć (2004) 1Q84 (2010) Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) Prevodioci Murakamijevih dela u Srbiji su Nataša Tomić i Divna Tomić. Rad Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Kervera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjeg perioda provedenog u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a radi kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD. Svoju arhivu zaveštao je tokijskom univerzitetu Vaseda.[4] Nagrade On je šesti dobitnik „Franc Kafka“ nagrade za roman Kafka na obali. Kritičari ga smatraju važnom figurom u postmodernoj književnosti, a „Gardijan“ ga je pohvalio kao „jednog od najvećih svetskih živih romanopisaca“. Filmovi Murakamijev prvi roman „Slušaj pesmu vetra“ je ekranizovan 1981. godine. Godine 2004. izlazi film „Toni Takitani“ koji je snimljen po Murakamijevoj istoimenoj kratkoj priči. Najzad, 2010. godine je snimljen film „Norveška šuma“. Ekranizacija Murakamijevog istoimenog romana....

Dobro očuvano sem naslovne strane gde je iscepljen ćošak gde je verovatno bio neki pečat pa je sa njim otišao i delić teksta sa prve Božidar Stojanović Beograd Ne piše godina izdanja Deluje da je iz pedesetih ili šezdesetih Interesantan citat na koricama Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Nikola Tesla Tesla circa 1890.jpeg Nikola Tesla u 37. godini (1893); fotografija Napoleona Seronija Datum rođenja 10. jul 1856. Mesto rođenja Smiljan Austrijsko carstvo Datum smrti 7. januar 1943. (86 god.) Mesto smrti Njujork Sjedinjene Američke Države SAD Religija pravoslavni hrišćanin Polje fizika Škola Gimnazija Karlovac, Tehnički univerzitet u Gracu Roditelji Milutin Tesla Georgina Tesla Poznat po naizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika Nagrade Edison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934) TCH Rad Bileho Lva 1 tridy (pre1990) BAR.svg Orden belog lava SRB Orden Belog Orla BAR.svg Orden belog orla Ord.St.Sava-ribbon.jpg Orden Svetog Save ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Orden knjaza Danila I Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png Orden Jugoslovenske krune Potpis TeslaSignature.svg Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Biografija Detinjstvo, mladost i porodica Parohijska Crkva Sv. Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905. Krštenica Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Školovanje Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12] U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13] Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10] Studije Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15] Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18] Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13] Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13] Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Prelazak okeana sa preporukom Edisonu Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20] Razlaz sa Edisonom Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u Kanadi Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Srednje godine Prvi patenti iz naizmeničnih struja Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[26][5] Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Eksperimenti sa Iks-zracima Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13] Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31] Zlatne godine stvaralaštva Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba u Čikagu Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Priznanja, nedaće i rat struja Detaljnije: Rat struja Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Otkriće radija i bežičnog prenosa Sijalica gori u Teslinoj ruci Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Kolorado Springs Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Svetska radio stanica na Long Ajlandu Teslina kula na Long Ajlandu u saveznoj državi Njujork Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Ratne prilike i neprilike Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Tesline opsesije i nevolje Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Pozne godine i usamljenički život Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine) Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[37] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[38] Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[38] Teslina smrt i epilog Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: razni uređaji koji koriste obrtno magnetsko polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije način za povećanje jačine električnih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos električne energije posredstvom naizmeničnih struja na velike razdaljine (1888) [39] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi načini za pojačanje jačine električnih oscilacija (uključujući preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatičko polje sistem bežične komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i `I` logičko kolo [40] cevi za Iks-zrake koje koriste proces kočenja zračenja uređaj za jonizovane gasove uređaji za emitovanje jakih polja Uređaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim česticama metode za obezbeđivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku električne struje (preteča superprovodnosti) kola za pojačanja napona uređaji za pražnjenje visokih napona sistemi za lučno osvetljenje uređaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljač Tesline pumpe VTOL avion dinamička teorija gravitacije koncepti za električna vozila Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[41] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[42] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[43] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[44][45] Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[46] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[47] Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”. Počasni doktorati i ordeni Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[50] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca. Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[51] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m. Patenti Aktuelna lista Teslinih patenata[52] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija). Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[53] Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[53] Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[53] Zanimljivosti Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916) Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu. On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe. U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[54][55] U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston… Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[56] U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla. Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[57][58][59][60] Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[61] Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[62] Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta. Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[63] Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[64] Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju. Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[65] Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona. Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi. Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču. Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle” Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara. Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle. Dejvid Boui — britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan. Američka kompanija Tesla motors prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto. Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 km. Njegova selenografska širina je −2,0°, a dužina −132.0°.[64] Gugl je u čast Teslinog rođendana 10. jula 2009. prikazao svoj logo sa slogom „G” u obliku teslinog transformatora.[66][67] Tesla Pančevo, firma za proizvodnju električnih sijalica iz Pančeva. Hrvatska kompanija koja se bavi telefonijom nosi ime Nikola Tesla Erikson. Naselje Nikola Tesla u opštini Niška banja. Fabrika elektronske opreme i radio lampi (elektronskih cevi) „Tesla” u Liptovskom Hradoku u republici Slovačkoj, osnovana za vreme Čehoslovačke. Teslino Naselje u Subotici, koje je mahom sagrađeno za radnike fabrike SEVER, Subotica, koja se bavi proizvodnjom električnih rotacionih mašina, baziranih na obrtnom polju. Prema podacima Srpskog DNK projekta Tesle pripadaju slovenskoj haplogrupi R1a-M458. To je zaključeno testiranjem muških srodnika Nikole Tesle.[68] Američki proizvođač hibridnih i električnih kamiona i kamioneta nosi naziv po Teslinom imenu Nikola Motor Company. Tesla kao književna inspiracija Lik, delo i život Nikole Tesle decenijama predstavljaju inspiraciju mnogim piscima, pa su tako proteklih decenija nastala mnoga književna dela sa Teslom kao jednim od likova, ponekad i glavnim. Neki od njih su: Prestiž Kristofera Prista iz 1951. godine, koji je kod nas objavljen 2006. godine. Prema ovom romanu takođe je 2006. snimljen i istoimeni film.[69] Vladimir Pištalo objavio je 2006. godine roman Tesla, mladost,[70] a 2008. nastavak Tesla, portret među maskama,[71] za koji je iste godine dobio NIN-ovu nagradu. Goran Skrobonja objavio je 2010. godine fantastični roman Čovek koji je ubio Teslu ili dnevnik apsinta i krvi,[72] da bi već 2013. usledio i nastavak, Sva Teslina deca.[73] Pisma Nikole Tesle Dva pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu, koja su upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, se nalaze u stalnoj postavci Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[74] U ovim pismima se govori o porušenom zdravstvenom stanju Mihajla Pupina i Teslinoj želji da ga poseti u bolnici. Pisma ukazuju na dobar odnos Nikole Tesle i Mihajla Pupina, uprkos brojnim nagađanjima o njihovom sukobu.[75][76] U pismu iz 1921. godine, sačuvanom u Kongresnoj biblioteci, Tesla je prijatelju Amerikancu obrazložio svoje poreklo i nacionalnu pripadnost.[77] Foto-galerija Teslino poreklo Istina o Nikoli Tesli Detinjstvo