Biblioteka Atlasi znanja, 10 knjiga komplet , izdanje Vuk Karadžić .Tvrd povez, u odličnom stanju, nekorišćeno! 1.Anatomija životinja 2.Botanika 3.Geologija 4.Zoologija 5.Opšta biologija 6.Fizika 7.Anatomija čoveka 8.Hemija 9.Astronomija 10.Mineralogija

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Šifra proizvoda: 9781785785467 ISBN: 9781785785467 EAN: 1785785467 Autor: Iwan Rhys Morus Godina izdanja: 2019 Jezik: ENG Pismo: Latin Broj strana: 240 Format i povez: Tvrdi | 129 x198 Mesec izdanja: 7 Kategorije: Fizika i astronomija, Prirodne i tehničke nauke Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

OGLEDI FIZIKA– kutija sa priborom i radnim listovima Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

Bigzov komplet iz fizike za starije razrede osnovne škole (šesti, sedmi i osmi). Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

Autor - osoba Šild, Erih Kaselman, H. F. Damen, Ginter Polenc, Rajner Naslov Građevinska fizika : projektovanje i primena / Erih Šild ... [et al.] ; preveo Aleksandar Flašar Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 1985 (Beograd : Savremena administracija) Fizički opis 215 str., [15] listova s tablama : ilustr., graf. prikazi ; 29 cm Drugi autori - osoba Flašar, Aleksandar Napomene Prevod dela: Bauphysik Planung und Anwendung / Erich Schild ... [et al.] Bibliografija: str. 207-213 Registar. Predmetne odrednice Građevinarstvo – Izolacija MG108 (N) Toplotna zaštita, difuzija pare, promene oblika, osvetljenje, zaštita od osunčavanja, prostorna akustika, zaštita od buke... Građevinska fizika-projektovanje i primena Pobude zbog kojih je pisana ova knjiga/1 Sadržina i svrha knjige/1 Izbor materijala/1 Položaj građevinske fizike/1 Građevinsko-fizički obračuni/2 ( odgovornosti – pravna pitanja/3 Uputstvo za upotrebu knjige/4 TOPLOTNA IZOLACIJA Projektni zadaci/5 Osnovna razmatranja 1. Toplotne izolacije pojedinih građevinskih elemenata/5 2. Gubitak toplote spoljnjeg omotača zgrade/7 8. Značaj temperature unutrašnjih površina/8 Poilsetnik-konstrukcije i projektna uputstva/9 Zahtevi i ocena 1. Toplotna izolacija pojedinog građevinskog elementa (najmanja toplotna zaštita)/10 2. Toplotna zaštita spoljnjeg omotača zgrade (povećana toplotna zaštita)/ll 3. Obezbeđenje optimalne temperature unutrašnjih površina (potpuna toplotna zaštita)/ 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/12 Primer /14 DIFUZIJA VODENE PARE Projektni zadaci/18 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/19 1.2. Difuzija pare kroz građevinske elemente/2O 2. Pritisci pare i temperature u preseku građevinskog elementa/21 I. Stvaranje rose u preseku građevinskog elementa/23 VI. Jednoslojni građevinski elementi/23 1.2. Višeslojni građevinski elementi/24 I. Isušivanje rose stvorene tokom leta/25 I I. Jednoslojni građevinski elementi/25 I 2. Višeslojni građevinski elementi/26 S. Uticaj rose na toplotnu izolaciju/28 (>. Rosa na unutrašnjim površinama spoljnjih građevinskih elemenata/29 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje površinske robe/31 2. Sprečavanje rose u preseku građevinskog elementa/31 2.1. Opšte/31 2.2. Zidovi/31 2.3. Jednoslojni neprovetreni krov (topli krov)/32 2.4. Dvoslojni provetreni krov (hladni krov)/32 2.5. „Obrnuti krov“/35 Podsetnik/35 Zahtevi i ocena 1. „Postupak gotovih elemenata“ /37 2. Proračun pomoću srednjih mesečnih vrednosti/37 3. Proračun rose na površinama/38 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/39 Primer Ispitivanje stvaranja rose A Stvaranje rose u preseku krovne konstrukcije/40 В Sprečavanje rose u preseku zidne konstrukcije/45 C Stvaranje rose na unutrašnjim površinama zida/49 DEFORMACIJE Projektni zadaci/51 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/52 2. Procena deformacija/53 2.1. Deformacije građevinskih elemenata koji se međusobno graniče/53 2.2. Savijanje armirano-betonskih tavanica/55 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje suviše velikih promena dužina/56 1.1. Toplotno izdužen je 1.2. Skupljanje 1.3. Oslonac krovne tavanice 2. Sprečavanje suviše velikih savijanja tavanica Podsetnik/58 Zahtevi i ocena 1. Granični klimatski uslovi/59 2. Dozvoljene razlike izduženja ДЕ i horizontalni ugao pomeranja у tan/59 3. Primedbe uz zahteve 1 ... 2/60 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne tavanice/61 A Razlike izdužen ja između zida i krovne tavanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomernost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne svetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastakljenim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Т /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Ta /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih zadovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dijagram položaja sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanje osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne ta- vanlce/61 Л Razlike izduženja između zida i krovne ta- vanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomemost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne shvetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastaklje¬nim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Тн /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Тв, /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih za-dovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dij agram p oložaj a sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanj e osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno za- senčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 5. Zaštitne mere/94 5.1. Opšti zahtevi za zaštitne uređaje/94 5.2. Konstrukciono oblikovanje zaštitnog sistema/94 5.3. Zaštitni uređaji koji su na spoljnoj strani zgrade/95 5.4. Zaštitni uređaji u ravni prozora/97 5.5. Uređaji unutrašnje zaštite od sunca/98 6. Prirodno provetravanje/98 7. Klimatizacija/98 Podsetnik/98 2.1. Reflektori/118 2.2. Difuzori/118 2.3. Apsorberi/118 2.4. Zaštitni zidovi i parcijalne kapsule/120 Konstrukcije-projektna uputstva 1.1. Zapremina prostorije/121 1.2. Oblik prostorije/121 1.3. Površine koje ograničavaju prostoriju/121 2. Prostorije grupe 2/124 Podsetniik/124 Zahtevi i ocena 1. Zagrevanje unutrašnjosti prostorije/99 2. Proračun potrebnih zaštitnih mera/79 Zahtevi i ocena/125 Primer Rešenje jedne male dvorane za predavanje/126 Primer Ispitivanje mera za sprečavanje suviše velikog zagrevanja prostorija tokom leta/101 ZVUČNA IZOLACIJA Projektni zadaci/129 Osnovna razmatranja ZAŠTITA OD ZVUKA Fizika-fiziologija 1. Zvuk kao talasno kretanje/103 2. Zvuk kao prenosilac energije/104 1. Zvuk kao fiziološko-psihološka veličina/107 1. Pojmovi i uticajne veličine/130 2. Zvučna izolacija jednostrukih građevinskih elemenata/132 3. Zvučna izolacija dvostrukih građevinskih elemenata/135 4. Zvučna izolacija višestrukih građevinskih elemenata/137 5. Uticaj spojnica i otvora/138 SPOLJNA BUKA Konstrukcija i projektna uputstva Projektni zadaci/110 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/110 2. Izvori buke/110 1. Rasprostiranje buke/111 1.1. Prigušivanje rasprostiranjа/111 1.2. Prepreke prostiranja – zaklonjenosti/111 1. Koncepcija osnove objekta/140 2. Jednostruki zidovi/140 3. Dvoslojnii zidovi/141 4. Spojnice i otvori/143 5. Tavanice/144 6. Prozori/144 7. Vrata/145 Podsetnik/146 Projektni zadaci Zahtevi i ocena/147 1. Zaštitna rastojanja/113 2. Zaštitne mere/113 Podsetnik/113 Primer Predlog rešenja pregradnog zida sa vratima/ 148 AKUSTIKA PROSTORIJE Projektni zadaci/115 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/115 Elementi za poboljšanje akustike prostora/118 ZAŠTITA OD ZVUKA UDARA Projektni zadaci/150 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/150 2. Izolacija od zvuka udara jednostrukih građevinskih elemenata/153 MG108 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Temeljno Aristotelovo delo iz ontologije prirode koje daje pojmovni okvir za svaku potonju artikulaciju nauke o prirodi. Nećemo ništa pogrešiti ako kažemo da je Aristotel zaslužan za konstituciju fizike kao opšte prirodne nauke. Od njega potiče ne samo naziv („fizika“) nego i dobar deo pojmovnog, terminološkog i problematskog sadržaja ove nauke. Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Anticka filozofija, Platon, Drzava, Organon, Metafizika, Fizika...

Kurs iz fizike I za srednje specijalizovane obrazovne ustanove (КУРС ФИЗИКИ),u dobrom je stanju. Autori:L.S.Ždanov;V.A.Marandžjan. Izdavač:Nauka,Moskva 1966. Format:20,5cm x 13,5cm. Broj Strana:463 strane,tvrd povez. Deo 1. Mehanika i molekularna fizika. Sadržaj: Odeljak I. FIZIČKE VREDNOSTI. Poglavlje 1. Fizika kao nauka o prirodi. Poglavlje 2. Fizičke veličine i njihovo merenje. Odeljak II. OSNOVI MEHANIKE. Poglavlje 3. Osnovi kinematike. Poglavlje 4. Osnove dinamike. Poglavlje 5. Osnove statike. Poglavlje 6. Deformacije. Poglavlje 7. Rad i energija. Zakon o očuvanju energije. Poglavlje 8. Krivolinijsko i rotaciono kretanje. Poglavlje 9. Univerzalna gravitacija. Poglavlje 10 Oscilacije i talasi. Poglavlje 11. Zvuk. Poglavlje 12. Elementi hidrodinamike i aerodinamike. Odeljak III. MOLEKULARNA FIZIKA I TOPLINA. Poglavlje 13. Temelji molekularne kinetičke teorije. Poglavlje 14. Osobine tečnosti i čvrstih tela. Poglavlje 15. Termičko širenje tela. Poglavlje 16. Osobine gasova. Poglavlje 17. Toplina i rad. Prvi zakon termodinamike. Poglavlje 18. Promena agregatnog stanja materije. Poglavlje 19. Toplotni motori. Ukupno 464. stranice. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi. Deo 2. Električna energija. Optika. Atomska fizika. Odeljak IV. ELEKTRIČNA ENERGIJA. Poglavlje 20. Električno polje. Poglavlje 21. Konstantna električna struja i njeni zakoni. Poglavlje 22. Rad i toplotni efekat električne struje. Poglavlje 23. Termička emisija. Termoelektričnost i piezoelektričnost. Poglavlje 24. Elektromagnetizam. Poglavlje 25. Elektromagnetna indukcija. Poglavlje 26. Električna struja u elektrolitima. Poglavlje 27. Galvanske ćelije i akumulatori. Poglavlje 28. Električna struja u gasovima i vakuumu. Poglavlje 29. Naizmenična električna struja. Poglavlje 30. Električna svojstva poluprovodnika. Poglavlje 31. Elektromagnetne vibracije i talasi. Odeljak V. OPTIKA Poglavlje 32. Priroda svetlosti. Širenje svetlosti. Poglavlje 33. Fotometrija. Poglavlje 34. Refleksija i refrakcija svetlosti. Poglavlje 35. Dobijanje slika pomoću sfernih naočara i ogledala. Poglavlje 36. Očni i optički uređaji. Poglavlje 37. Pojave objašnjene talasnim svojstvima svetlosti. Poglavlje 38. Raspršivanje svetlosti. Vrste elektromagnetnih talasa. Poglavlje 39. Pojave objašnjene kvantnim svojstvima zračenja. Odeljak VI. ATOMSKA FIZIKA. Poglavlje 40. Građa atoma. Poglavlje 41. Nuklearna fizika. Upotreba nuklearne energije u miroljubive svrhe. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi.

Potrebna online podrška za školu? Prudajem privatne časove na nemačkom jeziku! Pozdrav, zovem se Sara i imam 27 godina. Poreklom sam iz Nemačke i već 13 godina dajem online časove. Trenutno imam 5 učenika, ali želim da pronađem još nekoliko kako bih pomogla još većem broju ljudi. Kao privatni tutor, nudim časove iz različitih predmeta za srednjoškolce i studenta: matematika, engleski, nemački, prirodne nauke (fizika, hemija, biologija), geografija, istorija i još mnogo toga! Časovi su dostupni online, prilagođeni individualnim potrebama i ritmu učenja. Takođe pružam pomoć pri pripremi seminarskih radova. Pronađite rešenje za svoje školske izazove uz kvalitetno učenje na nemačkom jeziku! Kontaktirajte me sada kako bismo započeli! mejl: [email protected] Cene: 1.sat (60 min.) = 20 EUR.* 2.sata (120 min.) = 35 EUR.* 3.sata (180 min.) = 50 EUR.* Prvi čas je besplatan, a sve ostale detalje možemo dalje dogovoriti *mogu da držim časove pon-pet 7-14 sati ili po dogovoru i posle podne do 20 sati, pre 7 ili posle 8 uvece ima dodatak 10 EUR. Predmeta: nemački jezik (moze i od početka) engleski jezik (moze i od početka) matematike fizike hemije geografije biologije historije Radim sa materijalima svojih učenika ili, po potrebi, koristim svoje resurse za najbolje rezultate

HARALD FRITZSCH KVARKOVI - pratvar našega svijeta Predgovor - Herwig Schopper Ilustracije - Damir Švob Prevod - Neven Bilić i Branko Guberina Izdavač - Školska knjiga, Zagreb Godina - 1988 264 strana 20 cm Edicija - Moderna fizika Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima potpis prethodnog vlasnika, 20ak stranica podvlačeno grafitnom olovkom   SADRŽAJ: Predgovor Herwiga Schoppera Uvod1. Pogled u unutrašnjost atoma 2. Ujedinjena teorija elektriciteta i magnetizma3. Jake jezgrene sile 4. Koliko ima elementarnih čestica 5. Mezoni, barioni i kvarkovi 6. Kalifornijska rendgenska analiza protona 7. Čudni novi kvark 8. Čestice sa šarmom i nova prirodna sila 9. Crveni, zeleni i plavi kvarkovi 10. Kvantna kromodinamika — teorija hadrona i jakog međudjelovanja 11. Kvarkovi i kromoelektrične sile 12. Kromomagnetske sile 13. Kvarkovi i njihova fina struktura 14. Iznenađenje u PETRA-i: kvarkovi se > > vide« 15. Protoni se razlažu na kvarkove 16. Gluoni postaju vidljivi 17. Slaba međudjelovanja leptona i kvarkova 18. Jedinstvena teorija elektromagnetskih i slabih procesa 19. Ima li fizika kraja 20. LEP, HERA i fizika budućeg 21. Tumač22. Leptoni i kvarkovi 23. Kazalo "Negdje otprilike 1970. započela je revolucija u fizici. Male čestice neobičnih svojstava - kvarkovi - pokazuju se kao osnovni konstituenti materije i glavni učesnici u događajima u fizici elementarnih čestica i atomske jezgre. Elementarne čestice istražuju se u laboratorijima s velikim ubrzivačima: na primjer u Evropskom istraživačkom centru CERN kod Geneve. Harald Fritzsch, kao fizičar elementarnih čestica, aktivno sudjeluje u tim istraživanjima. Opisujući stanje naše spoznaje o elementarnim česticama i kvarkovima, jezikom oslobođenim od stručnog žargona, nudi nam istraživanje iz prve ruke. Kvarkovi posjeduju jedno za istraživače fatalno svojstvo: ne opažaju se izolirano kao stvarne čestice. O njihovu prisustvu fizičari sude studirajući procese s elementarnim česticama kod najviših energija. Danas znamo da među kvarkovima unutar čestica jezgre djeluju jake sile. Fizičari su, korak po korak, razotkrili tajanstvena svojstva tih sila. Grade se novi veliki ubrzivački pogoni u kojima će se testirati pojedinosti otkrivenih teorija. Da li će konačno biti moguće razviti jedinstvenu teoriju čitave materije? U ovom su stoljeću mnogi fizičari, među kojima Albert Einstein i Werner Heisenberg, pokušali konstruirati takvu teoriju, doduše bez uspjeha. S obzirom na nova saznanja, nije isključeno da će jedinstvena teorija materije biti postavljena do kraja stoljeća. Time bi temeljno istraživanje postiglo svoj konačni cilj: čovjek bi došao na granicu shvatljivog u prirodnim znanostima. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Harold Friš Quarks Urstoff Unserer Welt Sveta Hervig Šoper Albert Ajnštajn Verner Hajzenberg

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Originalna ručno rađena kutija. Кutija je ručno rađena od parenog bukovog drveta u braon nijansama, bajcovana, lakirana i obrušena sa površinama zaštićenim Annie Sloan voskom. Odlivak poklopca je liven u ručno izrađenom kalupu. Proces izrade i obrade odlivka je prilagođen rustičnom izgledu suvenira. Suvenir i kalup su autorska dela Dragana Vujnovića.

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Originalna ručno rađena kutija. Кutija je ručno rađena od parenog bukovog drveta u braon nijansama, bajcovana, lakirana i obrušena sa površinama zaštićenim Annie Sloan voskom. Odlivak poklopca je liven u ručno izrađenom kalupu. Proces izrade i obrade odlivka je prilagođen rustičnom izgledu suvenira. Suvenir i kalup su autorska dela Dragana Vujnovića.

Knjiga je kao nova. Filosofska beda marksizma - Boris Petrovič Višeslavcev Izdavač: Logos Godina izdanja: 2014 Broj strana: 194 Format: 21 cm Povez: Broširani DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM 1. Dijalektički princip 2. Heraklitov luk i lira 3. Rat i mir 4. Identitet suprotnosti 5. Zakon protivurečnosti 6. Dijalektika kao razvitak i progres 7. Kvantitet i kvalitet 8. Dve metafizike 9. Dijalektika i metafizika 10. Dijalektika i materijalizam — dve nespojive stvari 11. Svaki materijalizam je „vulgaran” 12. Savremena nauka o materiji i dijamat. Teorija „odraza” i stvar po sebi 13. Problemi savremene fizike. Korpuskularna i dinamička teorija materije 14. Psihofizički problem

Opis ✅ Milestone u saradnji sa Dorna Sports objavio je zvaničan realese date za Moto Grand Prix 18. U pitanju je 7. jun. Za sada nema detaljnijih informacija o igri, a prema rečima glavnih dizajnera MotoGP 18 biće reboot popularnog naslova. Prilično su ponosni na dosadašnji obavljeni posao i obećavaju da će podići lestvicu u realizmu i doživljaju moto-trka. Franšiza prelazi na Unreal Engine, što je svako skok unapred u smislu tehnoloških inovacija i trebalo bi da donese značajna poboljšanja u kvalitetu prikaza, realističnosti i impresivnim svetlosnim efektima. Ostaje da se vidi kakav će se odraziti na prerađenu fiziku.

Rad inspirisan Nikolom Teslom sa skraćenim jednim od njegovih citata. Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. "Neka budućnost kaže istinu, procijenite svakoga čovjeka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio." Originalna ručno rađena kutija. Кutija je ručno rađena od parenog bukovog drveta u braon nijansama, bajcovana, lakirana i obrušena sa površinama zaštićenim Annie Sloan voskom. Odlivak poklopca je liven u ručno izrađenom kalupu. Proces izrade i obrade odlivka je prilagođen rustičnom izgledu suvenira. Suvenir i kalup su autorska dela Dragana Vujnovića.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Physics of Elementary Particles J.D. Jackson John David Jackson (19. siječnja 1925. - 20. svibnja 2016.) bio je kanadsko-američki profesor fizike na Kalifornijskom sveučilištu u Berkeleyu i fakultetski viši znanstvenik emeritus u Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley.[1][2] Kao teorijski fizičar, bio je član Nacionalne akademije znanosti, dobro poznat po svom radu u nuklearnoj fizici i fizici čestica, [3] kao i po široko korištenom diplomskom tekstu o klasičnoj elektrodinamici.[4] [5] Obrazovanje Rođen u Londonu, Ontario, Kanada, Jackson je pohađao Sveučilište Zapadnog Ontarija, stekavši diplomu B.Sc. s počastima iz fizike i matematike 1946. Otišao je na diplomski studij na MIT, gdje je radio pod vodstvom Victora Weisskopfa, dovršivši doktorat znanosti. disertaciju 1949.[6][7] Akademska karijera Jackson je nizao akademska imenovanja na Sveučilištu McGill, zahvaljujući Philipu Russellu Wallaceu, istaknutom kanadskom teoretskom fizičaru (siječanj 1950. – 1957.); potom Sveučilište Illinoisa u Urbana–Champaignu (1957.–1967.); i konačno Sveučilište Kalifornija, Berkeley (1967.–1995.). Na McGillu je bio asistent i izvanredni profesor matematike; u Illinoisu i Berkeleyju, bio je na odsjecima za fiziku. Kasnije je imao sastanke u kampusu iu Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley. Nakon povlačenja iz nastave 1993., nastavio je biti aktivan u LBNL-u.[6] McGill i Princeton U McGillu 1950-ih, uz značajno podučavanje, Jackson je našao vremena za istraživanje atomskih procesa i nuklearnih reakcija pri srednjim energijama i počecima svoje knjige o klasičnom elektricitetu i magnetizmu.[1] Dok je bio na dopustu na Sveučilištu Princeton, pronašao je plodonosnu suradnju sa Samom Treimanom i H. W. Wyldom na slabim interakcijama, posebno različitim vidljivim korelacijama raspada u dopuštenom nuklearnom beta raspadu koji uključuje impuls elektrona [1], njegov spin, moment momenta neutrina i nuklearni spin koji pruža informacije o očuvanju pariteta ili neočuvanju i očuvanju preokreta vremena ili ne.[8][9] Također je objavio rani rad o teoretskim osnovama za tada nedavno otkrivenu fuziju vodikovih izotopa kataliziranu mionima.[1][10][11] Illinois (1957–1967) i CERN (1963–64) Dok je bio na Sveučilištu Illinois (1957. – 1967.), Jackson je u početku nastavio rad na slabim interakcijama kao i interakcijama čudnih čestica pri niskoj energiji s Wyldom i drugima. Na godišnjem odmoru u CERN-u 1963.-64. surađivao je s Kurtom Gottfriedom na proizvodnji i raspadanju nestabilnih rezonancija u visokoenergetskim hadronskim sudarima. [12][13][1][14] Uveli su upotrebu matrice gustoće za povezivanje proizvodnih mehanizama s obrascima raspada i opisali utjecaj konkurentskih procesa (`apsorpcija`) na reakcije.[15] Tijekom tog razdoblja Jackson je predavao na tri ljetne škole - o odnosima disperzije na prvoj ljetnoj školi fizike škotskih sveučilišta, 1960.; o slabim interakcijama na Ljetnom institutu Brandeis, 1962.; i o distribucijama raspadanja čestica i polarizacije na Ljetnoj školi teorijske fizike, Les Houches, 1965. [16] [1] Također je objavio tri knjige, jednu o fizici čestica, temeljenu na predavanjima na Kanadskoj ljetnoj školi u Edmontonu i Jasperu, 1957.; [17] drugo, mala knjiga o matematici za kvantnu mehaniku (1962.) i treće, također 1962., prvo izdanje njegovog teksta o klasičnoj elektrodinamici.[4][16] Knjiga je poznata po težini svojih problema i sklonosti da neočite zaključke tretira kao očigledne. Jacksonovi visoki standardi i opomenuti rječnik predmet su zabavne memorijalne knjige njegovog sina Iana Jacksona.

Ova knjiga zaokružuje trilogiju koju čine i prva dva dela Brajana Grina – Elegantni kosmos i Tkanje svemira. U čudesnom putovanju predelima moderne fizike, autor nas vodi možda najuzbudljivijim stazama nauke. Teorijska fizika predviđa mogućnost postojanja paralelnih univerzuma sa svetovima u kojima su se događaji odigravali drugačije nego u našem, u kojima ima alternativnih prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ta stvarnost je, možda, sasvim blizu nas, ali u dimenzijama koje fizički ne možemo spoznati. Istražujući različite vrste multiverzuma Brajan Grin dokazuje da je jedan od najvećih savremenih popularizatora nauke. Malo je onih koji mogu da pišu tako lucidno o ovako složenim konceptima koji su ne samo na granicama našeg razumevanja, već često i mašte. Ako bi neka napredna vanzemaljska inteligencija sutra posetila Zemlju i tražila da sazna šta je ljudski um postigao promišljanjem i dubokim uvidima u stvarnost, ova knjiga bi mogla da bude divna ilustracija koja pokazuje dokle smo stigli u razumevanju kosmosa i sebe. IZ PREDGOVORA Ukoliko je bilo ikakve sumnje na prelazu iz 19. u 20. vek, početkom 21. veka to je već bio pouzdan zaključak: kad je reč o otkrivanju prave prirode stvarnosti, uobičajeno iskustvo je varljivo. Ako bolje razmislimo o tome, to nas ne iznenađuje. Kad su naši preci obrazovali skupine po šumama i lovili po savanama, sposobnost da proračunaju kvantno ponašanje elektrona ili da odrede kosmološke implikacije crnih rupa malo bi im pomogla u preživljavanju. Ali prednost je svakako bilo to što su imali veći mozak i kako su naše intelektualne sposobnosti rasle s njima se povećavala i naša sposobnost dubljeg pronicanja u svet oko nas. Pojedini su izradili opremu kojom su proširili domet naših čula. Drugi su bolje razradili sistematsku metodu za uočavanje i izražavanje naročitog šablona – matematike. S takvim alatkama počeli smo da zagledamo šta se nalazi iza svakidašnjih pojava. Ono što smo otkrili već nas je primoralo na korenite izmene naše predstave o kosmosu. Preko fizičkih uvida i matematičke preciznosti, kroz vođstvo i potvrdu u eksperimentima i opažanjima, ustanovili smo da se prostor, vreme, materija i energija ponašaju drugačije od svega čemu smo ranije neposredno svedočili. A sada, sveobuhvatne analize svega toga i srodna otkrića vode nas do nečega što možemo smatrati sledećom revolucijom u našem poimanju: do mogućnosti da naš univerzum nije samo univerzum. Skrivena stvarnost istražuje tu mogućnost. Mnoga pitanja koja razmatramo identična su, premda prikazana u drugačijem ruhu, onima koja nisu kroz vekove davala mira Aristotelu, Galileju, Njutnu, Ajnštajnu, i nebrojenim drugim naučnicima. I pošto je namena ove knjige da opiše naučnu oblast u začetku, pratićemo sudbinu tih pitanja otkrivajući kako su ih generacije u prošlosti proglašavale razjašnjenim, a njihovi naslednici opovrgavali, da bi ih naučnici u potonjim vekovima doterivali i iznova definisali. Pišući Skrivenu stvarnost, pošao sam od pretpostavke da čitalac nije stručnjak iz oblasti fizike i matematike. Zato sam, kao u svojim prethodnim knjigama, koristio metafore i analogije koje sam kombinovao s epizodama iz istorije nauke kako bih predočio što širu sliku o nekim od najneobičnijih i, ukoliko se dokaže da su tačni, najsnažnijih uvida u modernoj fizici. Mnogi obrađeni koncepti zahtevali su od čitaoca da napusti udoban način razmišljanja i da prodre u neočekivana područja stvarnosti. Takvo putovanje kroz nauku je uzbudljivije usled naučnih preokreta koji su osvetljavali put. Izabrao sam neke od njih da bih popunio krajolik ideja koje se protežu od svakodnevnog do potpuno nepoznatog. Sadržaj: 1. Granice stvarnosti O paralelnim svetovima 2. Beskrajni dvojnici Višeslojni univerzum 3. Večnost i beskonačnost Inflatorni multiverzum 4. Objedinjavanje prirodnih zakona Ka teoriji struna 5. Lebdeći kosmosi u okolnim dimenzijama Brane i ciklični multiverzumi 6. Novo razmišljanje o staroj konstanti Pejzažni multiverzum 7. Nauka i multiverzum O zaključku, objašnjenju i predviđanju 8. Brojni svetovi kvantnog merenja Kvantni multiverzum 9. Crne rupe i hologrami Holografski multiverzum 10. Kosmosi, računari i matematička stvarnost Šta je prasnulo? 11. U korak sa mnoštvom svetova Da li su multiverzumi skrivena stvarnost? 12. Granice ispitivanja Multiverzumi i budućnos Naslov: Skrivena stvarnost Izdavač: Heliks Strana: 384 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 16 x 24 cm Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-86059-28-4

Opis O autoru Dodatne informacije Nikola Tesla glavni je pokretač električne revolucije koja je preobrazila svakodnevni život na prelazu u dvadeseti vek. Njegovi izumi, patenti i teorijski rad stvorili su temelj na kojem počiva moderna upotreba naizmenične struje i doprineli su razvoju radija i televizije. Kao i njegov konkurent, Tomas Edison, Tesla je bio jedan od prvih slavnih američkih naučnika. Kretao se u društvu njujorškog visokog staleža, a svojim demonstracijama na polju elektrotehnike zadivio je i ljude poput Marka Tvena. U ovoj inspirativnoj knjizi, Karlson pomno proučava genijalnog izumitelja smeštajući ga u kulturološki i tehnološki kontekst njegovog vremena. Oslanjajući se na originalna dokumenta iz javnog i privatnog života, Karlson istražuje Tesline porodične korene, životne ideale i nadahnuće njegovog genija, a najveći deo knjige posvetio je njegovim izumima. Ova značajna biografija baca novo svetlo na Teslin vizionarski pristup izumima i poslovnim strategijama koje stoje iza njegovih najvažnijih tehnoloških dostignuća. Bernard Karlson je istoričar tehnologije koji proučava karijere pronalazača i preduzetnika kako bi obrazovao buduće inženjerske lidere. Odrastao je u Nju Džerziju, studirao je istoriju i fiziku kao dodiplomski, a odbranio je doktorat u istoriji i sociologiji nauke, i postdoktorsku istoriju biznisa na Harvard Business School. Karlson je objavio tri knjige, uključujući i biografiju Nikole Tesle, koja je objavljena na devet jezika. Кo-urednik je serije knjiga sa MIT Press-om, "Inside Technology", koja je objavila više od 60 knjiga o istoriji i sociologiji tehnologije. Pored toga, on je posvećen pomaganju širokoj publici da shvati ulogu tehnologije u društvu, a to je dovelo do projekata kao što su 36 predavanja o "velikim izumima" koje je objavio na DVD-u sa kompanijom The Teaching Company. Težina 1 кг Dimenzije 160 × 240 × 3 cm Godina izdanja 2015 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 442 ISBN 978-86-6263-082-7 Dimenzije 160x240

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera. Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera.  Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

Autor - osoba Hume, David Naslov Istraživanje o ljudskom razumu / David Hume ; preveo Ivo Vidan ; pogovor Gajo Petrović Jedinstveni naslov An enquiry concerning human understanding. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Kultura, 1956 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 259 str., [1] list : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidan, Ivo Petrović, Gajo, 1927-1993 = Petrović, Gajo, 1927-1993 (Karton sa omotom.) Napomene Prevod dela : An enquiry concerning human understanding Problem spoznaje u filozofiji D. Huma : str. 211-256 Predmetne odrednice Hjum, Dejvid, 1711-1776 -- „Istraživanje o ljudskom razumu“ Filozofija Dejvid Hjum Dejvid Hjum (engl. David Hume; 1711–1776) je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Rođen je 7. maja 1711. u Edinburgu, umro je 25. avgusta 1776. isto u Edinburgu bio je jedan skeptičar počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji. Hjumov Uticaj Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila. Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Život Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje. Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobiva. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o Ljudskoj Prirodi (1739–40), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Hjuton. Hjum skeptičar Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 „Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma“ moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika U etici zastupa Hjum mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela • 1751. Istraživanje moralnih principa • 1758. Ispitivanje čovečijeg razuma • 1779. Dijalog o prirodnoj religiji MG148 (N)

Naučite Unity 5.x O knjizi Ako želite korak napred i da, umesto da budete svakodnevni Unity programer, postanete profesionalni programer igara, ne tražite dalje. Ova knjiga je rešenje za kreiranje hipnotišućih igara sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Ova knjiga se detaljno fokusira na praktičan projekat upotrebom Unityja, na izgradnju FPS igre koja uključuje mnoštvo funkcija. Detaljno ćemo opisati arhitekturu Unity igre kreiranjem ekspanzivnih svetova, interesntnih efekata renderovanja i drugih funkcija da bismo igre učinili posebnim. Kreiraćemo individualne komponente igre, upotrebićemo efikasne tehnike animacije i efikasno ćemo primeniti koliziju i fiziku. Istražićemo optimalne tehnike za importovanje elemenata igre, kao što su mreže i teksture, savete i trikove za efikasno projektovanje nivoa igre, načine animiranja i skriptovanja NPC-a, načine za konfigurisanje i primenu na mobilnim uređajima, način za pripremu za VR razvoj, način za primenu kontrolne verzije i tako dalje. Zahvaljujući ovoj knjizi, steći ćete znanje u vezi razvoja u Unityju i samopouzdanje za kreiranje zanimljivih igara. Uvod U ovoj knjizi ćemo najpre da opišemo Unity sa tačke gledišta početnika, a zatim ćemo vam pomoći da stečeno znanje razvijete na određeni način. Konkretno, steći ćete osnovno sveobuhvatno umeće, na osnovu kojeg ćete naučiti Unity tako da kao iskusni, nezavisni programer možete da radite u bilo kom odeljenju i pomoću bilo kojeg seta funkcija unutar Unityja. U sledećem opisu poglavlja prikazan je detaljno ceo raspon funkcija koje ćemo istražiti. Naš osnovni cilj je da vas ova knjiga učini svestranim i potpuno kompetentnim u Unityju i da sposobnim da rešite probleme sa kojima se možete susresti u setu funkcija Unityja. U ovoj knjizi ćemo se koncentrisati, uglavnom, na praktične primere; izgradićemo FP borbenu igru kroz više poglavlja, što će na više načina testirati vašu veštinu kucanja. Šta obuhvata ova knjiga U Poglavlju 1, „Priprema i konfigurisanje elemenata postavke“, govori se o projektu na koji ćemo se fokusirati u knjizi. Specifikovani su saveti i trikovi za optimalno importovanje elemenata, konfigurisanje elemenata i tokove najbolje prakse da bi projekat ostao organizovan. U Poglavlju 2, „Dizajn i struktura nivoa“, opisan je početak projektovanja i izgradnje osnovnog nivoa igre unutar Unityja, pri čemu se istražuju interesantne ideje dizajniranja nivoa. U Poglavlju 3, „Kontrole igrača – pokret“, istražujemo kontrole igrača, odnosno, kako unos korisnika vodi i kontroliše glavnu kameru igre. Poglavlje 4, „Kontrole igrača – kucanje i zdravlje“, fokusirano je na kreiranje borbene mehanike koja uništava neprijatelje; svaki karakter koji može da bude oštećen zahteva zdravlje. U Poglavlju 5, „Neprijatelji i veštačka inteligencija“, opisano je kako se postiže inteligentno i verodostojno ponašanje neprijatelja pomoću AI-ja. Upotrebom AI-ja neprijatelj će se pomerati na nivou, tražeći igrača - napašće ga kada je u njegovom dometu. U Poglavlju 6, „Upravljanje projektom i verzijama“, opisani su načini optimizovanja toka razvoja igre pomoću softvera Version Control. Ovaj softver vodi evidenciju o projektu dok se on pomera kroz sve svoje iteracije. Poglavlje 7, „Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre“, fokusirano je na različite metode snimanja koji su dostupni u Unityju; igračima je omogućeno da snime svoj napredak u igri i da nastave igru na mestu na kojem su prethodno prekinuli svaki put kada započinju novu sesiju igre. U Poglavlju 8, „Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo“, istražena je selekcija povezanih tema. Konkretno, istraženo je kako se poboljšava performansa igara pomoću optimizacije, kako se pripremaju igre za razvoj za mobilne uređaje i kako se treba pripremati generalno za VR razvoj. Šta vam je potrebno za ovu knjigu Da biste studiozno čitali ovu knjigu i izvršili zadatke unutar nje, potrebni su vam Unity 5 softver (koji možete da preuzmete besplatno na adresi https://unity3d.com) i odlučnost da uspete! Koristeći ta dva „alata“, možete da naučite da kreirate odlične igre u Unityju. Prikaži više