SVETSKI BESTSELER. NAŠA NAJPRODAVANIJA KNJIGA U PRETPLATI U POSLEDNJIH 5 GODINA. NAUČITE PYTHON - BRZO! Python intenzivni kurs je najprodavaniji vodič na svetu za programski jezik Python. Uz ovaj dinamičan i temeljan priručnik ćete za čas posla pisati programe, rešavati probleme i razvijati funkcionalne aplikacije. Počećete učenjem osnovnih koncepata programiranja, kao što su promenljive, liste, klase i petlje i vežbati pisanje čistog koda na primerima uz svaku temu. Naučićete i da pišete interaktivne programe i da testirate svoj kod pre dodavanja u projekat. Novostečeno znanje ćete primeniti u praksi, kreiranjem arkadne igrice po uzoru na Space Invaders, izgradnjom skupa vizuelizacija podataka pomoću Python-ovih praktičnih biblioteka i razvijanjem jednostavne online aplikacije. Radom uz ovu knjigu naučićete da: koristite moćne Python biblioteke i alate, uključujući pytest, Pygame, Matplotlib, Plotly i Django pravite sve složenije 2D igrice koje reaguju na komande sa tastature i miša generišete interaktivne vizuelizacije podataka iz raznovrsnih skupova podataka gradite online aplikacije koje omogućavaju korisnicima da kreiraju naloge i upravljaju svojim podacima otkanjate greške u kodu i rešavate uobičajene programerske probleme Novo u ovom izdanju: ovo treće izdanje je u potpunosti prerađeno u skladu sa novostima u Python kodu. Novosti i ažuriranja pokrivaju VS Code za obradu teksta, pathlib modul za upravljanje fajlovima, pytest za testiranje koda, kao i najnovije funkcije za Matplotlib, Plotly i Django. Ako planirate da se oprobate u programiranju, Python intenzivni kurs će vas za tren oka obučiti da pišete prave programe. Zašto čekate? Startujte mašinu i kodirajte! O autoru Eric Matthes je 25 godina predavao srednjoškolcima matematiku i fiziku, kao i uvod u Python. Sada je uključen u brojne projekte otvorenog koda i profesionalno se bavi pisanjem i programiranjem. KRATAK SADRŽAJ I DEO: OSNOVE Poglavlje 1: Početak rada Poglavlje 2: Promenljive i jednostavni tipovi podataka Poglavlje 3: Predstavljanje listi Poglavlje 4: Korišćenje listi Poglavlje 5: Iskazi if Poglavlje 6: Rečnici Poglavlje 7: Korisnički unos i while petlje Poglavlje 8: Funkcije Poglavlje 9: Klase Poglavlje 10: Fajlovi i izuzeci Poglavlje 11: Testiranje koda II DEO: PROJEKTI Poglavlje 12: Brod koji ispaljuje metke Poglavlje 13: Vanzemaljci! Poglavlje 14: Bodovanje Poglavlje 15: Generisanje podataka Poglavlje 16: Preuzimanje podataka Poglavlje 17: Korišćenje API-ja Poglavlje 18: Korišćenje radnog okvira Django Poglavlje 19: Korisnički nalozi Poglavlje 20: Stilizovanje i raspoređivanje aplikacije Dodatak A: Instalacija i rešavanje problema Dodatak B: Uređivači teksta i IDE Dodatak C: Potražite pomoć Dodatak D: Korišćenje Git sistema za kontrolu verzija Dodatak E: Rešavanje problema pri raspoređivanju Indeks

NAUČITE PYTHON - BRZO! Python intenzivni kurs je najprodavaniji vodič na svetu za programski jezik Python. Uz ovaj dinamičan i temeljan priručnik ćete za čas posla pisati programe, rešavati probleme i razvijati funkcionalne aplikacije. Počećete učenjem osnovnih koncepata programiranja, kao što su promenljive, liste, klase i petlje i vežbati pisanje čistog koda na primerima uz svaku temu. Naučićete i da pišete interaktivne programe i da testirate svoj kod pre dodavanja u projekat. Novostečeno znanje ćete primeniti u praksi, kreiranjem arkadne igrice po uzoru na Space Invaders, izgradnjom skupa vizuelizacija podataka pomoću Python-ovih praktičnih biblioteka i razvijanjem jednostavne online aplikacije. Radom uz ovu knjigu naučićete da: koristite moćne Python biblioteke i alate, uključujući pytest, Pygame, Matplotlib, Plotly i Django pravite sve složenije 2D igrice koje reaguju na komande sa tastature i miša generišete interaktivne vizuelizacije podataka iz raznovrsnih skupova podataka gradite online aplikacije koje omogućavaju korisnicima da kreiraju naloge i upravljaju svojim podacima otkanjate greške u kodu i rešavate uobičajene programerske probleme. Novo u ovom izdanju: ovo treće izdanje je u potpunosti prerađeno u skladu sa novostima u Python kodu. Novosti i ažuriranja pokrivaju VS Code za obradu teksta, pathlib modul za upravljanje fajlovima, pytest za testiranje koda, kao i najnovije funkcije za Matplotlib, Plotly i Django. Ako planirate da se oprobate u programiranju, Python intenzivni kurs će vas za tren oka obučiti da pišete prave programe. Zašto čekate? Startujte mašinu i kodirajte! O autoru Eric Matthes je 25 godina predavao srednjoškolcima matematiku i fiziku, kao i uvod u Python. Sada je uključen u brojne projekte otvorenog koda i profesionalno se bavi pisanjem i programiranjem. KRATAK SADRŽAJ I DEO: OSNOVE Poglavlje 1: Početak rada Poglavlje 2: Promenljive i jednostavni tipovi podataka Poglavlje 3: Predstavljanje listi Poglavlje 4: Korišćenje listi Poglavlje 5: Iskazi if Poglavlje 6: Rečnici Poglavlje 7: Korisnički unos i while petlje Poglavlje 8: Funkcije Poglavlje 9: Klase Poglavlje 10: Fajlovi i izuzeci Poglavlje 11: Testiranje koda II DEO: PROJEKTI Poglavlje 12: Brod koji ispaljuje metke Poglavlje 13: Vanzemaljci! Poglavlje 14: Bodovanje Poglavlje 15: Generisanje podataka Poglavlje 16: Preuzimanje podataka Poglavlje 17: Korišćenje API-ja Poglavlje 18: Korišćenje radnog okvira Django Poglavlje 19: Korisnički nalozi Poglavlje 20: Stilizovanje i raspoređivanje aplikacije Dodatak A: Instalacija i rešavanje problema Dodatak B: Uređivači teksta i IDE Dodatak C: Potražite pomoć Dodatak D: Korišćenje Git sistema za kontrolu verzija Dodatak E: Rešavanje problema pri raspoređivanju Indeks Naslov: Python intenzivni kurs, prevod 3. izdanja Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 552 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2023 ISBN: 978-86-73105-89-5

Knjiga se sastoji iz uvoda, četiri poglavlja, zaključnih razmatranja i spiska literature. U uvodnom delu raspravlja se o osnovnim epistemološko-mеtodološkim problemima i sporovima u sociologiji (nauke). Prvo poglavlje posvećeno je nastanku i emancipaciji sociologije nauke. Ono započinje pregledom optimističkih shvatanja nauke u SSSR-u, SAD i Nemačkoj u prvoj polovini dvadesetog veka, a potom se analizira neadekvatnost pozitivističkog shvatanja nauke. Nakon toga ukazuje se na izvore relativizma u klasičnoj filozofiji nauke koji postaje dominantna orijentacija konstruktivističkih sociologa. Na kraju, obrađuju se i socijalne i kognitivne okolnosti nastanka i razvoja konstruktivizma i postmodernizma. U drugom poglavlju razmatra se Mertonov(ski) program sociologije nauke. Škorić smatra da je početak sociologije nauke moguće locirati u tridesete godine prošlog veka, kada je Robert Merton objavio svoju doktorsku disertaciju o nauci u Engleskoj u sedamnaestom veku. Stoga se, pored Mertonove teze, vrši analiza i Cilselove teze, kao još jednog ranog rada koji povezuje istoriju i sociologiju nauke, da bi na kraju usledilo detaljno preispitivanje brojnih problema sociologije nauke koji su ovim radovima pokrenuti. U trećem poglavlju izložen je konstruktivistički program sociologije naučnog znanja. Budući da je ova paradigma, tokom nekoliko poslednjih decenija, bila dominantna u sociologiji nauke, odabrani su samo reprezentativni autori, pri čemu se izbor zasnivao na dva kriterijuma – izabrani su oni autori čiji radovi su izazvali najveće polemike i koji su bili najuticajniji. Tu spadaju pripadnici Edinburške škole i još nekoliko autora koji imaju sličnu teorijsku poziciju. U četvrtom poglavlju analizirani su "naučni ratovi" kao posledica uspona antinaučne sociologije (nauke). Najvažnija distinkcija, kojoj se posvećuje dosta pažnje, jeste ona između pronaučno i antinaučno orijentisanih teoretičara, pre svega sociologa. Nakon razmatranja osnovnih pojmova, obrađuju se i sami "naučni ratovi", shvaćeni kao polarizovani konflikt između pomenutih pronaučno i antinaučno orijentisanih teoretičara. Detaljno se obrađuju i prve pronaučne reakcije Volperta, Holtona, Vajnberga, Šilsa, Grosa i Levita. Isto tako, posebno se analizira napad na akademsku levicu, uz kritički osvrt na ponekad isuviše pojednostavljene kritike. Najzad, završni deo rukopisa posvećen je kritičkom osvrtu na mertonovsku i konstruktivističku sociologiju nauke, da bi na kraju bio priložen i vrlo iscrpan spisak relevantne literature, gotovo u celosti na engleskom jeziku. Originalan doprinos nauci ostvaren je uspešnom primenom uporedne analize u opsežnom teorijskom istraživanju jednog do sada nedovoljno istraženog sociološkog problema, pri čemu su pažljivo, sistematski i na produbljen način analizirani gotovo svi relevantni problemi sociologije nauke. SADRŽAJ I. OSNOVNI EPISTEMOLOŠKO-METODOLOŠKI PROBLEMI I SPOROVI U SOCIOLOGIJI (NAUKE), 5 1. Sociologija (nauke) kao nauka, 14 2. Kognitivni internalizam, socijalni kontekstualizam i prezentizam, 31 3. Vrednosti, 42 4. Ideologija, 58 5. Naturalizam, 72 II. NASTANAK I EMANCIPACIJA SOCIOLOGIJE NAUKE, 82 1. Zamisli o beskrajnoj nauci, 82 2. Uticaji marksizma, Manhajma, Resena i Bernala, 91 3. Sarton, Merton, Barber, Ben-Dejvid i Prajs, 102 4. Epistemološke antiteze i klasična filozofija nauke: Poper, Kun, Lakatoš i Fajerabend, 111 5. Socijalne i kognitivne okolnosti nastanka i razvoja postmodernizma i studija nauke i tehnologije, 122 III. MERTONOV(SKI) PROGRAM SOCIOLOGIJE NAUKE, 140 1. Mertonova teza i Cilselova teza, 142 2. Normativna struktura nauke i sociološka ambivalencija, 167 3. Matejev efekat, obliteracija putem inkorporacije i sistem(i) nagrađivanja u nauci, 196 4. Višestruka otkrića, spor oko prioriteta i problem naučne prevare, 212 5. Sociološka koncepcija (naučnog) genija, (naučna) kreativnost i naučni konzervativizam, 229 6. Ortegina hipoteza, Lotkin zakon i Plankov princip, 246 7. Komunikacija u nauci: nevidljivi koledži, citatologija i nastanak naučnih disciplina, 253 8. Stepen kodifikacije sociologije i mertonovsko objašnjenje problema konsenzusa, 293 IV. KONSTRUKTIVISTIĆKI PROGRAM(I) SOCIOLOGIJE NAUĆNOG ZNANJA, 314 1. Konstruktivizam, antirealizam i relativizam u sociologiji nauke, 316 2. Konstruktivistički holizam i sociologizam Ludvika Fleka, 339 3. Formanovo objašnjenje uspona akauzalne fizike u vajmarskom intelektualnom miljeu i uticaj kvantne filozofije na antinauku, 356 4. Experimentum crucis, konvergirajući dokaz ili odbrana socijalnih interesa Luja Pastera u debati oko spontane generacije, 383 5. Jaki program Dejvida Blura i empirijski program relativizma Harija Kolinsa, 402 6. Teorije interesa i uticaj etnometodologije i analize naučnog diskursa na izučavanje nauke, 434 7. Antropologija nauke i teorije aktera i mreže, 457 V. NAUĆNI RATOVI KAO POSLEDICA USPONA ANTINAUĆNE SOCIOLOGIJE (NAUKE), 485 1. Reakcije na antinaučne reakcije: Ben-Dejvid, Šils, Volpert, Vajnberg i Holton, 487 2. Napad Grosa i Levita na akademsku levicu, 498 3. Prevara Sokal, 510 4. Kontroverza oko sociobiologije kao preteča Naučnih ratova, 527 5. Bilans Naučnih ratova, 541 VI. KA EPISTEMOLOŠKI RELEVANTNOJ SOCIOLOGIJI NAUKE, 547 1. Naučna kontroverza i naučnik kao akter, 547 2. Problem naučnog konsenzusa i mogućnosti postkonstruktivističke sociologije nauke, 561 LITERATURA, 580 REGISTAR, 632 Naslov: Sociologija nauke: Mertonovski i konstruktivistički programi Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 653 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-7543-219-7

PETNIČKE SVESKE broj 76 zbornik radova Istraživačka stanica Petnica, 2017. Udžbenički format, 830 strana. Veoma lepo očuvana. Sa donje strane malo uprljana - zanemarljivo. Astronomija Modelovanje i analiza krive sjaja cefeide sa egzoplanetom (Savić Nikola, Obradović Božidar, Herček Filip) Simulacija nastanka polar-ring galaksija (Ristić Danilo) Numeričko ispitivanje plimskog zagrevanja Encelada (Anastasijević Ilija) DSLR fotometrija promenljive zvezde V2455 Cyg (Jevtić Sava) Uticaj atmosfere i površine planete na njenu nastanjivost (Bulaja Luka) Posmatranje i analiza krive sjaja tranzita egzoplanete (Špegar Jelena) Teorijska analiza nastanka preèage kod spiralnih galaksija usled bliskog prolaza dve galaksije (Dodović Matija) Modelovanje i analiza gravitacionih talasa pri inspiralu crne rupe unutar imitatora supermasivne crne rupe (Jevtović Luka) Fizika Uticaj dipolne interakcije na oblik Fermijeve površi (Ristić Jelena, Ilić Anastasija) Numerički model distribucije kompanija po veličini (Đorđević Emilija, Đajić Anja) Primena Markovljevih procesa na problem širenja informacija u mreama (Jakovljević Andrej) Ispitivanje efikasnosti grafena u zaštiti metala od atoma vodonika metodom molekularne dinamike (Božanić Milica, Nikolić Kristina) Lokalizacija zvuka u metamaterijalima (Kukolj Trivko) Uticaj topologije neuronske mree na sinhronizaciju neurona (Ristivojević Aleksandar) Minimizator dejstva na sferi oblika (Cupać Milan, Raonić Bogdan) Kontrola kriostata (Pavlov Dimitrije, Đukić David) Detekcija kvantne uvezanosti korišćenjem POVM merenja sa primenom u komunikacionim protokolima (Vuković Vuk, Mijović Mia) Ispitivanje dinamike kvazičestica u neravnotežnoj superprovodnosti (Vukosavljević Katarina, Burmazović Ivana) Kvantni haos u faznim prelazima (Radović Vuk) Matematika Probabilistički metod i zero-sum Ramseyevi brojevi (Silađi Eva, Šobot Branislav) O lavirintima i ugradivanju stabala u grid grafove (Jakšić Tijana, Poznanović Isidora) Primenjena fizika i elektronika Lokalizacija na osnovu markera (Mićić Dragan, Tonić Danilo) Izdvajanje vokala iz audio zapisa (Radović Srđan, Stefanović Aleksa) Modeliranje, simulacija i implementacija samobalansirajućeg robota (Parag Filip, Stefanović Milomir) Simulacija rada piezo motora i ispitivanje njegovih performansi u zavisnosti od dimenzija (Bogdanović Anđela, Brestovački Lenka) Analiza parametara upravljačkog sistema Ballbota (Sekulić Diana, Bašić Mladen) Detekcija i klasifikacija saobraćajnih znakova (Aleksić Milica, Seke Ervin) Generisanje obučavajućih slika suparničkim neuronskim mreama (Grbić Mihailo) Računarstvo Traženje duplikata u kodu analizom apstraktnih sintaksnih stabala (Bebić Nikola) Konstrukcija unapređenog sigurnosnog protokola za bežičnu mrežnu komunikaciju (Šikuljak Igor) Predikcija sekvencijalnog kretanja u 2D ravni (Tešić Aleksa) Poređenje predviđanja vodostaja reke na osnovu istorijskih podataka upotrebom neuronske mreže i skrivenog Markovljevog modela (Gavrić Milenko) Biologija Uticaj kateholamina na rast, formiranje biofilma i pokretljivost bakterijskih sojeva gastrointestinalnog trakta (Pavlović Dunja) Efekat 1,8-cineola na faktore virulencije bakterijskog soja P. aeruginosa 15442 (Nedeljković Marija) Diverzitet kolembola Nacionalnog parka Fruška gora (Sántha Kinga) Ispitivanje protektivnog dejstva ekstrakta koprive na modelu humanih hepatocita tretiranih benzo[a]pirenom i benz[a]antracenom (Šolaja Sofija, Torbica Teodora, Mitrović Lazar) Potencijal vrste Alyssum murale Waldst & Kit s. l. za hiperakumulaciju nikla na ultramafitima Maljena (Joković Nikola) Selekcija bakterije Escherichia coli za rezistenciju na ultrazvučnu sonifikaciju (Stojković Pavle) Uticaj temperature na uspostavljanje napona kod mikrobioloških gorivnih ćelija sa biokatodom (Simić Milena) Ispitivanje uticaja dibutil ftalata (DBP) na endotelne ćelije krvnih sudova na modelu humane ćelijske linije EA.hy926 (Gordić Vuk) Biomedicina Sinergističko dejstvo ekstrakta belog luka (Allium sativum) i amfotericina B na gljivu Candida Albicans (Kocić Ana) Optimizacija tretmana kurkuminom inkapsuliranim u kompleks želatina i arapske gume u odbrani melanoma B16 od UV-A zračenja (Sušić Vladana) Biološka kontrola biljnog parazita Fusarium graminearum pomoću sinergističkog odnosa Bacillus subtilis i ekstrakta Pellia endiviifolia (Banić Biljana) Ispitivanje uticaja gingerola na vijabilnost ćelijske linije mišijeg melanoma B16 (Milošević Anđela) Testing the Hepatotoxicity of Single Walled and Multi Walled Carbon Nanotubes (Gjoshevska Kristina) Geologija Mogućnost sanacije zagađenja rečne vode glinama (Vizi Aleksa, Karanović Snežana) Hidrohemijske osobine površinskih i podzemnih voda na području planine Avale (Vulović Maša) Razlike u petrografskim karakteristikama kvarclatita planine Rudnik (Ninić Anastasia) Hemijske karakteristike vode Kuršumlijske banje (Lazić Dušica) Uticaj padavina na promenu kvaliteta prirodnih voda u gornjem delu sliva reke Dragobiljice (Dmitrović Jovan) Geneza minerala arsena i gvožđa u slivu reke Ribnice (Kostić Branko, Belotić Branislav) Koncentracije olova i antimona u podzemnim i površinskim vodama reke Štire na području Zajače (Rašević Marijana) Ispitivanje efikasnosti i optimizacija procesa hemijske koagulacije za preradu komunalnih otpadnih voda (Antić Sara) Geološki razvoj centralnog dela planine Kosmaj (Ćirić Nikolina) Procena intenziteta erozije na teritoriji opštine Beočin (Tadić Elena) Hemija Sinteza i solvatohromizam diazo boja derivatizovanih iz pirazolo[1,5-a]pirimidina (Nikoletić Anamarija) Biosorpcija boje Acid orange 7 biomasom hrasta kitnjaka (Quercus Petraea L.) (Topalović Igor) Spektrofotometrijska metoda za određivanje kobalta na bazi njegove reakcije sa 4-(2-pirimidilazo)-rezorcinolom (Čižik Hana) Deponovanje nanočestica srebra na grafen i ispitivanje katalitičkog dejstva dobijenog kompozita na redukciju nitroaromata (Milosavljević Momčilo) Biosorpcija jona olova (Pb2+) iz vodenih rastvora upotrebom ljuski kikirikija kao biosorbenta (Ivković Jelena) Ispitivanje katalitičkog dejstva jona bakra(II) adsorbovanih na površini klinoptilolita na reakciju kuplovanja aril-bromida i alifatičnih diola (Mijatović Aleksa) Kinetička metoda za određivanje nanokoličina kobalta i milikoličina oksalata zasnovana na katalizi i inhibiciji reakcije oksidacije rezorcinola vodonik-peroksidom (Tomić Miona) Antropologija Šta nas odvaja od drugih: Definisanje etničkog identiteta i etničke distance na primeru Slovaka iz Stare Pazove (Kostić Katarina) Antropološka analiza tech veštičarenja na sajtu Tumblr (Čapko Isidora) Semiotička analiza epizode serije The 100 (Šamaraj Ana) Arheologija Predstave muzičkih instrumenata na freskama iz zadužbina kralja Milutina (Pantić Nevena) Dentalna analiza skeleta sa nekropole u okviru objekta 1 na lokalitetu Anine u Ćelijama (Babinjec Dušana, Maksimović Tamara) Interpretacija nekropole iz XVII–XVIII veka sa lokaliteta Anine (Andrić Nenad) Tipološko-hemijska analiza rimskih staklenih narukvica sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Đerković Predrag) Analiza ivotinjskih kostiju iz vile sa stambenim i ekonomskim delom sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Bogojević Maša, Brančić Anastasija) Društveno-humanističke nauke Uticaj upoznatosti sa materijalom i dužine izlaganja na estetsku procenu renesansnih i slika iz apstraktnog ekpresionizma (Majerle Mia) Istorija Crveni krst u Novom Pazaru od 1976. do 1987. godine: delatnost organizacije u socijalizmu i uticaj ideologije na rad (Antonijević Pavle) Humanitarni rad kraljice Marije Karađorđević u periodu od 1921. do 1941. godine (Bogićević Aleksandar) Udruženje nosilaca Albanske spomenice u Leskovcu 1967–1982. (Milovanović Aleksandar) Beogradski odbor Jadranske straže 1922–1941: Između elitizma i nacionalizma (Milenković Ivan) Konfiskacija i nacionalizacija imovine pod uticajem kolonizacije i potreba KPJ u Opštini Odžaci 1945–1948. (Beronja Branko) Opštinska konferencija SSRN Stara Pazova 1966–1980. (Mirosavljević Igor) Rad Saveza udruženja estradnih umetnika i izvođača Vojvodine na suzbijanju neprofesionalnosti i šunda (1973–1990) (Pajtić Alisa) Lingvistika Da li dijalekatske osobine opstaju i danas: procena i samoprocena kod govornika kosovsko-resavskog dijalekta (Milošević Mina) Uticaj objektivne produktivnosti derivacionih sufiksa na brzinu obrade imenica srpskog jezika (Terzić Milana) Psihologija Depresija u adolescenciji: Koliko znamo i kakvi su nam stavovi? (Lazić Una) Uticaj broja i glasnoće prikazivanih zvukova i veličine kontrasta između mete i pozadine na pojavu iluzije vizuelnog treperenja (Miličić Ivana, Bajić Marina) Akademsko laganje: uticaj nagrade i relacija sa akademskim self-konceptom (Devedžić Darja) Razlike u stavovima adolescenata prema rodnim ulogama u odnosu na raspodelu rodnih uloga u porodici i dominatan pol prijatelja (Osmani Dajana) PIKSNAP: Konstrukcija i validacija skale neakademske prokrastinacije (Tomić Konstantin, Mačkić Pavle) Svesno nesavesni: Ispitivanje prediktora stava adolescenata prema rizičnom seksualnom ponašanju (Damjanović Milica, Žunjić Nevena, Karaman Mina) Dizajn Ljuljaške i zastave (Seminar dizajna 2017) k

Predgovor U osnovi naučno-tehnološkog progresa naiaze se materijali i tehnologije. Poslednjih decenija dobijeni su novi elektrotehnički materijali sa znatno boljim karakteristikama poluprovodnici, superprovodnid, superdielektrici, kablovski materijali, magnetid itd. - koji su omogućili minijaturizaciju elektronskih naprava, mašina, aparata i uređaja, s jedne strane, i izradu moćnih generatora električne energije, s druge strane. S obzirom da izuzetno brz razvoj elektrotehnike postavlja zahteve za brzu sirrtezu materijala odgovarajućih svojstava, to se poslednjih decenija razvila nauka o materijalima, koja je omogućila teorijsko modeliranje povezanosti zahtevanih karakteristika materijala sa njihovom strukturom i tehnologijom izrade. Ovo je bilo od izuzetnog značaja za izbegavanje često mukotrpnog, dugotrajnog iskupog eksperimentalnog istraživažkog rada. Ovom udžbeniku prethodili su "Elektrotehnički materijali. Flzičke osnove, karakteristike i specijalne tehnologije", napisani u koautorstvu sa prof. P. Nikolićem, u izdanju Naučne knjige (1987). U medjuvremenu su se dogodile promene u nastavnim planovima na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je akcenat prebačen sa tehnologije na fiziku elektrotehničkih materijala, zbog čega je i bilo nužno znatno izmeniti koncepciju udžbenika. U ovom udžbeniku akcenat je stavljen na fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala. Udžbenik u ceiini predstavlja gradivo predmeta Fizika materijaia II na Smeru za elektrotehničke materijale i tehnologije Odseka za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pri čemu se podrazumeva da studenti poseduju osnovna znanja iz kvantne mehanike, statističke fizike i fizičke elektronike poiuprovodnika (čiji repetitorijumi su dati u Dodacima D.1-3). To se isto podrazumeva (ali u znažno manjem obimu) i za studente druge godine neenergetskih usmerenja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za koje ovaj udžbenik pokriva drugu polovinu predmeta Fizika materijala (ovi studenti mogu da propuste pri učenju Odeljke 1.1.3-4, 2.4, 3.2.1, 3.2.5, 3.4.1, 4.1-3, kao i one delove štampane srtnijim tekstom ili u obliku fusnota, uključujući i komplikovanija izvođenja, koji se vremenski ne mogu uklopiti u postojeći nastavni fond časova). Udžbenik može biti od koristi i studentima energetskih usmerenja, kojima se posebno preporučuje Glava 6, koja pokriva uporedne karakteristike elektrotehničkih materijala, sa osvrtom na njihove primene. Jasno, ovaj udžbenik može korisno poslužiti i studentima elektrotehnike na drugim univerzitetima, kao i diplomiranim inženjerima i postdiplomcima - kojima može biti i koristan priručnik iz oblasti elektrotehničkih materijala, pošto sadrži i mnogobrojne tablice, UVOD Svi inženjeri imaju svakodnevno posla sa materijalima. Oni izrađuju i obrađuju materijale, projektuju komponente i strukture korišćenjem materijala, vrše izbor odgovarajućih materijala, analiziraju defekte u materijalima, ili prosto veruju da će korišćeni materijali adekvatno funkcionisati. Kao odgovorni inženjeri, zainteresovani smo za poboljšanje proizvoda koje projektujemo ili izrađujemo. U tu svrhu, neophodno je poznavati vezu primena-karakteristike-struktura/sastav-sinteza/obrada. Promenom jednog od ta četiri faktora, jedan ili nekoliko preostalih se takođe menja. Zato je neophodno odrediti kako su ta četiri faktora međusobno povezana, da bi se konačno dobio željeni proizvod. Primena. Eiektrolehnički materijali se prema primeni mogu podeliti, u širem smislu, na poluprovodnike, provodnike, superprovodnike, magnetike i dielektrike. Poluprovodnici se primenjuju za izradu mikroelektronskih i optoelektronskih kola, sa daljom aplikacijom u kompjuterskoj tehnici, telekomunikacifama, industrijskoj i mernoj elektronici, HI-FI tehnici itd. Provodnici se uglavnom koriste za izradu provodnih žica u izolovanim provodniđma i kablovima, provodnih veza u mikroelektronskim kolima, otpornika, grejača, termospregova za merenje temperature, topljivih osigurača, električnih kontakata, lemova, baterija i akumulatora. Superprovođnici služe za izradu superprovodnih namotaja snažnih elektromagneta i generatora, kao i Džozefsonovih mernih naprava ultravisoke tačnosti, sa perspektivama đalje primene za superprovodne pogone, kablove za prenos energije bez gubitaka, i još mnoge druge koje bi mogle doneti novu revoluciju u elektrotehnici. Dielektrici se pretežno koriste kao izolacija kablova i energetskih postrojenja, ali i za izradu priključnica, optičkih kablova, kondenzatora, tečnokristalnih displeja, piezoelektričnih pretvarača i dr. Magnetici se primenjuju za izradu jezgara električnih mašina, stalnih magneta za energetiku, elektroniku, mernu i HI-FI tehniku, ka'o i memorijskih elemenata. Karakteristike. Karakteristike materijala mogli bi samo podeliti u dve kategorije: fizičke i mehaničke. Fizičke karakteristike, koje uključuju električno, toplotno, optičko, dielektrično, magnelno i hemijsko ponašanje, zavise i od strukture/sastava i od sinteze/obrade materijala. Čak i male promene u sastavu prouzrokuju značajne promene u električnoj provodnosti mnogih poluprovodničkih materijala; male količine nečistoća menjaju boju stakla ili polimera. Odstupanje od optimalne temperature sinterovanja magnetnih keramika pogoršava njihova svojstva; slično važi i za superprovodne materijale. Osim toga, hemijska degradacija materijala značajno zavisi od defekata u njihovoj strukturi. Sadržaj Uvod 1 Struktura čvrstih kristalnih materijala, 4 1.1 Prostoma struktura kristalnih tela, 5 1.1.1 Translaciona simetrija, 5 1.1.2 Recipročna rešetka. Prva Briluenova zona. Milerovi indeksi, 7 1.1.3 Simetrije kristalne strukture, 11 1.1.4 Klasifikacija kristalnih struktura, 13 1.1.5 Proste i složene kristalne strukture. Predstavnici, 17 1.2 Hemijske veze u čvrstim telima, 22 1.2.1 Jonske veze, 24 1.2.2 Kovalentne veze, 25 1.2.3 Metalne veze, 27 1.2.4 Van der Vaisove veze, 28 1.3 Nesavršenosti u kristalnoj strukturi, 29 1.3.1 Šotkijevi i Frenkeljevi defekti, 30 1.3.2 Primesni atomi, 31 1.33 Dislokacije, 33 1.3.4 Granice kristalnih zrna, 36 1.4 Zadaci, 36 1.5 Literatura, 46 2 Model kvazislobodnih elektrona u kristalu, 48 2.1 Energetske zone kristala, 49 2.1.1 Podela elektrotehničkih materijala prema veličini energetskog procepa. Vrste energetskog procepa, 55 2.2 Pojam efektivne mase kvazislobodnih nosilaca, 57 2.3 Pojam kvazislobodnih nosilaca šupljina, 59 2.4 Statistika kvazislobodnih nosilaca, 60 2.4.1 Provodnici, 61 2.4.2 Sopstvenj poluprovodnici, 63 2.4.3 Primesnilpoluprovodnici, 66 2.5 Električna provodnost materijala, 70 2.5.1 Podela elektrotehničkih materijala prema veličini specifične električne otpomosti, 73 2.6 Toplotna provodnost materijala, 74 2.7 Kontaktne pojave. Difuzija, 78 2.7.1 Kontaktna razlika potencijala. Termoelektrične pojave, 80 2.8 Zadaci, 83 2.9 Literatura, 90 3 Nedovoljnost mođela kvazislobođnih elektrona - uticaj kristalne strukture, 91 3.1 Vibracije atoma u kristalu - fononi, 91 3.1.1 Rasejavanje kvazislobodnih nosilaca na nesavršenostima i vibracijama kristala. Temperaturska zavisnost specifične elcktrične otpomosti, 95 3.1.8 Toplotno širenje kristala, 98 3.2 Dielektrična svojstva materijala, 101 3.2.1 Veza između makroskopskih i mikroskopskih parametara dielektrika, 104 3.2.2 Teorija polarizabilnosti, 108 3.2.3 Dielcktrična propustljivost. 21avisnost realnog i imaginarnog dela dielektrične propustljivosti od spoljašnjih činilaca (učestanosti, temperature i vlažnosti), 114 3.2.4 Dielektrična čvrstoća 3.2J Nelinearni dielektrid (piroelektrid, piezoelektrid, feroelektrid, antiferoelektrid i elektreti), 3.3 Magnetna svojstva materijala, j23 3.3.1 Slabo magnetno uređenje (dijamagnetid i paramagnetki) 3.3.2 Jako magnetno uređenje (feromagnetid, antiferomagnetici i ferimagnetiđ) 3.3.3 Makroskopska struktura magnetika, 3.4 Superprovodnost, 138 3.4.1 Fenomenološke teorije, 141 3.4.2 Mikroskopska (BCS) teorija, 14S 3.5. Zadaci, 150 3.6 Uteratura 4 Struktura čvrstih nekristalnih materijala, 183 4.1 Amorfni materijali, 186 4.2 Tečni kristali, 191 4.3 Polimeri, 194 4.4 Zadaci, 199 4.5 Literatura, 199 5 Metode karakterizacije čvrstih tela, 5.1 Određivanje prostorne strukture, 5.1.1 Rendgenska difrakcija, 5.1.2 Elektronska difrakcija, 5.1.3 Neutronska difrakcija, 5.1.4 Optička, elektronska i skanirajuća tunelska mikroskopija, 5.1J Defektoskopske metodc, 5.2 Određivanje elektronske zonalne strukture, 5.2.1 Optičke metodc. Određivanje veličine i vrste energetskog procepa 5.2.2 Određivanje veličine energetskog procepa termičkom metodom 5.3 Određivanje tipa hemijskih veza, 5.3.1 Spekttoskopske vibracione metode. Inftacrvena apsorpcija i Ramanovo rasejanje, 5.3.2 Neelastično neutronsko rasejanje na vibracijama kristala, 5.4 Određivanje transportnih karakteristika poluprovodnika, 5.4.1 Holova metoda, 5.4.2 Metode "vruće tačke" i "čctiri tačke", 5.43 Ciklotronska rezonanca, 5.5 Određivanje dielektričnih karaktcristika materijala, 5.5.1 Određivanjc rclativne dielektrične propustljivosti i tangensa ugla gubitaka, 5.5.2 Određivanjc unutrašnje i površinske specifične elcktrične otpornosti 5.53 Određivanje dielektrične čvrstoče, 5.6 Određivanje magnetne strukture materijala, 5.6.1 Neutronska difrakcija i ncelastično neutronsko rasejanje, 5.62 Nuklerana magnetna rezonanca, 5.63 Odredivanje temperaturske zavisnosti magnetne susceptibilnosti . . 5.6.4 Određivanjc makroskopskih magnetnih karakteristika, 5.6.5 Odrcđivanje magnetne susceptibilnosti superprovodnika, 5.7 Ispitivanje mehaničkih karakteristika materijala, 5.7.1 Ispitivanje zatezanjem, 5.7.2 Ispitivanje tvrdoće, 5.73 Ispitivanje žilavosti, 5.8 Zadaci, 6 Uporedne karakteristike elektrotehničkih materijala, 243 6.1 Poluprovodnici, 244 6.1.1 Inženjering energetskog procepa: poluprovodnička jedinjenja, legure i nanostrukture, 244 6.1.2 Primena poluprovodničkih materijala prema veličini i vrsti energetskog procepa 247 6.1.3 Uporedne karakteristike silicijuma, germanijuma i galijum-arsenida, 249 6.1.4 Ostali važniji poluprovodnički elementi, jedinjenja, legure i nanostrukture, 252 6.1.5 Organski poluprovodnid, 253 6.1.6 Metode dobijanja masivnih i tankoslojnih monokristala, 256 6.1.7 Silidjumska mikroelektronika, 260 6.1.8 Tankoslojna, debeloslojna i hibridna mikroelektronika, 268 6.1.9 Perspektive daljeg razvoja poluprovodničkih mikroelektronika, 271 6.2 Provodnid, 280 6.2.1 Metali velike provodnosti, 281 6.2.2 Metali male provodnosti i otpomi materijali, 282 6.2.3 Spedjalni provodni materijali, 283 6.2.4 Organski provodnici, 287 6.2.5 Inženjering mehaničkih karakteristika metala, 289 6.3 Dielektrid, 304 6.3.1 Izoladoni materijali, 305 6.3.2 Kablovske tehnologije, 307 6.3.3 Kondenzatorski materijali, 312 6.3.4 Spedjalni dielektrični materijali, 314 6.3.3 Dielektrična mikroelektronika. Optičke memorije, 316 6.4 Magnetid, 318 6.4.1 Magnetno meki materijali, 320 6.4.2 Magnetno tvrđi materijali, 321 6.4.3 Magnetna mikroelektronika. Magnetne memorije, 323 6.5 Superprovodnici, 325 63.1 Niskotemperaturski i visokotemperaturski superprovodnici, 325 63.2 Organski superprovodnici, 327 63.3 Superprovodne žice i katlovi, 329 63.4 Superprovodna mikroelektronika. Džozefsonovi spojevi, 331 6.6 Biomedicinski materijali, |, 333 6.7 Zadad, 336 6.8 Literatura, 351 DODACI, 353 D.1 Repetitorijum iz kvantne mehanike, 354 D.1.1 Osnovni kvantnomehanički postulati. Šredingerova talasna jednačina, 354 D.1.2 Srednje vrednosti fizičldh veličjna. Klasični limit, 356 D.1.3 Stacionarna stanja. Vremenski nezavisna Šredingerova talasna jednačina, 357 D.1.4 Hajzenbergove relacije neodređenosti. Klasični limit, 358 D.1.6 Svojstvene talasne funkdje komutirajućih operatora, 360 D.1.6 Razvoj talasne funkcije po proizvoljnom bazisnom skupu. Redukcija talasnog paketa, 361 D.1.7 Hajzenbergova matrična forma kvantne mehanike, 362 D.1.8 Kvantnomehanički integrali kretanja, 365 D.1.9 Gustina struje verovatnoće, 365 D.1.10 Talasna funkcija slobodne čestice. Kontinualni energetski spektar, 367 D.1.11 Grupna i fazna brzina slobodne čestice. Talasni paket, 368 D.1.12 Čestica u bcskonačno dubokoj jednodimenzionoj potencijalnoj jami. Diskretni energetski spektar, 370 D.1.13 Tuneliranje čestice kroz pravougaonu jednodimenzionu potencijalnu barijeru, D.1.14 Talasna funkcija sistema N neinteragujućih čestica, D.1.15 Talasne funkcije sistema bozona i fermiona. Paulijev princip isključenja, D.1.16 Litcratura, D.2 Repetitorijum iz statističke fizike, D.2.1 Statistička fizika, teorija informacija i termodinamika, D.2.2 Fcrmi-Dirakova, Boze-Ajnštajnova i Maksvel-Bolcmanova raspodela, D.2.3 Litcratura D3 Repetitorijum iz flzičke elektronike poluprovodničkih struktura D.3.1. p-n spoj. Diode, 385 D.3.2 p+-n+, p+-p i n*-n spojevi. Omski kontakti, 396 D.33 n-p-n i p-n-p spojevi. Bipolarni tranzistori, 398 D.3.4 Unipolarni tranzistori, 406 D.3.5 n-p-n-p spoj. Tiristori, 412 D.3.6 Heterospojevi, 416 D.3.7 Nanostrukture. Superrešctke, kvantne žice i kvantne tačke, 418 D.3.8 Izvori zračenja. Laseri i LED diode, 423 D.3.9 Detektori zračenja, 426 D.3.10 Sunčeve ćelijc, 429 D.3.11 Zadaci, 432 D.3.12 Literatura, 447 D.4 Karakteristike odabranih klasa elektrotehničkih materijala, 448 Tablica D.4.1 Karakteristike odabranih poluprovodničkih elemenata i jedinjenja, 448 Tablica D.4.2 Osnovnc karakteristike metala malc provodnosti, 449 Tablica D.4.3 Karaktcristike važnijih legura za zagrcvne elemente, 450 Tablica D.4.4 Ncke karakteristike mekih lcmova, 450 Tablica D.4.5 Neke karakteristike tvrdih lemova, 451 Tablica D.4.6 Vrednosti kritične tcmperature za odabrana superprovodna jedinjenja i legure, 451 Tablica D.4.7 Karaktcristike važnijih dielektričnih materijala, 452 Tablica D.4.8 Karakteristike odabranih magnetno mekih materijala, 453 Tablica D.4.9 Karakteristike odabranih magnetno tvrdih materijala, 453 Tablica D.4.10 Odnos zatezna čvrstoća-prema-gustini (cjp) za neke konstrukcione materijalc, 454 Tablica D.4.11 Fizičke konstante, 455 Naslov: Fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala Izdavač: Akademska misao Strana: 455 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7466-528-2

DUGOGODIŠNJE ISKUSTVO BEZ REKLAMACIJA VIŠE MODELA NOVO U PONUDI 3500 DIN MONOFAZNI 3850DIN TROFAZNI BEZ MEHANIČKOG TAJMERA MEHANIČKI TAJMER JE 550 DIN Digitalni 1100din 2GOD GARANCIJE PAŽNJA! ! ! ZBOG NAGLOG POVEĆANJA CENE MATERIJALA MORALI SMO KORIGOVATI CENE DA BI KVALITET UREĐAJA OSTAO ISTI KAO DO SADA. HVALA NA RAZUMEVANJU. RADNO VREME RADNIM DANIMA OD 08-16 SUBOTOM I NEDELJOM NE RADIMO VIKENDOM SE PORUDŽBINE PRIMAJU ISKLJUČIVO PORUKAMA NA KOJE ĆEMO ODGOVORITI U NAJKRAĆEM MOGUĆEM ROKU HVALA NA RAZUMEVANJU PAŽNJA! ! ! IMA DOSTA UREĐAJA KOJI SE SKLAPAJU OD POLOVNIH DELOVA! ! ! Naš uređaj se isključivo pravi od novih delova i samim tim je bezbedan i dugovečan! ! ! O tome i o tehničkoj podršci svedoče pozitivne ocene i sedam godina bez reklamacija! ! ! Ima primera da neki prodaju monofazne tajmere sa opisom da mogu da izdrže 4kw što nikako nije moguće jer kućne monofazne utičnice su od 16A što u prevodu znači 3680W max Sve je vrlo jednostavno - napon u kućnoj električnoj mreži je 230 V (Volti), kako biste saznali koliko 16A utičnica može izdržati, 230 X 16 \u003d 3680 W je dovoljno, a kao što znamo u 1 kW= 1000 W , ispada - 3,68 kW Ako je formula iz školske fizike P \u003d I * U, gdje su P (snaga), I (struja), U (napon) Jednostavnim rečima, 16A utičnica u 230V krugu može izdržati maksimalno 3,68kW! JEDNOSTAVNA INSTALACIJA SLANJE KURIRSKOM Službom Ako Vam uređaj ne odgovara vratite ga u roku od 7 dana Zamolio bi poštovane kupce da me ocene posle kupovine ovog uređaja da bi se novi kupci lakše odlučili za kupovinu istog. Hvala unapred. Pogledajte sve moje oglase Automatizacija TA peći, itd. Monofazni i trofazni tajmeri za TApeći i druge uređaje snage do 7 ili dogovorom može i vise kw Na tajmeru naštelujete vreme paljenja i gašenja ta peći, obično se namesti noću od 23-07 po jeftinijoj tarifi(4 puta je jeftinija nego preko dana), uključite ta peć u uređaj, a uređaj uključite u priključnicu na zidu. svako veče uređaj se uključuje u zadato vreme, tako da vi više nemate obavezu uključivanja ta peći. Rukovanje je lako i jednostavno. Na satu postoje mali crni dugmići sa spoljne strane brojeva koje gurnete na dole da bi zadali vremenski period koliko će tajmer biti uključen, a trenutno vreme podesite okretanjem kruga do crnog trougla u smeru strelice koja se nalazi na sredini sata. Sa strane je prekidač koji služi da tajmer upalite ili podesite na vremensko paljenje-gašenje. Na taj način je sve podešeno i peć može samostalno da radi. Tajmer funkcioniše tako što se vaš uredjaj napaja preko sklopke koja može da izdrži 7kw i sva struja ide preko sklopke, a vremenski starteri samo pokreću sklopku i za to im je potrebno jako malo energije. Na ovaj način nema opterecenja instalacije i ne može da dodje do havarije kao npr u slučajevima kada imate monofazne TA peći i jednostavno ih uključite u vremenske startere te na taj način dodje do grejanja ili topljenja istih jer nisu predvidjeni za velika opterećenja. Ako želite da preko dana, preko sobnog termostata radi ventilator, izveden je sa strane uređaja monofazni kabel-potrebno je da povežete unutar ta peći ventilator da se pali preko sobnog termostata-ako niste sigurni najbolje je da pozovete nekog električara. Tako je ta peć potpuno automatizovana, vaše je samo da odaberete na položaj termostata na peći, i da namestite sobni termostat na željenu temperaturu. Na uređaju se nalazi jedna kontrolna sijalica za indikaciju kada uređaj radi. Maximalna snaga tajmera za monofaznu je 3,5kw a za trofaznu ta pec ili neki drugi uređaj je 7kw. Mesečna ušteda je oko 1000 dinara. Cena trofaznog tajmera je 3850din, a monofaznog 3500 din. PLUS MEHANIČKI START SAT JE 550 DIN Digitalni 1100din

Opis Knjiga Misliti na Javi izazvala je veliko oduševljenje programera širom sveta zahvaljujući izuzetnoj jasnoći, pažljivoj organizaciji i kratkim, neposrednim programskim primerima. Od osnova Javine sintakse do njenih najnaprednijih mogućnosti, knjiga Misliti na Javi zamišljena je tako da se u svakom koraku savladava samo po jedan jednostavan problem. - Klasičan uvod u objektno orijentisano programiranje i za početnike i napredne korisnike, potpuno ažuriran za Javu SE5/6, s mnogo novih primera i poglavlja! - Podloga za testiranje prikazuje rezultat svakog programa - Prikazani su mnogi primeri projektnih obrazaca - Uvod u XML za prenos podataka; SWT i Flash za korisnička okruženja - Potpuno prerađeno poglavlje o paralelnom izvršavanju daje solidne osnove višenitnog programiranja - Više od 500 Java programa u preko 700 datoteka za prevođenje, prerađenih za ovo izdanje i Javu SE5/6 - Prateća Web lokacija sadrži sav izvorni kôd, vodič s rešenjima, blog i multimedijalne seminare - Temeljno pokriva osnove; objašnjava i napredne teme - Izlaže zdrave principe objektno orijentisanog programiranja Mišljenja čitalaca "Najbolja knjiga o Javi... Dubina do koje objašnjavate stvari je zapanjujuća" "Oni koji vole da razmišljaju sigurno će izabrati ovu knjigu o Javi" "Jedan od apsolutno najboljih udžbenika za programiranje koji sam ikada video". Sadržaj Predgovor Uvod Poglavlje 1: Upoznavanje sa objektima Poglavlje 2: Sve je objekat Poglavlje 3: Operatori Poglavlje 4: Kontrolisanje izvršavanja Poglavlje 5: Inicijalizacija i čišćenje Poglavlje 6: Kontrola pristupa Poglavlje 7: Ponovno korišćenje klasa Poglavlje 8: Polimorfizam Poglavlje 9: Interfejsi Poglavlje 10: Unutrašnje klase Poglavlje 11: Čuvanje objekata Poglavlje 12: Obrada grešaka pomoću izuzetaka Poglavlje 13: Znakovni nizovi Poglavlje 14: Podaci o tipu Poglavlje 15: Generički tipovi Poglavlje 16: Nizovi Poglavlje 17: Detaljno razmatranje kontejnera Poglavlje 18: Javin ulazno-izlazni sistem Poglavlje 19: Nabrojani tipovi Poglavlje 20: Anotacije Poglavlje 21: Paralelno izvršavanje Poglavlje 22: Grafička korisnička okruženja Dodatak A: Dodaci Dodatak B: Resursi Spisak termina korišćenih u knjizi Indeks O autoru Bruce Eckel je predsednik kompanije MindView, Inc.(www.MindView.net), koja organizuje javne i privatne seminare za obuku, pruža konsultantske usluge, usluge mentorstva i revizije projekata iz objektno orijentisanog programiranja i projektnih obrazaca. Autor je knjige Misliti u C++-u, napisao je i objavio više drugih knjiga i preko 150 članaka. Više od 20 godina drži predavanja i seminare po celom svetu. Bio je član Komiteta za standarde jezika C++ s pravom glasa. Diplomirao je primenjenu fiziku i magistrirao računarski inženjering. Naslov: Misliti na Javi, prevod 4. izdanja Izdavač: Mikro knjiga Strana: 1216 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,6 x 23,9 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7555-308-3 Naslov originala: Thinking in Java, 4th Edition Izdavač originala: Prentice Hall Naslov originala: Thinking in Java, 4th Edition Izdavač originala: Prentice Hall

Lepo očuvano Solid State Physics by G. I. Epifanov ( Mir Publishers Moscow, 1979, Hardcover ) Author: G. I. Epifanov, D.Sc. Publisher: Mir Publishers, Moscow. Title: Solid State Physics. Printed in: Moscow, Russian Federation. Edition 1st English Edition 1979 info: This is a book which covers the topic of solid state physics comprehensively. Starting from the structure of matter and various types of bonds in the first chapter the mechanical properties are treated in the second chapter. The second chapter also includes a discussion of Hooke`s Law, plastic flow, dislocations, elasticity etc. The third chapter deals with statistical mechanics and discusses degenerate and non-degenerate ensembles and various distribution functions. The fourth chapter looks at thermal properties of solids with reference to crystal lattice, heat capacity, heat conductivity etc. The fifth chapter discusses band theory of solids with reference to energy spectrum, effective mass and semiconductors. Some of the graphs in this chapter are revealing of the physical processes in the working of band structure. Sixth and seventh chapter deal with electrical and magnetic properties of solids. Sixth chapter also discusses deviations from Ohm`s Law (Section 58). Seventh chapter includes discssion on various types of magnetism their origins, and magnetic properties of solids and atoms along with magnetic resonance. Eighth chapter discusses contact phenomenon, work functions between different of materials including p-n junctions. The last chapter discusses thermoelectric and galvanomagnetic phenomena including Seeback effect, Peltier effect, Thomson effect and some of their practical applications. As in the first edition, the presentation of material has followed the aim of elucidating the physical nature of the phenomena dis­cussed. But, where possible, the qualitative relations are also pre­sented, often though without rigorous mathematics. The book was translated from the Russian by Mark Samokhvalov and was published by Mir in 1979. Contents Preface 5 1 Bonding. The Internal Structure of Solids § 1 The van der Waals forces 11 § 2 The ionic bond 15 § 3 The covalent bond 16 § 4 The metallic bond 21 § 5 The hydrogen bond 22 § 6 Comparison between bonds of various kinds 23 § 7 Forces of repulsion 24 § 8 Crystal lattice 25 § 9 Notation used to describe sites, directions, and planes in a crystal 29 §10 Classification of solids based on the nature of bonds 32 §11 Polymorphism 38 §12 Imperfections and defects of the crystal lattice 42 2 Mechanical Properties of Solids § 13 Elastic and plastic deformations. Hooke’s law 46 § 14 Principal laws governing plastic flow in crystals 51 § 15 Mechanical twinning 55 § 16 Theoretical and real shear strengths of crystals 56 § 17 The dislocation concept. Principal types of dislocations 58 § 18 Forces needed to move dislocations 64 § 19 Sources of dislocations. Strengthening of crystals 66 § 20 Brittle strength of solids 71 § 21 Time dependence of the strength of solids 77 § 22 Methods of increasing the strength of solids 81 3 Elements of Physical Statistics § 23 Methods used to describe the state of a macroscopic system 84 § 24 Degenerate and nondegenerate ensembles 88 § 25 The number of states for microscopic particles 91 § 26 Distribution function for a nondegenerate gas 94 § 27 Distribution function for a degenerate fermion gas 96 § 28 Distribution function for a degenerate boson gas 103 § 29 Rules for statistical averaging 105 4 Thermal Properties of Solids § 30 Normal modes of a lattice 107 § 31 Normal modes spectrum of a lattice 110 § 32 Phonons 112 § 33 Heat capacity of solids 115 § 34 Heat capacity of electron gas 120 § 35 Thermal expansion of solids 122 § 36 Heat conductivity of solids 126 5 The Band Theory of Solids § 37 Electron energy levels of a free atom 133 § 38 Collectivization of electrons in a crystal 136 § 39 Energy spectrum of electrons in a crystal 138 § 40 Dependence of electron energy on the wave vector 142 § 41 Effective mass of the electron 147 § 42 Occupation of bands by electrons. Conductors,dielectrics, and semiconductors 151 § 43 Intrinsic semiconductors. The concept of a hole 153 § 44 Impurity semiconductors 156 § 45 Position of the Fermi level and free carrier concentration in semiconductors 159 § 46 Nonequilibrium carriers 166 6 Electrical Conductivity of Solids § 47 Equilibrium state of electron gas in a conductor in the absence of an electric field 169 § 48 Electron drift in an electric field 170 § 49 Relaxation time and mean free path 171 § 50 Specific conductance of a conductor 173 § 51 Electrical conductivity of nondegenerate and degenerate gases 174 § 52 Wiedemann-Franz-Lorenz law 176 § 53 Temperature dependence of carrier mobility 177 § 54 Electrical conductivity of pure metals 183 § 55 Electrical conductivity of metal alloys 184 § 56 Intrinsic conductivity of semiconductors 188 § 57 Impurity (extrinsic) conductivity of semiconductors 190 § 58 Deviation from Ohm’s law. The effect ofa strong field 193 § 59 The Gunn effect 195 § 60 Photoconductivity of semiconductors 196 § 61 Luminescence 203 § 62 Fundamentals of superconductivity 207 7 Magnetic Properties of Solids § 63 Magnetic field in magnetic materials 224 § 64 Magnetic properties of solids 225 § 65 Magnetic properties of atoms 232 § 66 Origin of diamagnetism 238 § 67 Origin of paramagnetism 240 § 68 Origin of ferromagnetism 247 § 69 Antiferromagnetism 254 § 70 Ferrimagnetism. Ferrites 255 § 71 Magnetic resonance 257 § 72 Fundamentals of quantum electronics 259 8 Contact Phenomena § 73 Work function 265 § 74 Contact of two metals 268 § 75 The metal-semiconductor contact 271 § 76 Contact between two semiconductors of different types of conductivity 278 § 77 Physical principles of semiconductor p~n junction devices 288 § 78 Fundamentals of integrated circuit electronics (microelectron­ ics) 299 9 Thermoeleletric and Galvanomagnetic Phenomena § 79 The Seebeck effect 302. § 80 The Peltier effect 307 § 81 The Thomson effect 310 § 82 Galvanomagnetic phenomena 310 § 83 Practical applications of thermoelectric and galvanomag­netic phenomena 315 Appendices I Derivation of the Maxwell-Boltzmann distribution function 317 II Derivation of the Fermi-Dirac distribution function 318 III Derivation of the Bose-Einstein distribution function 320 IV Tables 321 Glossary of Symbols and Notations 322 Bibliography 326 Index 329 Fizika strucna literatura iz fizike naucne knjige prirodne nauke

Dejvid Hjum Na engleskom Nekorišćena knjiga THE ESSENTIAL PHLOSOPICAL WORKS Retko u ponudi Dejvid Hjum (engl. David Hume; Edinburg, 7. maj 1711 — Edinburg, 25. avgust 1776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je skeptičar koji je počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2] Hjumov uticaj[uredi | uredi izvor] Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Biografija[uredi | uredi izvor] Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje.Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. Godine 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739—1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.[4] Hjum skeptičar[uredi | uredi izvor] Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748, Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma, moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika[uredi | uredi izvor] U etici Hjum zastupa mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela[uredi | uredi izvor] 1748. Istraživanje ljudskog razuma 1751. Istraživanje moralnih principa 1779. Dijalog o prirodnoj religiji

SOCIOLOGIJA: Savremeni pravci i teorije Izdavač: Izdavačka knjižarnica Gece Kona Biblioteka Javnog prava, knjige VII i VIII Godina izdanja: 1932/33 Prevod: Dragomir Ikonić Povez: tvrd Broj strana: 677 + 530 Jedan podvučeni redak, veoma dobro očuvane. S A D R Ž A J: Povodom izdanja ovog dela Uvod GLAVA I. — MEHANISTIČKA ŠKOLA Prethodnici. Savremena socialna fizika Savremena socialna mehanika Savremeni socialni energetici Kritičke primedbe Vilfredo Pareto i drugi Šta Pareto razume pod naučnom sociologijom Kvantitativan opis funkcionalne uzajamne zavisnosti socialnih pojava umesto jednostrane uzročnosti Paretovo shvatanje društva Paretova teorija o činiocima Elementi ili činioci koje je Pareto proučavao Paretovi zaključci reziduima i derivacijama Paretovi zaključci odnosno drugih činilaca u sklopu jednog socialnog sistema Paretova shvatanja o socialnim promenama Kritičke primedbe GLAVA II. — ŠKOLA FREDERIKA LE PLEA Biografski podaci i istorija škole Metode Le Pleove škole Sociološki sistem i glavni prilozi Le Pleove škole Prilozi koje je ova škola dala sociologiji Kritičke primedbe GLAVA III. — GEOGRAFSKA ŠKOLA Prethodnici. Definicija geografskih činilaca Glavne postavke o uticaju geografskih činilaca na socialne pojave Geografski uslovi i razmeštaj ljudstva na zemlji Geografski odnosi i karakter ljudskih stanova, puteva i saobraćajnih sredstava Geografski uslovi i odelo Geografski uslovi hrana i piće Geografski uslovi ekonomski život i organizacije Geografska sredina i rasa Geografski uslovi i zdravlje Klima, ljudska energija i radna sposobnost. Klima i psihička radljivost Klima i samoubistvo Klima i ludilo Klima i kriminal Klima i procent rađanja, smrtnosti i sklopljenih brakova Geografski uslovi, religija, umetnost i literatura Geografski uslovi, socialna i politička organizacija društva Klima, genije i razvitak civilizacije GLAVA IV. — BIOLOŠKO TUMAČENJE SOCIALNIH POJAVA Glavne vrste bioloških teorija u sociologiji. Bio-organska škola i njen odnos prema drugim organskim teorijama Prethodnici Savremene bio-organske teorije u sociologija Prigovori Biološka i socialna diferenciacija Kritičke primedbe GLAVA V. — ŠKOLA KOJA TUMAČI DRUŠTVO ČINIOCIMA RASE, ODABIRANJA I NASLEĐA Prethodnici Istorijsko-filozofska grana škole Rasno-antropometrijska grana škole Biometrijska grana škole Druga antropo-rasna tumačenja socialnih problema primena principa nasleđa i odabiranja u oblasti sociologije Kritika škole Osnovani principi ove škole Opšti zaključci GLAVA VI. — SOCIOLOŠKA TUMAČENJA „BORBE ZA OPSTANAK“ I SOCIOLOGIJA RATA Opšte odlike ovog učenja Oblici borbe za opstanak i njihova mena u toku ljudske istorije Kritičke primedbe Socialne funkcije i dejstva rata Dejstvo rata na zdravlje stanovnika Uticaj rata na rađanje Uticaj rata na ekonomske pojave Rat kao sredstvo za širenje solidarnosti i mira Moralna dejstva rata Uticaj rata na političku organizaciju Rat, revolucije i reformistički pokreti Rat i socialna pokretljivost Rat i promene mišljenja, držanja i raspoloženja Uticaj rata na nauku i umetnosti Opšti zaključak odejstvima rata Činioci rata Opšti zaključak o biološkoj sociologiji GLAVA VII. — BIOSOCIALNA GRANA: DEMOGRAFSKA ŠKOLA Prethodnici Adolf Kost Broj i gustina stanovništva u odnosu prema rađanju i smrti Broj i gustina stanovništva u odnosu prema iseljavanju Demografski uslovi i rat Demografski činioci i revolucija Demografski činioci i ekonomske pojave Broj i gustina stanovništva u vezi s oblicima socialne organizacije Demografski činioci u vezi s oblicima političkih i socialnih ustanova Broj i gustina stanovništva u odnosu prema pronalascima i genialnim ljudima Demografski činioci u vezi s običajima i navikama Demografski činioca u vezi s drugim ideološkim pojavama Demografski činioci u vezi s napredovanjem i propadanjem društva Opšti zaključci GLAVA VIII. — SOCIOLOGISTIČKA ŠKOLA 1. Opšte odlike škole 2. Prethodnici 3. Sociologistička tumačenja E. Robertia, A. Espinasa, Izulea, Dragičeska, Čarlsa Kulea, i drugih 4. E. Dirkem i njegova škola GLAVA IX. - SOCIOLOGISTIČKA ŠKOLA (NASTAVAK). FORMALNA ŠKOLA I SISTEMATIKA SOCIALNIH ODNOSA 1. Odlika škole i njeni glavni pretstavnici 2. Kritičke primedbe 3. Formalna sistematika socialnih procesa i ljudskih odnosa u savremenoj sociologija GLAVA X. - SOCIOLOGISTIČKA ŠKOLA (NASTAVAK). EKONOMSKA ŠKOLA 1. Prethodnici 2. Teorije Karla Marksa (1818—1833) i F. Engelsa (1820—1895) 3. Savremena proučavanja odnosa između raznih ekonomskih uslova i drugih socialnih pojava 4. Ekonomski uslovi, telesne i psihičke odlike stanovništva 5. Ekonomski uslovi i procesi rađanja 6. Ekonomski uslovi, samoubistvo, pauperizam i zločin 7. Ekonomski uslovi i naseljavanje 8. Ekonomski uslovi, socialna organizacija i ustanove 9. Ekonomski uslovi, računajući tu tehnologiju proizvodnje, oblici socialne organizacije i politične ustanove 10. Ekonomski odnosi, štrajkovi, nemiri i revolucije 11. Ekonomski uslovi, razne političke pojave i položaji 12. Ekonomski uslovi i ideologije, religije i umetnosti 13. Ekonomski uslovi, propast ili napredak društva 14. Opšti zaključci o ekonomskoj školi u sociologiji GLAVA XI. — PSIHOLOŠKA ŠKOLA 1. Prethodnici i glavne grane ove škole 2. Instinktivistička tumačenja 3. Biheviristička tumačenja 4. Tumačenja posredstvom želja, čežnje, muke i zadovoljstva, interesa, ponuda, prohteva, volje i držanja GLAVA XII. — PSIHO-SOCIOLOGISTIČKE TEORIJE RELIGIJE, OBIČAJA, PRAVA, JAVNOG MIŠLJENJA, UMETNOSTI I DRUGIH KULTURNIH POJAVA KAO ČINILACA 1. Verovanja, mađije, miti, predrasude, ideologije i religija kao činioci 2. Socialna uloga načina života, običaja i navika 3. Socialne funkcije zakona 4. Javno mišljenje i propaganda kao činioci 5. Drugi kulturni činioci 6. Opšti zaključak, GLAVA XIII. - DRUGE PSIHO-SOCIOLOGISTIČKE STUDIJE O ODNOSIMA IZMEĐU RAZNIH PSIHO-SOCIALNIH POJAVA I NJIHOVE DINAMIKE 1. Proučavanja odnosa između porodice ili ognjišta i drugih socialnih pojava 2. Proučavanja odnosa između karaktera susedstva i drugih socialnih pojava 3. Proučavanja uticaja zanimanja i njegovih odnosa 4. Proučavanja dejstva varoške i seoske sredine 5. Proučavanja psiho-socialnih tipova pojedinaca i grupa; odnosi između psiholoških osobina i primanja pojedinaca u društva 6. Proučavanja odnosa između vođstva i inteligencije u izvesnom broju socialnih grupa koje učestvuju u socialnom pomeranju 7. Proučavanja uslova koji omogućavaju simpatije i antipatije između pojedinaca i grupa 8. Proučavanja kolebanja, ritmova i krugova socialnih procesa 9. Proučavanja brzine, kojom se vrše promene u raznim oblastima kulture, kao i jačine odnosa među njima 10. Proučavanja u pogledu iseljenja, širenja i mobilnosti kulturnih objekata, odlika, vrednosti i pojedinaca 11. Proučavanja iznenadnih, katastrofalnih, revolucionarnih promena 12. Početak faze eksperimentalne sociologije 13. Zaključak o specialnim studijama 14. Opšti zaključak o sociologističkoj i psihološkoj školi GLAVA XIV. - ZAKLJUČAK Pogled u prošlost i izgled na budućnost (K-82)

Ambiciozan pokušaj spajanja astronomije, fizike, hemije, psihologije čoveka i svetske istorije sa autorovim viđenjem planetarnih uticaja. Kako gore, tako dole… Jesmo li sami u univerzumu ili smo neraskidivo sa njim vezani u jedno? Da li je čovečanstvo naprosto bilološki entitet ili postoji neka viša svrha njegovog postojanja, i ako ona postoji, kome ili čemu čovečanstvo služi? Knjiga otkriva skrivene veze između čovečanstva, planeta i univerzuma i vraća astrologiji nivo i dubinu koji su davno zaboravljeni. Sva Kolinova promišljanja ukazuju na to da je sistem stvaranja jedan i da svuda u njemu vladaju isti zakoni nagoveštavajući da je i tvorac samo jedan – Bog. Kolin najpre uvodi pojam kosmosa, da bi razradio temu prostornosti, dimenzija kosmosa i njegovog vremena, odnosno vremêna, te odnosa prostora i vremena, da bi kroz čitavo delo poredio kosmose po principu kako gore, tako i dole, te otkrivao suptilne veze i protkanost istih principa kroz njih. Zatim uvodi zakon broja 3, ili interakciju 3 sile od kojih nastaju sve pojave, odnosno od kojih se iz Apsoluta razvija mnoštvo, referišući na drevne filozofske sisteme u kojima se o tome govori – hrišćanska filozofija (Otac, Sin, Sveti Duh), srednjovekovna alhemija (so, sumpor, živa), indijska filozofija (Radžas, Tama, Satva), hinduizam (Šiva, Parvati, Višnu), kineski budizam (Jing, Jang, Tao). Sunce, planete i Zemlja u svom uticaju na svet prirode u interakciji su kroz šest različitih kombinacija i stvaraju šest mogućih različitih kategorija procesa: SZP (Sunce, Zemlja, planete) – proces inkarnacije, rasta, umnožavanja, SPZ – proces propadanja, raspadanja, destrukcije, eliminacije, ZSP – proces transformacije, prerađivanja, pročišćenja, PSZ – proces bolesti, odmetništva, korupcije, kriminala, ZPS – proces prilagođavanja, isceljenja, obnove, otkrića. PZS – proces regeneracije, ponovnog stvaranja, promene prirode, umetnosti. Dalje, on govori kako se te tri sile kombinuju da bi dale šest vidova prirodnih pojava. Po njemu, svaki kosmos se ishranjuje sa tri različite vrste hrane koje su različitih nivoa materije i daje primere nižih i viših kosmosa, kao i hrane koju koriste. Autor razvija teoriju kako se odsjaji pojedinačnih planeta, od kojih se svaka kreće u svom ritmu i tako stalno menja odnos prema drugim planetama, kombinuju i daju novo okruženje i tonalitet. U tom smislu govori o ciklusima koji se iz tih odnosa i kombinacija stalno ponavljaju, te da čitava kombinacija planetarnih ciklusa tvori izuzetnu matematičku ili muzičku notaciju (zakon oktava ili zakon broja 7). Autor govori o bitnoj figuri u Školi četvrtog puta, odnosno sistemu koji je razvio Gurđijev, o eneagramu. Zapravo, ta čudna figura – 142857 – može nam objasniti nebrojene stvari jer smo se u njoj spotakli o matematičku zagonetku koja skriva jedan od osnovnih zakona univerzuma. Autor objašnjava kako se principi koje je izložio (zakon broja 3 i broja 7 ili oktava) prelamaju kroz organsku hemiju, periodni sistem elemenata i sam život na Zemlji. Dalje, Kolin preko navedenih principa analizira samog čoveka a zatim sve povezuje sa planetama i njihovim uticajima, to jest, iznova aktualizuje astrologiju govoreći o astrološkim i endokrinim tipovima ljudi: Svaka endokrina žlezda, ili sa njom povezan nervni pleksus, osetljiva je na magnetizam određene planete. Kolin izlaže ideju o vremenu reflektovanu na život pojedinca, te preko planetarnih uticaja i prekretnica koje se, po zakonu oktava dešavaju u životu svakog čoveka, otkriva tajnu života i smrti. Autor dalje istražuje kako se 6 osnovnih procesa u Sunčevom sistemu ispoljavaju u čovekovom mikrokosmosu od začeća do smrti, i, dotičući se hemije, medicine, psihologije, objašnjava moguć napredak čoveka. Posmatra niz evropskih civilizacija gde pronalazi obrazac koji prati planetarnu skalu čije je vreme 10 puta duže nego čovekovo. Tako počinje sa grčkom civilizacijom, čiji su koreni u Egiptu, što je poslednja karika u prethodnom nizu. Nastavlja sa rimskom, primitivnom hrišćanskom, monastičkom hrišćanskom, srednjovekovnom hrišćanskom, renesansnom i sintetičkom civilizacijom. Govori o odnosu svih civilizacija i školi četvrtog puta kao o poreklu i razvoju civilizacija. Smrt i transformacija su čovekova sudbina koju on nije birao i koju ne može da promeni. Svest je ono što on može da bira i menja. Ali promeniti svest znači promeniti sve. Knjiga je podeljena na 21 poglavlje i priloge. Svako poglavlje ima po tri celine, pa i sama struktura dela odgovara zakonu broja 3 i zakonu oktava o kojima učenje, koje autor kroz delo izlaže, govori kao o zakonima koji su svuda protkani. Čitaj dalje

Dr Honeycutt je istraživao temu koju su često izbegavali izvodači akustične i pojačane muzike. Njegovo ozbiljno shvatanje akustike se podudara sa darom za transformaciju komplikovanih informacija i terminologije u praktično objašnjenje i predloge za primenu. JoAnn Poston Hill, DMA Svima onima koji su odgovorni za zvučne sisteme i akustiku u prostoru za nastup ili bogosluženje ova knjiga ce biti odlična i veoma jednostavna literatura koja ce pomoći da popune praznine u njihovom iskustvu i obrazovanju. dr Noral Stewart Znamo da je ujednačeno slušanje muzike i razumevanje govora od suštinskog značaja u svakom prostoru koji se koristi za koncerte, predstave ili bogosluženja. Nažalost, na početku 21. veka dolazimo do zaključka da su građevine sa dobrom akustikom izuzetak, a ne pravilo. Većina grešaka koje su dovele do ovog rezultata potiče od raspostranjenog mišljenja da je akustika „crna umetnost“. U stvari, akustika kao naučna disciplina razvijena u prošlom veku je dobro definisana inženjerska praksa koja može dovesti do odličnih predvidljivih rezultata. Osnovno razumevanje akustike koje nije povezano sa inženjerstvom će pomoći vlasnicima zgrada, upravnicima pozorišta, sveštenicima, nastavnicima muzike, izvođačima i drugim profesionalcima da postignu odlične ciljeve u vezi sa akustikom na mestima na kojima rade. Izvođači koji imaju osnovno razumevanje akustike moći će maksimalno da iskoriste akustiku prostora u kome nastupaju. Ova knjiga pomaže onima koji su odgovorni za obezbeđivanje dobre akustike u prostorima, da shvate razlike i izbore koji podrazumevaju odgovarajući akustički dizajn u tim prostorima. Nivo prezentacije je prikladan i jednostavan, bez potreba za dodatnim pojednostavljenjem. Ako se prilikom projektovanja, renoviranja i održavanja mesta za koncerte i bogosluženja primene odgovarajuća pravila akustike, rezultat će biti dobra akustika. Sadržaj UVOD, 7 I. AKUSTIKA KAO NAUKA, 9 1. Arhitektonska akustika - Pre i sada, 9 2. Fizička akustika - Priroda zvuka, 10 3. Fiziološka akustika - Glasnost, 17 - Lociranje, 19 - Diskriminacija auditivne percepcije, 20 - Maskiranje, 21 4. Priroda zvuka, muzike i buke, 22 II. FIZIČKA AKUSTIKA PROSTORIJA, 24 5. Reverberacija, 24 6. Eho, 29 7. Snaga, 29 8. Drugi faktori, 30 - Intimnost, 3 - Obuhvatnost, 31 - Toplina, 32 - Prostornost, 33 - Jasnoća i definisanost, 33 - Ansambl, scenska podrška, 33 - Ambijentalna buka, 33 - Jedinstvena zvučna pokrivenost, 34 - Razumljivost govora, 34 9. Faktori u dizajniranju prostorije, 35 - Oblik, 36 - Zapremina, 39 - Popunjenost, 41 - Zavrtni materijali, 41 - Akustička izolacija, 44 - Grejanje, ventilacija i klimatizacija (HVAC), 47 - Faktori koji utiču na horsko pevanje i čitanje liturgije, 47 III. POSTIZANJE CILJA, 48 10. Poželjne akustičke performanse prostora za nastupe i bogosluženja, 48 11. Poželjne akustičke performanse crkvenih sala, sportskih hala i life centara, 59 12. Poželjne akustičke performanse prostorija za gledanje, 60 13. Poželjne akustičke performanse prostorija za probe, 61 IV. KONTROLISANA AKUSTIKA, 64 14. Zvučni sistemi - Uvod u zvučne sisteme, 65 - Ciljevi za dizajn - Zvučnici i pojačavači, 65 - Ciljevi za dizajn - Elektronika, 71 - Analogne miksete, 71 - Ekvilajzeri i DSP uredaji, 73 - Digitalne miksete, 74 - Mikrofoni - žični i bežični, 75 - Slušna pomagala, 78 - Prenosivi zvučni sistemi, 79 - Binski monitori, 79 15. Poboljšanje reverberacije, 81 16. Promenljiva reverberacija, 82 - Spojeni prostori, 83 - Reverzibilni paneli, 84 - Draperije, 84 V. RAD U PROSTORIJl, 84 17. Upotreba zvučnog sistema, 84 - Uvod, 84 - Napajanje sistema, 84 - Raspored sistema, 85 - Automatska mikseta bez korisničkih kontrola, 87 - Automatska mikseta sa korisnićkim kontrolama, 88 - Ručne miksete, 88 - Digitalne miksete, 89 - Audio snimanje pomoću CD i DVD rekordera, 95 - Efekti (veštačka reverberacija, eho itd.), 97 18. Upotreba prenosivih zvučnih sistema, 99 19. Okruženje muzčara/vokalista, 102 - Upotreba monitor zvučnika, 102 - Proba u praznim prostorijama, 103 20. Korigovanje loše akustike u postojećim prostorijama i održavanje dobre akustike renoviranjem, 104 - Opšti problemi kod renoviranja, 104 - Korekcija loše akustike, 105 DODATAK A - DOBUANJE DOBRIH SAVETA O AKUSTICI, 106 DODATAK B - KOMPJUTERIZOVANA AKUSTIČKA ANALIZA, 109 DODATAK C - KORIŠĆENA LITERATURA, 113 O autoru Richard A. Honeycutt je zainteresovan za akustiku još od srednje škole. Diplomirao je fiziku na Univerzitetu Wake Forest, a doktorirao je elektroakustiku na Institutu Union. Bio je predsednik asocijacije ASA za regionalnu politiku u Severnoj Karolini, član je organizacije AES i vlasnik je kompanije za akustički konsalting: EDC Sound Services (www.edcsound.com). Naslov: Akustika prostora Izdavač: EHO Strana: 116 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80134-16-1

Odlično stanje Majkl Faradej, FRS (engl. Michael Faraday; Njuington Bats, 22. septembar 1791 — London, 25. avgust 1867) bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo). Majkl Faradej M Faraday Th Phillips oil 1842.jpg Majkl Faradej (1842, T. Filips) Rođenje 22. septembar 1791. Njuington Bats, Velika Britanija Smrt 25. avgust 1867. (75 god.) London, Ujedinjeno Kraljevstvo Polje eksperimentalna fizika, optička fizika; hemija Institucija Kraljevska institucija Poznat po 13 stavki Faradejev zakon EMI Elektrohemija Faradejev efekat Faradejev kavez Faradejeva konstanta Faradejev cilindar Faradejev zakon elektrolize Faradejev paradoks Faradejev rotator Faradejev učinak Faradejev talas Faradejev točak Faradejeve linije sile[1] Nagrade 4 značajne Kraljevska medalja (1835, 1846) Nagrada Kopli (1832, 1838) Ramfordova medalja (1846) Albertova medalja (1866) Potpis Michael Faraday signature.svg Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.[2] Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti.[3][4] Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat. Detinjstvo i početak karijere Uredi Majkl Faradej je rođen u malom mestu Njuington Bats (Newington Butts), danas južni London. Živeo je u siromašnoj porodici, pa se obrazovao sam. [5] S četrnaest godina postao je šegrt kod londonskog knjigovesca i prodavca knjiga Džordža Riboa (George Riebau). Za sedam godina rada pročitao je mnogo knjiga i razvio interes za nauku, a posebno za elektricitet.[6][7] Faradejeva laboratorija u Kraljevskoj instituciji (gravira, 1870) Sa 19 godina Faradej je studirao kod priznatih hemičara ser Hamfrija Dejvija, predsednika Kraljevskog društva i Džona Tejtuma, osnivača Građanskog filozofskog društva. Nakon što je Faradej poslao Dejviju knjigu od 300 strana sa beleškama sa predavanja, ovaj mu je odgovorio da će ga imati na umu, ali da se još uvek drži svog zanata knjigovesca. Nakon što je Dejvi oštetio vid pri eksperimentu sa azot-trihloridom, postavio je Faradeja za sekretara.[8] Kad je Džon Pejn iz Kraljevskog društva dobio otkaz, Dejvi je predložio Faradeja kao laboratorijskog asistenta. Naučna karijera Uredi Jedan od Faradejevih ekspe­rime­nata iz 1831. u kojem se demonstrira indukcija; tečna baterija (desno) šalje električnu struju kroz mali kalem (A) koji kada se pomera ka gore ili dole unutar velikog kalema (B) njegovo magnetno polje indukuje tre­nutni napon u kalemu, koji se može detektovati galvanometrom (G) Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu. Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina. Majk Faradej (cca 1861) Portret Faradeja u njegovim kasnim tridesetim Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga. Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine. Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka. Jednostavni dijagram Faradejevog aparatusa za indukovanje električne struje magnetnim poljem: baterija (levo), prsten i namotani kalem od gvožđa (u sredini) i galvanometar (desno) Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon. Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru. U svoju beležnicu je zapisao: „ Konačno sam uspeo osvetliti magnetske linije sile i da namagnetišem zrak svetla. ” To je dokazalo povezanost između magnetizma i svetlosti. U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato što se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez. Ostalo Uredi Majkl Faradej (1917, A. Blejkli) Grob Majkla Faradeja na groblju „Hajgejt” u Londonu Imao je seriju uspešnih predavanja iz hemije i fizike na Royal Institution, nazvana The Chemical History of a Candle. To je bio početak božićnih predavanja omladini koja se i danas održavaju. Faradej je poznat po izumima i istraživanjima, ali nije bio obrazovan u matematici. No u saradnji sa Maksvelom njegovi su patenti prevedeni u metematički jezik. Poznat je po tome što je odbio titulu ser i predsedništvo u Kraljevskom društvu (predsedavanje britanskom kraljevskom akademijom). Njegov lik štampan je na novčanici od 20 funti. Njegov sponzor i učitelj bio je Džon Fuler, osnivač Fulerove profesorske katedre na katedri za hemiju kraljevskog instituta. Faradej je bio prvi i najpoznatiji nosilac te titule koju je dobio doživotno. Faradej je bio veoma pobožan i bio je član jedne male sekte unutar škotske crkve. Služio je crkvi kao stariji član i držao mise.[9] Faradej se 1821. oženio Sarom Bernar, ali nisu imali dece.[10] Kako se približavao pedesetoj godini smanjivao je rad i obaveze da bi u jesen 1841. primetio da rapidno gubi pamćenje i od tada njegov rad skoro potpuno prestaje. Preminuo je u svojoj kući u Hempton Kortu, 25. avgusta 1867. godine. Bibliografija Uredi Chemische Manipulation (1828) Faradeje knjige, sa izuzetkom Chemical Manipulation, bile su kolekcije naučnih radova ili transkripcije predavanja.[11] Nakon njegove smrti, objavljen je Faradejev dnevnik, kao zbirka nekoliko velikih svezaka njegovih pisama; te Faradejev žurnal, sa njegovim putovanjima sa Dejvi (1813—1815). Faraday, Michael (1827). Chemical Manipulation, Being Instructions to Students in Chemistry. John Murray. 2nd ed. 1830, 3rd ed. 1842 Faraday, Michael (1839). Experimental Researches in Electricity, vols. i. and ii. Richard and John Edward Taylor.; vol. iii. Richard Taylor and William Francis, 1855 Faraday, Michael (1859). Experimental Researches in Chemistry and Physics. Taylor and Francis. ISBN 978-0-85066-841-4. Faraday, Michael (1861). W. Crookes, ur. A Course of Six Lectures on the Chemical History of a Candle. Griffin, Bohn & Co. ISBN 978-1-4255-1974-2. Faraday, Michael (1873). W. Crookes, ur. On the Various Forces in Nature. Chatto and Windus. Faraday, Michael (1932—1936). T. Martin, ur. Diary. ISBN 978-0-7135-0439-2. – published in eight volumes; see also the 2009 publication of Faraday`s diary Faraday, Michael (1991). B. Bowers and L. Symons, ur. Curiosity Perfectly Satisfyed: Faraday`s Travels in Europe 1813–1815. Institution of Electrical Engineers. Faraday, Michael (1991). F. A. J. L. James, ur. The Correspondence of Michael Faraday. 1. INSPEC, Inc. ISBN 978-0-86341-248-6. – volume 2, 1993; volume 3, 1996; volume 4, 1999 Faraday, Michael (2008). Alice Jenkins, ur. Michael Faraday`s Mental Exercises: An Artisan Essay Circle in Regency London. Liverpool, UK: Liverpool University Press. Course of six lectures on the various forces of matter, and their relations to each other London; Glasgow: R. Griffin, 1860. The Liquefaction of Gases, Edinburgh: W. F. Clay, 1896. The letters of Faraday and Schoenbein 1836–1862. With notes, comments and references to contemporary letters London: Williams & Norgate 1899. (Digital edition by the University and State Library Düsseldorf)

Knjiga koja će vam pomoći da kreirate hipnotišuće igre sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Detaljna pažnja posvećena je praktičnom projektu upotrebom Unityja, kao i izgradnji FPS igre koja uključuje mnoštvo funkcija. Opisana je arhitektura Unity igre kreiranjem ekspanzivnih svetova, interesantnih efekata renderovanja i drugih funkcija. Pomoću knjige moći ćete da kreirate individualne komponente igre, da upotrebite efikasne tehnike animacije, i da primenite fiziku i koliziju. Istražićete kako da koristite optimalne tehnike za importovanje elemenata igre, kao što su mreže i teksture. Naći ćete savete i trikove za projektovanje nivoa igre, načine animiranja i skriptovanja NPC-a, načine za konfigurisanje i primenu na mobilnim uređajima, način za pripremu za VR razvoj itd. Sadržaj: Tabela sadržaja Uvod 1 Poglavlje 1: Priprema i konfigurisanje elemenata 7 Jasan dizajn 9 Ciljne platforme 10 Ciljana publika 11 Žanr 12 Režim igre 13 Cilj igre 13 Priprema elemenata 14 Mrežice – koristite samo dobru topologiju 14 Mrežice – minimizirajte broj poligona 15 Mrežice – simuliranje detalja reljefa bez geometrije 18 Mrežice – minimiziranje UV šavova 22 Mrežice – eksportovanje kao FBX 24 Mrežice – upotreba metarske skale (metričke) 25 Teksture – nikada ne koristite kompresije bez gubitka 26 Teksture – power 2 veličine 27 Teksture – alfa teksture 29 Importovanje elemenata za igru Dead Keys 30 Importovanje tekstura 31 Importovanje mrežica 38 Importovanje animacija 53 Importovanje audio zapisa 58 Konfigurisanje materijala 60 Rezime 63 Poglavlje 2: Projektovanje i struktura nivoa 65 Podešavanje scene pomoću skyboxa 67 Izgradnja nivoa – modularni skupovi izgradnje 74 Izgradnja nivoa – organizacija i struktura 81 Projektovanje nivoa – saveti i trikovi 84 Cilj i povratne informacije 85 Priča 85 Verodostojnost i pogodnost 86 Atmosfera i estetika 86 Jednostavnost i ponovna upotreba 87 Osvetljenje nivoa – priprema 87 Baked osvetljenje 88 Dinamičko osvetljenje 89 Unapred izračunato globalno osvetljenje 90 Prvi koraci mapiranja svetla 91 Baking lightmape – rezolucija i veličina 94 Baking lightmape – detalji 102 Light Probes 106 Često postavljana pitanja o osvetljenju 114 Mrežica navigacije 124 Occlusion Culling 132 Kreiranje kamere igrača 138 Sistemi čestica 143 Muzika i audio 147 Rezime 154 Poglavlje 3: Kontrole igrača – Pokret 155 Pokret igrača 156 Borba zombija 157 Kreiranje kontrolnih tačaka igrača 158 Animacija kamere 160 Konfigurisanje grafikona animatora 174 Upotreba animacije – kreiranje navigatora 186 Prilagođavanje i menjanje editora MonoDevelop 187 Singleton objekti 193 Komentari 194 Povezivanje sa komponentom navigatora 195 Komentari 196 GUI navigatora 197 Ulazne ose 201 Radna površina 204 Dugme 208 Kodiranje ponašanja dugmeta 215 Komentari 217 Kreiranje smrti igrača 221 Komentari 224 Rezime 225 Poglavlje 4: Kontrole igrača – Kucanje i zdravlje 227 Borba rečima 228 Kreiranje liste reči 229 Upotreba Visual Studio Codea 231 Kreiranje klase WordList 239 Komentari 240 Komentari 241 Podudaranje reči 242 Komentari 244 Objekat Typer 246 Napredak pomoću klase Typer 258 Komentari 267 Zdravlje i povrede 268 Komentari 269 Komentari 276 Povrede i povratne informacije 281 Rezultat igrača 286 Komentari 289 Bonusi i nagrade 290 Komentari 299 Rezime 300 Poglavlje 5: Neprijatelji i veštačka inteligencija 301 Konfigurisanje karaktera zombija 302 Početak upotrebe unapred definisanih zombija 305 Planiranje veštačke inteligencije zombija 307 Komentari 312 Razvijanje strukture stanja 312 Komentari 314 Razvijanje kontrolera animatora NPC 314 Razvijanje Idle stanja 324 Komentari 327 Razvijanje Chase stanja 328 Komentari 330 Razvijanje Attack stanja i drugih 331 Komentari 333 Razvijanje Dead stanja 343 Zombiji i unos teksta 344 Komentari 351 Zombiji i klasa Typer 352 Komentari 353 Komentari 354 Aktiviranje neprijatelja i putanja kamere 362 Upotreba Play režima 370 Rezime 374 Poglavlje 6: Upravljanje projektom i verzijama 375 Upravljanje projektom 375 Istraživanje, projektovanje i procena rada 376 Plan radnog opterećenja 377 Status zadatka 377 Analizra rizika 379 Potrebni resursi i veštine 379 Plan testiranja 379 Primenjeno upravljanje projektom pomoću Trelloa 380 Saradnja sa cloud skladištem 393 Upravljanje verzijama pomoću Gita 395 Početak upotrebe Gita i GitKrakena 398 Paketi i grane 404 Kretanje unapred i unazad pomoću Gita 412 Konfigurisanje Unity-ja za upravljanje verzijama 415 Vraćanje i odbacivanje 418 Grane i grananje 421 Konflikti i rešenja 426 Git i veb 441 Guranje i povlačenje 448 Kloniranje 450 Rezime 451 Poglavlje 7: Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre 453 Serijalizacija podataka 453 Parametri igrača – snimanje podataka 458 Parametri igrača – učitavanje podataka 464 Parametri igrača – INI fajlovi 464 Komentari za iniParser.cs 466 Snimanje podataka – XML fajlovi 470 Komentari 473 Snimanje podataka – JSON fajlovi 487 Komentari 491 Snimanje podataka – binarni fajlovi 496 Komentari 498 Snimanje podataka za igru Dead Keys 502 Komentari 504 Rezime 507 Poglavlje 8: Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo 509 Statistika i performansa 509 Profiler prozor i procena performanse 514 Saveti i trikovi za optimizaciju 520 Znakovni nizovi i upoređivanja 520 Čuvajte se maskiranih funkcija 521 Ispravljanje grešaka 521 Optimizovanje veličine izgradnje 528 Početak razvoja za mobilnu platformu 540 Nastavak razvoja za mobilnu plaformu 549 Izgradnja za Android 555 Izgradnja za VR (Virtual Reality) 561 Rezime 566 Indeks 567

Svetski bestseler i najprodavanija knjiga u poslednjih 5 godina. NAUČITE PYTHON - BRZO! Broj ocena: 55 Cena sa PDV: 2860 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 77997 Vreme slanja: 2 - 3 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.80 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Kompjuter biblioteka Brend: Kompjuter Biblioteka Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Python intenzivni kurs Python intenzivni kurs, prevod 3. izdanja Autor: Eric Matthes Broj strana: 552 ISBN broj: 9788673105895 Izdavač: Kompjuter biblioteka Kompjuter biblioteka Godina izdanja: 2023. Kataloški broj: 566. Opis proizvoda: Python intenzivni kurs Svetski bestseler i najprodavanija knjiga u poslednjih 5 godina. NAUČITE PYTHON - BRZO! Python intenzivni kurs je najprodavaniji vodič na svetu za programski jezik Python. Uz ovaj dinamičan i temeljan priručnik ćete za čas posla pisati programe, rešavati probleme i razvijati funkcionalne aplikacije. Počećete učenjem osnovnih koncepata programiranja, kao što su promenljive, liste, klase i petlje i vežbati pisanje čistog koda na primerima uz svaku temu. Naučićete i da pišete interaktivne programe i da testirate svoj kod pre dodavanja u projekat. Novostečeno znanje ćete primeniti u praksi, kreiranjem arkadne igrice po uzoru na Space Invaders, izgradnjom skupa vizuelizacija podataka pomoću Python-ovih praktičnih biblioteka i razvijanjem jednostavne online aplikacije. Radom uz ovu knjigu naučićete da: koristite moćne Python biblioteke i alate, uključujući pytest, Pygame, Matplotlib, Plotly i Django pravite sve složenije 2D igrice koje reaguju na komande sa tastature i miša generišete interaktivne vizuelizacije podataka iz raznovrsnih skupova podataka gradite online aplikacije koje omogućavaju korisnicima da kreiraju naloge i upravljaju svojim podacima otkanjate greške u kodu i rešavate uobičajene programerske probleme Novo u ovom izdanju: ovo treće izdanje je u potpunosti prerađeno u skladu sa novostima u Python kodu. Novosti i ažuriranja pokrivaju VS Code za obradu teksta, pathlib modul za upravljanje fajlovima, pytest za testiranje koda, kao i najnovije funkcije za Matplotlib, Plotly i Django. Ako planirate da se oprobate u programiranju, Python intenzivni kurs će vas za tren oka obučiti da pišete prave programe. Zašto čekate? Startujte mašinu i kodirajte! O autoru Eric Matthes je 25 godina predavao srednjoškolcima matematiku i fiziku, kao i uvod u Python. Sada je uključen u brojne projekte otvorenog koda i profesionalno se bavi pisanjem i programiranjem. KRATAK SADRŽAJ I DEO: OSNOVE Poglavlje 1: Početak rada Poglavlje 2: Promenljive i jednostavni tipovi podataka Poglavlje 3: Predstavljanje listi Poglavlje 4: Korišćenje listi Poglavlje 5: Iskazi if Poglavlje 6: Rečnici Poglavlje 7: Korisnički unos i while petlje Poglavlje 8: Funkcije Poglavlje 9: Klase Poglavlje 10: Fajlovi i izuzeci Poglavlje 11: Testiranje koda II DEO: PROJEKTI Poglavlje 12: Brod koji ispaljuje metke Poglavlje 13: Vanzemaljci! Poglavlje 14: Bodovanje Poglavlje 15: Generisanje podataka Poglavlje 16: Preuzimanje podataka Poglavlje 17: Korišćenje API-ja Poglavlje 18: Korišćenje radnog okvira Django Poglavlje 19: Korisnički nalozi Poglavlje 20: Stilizovanje i raspoređivanje aplikacije Dodatak A: Instalacija i rešavanje problema Dodatak B: Uređivači teksta i IDE Dodatak C: Potražite pomoć Dodatak D: Korišćenje Git sistema za kontrolu verzija Dodatak E: Rešavanje problema pri raspoređivanju Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Igre sa brojevima za decu Igre sa brojevima za decu čine učenje ne samo zabavnim, već i efikasnim. ‍♂️ Ovaj ključni period razvoja deteta može se obogatiti igrom koja podstiče različite aspekte učenja. Igre sa brojevima za decu : Putovanje Kroz Zabavno Učenje ‍♂️ Uzbudljiv svet učenja čeka dečicu kroz raznolikost igara sa brojevima koje ne samo da obogaćuju njihovu igru već i podstiču razvoj ključnih veština. Ova raznolika iskustva ne samo da čine učenje zabavnim, već i efikasnim, pružajući mališanima priliku da otkriju radosti matematike kroz interaktivne igre. Kroz ovu avanturu u učenju, deca će neprimetno razvijati svoje intelektualne, motoričke i socijalne veštine, gradeći čvrste temelje za budući uspeh. Sada zajedno kročimo u svet igara sa brojevima koji ne samo da oblikuje budućnost, već i unapređuje sadašnjost na najkreativniji način! Raznolikost Igračaka za Učenje Brojeva: Razvoj Kroz Zabavu Raznolikost igara sa brojevima nudi deci mogućnost istraživanja i razvoja intelektualnih, motoričkih i socijalnih veština. Puzzli, konstrukcije, igre sa slovima i brojevima igraju ključnu ulogu u oblikovanju rasta i razvoja dece. Edukativne igračke ne samo da podstiču kreativnost, već olakšavaju razumevanje matematike, jezika i društvenih veština. Sat u Obliku Puža: Naučite Gledati Na Sat Kroz Zabavu ️ Jedinstvena karakteristika je sat u obliku puža. Kroz pomeranje kazaljki, deca će lako naučiti da gledaju na sat i razumeju osnovne pojmove vremena. Polja ispod sata pružaju prostor za postavljanje brojeva, omogućavajući klincima da „napišu“ koliko je sati. Kreativna Eksplozija: Crna Tabla za Pisanje Okrenuvši kutiju, otkrijte fascinantnu crnu tablu za pisanje! Pisanje kredom po tabli podstiče kreativnost kod dece. Svašta će moći da nauče pišući i crtajući po njoj, kao i da ispolje svoju kreativnost. Štapići u Različitim Bojama za Dodatnu Zabavu Uz kutiju dolaze i štapići u raznim bojama. Ovi štapići dodatno obogaćuju iskustvo učenja matematike i omogućavaju deci da razvijaju svoje kreativne veštine. Različite boje čine učenje još zanimljivijim i atraktivnijim. Sjajan Poklon za Različite Uzraste Drvena kutija za učenje brojeva predstavlja izvrstan poklon za dečake i devojčice različitih uzrasta. Sa svojim kombinacijom obrazovnih i zabavnih elemenata, ova igračka će obradovati svako dete. Uz ovu kutiju, učenje brojeva postaje avantura ispunjena radosti i zabave. Neka vaše dete zaplovi u svet matematike na najkreativniji način! Edukativno Učenje Kroz Igru Igre sa brojevima za decu pružaju ne samo zabavu već i dragoceno iskustvo učenja kroz igru. Sa svojim raznovrsnim funkcijama, ova edukativna igračka podstiče razvoj matematičkih veština, koordinacije, kreativnosti i pažnje. Osim što je odličan poklon, ova kutija postaje važan alat u procesu učenja, pružajući mališanima interaktivno iskustvo koje će ih inspirisati da istražuju svet brojeva na jedinstven i uzbudljiv način. Sada, uz Drvenu kutiju za učenje brojeva, učenje postaje avantura ispunjena radosti i razvoja. Učenje više nikada neće biti dosadno – uz pomoć ove sjajne Višenamenske kutije za učenje! Superiorni i ekološki materijal – Ova kutija je izrađena od visokokvalitetnog drvenog i plastičnog materijala, netoksičnog, dobro izrađenog i bez oštrih ivica i uglova, tako da slobodno možete da pustite decu da se igraju sa njom. Jaka i čvrsta, nije je lako slomiti. Multifunkcionalna igračka za matematičke igre – Set dolazi sa malom crnom tablom, malim kredama u kutiji, slatkim satom za učenje u obliku puža, drvenim pločicama za brojeve i drvenim štapićima za brojanje u različitim bojama. Deca će već svakako sama odabrati omiljenu alatku za učenje matematike. Šareni dizajn – Ovaj set za brojanje imaj sladak i šareni dizajn, drveni štapići imaju 4 boje, a igračka sata 7 boja. Pomozite deci da: – lakše razumeju osnovno sabiranje, oduzimanje, deljenje i množenje; – stimulišu kreativnost, maštu, logičko razmišljanje, osnovnu fiziku, motoričke veštine i veštine rešavanja problema. Materijal: drvo Veličina: 31 x 19 x 3 cm Sadržaj: 100 štapića u boji 70 pločica (simboli i brojevi) 3 krede 1 reverzibilna tabla 1 drvena kutija 1 gumica za ploču Dopustite Vašem detetu da uživa u učenju matematike. Poručite ovu sjajnu Drvenu kutiju za učenje brojeva i obradujte svoje mališane.

Aristotel Politika Tvrdi povez Prevod Tomislav Ladan 1988 Zagreb Politika (gr. Πολιτικά) je jedno od značajnijih djela antičkog grčkog filozofa Aristotela, u kojem je on iznio jednu od prvih teorija političke filozofije o nastanku države. Naslovna reč politika doslovno znači `stvari vezane za polis`. Na kraju druge Aristotelove knjige, Nikomahove etike, stoji da istraživanje o etici nužno prelazi u politiku, pa se ova dva dela često smatraju delovima veće rasprave, ili možda serije predavanja koja se bave `filozofijom ljudskih stvari`. Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Anticka filozofija, Platon, Drzava, Organon, Metafizika, Fizika...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomislav Ladan 1988 Zagreb Politika (gr. Πολιτικά) je jedno od značajnijih djela antičkog grčkog filozofa Aristotela, u kojem je on iznio jednu od prvih teorija političke filozofije o nastanku države. Naslovna reč politika doslovno znači `stvari vezane za polis`. Na kraju druge Aristotelove knjige, Nikomahove etike, stoji da istraživanje o etici nužno prelazi u politiku, pa se ova dva dela često smatraju delovima veće rasprave, ili možda serije predavanja koja se bave `filozofijom ljudskih stvari`. Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Anticka filozofija, Platon, Drzava, Organon, Metafizika, Fizika...

Autor - osoba Hume, David Naslov Istraživanje o ljudskom razumu / David Hume ; preveo Ivo Vidan ; pogovor Gajo Petrović Jedinstveni naslov An enquiry concerning human understanding. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Kultura, 1956 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 259 str., [1] list : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidan, Ivo Petrović, Gajo, 1927-1993 = Petrović, Gajo, 1927-1993 (Karton sa omotom.) Napomene Prevod dela : An enquiry concerning human understanding Problem spoznaje u filozofiji D. Huma : str. 211-256 Predmetne odrednice Hjum, Dejvid, 1711-1776 -- „Istraživanje o ljudskom razumu“ Filozofija Dejvid Hjum Dejvid Hjum (engl. David Hume; 1711–1776) je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Rođen je 7. maja 1711. u Edinburgu, umro je 25. avgusta 1776. isto u Edinburgu bio je jedan skeptičar počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji. Hjumov Uticaj Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila. Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Život Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje. Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobiva. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o Ljudskoj Prirodi (1739–40), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Hjuton. Hjum skeptičar Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 „Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma“ moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika U etici zastupa Hjum mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela • 1751. Istraživanje moralnih principa • 1758. Ispitivanje čovečijeg razuma • 1779. Dijalog o prirodnoj religiji MG148 (N)

Želite da postanete profesionalni programer igara? Ne tražite dalje. Kreirajte hipnotišuće igre sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Broj ocena: 59 Cena sa PDV: 2750 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 56321 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.40 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Kompjuter Biblioteka Brend: Kompjuter Biblioteka Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Naučite Unity 5.x - za programere igara Naučite Unity 5.x Autor: Alan Thorn Broj strana: 592 ISBN broj: 9788673105154 Poglavlje 1: Priprema i konfigurisanje elemenata 5 Poglavlje 2: Dizajn i struktura nivoa 63 Poglavlje 3: Kontrole igrača – Pokret 153 Poglavlje 4: Kontrole igrača – Kucanje i zdravlje 225 Poglavlje 5: Neprijatelji i veštačka inteligencija 298 Poglavlje 6: Upravljanje projektom i verzijama 372 Poglavlje 7: Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre 449 Poglavlje 8: Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo 505 Opis proizvoda: Naučite Unity 5.x - za programere igara Ako želite korak napred i da, umesto da budete svakodnevni Unity programer, postanete profesionalni programer igara, ne tražite dalje. Ova knjiga je rešenje za kreiranje hipnotišućih igara sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Ova knjiga se detaljno fokusira na praktičan projekat upotrebom Unityja, na izgradnju FPS igre koja uključuje mnoštvo funkcija. Detaljno ćemo opisati arhitekturu Unity igre kreiranjem ekspanzivnih svetova, interesntnih efekata renderovanja i drugih funkcija da bismo igre učinili posebnim. Kreiraćemo individualne komponente igre, upotrebićemo efikasne tehnike animacije i efikasno ćemo primeniti koliziju i fiziku. Istražićemo optimalne tehnike za importovanje elemenata igre, kao što su mreže i teksture, savete i trikove za efikasno projektovanje nivoa igre, načine animiranja i skriptovanja NPC-a, načine za konfigurisanje i primenu na mobilnim uređajima, način za pripremu za VR razvoj, način za primenu kontrolne verzije i tako dalje. Zahvaljujući ovoj knjizi, steći ćete znanje u vezi razvoja u Unityju i samopouzdanje za kreiranje zanimljivih igara. U Poglavlju 1, Priprema i konfigurisanje elemenata postavke, govori se o projektu na koji ćemo se fokusirati u knjizi. Specifikovani su saveti i trikovi za optimalno importovanje elemenata, konfigurisanje elemenata i tokove najbolje prakse da bi projekat ostao organizovan. U Poglavlju 2, Dizajn i struktura nivoa, opisan je početak projektovanja i izgradnje osnovnog nivoa igre unutar Unityja, pri čemu se istražuju interesantne ideje dizajniranja nivoa. U Poglavlju 3, Kontrole igrača – pokret, istražujemo kontrole igrača, odnosno, kako unos korisnika vodi i kontroliše glavnu kameru igre. Poglavlje 4, Kontrole igrača – kucanje i zdravlje, fokusirano je na kreiranje borbene mehanike koja uništava neprijatelje; svaki karakter koji može da bude oštećen zahteva zdravlje. U Poglavlju 5, Neprijatelji i veštačka inteligencija, opisano je kako se postiže inteligentno i verodostojno ponašanje neprijatelja pomoću AI-ja. Upotrebom AI-ja neprijatelj će se pomerati na nivou, tražeći igrača - napašće ga kada je u njegovom dometu. U Poglavlju 6, Upravljanje projektom i verzijama, opisani su načini optimizovanja toka razvoja igre pomoću softvera Version Control. Ovaj softver vodi evidenciju o projektu dok se on pomera kroz sve svoje iteracije. Poglavlje 7, Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre, fokusirano je na različite metode snimanja koji su dostupni u Unityju; igračima je omogućeno da snime svoj napredak u igri i da nastave igru na mestu na kojem su prethodno prekinuli svaki put kada započinju novu sesiju igre. U Poglavlju 8, Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo, istražena je selekcija povezanih tema. Konkretno, istraženo je kako se poboljšava performansa igara pomoću optimizacije, kako se pripremaju igre za razvoj za mobilne uređaje i kako se treba pripremati generalno za VR razvoj. Da biste studiozno čitali ovu knjigu i izvršili zadatke unutar nje, potrebni su vam Unity 5 softver (koji možete da preuzmete besplatno na adresi https://unity3d.com) i odlučnost da uspete! Koristeći ta dva alata, možete da naučite da kreirate odlične igre u Unityju. Alan Thorn je multidisciplinarni programer igara, autor i predavač (sa iskustvom od 17 godina). On kreira igre za PC desktop, mobilne uređaje i VR. Osnovao je Wax Lyrical Games​ i kreirao je nagrađivanu igru Baron Wittard: Nemesis of Ragnarok, radeći na njoj kao dizajner, programer i umetnik. Napisao je 23 tehničke knjige o razvoju igara i predstavio je 19 video obuka koje obuhvataju programiranje igara, programiranje u Unityju, 3D modelovanje i animacije. Podučavao je studente o kreiranju igara kao viši predavač na Univerzitetu Teesside, kao vodeći predavač za Uppingham School i kao gostujući predavač za London South Bank University. Trenutno je na čelu odeljenja za Games Design and Development u školi National Film and Television School. Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Opis Ambiciozan pokušaj spajanja astronomije, fizike, hemije, psihologije čoveka i svetske istorije sa autorovim viđenjem planetarnih uticaja. Kako gore, tako dole… Jesmo li sami u univerzumu ili smo neraskidivo sa njim vezani u jedno? Da li je čovečanstvo naprosto bilološki entitet ili postoji neka viša svrha njegovog postojanja, i ako ona postoji, kome ili čemu čovečanstvo služi? Knjiga otkriva skrivene veze između čovečanstva, planeta i univerzuma i vraća astrologiji nivo i dubinu koji su davno zaboravljeni. Sva Kolinova promišljanja ukazuju na to da je sistem stvaranja jedan i da svuda u njemu vladaju isti zakoni nagoveštavajući da je i tvorac samo jedan – Bog. Glavne teme dela Kolin najpre uvodi pojam kosmosa, da bi razradio temu prostornosti, dimenzija kosmosa i njegovog vremena, odnosno vremêna, te odnosa prostora i vremena, da bi kroz čitavo delo poredio kosmose po principu kako gore, tako i dole, te otkrivao suptilne veze i protkanost istih principa kroz njih. Zatim uvodi zakon broja 3, ili interakciju 3 sile od kojih nastaju sve pojave, odnosno od kojih se iz Apsoluta razvija mnoštvo, referišući na drevne filozofske sisteme u kojima se o tome govori – hrišćanska filozofija (Otac, Sin, Sveti Duh), srednjovekovna alhemija (so, sumpor, živa), indijska filozofija (Radžas, Tama, Satva), hinduizam (Šiva, Parvati, Višnu), kineski budizam (Jing, Jang, Tao). Sunce, planete i Zemlja u svom uticaju na svet prirode u interakciji su kroz šest različitih kombinacija i stvaraju šest mogućih različitih kategorija procesa: 1. SZP (Sunce, Zemlja, planete) – proces inkarnacije, rasta, umnožavanja, 2. SPZ – proces propadanja, raspadanja, destrukcije, eliminacije, 3. ZSP – proces transformacije, prerađivanja, pročišćenja, 4. PSZ – proces bolesti, odmetništva, korupcije, kriminala, 5. ZPS – proces prilagođavanja, isceljenja, obnove, otkrića. 6. PZS – proces regeneracije, ponovnog stvaranja, promene prirode, umetnosti. Dalje, on govori kako se te tri sile kombinuju da bi dale šest vidova prirodnih pojava. Po njemu, svaki kosmos se ishranjuje sa tri različite vrste hrane koje su različitih nivoa materije i daje primere nižih i viših kosmosa, kao i hrane koju koriste. Autor razvija teoriju kako se odsjaji pojedinačnih planeta, od kojih se svaka kreće u svom ritmu i tako stalno menja odnos prema drugim planetama, kombinuju i daju novo okruženje i tonalitet. U tom smislu govori o ciklusima koji se iz tih odnosa i kombinacija stalno ponavljaju, te da čitava kombinacija planetarnih ciklusa tvori izuzetnu matematičku ili muzičku notaciju (zakon oktava ili zakon broja 7). Autor govori o bitnoj figuri u Školi četvrtog puta, odnosno sistemu koji je razvio Gurđijev, o eneagramu. Zapravo, ta čudna figura – 142857 – može nam objasniti nebrojene stvari jer smo se u njoj spotakli o matematičku zagonetku koja skriva jedan od osnovnih zakona univerzuma. Autor objašnjava kako se principi koje je izložio (zakon broja 3 i broja 7 ili oktava) prelamaju kroz organsku hemiju, periodni sistem elemenata i sam život na Zemlji. Dalje, Kolin preko navedenih principa analizira samog čoveka a zatim sve povezuje sa planetama i njihovim uticajima, to jest, iznova aktualizuje astrologiju govoreći o astrološkim i endokrinim tipovima ljudi: Svaka endokrina žlezda, ili sa njom povezan nervni pleksus, osetljiva je na magnetizam određene planete. Kolin izlaže ideju o vremenu reflektovanu na život pojedinca, te preko planetarnih uticaja i prekretnica koje se, po zakonu oktava dešavaju u životu svakog čoveka, otkriva tajnu života i smrti. Autor dalje istražuje kako se 6 osnovnih procesa u Sunčevom sistemu ispoljavaju u čovekovom mikrokosmosu od začeća do smrti, i, dotičući se hemije, medicine, psihologije, objašnjava moguć napredak čoveka. Posmatra niz evropskih civilizacija gde pronalazi obrazac koji prati planetarnu skalu čije je vreme 10 puta duže nego čovekovo. Tako počinje sa grčkom civilizacijom, čiji su koreni u Egiptu, što je poslednja karika u prethodnom nizu. Nastavlja sa rimskom, primitivnom hrišćanskom, monastičkom hrišćanskom, srednjovekovnom hrišćanskom, renesansnom i sintetičkom civilizacijom. Govori o odnosu svih civilizacija i školi četvrtog puta kao o poreklu i razvoju civilizacija. Smrt i transformacija su čovekova sudbina koju on nije birao i koju ne može da promeni. Svest je ono što on može da bira i menja. Ali promeniti svest znači promeniti sve. Biografski podaci i godina nastanaka dela Rodni Kolin Smit je rođen 1909. godine u Brajtonu na južnoj obali Engleske, a preminuo 1956. Studirao je ekonomiju u Londonu a bavio se novinarstvom i pisanjem u oblasti duhovnog razvoja. Za školu četvrtog puta se zainteresovao 1931. godine, a svog učitelja, P.D. Uspenskog upoznao 1936., i namah prepoznao da je pronašao to što je na svojim putovanjima i u raznim knjigama tražio, pa se otada posvetio učenju sistema škole četvrtog puta. Njegovo najpoznatije delo, Teorija nebeskog uticaja, objavljeno je 1953. na španskom a 1954. na engleskom jeziku. Struktura dela Knjiga je podeljena na 21 poglavlje i priloge. Svako poglavlje ima po tri celine, pa i sama struktura dela odgovara zakonu broja 3 i zakonu oktava o kojima učenje, koje autor kroz delo izlaže, govori kao o zakonima koji su svuda protkani.

odlično stanje U teorijskoj fizici, kvantna teorija polja je teorijski okvir koji kombinuje klasičnu teoriju polja, specijalnu relativnost i kvantnu mehaniku[1] i koristi se za konstrukciju fizičkih modela subatomskih čestica (u fizici čestica) i kvazičestica (u fizici kondenzovane materije). Kvantna teorija polja tretira čestice kao pobuđena stanja (koja se nazivaju i kvanti) njihovih temeljnih polja, koja su, u određenom smislu, fundamentalnija od osnovnih čestica. Interakcije između čestica opisane su pojmovima interakcije u Lagranžijanovoj teoriji polja koja uključuje njihova odgovarajuća polja. Svaka interakcija može biti vizuelno predstavljena Fajmanovim dijagramima, koji su formalni računski alati u procesu relativističke teorije perturbacija. Kao uspešan teorijski radni okvir danas, kvantna teorija polja proizašla je iz rada generacija teorijskih fizičara 20. veka. Njen razvoj je počeo 1920-ih sa opisom interakcija između svetlosti i elektrona, kulminirajući u prvoj kvantnoj teoriji polja - kvantnoj elektrodinamici . Velika teorijska prepreka ubrzo je usledila sa pojavom i postojanošću raznih beskonačnosti u perturbativnim proračunima, problem koji je rešen tek pedesetih godina prošlog veka izumom renormalizacijske procedure. Druga velika prepreka bila je očigledna nesposobnost kvantne teorije polja da opiše slabe i jake interakcije, do te mere da su neki teoretičari tražili napuštanje teorijskog pristupa. Razvoj teorije kalibra i završetak Standardnog modela 1970-ih doveli su do renesanse kvantne teorije polja. Teorijska osnova Uredi Linije magnetnog polja vizualizovane upotrebom gvožđa. Kada je komad papira posut gvozdenim strugotinama i postavljen iznad magnetnog šipka, strugotine se poravnavaju prema smeru magnetnog polja, formirajući lukove. Kvantna teorija polja je rezultat kombinacije klasične teorije polja, kvantne mehanike i posebne relativnosti.[1] Najstarija uspešna klasična teorija polja je ona koja je nastala iz Njutnovog zakona univerzalne gravitacije, uprkos potpunoj odsutnosti koncepta polja iz njegovog traktata iz 1687. godine Matematički principi prirodne filozofije. Sila gravitacije koju opisuje Njutn je „akcija na daljinu” - njeni efekti na udaljene objekte su trenutni, bez obzira na udaljenost. Matematički fizičari su tek u 18. veku otkrili prikladan opis gravitacije na osnovu polja - numeričke veličine (vektor) dodeljene svakoj tački u prostoru koja ukazuje na delovanje gravitacije na bilo koju česticu u toj tački. Međutim, ovo se smatralo samo matematičkim trikom. [2] Polja su počela da preuzimaju sopstveno postojanje sa razvojem elektromagnetizma u 19. veku. Majkl Faradej je 1845. skovao engleski termin „polje” (engl. field). On je unosio polja kao svojstva prostora (čak i kada je lišen materije) koja imaju fizičke efekte. On se protivio „akciji na daljinu` i predložio da se interakcije između objekata odvijaju kroz „linije sile” koje ispunjavaju prostor. Ovaj opis polja ostaje do danas.[3][4][5] Teorija klasičnog elektromagnetizma završena je 1862. godine sa Maksvelovim jednačinama, koje su opisale odnos između električnog polja, magnetnog polja, električne struje i električnog naboja. Maksvelove jednačine podrazumevale su postojanje elektromagnetnih talasa, fenomen gde se električna i magnetska polja šire iz jedne prostorne tačke u drugu pri konačnoj brzini, koja ispada da je brzina svetlosti. „Akcija na daljinu” je tako konačno odbačena.[3] Uprkos ogromnom uspehu klasičnog elektromagnetizma, nije mogao da uzme u obzir diskretne linije u atomskom spektru, niti raspodelu zračenja crnog tela u različitim talasnim dužinama.[6] Plankovo istraživanje zračenja crnog tela označilo je početak kvantne mehanike. On je tretirao atome, koji apsorbuju i emituju elektromagnetno zračenje, kao sitne oscilatore sa ključnim svojstvom da njihove energije mogu da preuzmu samo niz diskretnih, a ne kontinuiranih vrednosti. Oni su poznati kao kvantni harmonički oscilatori. Ovaj proces ograničavanja energije na diskretne vrednosti zove se kvantizacija.[7] Na osnovu ove ideje, Albert Ajnštajn je predložio 1905. godine objašnjenje za fotoelektrični efekat, da se svetlost sastoji od pojedinačnih paketa energije koji se nazivaju fotoni (kvant svetlosti). To implicira da elektromagnetno zračenje, dok su talasi u klasičnom elektromagnetnom polju, takođe postoji u obliku čestica.[6] Nils Bor je 1913. godine uveo Borov model atomske strukture, pri čemu elektroni unutar atoma mogu preuzeti samo niz diskretnih, a ne kontinuiranih energija. Ovo je još jedan primer kvantizacije. Borov model uspešno je objasnio diskretnu prirodu atomskih spektralnih linija. Godine 1924. Luj de Broj je predložio hipotezu o dualnosti talasa i čestica, da mikroskopske čestice pokazuju osobine i talasa i čestica u različitim okolnostima.[6] Ujedinjavanje ovih raspršenih ideja, koherentna disciplina, kvantna mehanika, formulisana je između 1925. i 1926. godine, sa važnim doprinosima de Broja, Vernera Hajzenberga, Maksa Borna, Ervina Šredingera, Pola Diraka i Volfganga Paulija.[2]:22-23 Iste godine kada je izašao i njegov rad o fotoelektričnom efektu, Ajnštajn je objavio svoju teoriju posebne relativnosti, izgrađenu na Maksvelovom elektromagnetizmu. Nova pravila, nazvana Lorencova transformacija, data su za način na koji se vremenske i prostorne koordinate događaja menjaju pod promenama brzine posmatrača, a razlika između vremena i prostora je zamagljena.[2]:19 Predloženo je da svi fizički zakoni moraju biti isti za posmatrače pri različitim brzinama, tj. da su fizički zakoni invarijantni pod Lorencovim transformacijama. Ostale su još dve teškoće. Šredingerova jednačina, na kojoj se temelji kvantna mehanika, mogla bi objasniti stimulisanu emisiju zračenja iz atoma, gde elektron emituje novi foton pod delovanjem spoljnog elektromagnetnog polja, ali nije mogla objasniti spontanu emisiju, gde se elektron spontano smanjuje u energiji i emituje foton čak i bez dejstva spoljašnjeg elektromagnetnog polja. Teorijski, Šredingerova jednačina nije mogla da opiše fotone i bila je u suprotnosti sa principima posebne relativnosti - vreme tretira kao običan broj, dok promoviše prostorne koordinate za linearne operatore kvantna fizika kvant

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Metafizika Mnogi će reći da je Aristotelova Metafizika vrhunac njegove filozofije. Njen uticaj na današnji način razmišljanja je neizmeran. Centralna postavka metafizičkih spisa glasi da svet postoji onakav kakav se pojavljuje i da ga mogu razumeti obični ljudi s odgovarajućim sposobnostima i uz vežbu. Naime, u suštini metafizika i izučava ono što je „iza“ prirode, ili kako Stagiranin kaže „prve principe i uzroke bivstva“. Izgradnju svoje kolosalne „prve filozofije“, Aristotel započinje temeljitom kritikom Platonove teorije ideja, na osnovu koje će se u srednjem veku odvijati čuvena rasprava o statusu univerzalija (opštih pojmova). Aristotel je prvi jasno uveo ontološku razliku, do koje posebno drži jedan od najznačajnijih savremenih filozofa Martin Hajdeger. Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Anticka filozofija, Platon, Drzava, Organon, Metafizika, Fizika...

Slavna knjiga Anrija Bergsona Materija i pamćenje: ogled o odnosu tela i duha iz 1896-e godine, jedna od najslavnijih knjiga svoga vremena, posle Drugog svetskog rata izvesno vreme je izgubila uticaj koji je imala na prelazu vekova, da bi je, prilično neočekivano, u život vratio Žil Delez. U međuvremenu zainteresovanost za Bergsona ponovo raste, a u Francuskoj se već desetak godina ozbiljno radi na objavljivanju iscrpnog kritičkog izdanja Bergsonovih dela (pod upravom Frederika Vormsa). U prvom poglavlju ove knjige Bergson postavlja pravac svoga istraživanja usredsređujući se na slike, na pojam slike, na uslove koji su potrebni za nastanak slike, te na odnos tela, prostora i slike. U igru, naravno, ulazi i opažaj, a Bergson uvodi i, u to vreme, najsvežija neurološka istraživanja. Ipak, Bergson je filozof i ponad svih naučnih istraživanja on nosivost svoga istraživanja prebacuje na pojam, pre svega na pojam svesti. Sadržaj Predgovor sedmom izdanju, 7 Prvo poglavlje O odabiru slika za predstavu uloga tela, 17 Drugo poglavlje O prepoznavanju slika pamćenje i mozak, 83 Treće poglavlje O opstanku slika pamćenje i duh, 147 Četvrto poglavlje 0 razgraničenju i fiksiranju slikaopažanje i materijaduša i telo, 195 Sažetak i zaključak, 245 Indeks imena 271 Predgovor sedmom izdanju Ova knjiga potvrđuje stvarnost duha, stvarnost materije, i pokušava da na jednom jasnom primeru odredi odnos između to dvoje - na primeru pamćenja. Ona je, dakle, otvoreno dualistička. Ali, s druge strane, telo i duh razmatra na takav način da se nada kako će u velikoj meri ublažiti, ako ne i ukloniti, teorijske poteškoće koje je dualizam uvek izazivao i usled kojih on, iako ga nagoveštava neposredna svest i usvaja zdrav razum, nije mnogo uvažavan među filozofima. Te poteškoće najvećim delom potiču od čas realističkog, čas idealističkog poimanja materije. Cilj našeg prvog poglavlja je da pokažemo kako su idealizam i realizam dve podjednako preterane teze, da je pogrešno materiju svoditi na predstavu koju o njoj imamo, kao što je pogrešno od nje praviti nešto što bi u nama proizvodilo predstave, ali bi bilo drugačije prirode od njih. Za nas je materija skup „slika". A pod „slikom" podrazumevamo izvesno postojanje koje je više od onoga što idealista naziva predstavom, ali manje od onoga što realista naziva stvari - postojanje smešteno na pola puta između „stvari"i„predstave". Takvo poimanje materije je, sasvim jednostavno, poimanje zdravog razuma. Čoveka kojem su strane filozofske spekulacije silno bismo iznenadili kad bismo mu rekli da predmet koji ima pred sobom, predmet koji vidi i dodiruje, postoji samo u njegovom duhu i za njegov duh, ili čak, još uopštenije, da postoji samo za nekakav duh, kao što je želeo da dokaže Barkli. Naš bi sagovornik uvek držao da predmet postoji nezavisno od svesti koja ga opaža. Ali, s druge strane, silno bismo iznenadili toga sagovornika kad bismo mu rekli da je taj predmet posve različit od onoga što se u njemu zapaža, da nema ni boju koju oko vidi, ni otpor koji ruka oseća. Za njega su ta boja i taj otpor u predmetu: to nisu stanja našeg duha, to su sastavni elementi jednog postojanja nezavisnog od našeg. Dakle, za zdrav razum, tajpredmet postoji po sebi i, s druge strane, taj je predmet, po sebi, živopisan baš onako kako zapažamo: to je slika, ali slika koja postoji po sebi. Upravo to je značenje reči„slika" u našem prvom poglavlju. Zauzimamo stanovište duha kojem su nepoznate rasprave među filozofima. Taj bi duh prirodno verovao da materija postoji onakva kakvom je on opaža; a poštoje opaža kao sliku, od nje će napraviti sliku po sebi. Jednom rečju, razmatramo materiju pre nego što su idealizam i realizam razdvojili njeno postojanje od njene pojavnosti. Bez sumnje je postalo teško izbeći to razdvajanje otkako su ga filozofi izveli. Ipak, zahtevamo od čitaoca da ga zaboravi. Ako se tokom ovog našeg prvog poglavlja u njegovom duhu pojave prigovori protiv ove ili one naše teze, neka ispita da H se ti prigovori i dalje ne rađaju iz toga što je ponovo zauzeo jedno od ona dva stanovišta iznad kojih ga pozivamo da se izdigne. U filozofijije ostvaren veliki napredak onoga dana kadaje Barkli, suprotno onome što tvrde mechanical philosophers, ustanovio da su sekundarni kvaliteti ma: terije stvarni barem isto onoliko koliko i primarni. On se varao u tome što je smatrao da zbog toga treba preneti materiju u unutrašnjost duha i načiniti od nje čistu ideju. Bez sumnje, Dekart je materiju previše udaljio od nas kad ju je mešao sa geometrijskom ekstenzivnošču. Ali, da bi nam se približila, nije bilo nikakve potrebe da se ide tako daleko i da se ona poistoveti sa našim duhom. Zato što je išao dotle, Barkli je shvatio kako nije kadar da objasni uspeh fizike i kako je primoran da matematički poredak univerzuma smatra čistom slučajnošču, iako je Dekart od matematičkih odnosa među fenomenima napravio samu suštinu fenomena. Stoga je kantovska kritika postala nužna, da bi se obrazložio taj matematički poredak i da bi se obezbedio čvrst temelj naše fizike - što je ona, uostalom, uspela tek kad je ograničila domašaj naših čula i našega razuma. Kantovska kritika, barem s tim u vezi, ne bi bila nužna, Ijudski duh, barem u tom smeru, ne bi bio naveden da ograniči sopstveni domašaj, metafizika ne bi bila žrtvovana fizici, da je odlučeno da se materija ostavi na pola puta između tačke do koje ju je gurao Dekart i tačke ka kojoj ju je vukao Barkli, to jest, sve u svemu, tamo gde je zdrav razum vidi. Tu čemo i mi pokušati da je vidimo. U našem prvom poglavlju definiše se taj način posmatranja materije; u našem četvrtom poglavlju iz toga se izvlače posledice. Ali, kao što smo na početku najavili, mi obrađujemo pitanje materije samo u onoj meri u kojoj se ona tiče problema kojima se bavimo u drugom i trečem poglavlju ove knjige, samog onog problema koji je predmet ove studije: problema odnosa duha i tela. Ovaj odnos, iako se o njemu neprestano govorilo kroz istoriju filozofije, zapravo je bio prilično malo izučavan. Naslov: Materija i pamćenje - ogled o odnosu tela i duha Izdavač: Krug commerce Strana: 273 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-86525-52-9

Nekorišćeni primerak, još nerasečen tabak 1935 Retko u ponudi Mihailo Pupin Slavko Bokšan Izdavač: Srpska manastirska štamparija, Sremski Karlovci 1935; Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i počasni konzul Srbije u SAD.[a] Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor).[1][2] Mihajlo Pupin Mihajlo Pupin.jpg Mihajlo Pupin, oko 1890. godine Puno ime Mihajlo Idvorski Pupin Rođenje 9. oktobar 1854. Idvor, kod Kovačice, Austrijsko carstvo Smrt 12. mart 1935. (80 god.) Njujork, SAD Polje matematika, fizika Škola Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science, Columbia College Humboltov univerzitet u Berlinu Univerzitet u Kembridžu Poznat po Pupinov kalem Potpis Pupin signature.png Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Biografija Uredi Majka Olimpijada (levo) Grob Mihajla Pupina u Njujorku Mihajlo Idvorski Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada.[3] Deda po ocu mu se zvao Arsenije, a Pupini su u Idvori zabeleženi od sredine 18. veka.[4] Po odlasku u Ameriku, dodao je prezime „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara, od toga su ostale tri sestre: Persida, Ljubica i Hristina.[5] Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi barem od prve polovine 18. veka. Pupini nose tipično slovensku/srpsku Haplogrupu I2.[6] Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Varvaru.[7] U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća. Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu: „ Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.[8] ” Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu.[9] Postoji inicijativa da njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju.[5] Obrazovanje Uredi Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, a potom u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. U gimnaziji nastavlja druženje sa Orlovaćaninom Urošem Predićem, započeto u Crepaji.[10] Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja. Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872, odlazi u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda. Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku. „ Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.[11] ” Studije u Americi i doktorat Uredi Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Ujedinjeno Kraljevstvo (1883—1885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike. Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu: `Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.[12] Akademska karijera i naučno-istraživački rad Uredi Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar. Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. godine. Kao rezultat toga, Pupin je izumeo električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinovi kalemovi Uredi Prenos signala pomoću pupinovih kalemova Pupinovi kalemovi u PTT muzeju u Beogradu Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. „ Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost.[13] ” Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.[14] Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum. Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899., razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Istraživanja tokom Prvog svetskog rata Uredi Prvi sastanak Nacionalnog savetodavnog komiteta za vazduhoplovstvo 1915. (Pupin sedi prvi zdesna) Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.[15] Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS Uredi Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS. „ Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.[11] ” Pismo Mihajla Pupina poslanstvu Kraljevstva SHS 1920. Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome trebalo da pripadne Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja. U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom. Spisak patenata Uredi Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja[16] i 34 patenta.[17] Patenti objavljeni u Americi[18][19] Broj patenta Naziv patenta Engleski naziv Datum objavljivanja 519.346 Aparat za telegrafske i telefonske prenose Apparatus for telegraphic or telephonic transmission 8. maj 1894. 519.347 Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems 8. maj 1894. 640.515 Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja Art of distributing electrical energy by alternating currents 2. januar 1900. 640.516 Električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola Electrical transmission by resonance circuits 2. januar 1900. 652.230 Tehnika smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 652.231 Metod smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 697.660 Mašina za namotavanje Winding-machine 15. april 1902. 707.007 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 707.008 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 713.044 Proizvođenje asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process 4. novembar 1902. 768.301 Bežično prenošenje električnih signala Wireless electrical signalling 23. avgust 1904. 761.995 Aparat za smanjenje slabljenja električnih talasa Apparatus for reducing attenuation of electric waves 7. jun 1904. 1.334.165 Prenošenje električnih talasa Electric wave transmission 16. mart 1920. 1.336.378 Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom Antenna with distributed positive resistance 6. april 1920. 1.388.877 Zvučni generator Sound generator 3. decembar 1921. 1.388.441 Višestruka antena za prenošenje električnih talasa Multiple antenna for electrical wave transmission 23. decembar 1921. 1.415.845 Selektivna impedancija koja se suprotstavlja primljenim električnim oscilacijama Selective opposing impedance to received electrical oscillation 9. maj 1922. 1.416.061 Radio-prijemni sistem visoke selektivnosti Radio receiving system having high selectivity 10. maj 1922. 1.456.909 Talasni provodnik Wave conductor 29. maj 1922. 1.452.833 Aparat za selektivno pojačavanje Selective amplifying apparatus 23. april 1923. 1.446.769 Aperiodični pilotni provodnik Aperiodic pilot conductor 23. februar 1923. 1.488.514 Selektivni aparat za pojačavanje Selective amplifying apparatus 1. april 1923. 1.494.803 Električno podešavanje Electrical tuning 29. maj 1923. 1.503.875 Radiofonski prijemnik Tone producing radio receiver 29. april 1923. Književna delatnost Uredi Portret Mihajla Pupina, rad Uroša Predića, deo umetničke zbirke Matice srpske Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923. godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve: Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (engl. The New Reformation : from physical to spiritual realities; 1927) Romansa o mašini (engl. Romance of the Machine; 1930) Ostali radovi koje je samostalno objavio: Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902) Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918) Zadužbine Mihajla Pupina Uredi Narodni dom Mihajla I. Pupina - Pupinova zadužbina u Idvoru Rodna kuća Mihajla Pupina u Idvoru Pupin je 1914. godine oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u Staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin. U Idvoru je od sopstvenih sredstava podigao Narodni dom Mihajlo I. Pupin, sa željom da objekat dobije funkciju narodnog univerziteta, odnosno da bude baštovanska i voćarska škola, što se do danas nije ostvarilo. Danas se u Idvoru nalazi Memorijalni kompleks, osnovan u spomen na rad i zaslugeovog velikog srpskog naučnika, pronalazača, profesora i dobrotvora.[20] Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini. Fond Mihajla Pupina u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, finansirao je izradu i štampanje prvih savremenih naučnih monografija o srpskim srednjovekovnim manastirima, poput Studenice i Manasije.[21] Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru. Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.[22] U Americi je 1909. godine osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez Sjedinjenih Srba - Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa.[23] Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (engl. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926). Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (engl. Serbian National Defense) koju je predvodio i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom.[24] Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata. Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad. Profesor Pupin je sam finansirao štampanje jedne srpske patriotske knjige o Prvom svetskom ratu, delo Milana Toplice. Prihod od prodaje te knjige, bio je namenjen `Društvu za pomaganje Srba begunaca i proteranih iz Austrougarske monarhije`.[25] Kolekcija od 12 vrednih slika poklonjenih od strane Pupina Narodnom muzeju u Beogradu danas čini Legat Mihajlo Pupin.[26][27] Bogati profesor Pupin je oko 1915. godine napisao svoj testament, u kojem je odredio da budu pomognute mnoge srpske nacionalne, obrazovne i kulturne ustanove. Nakon njegove smrti, 1935. godine međutim poslednju očevu volju pred američkim sudom je pokušala da ospori njegova kćerka gđa Smit. Umesto namenjenih 50.000 dolara, obaranjem očevog testamenta ona bi dobila čak milion dolara. Kćerka je imala šanse po američkim zakonima, jer da bi testament bio valjan moraju postojati dva istovetna primerka. Problem je nastao zbog nedostatka još jednog istovetnom primerka testamenta.[28] Ubrzo posle njegove smrti ćerka Varvara je prodala njegovu zaostavštinu na aukciji.[29] Počasti Uredi Spomenik Mihajlu Pupinu u Novom Sadu Spomenik Mihajlu Pupinu u Idvoru Mihajlo Pupin je bio: Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925—1926. Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke Predsednik Njujorške akademije nauka Član Francuske akademije nauka Član Srpske kraljevske akademije Titule Uredi Doktor nauka, Univerzitet Kolumbija (1904) Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915) Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924) Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925) Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925) Doktor nauka Union Koledž (1925) Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926) Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926) Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926) Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927) Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927) Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928) Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929) Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929) Bio je počasni građanin Zrenjanina od 1921. godine.[30], i Bleda, koji je njegovom zaslugom pripao Kraljevini SHS[31] Medalje Uredi Bista Mihajla Pupina koja se nalazi u holu Univerziteta Kolumbija. Bista Mihajla Pupina u pročelju iznad ulaza u Narodni dom, rad Ivana Meštrovića Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902. Herbertova nagrada Francuske akademije 1916. Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919. Počasna medalja američkog Radio instituta 1924. Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924. Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928. Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929. Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929. Medalja Džona Frica[32] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931. U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin. Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom,[33] kao i jedna mala planeta koja je otkrivena 2001. godine.[34] Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime.[35] Godine 1927, na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade. Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija.[36] Posebno priznanje Uredi Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja. U Americi je 1958. godine ustanovljena Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).[37][38][39] Mihajlo