Zbirka zadataka iz matematike sa rešenjima za 5, 6, 7 i 8. razred osnovne škole autori: Jevremović, Vuković, Čuković izdavačka kuća: Dečje novine Cena je po komadu Zbog velikog broja udžbenika koje posedujem (preko 10.000 kom.) nisam u mogućnosti da nabrojim baš sve nazive i izdavače, pa vas molim da me kontaktirate telefonom Tagovi: knjige, polovni, udzbenici, gimnazija, osnovna, srednja, skola, prijemni, ispit, srpski, matematika, istorija, biologija, geografija, hemija, fizika.

Ozvučavanje, Mikrofoni, Toplotna i zvučna izolacija, Acoustic Noise Measurements, Zaštita od požara ... Retke, antikvarne knjige, odlično očuvane. 1. H. Kurtović, Ozvučavanje, 1975, 246 strana; 2. T. Jelaković, Mikrofoni, 1969, 206 st; 3. T. Jelaković, Magnetsko snimanje zvuka, 1968, 167 st; 4. R. Thom, Tehnika snimanja zvuka, prevod s engleskog, 1985, 234 st; 5. K. Lukić, Tonska tehnika, 1986, 292 st; 6. R. Ivić, Zaštita od požara pri projektovanju i izvođenju zgrada, 1969; 292 st; 7. G. Anfilov, Fizika i muzika, prevod s ruskog, 1966, 166 st; 8. D. Lochner, W. Ploss, Toplotna i zvučna izolacija, prevod s nemačkog, 1984, 158 st; 9. J.T. Broch, Acoustic Noise Measurements, 1971, 203 pages; 10. R.B. Randall, B. Tech, Frequency Analysis, 1987, 344 pp; 11. J.R. Hasaal, K. Zaveri, Application of B&K Equipment to Acoustic Noise Measurements, 1978, 280 pp. Isporuka pouzećem: 1000 din. po naslovu + 300 pakovanje i poštarina.Za dve knjige: 2300 din, sa poštarinom. U Beogradu je moguće lično preuzimanje knjiga, bez pakovanja i troškova poštarine. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com https://akustikastudijazvucnaizolacija.blogspot.com https://bitlsizauvek.blogspot.com http://www.blazoguzina.yolasite.com Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books

Prodajem knjige za 8 razred. Biologija -Logos nova 600 polovna 200din, gramatika Logos 150din, informatika i računarstvo Zavod za udzbenike Beograd 200 din, tehničko i informatičko obrazovanje Klet 300 i udzbenik 200din. Muzička kultura Klet komplet 3 diska i udzbenik 200 din hemija Logos 250din, geografija nova Zavod za udzbenike Beograd 250din, fizika Klet 250din, matematika Krug Beograd 200 matematika zbirka Krug Beograd300 din, čitankaUmetnost reči Logos 200din, mozaik proslosti 200 din BIGZ, radna sveka za srpski jezik Logos 250din, matematika zbirka za učenike 5, 6, 7, i 8 tir. Venclovic Novi Sad 2013, 500 din.

Dobro očuvano , 6.7 Kg - poštarina kao paket pošte 1. Luis Bromfild - Gorki Lotos 425 grama 2. Luis Bromfild - Gospođa Parkinson - 525 grama 3. Luis Bromfild - Zabačena Dolina - 330 grama 4. Luis Bromfild - U Vlasti - 750 grama 5. Tehničar 1 - Mašinski priručnik - 700 grama 6. Nova škola radio-tehnike i elektronike 8 Heinz Richter - 220 grama 7. Emil Zola - Madlena Fera - 150 grama 8. 170 godina Pošte Srbije - 280 grama 9. Osnove informatike i računarstva za 7. razred osnovne - 300 grama 10. Osnove televizijskih prijemnika - 325 grama 11. PLAYBOY Br. 10 2004 godina - 300 grama 12. PLAYBOY Br. 34 2006 godina - 300 grama 13. Priroda i društvo 4, radna sveska Čarolija - Znanje - 175 grama 14. Pouke o jeziku za 4. razred - Eduka- 300 grama 15. Tajne ninđi br. 27 1990 - 75 grama 16. Sky Students book 1 - 300 grama 17. Uprkos zdravom razumu -390 grama 18. žubor reči pouke o jeziku za 3. razred Eduka - 225 grama 19. Tehnika i tehnologija radna sveska za 6. razred Eduka - 350 grama 20. Fizika Zbrika zadataka za 6 razred Klett - 310 grama

Detalji predmeta Stanje Polovno Dobro očuvano , 6.7 Kg - poštarina kao paket pošte 300 dinara 1. Luis Bromfild - Gorki Lotos 425 grama 2. Luis Bromfild - Gospođa Parkinson - 525 grama 3. Luis Bromfild - Zabačena Dolina - 330 grama 4. Luis Bromfild - U Vlasti - 750 grama 5. Tehničar 1 - Mašinski priručnik - 700 grama 6. Nova škola radio-tehnike i elektronike 8 Heinz Richter - 220 grama 7. Emil Zola - Madlena Fera - 150 grama 8. 170 godina Pošte Srbije - 280 grama 9. Osnove informatike i računarstva za 7. razred osnovne - 300 grama 10. Osnove televizijskih prijemnika - 325 grama 11. PLAYBOY Br. 10 2004 godina - 300 grama 12. PLAYBOY Br. 34 2006 godina - 300 grama 13. Priroda i društvo 4, radna sveska Čarolija - Znanje - 175 grama 14. Pouke o jeziku za 4.razred - EDUKA- 300 grama 15. Tajne ninđi br. 27 1990 - 75 grama 16. Sky Students book 1 - 300 grama 17. Uprkos zdravom razumu -390 grama 18. ŽUBOR REČI pouke o jeziku za 3. razred EDUKA - 225 grama 19. Tehnika i tehnologija radna sveska za 6.razred Eduka - 350 grama 20. Fizika Zbrika zadataka za 6 razred Klett - 310 grama stan

DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM 1. Dijalektički princip 2. Heraklitov luk i lira 3. Rat i mir 4. Identitet suprotnosti 5. Zakon protivurečnosti 6. Dijalektika kao razvitak i progres 7. Kvantitet i kvalitet 8. Dve metafizike 9. Dijalektika i metafizika 10. Dijalektika i materijalizam — dve nespojive stvari 11. Svaki materijalizam je „vulgaran” 12. Savremena nauka o materiji i dijamat. Teorija „odraza” i stvar po sebi 13. Problemi savremene fizike. Korpuskularna i dinamička teorija materije 14. Psihofizički problem

Sadržaj: Prvi deo DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM 1. Dijalektički princip 2. Heraklitov luk i lira 3. Rat i mir 4. Identitet suprotnosti 5. Zakon protivurečnosti 6. Dijalektika kao razvitak i progres 7. Kvantitet i kvalitet 8. Dve metafizike 9. Dijalektika i metafizika 10. Dijalektika i materijalizam — dve nespojive stvari 11. Svaki materijalizam je „vulgaran” 12. Savremena nauka o materiji i dijamat. Teorija „odraza” i stvar po sebi 13. Problemi savremene fizike. Korpuskularna i dinamička teorija materije 14. Psihofizički problem

Odlomak: Transezofagealna ehokardiografija (TEE) je poluinvazivna dijagnostička procedura i danas je neophodan deo rutinske ehokardiografije. Uz minimalan rizik, ima prednost pri određenim kliničkim situacijama gde je smanjen kvalitet transtorakalne ehokardiografije (na primer: pacijenti na veštačkoj ventilaciji ili u operacionoj sali) i rutinski kod većine specifičnih kardiovaskularnih struktura i kliničkih pitanja (na primer: obolenja veštačkih valvula, prisustva tromba u aurikuli leve pretkomore, bolesti torakalne aorte...). TEE je danas standardna i neophodna tehnika u kliničkoj praksi. U ovoj publikaciji prikazana je fizika ultrazvuka sa ehokardiografskim metodama, komandama na ultrazvučnom aparatu i transezofagealnoj sondi. Tehnike TEE kao što su monoplejn (u jednoj ravni), biplejn (u dve ravni) i multiplejn (u više ravni posmatranja), prikazane se u pojedinačnim poglavljima ne samo kao hronika evolucije razvoja već kao edukativni pristup lekarima koji počinju da se bave ovom metodom. SADRŽAJ PREDGOVOR vii 1. PRINCIPI ULTRAZVUKAIRAZVOJ DVO - DIMENZIONE EHOKARDIOGRAFIJE 1 2. DOPPLER EHOKARDIOGRAFSKE TEHNIKEITEHNOLOGIJA 15 3. TEHNIKAIVEŠTINA U OPTIMIZACIJITRANSEZOFAGEALNE SLIKE 37 4. DOPPLER EHOKARDIOGRAFIJAIPROCENA HEMODINAMIKE 47 5. TRANSEZOFAGEALNA SONDA 57 6. PRIPREMA IIZVOĐENJE TRANSEZOFAGEALNOG PREGLEDA 77 7. MONOPLEJN TEHNIKA TRANSEZOFAGEALNE EHOKARDIOGRAFIJE 93 8. BIPLEJN TEHNIKA TRANSEZOFAGEALNE EHOKARDIOGRAFIJE 117 9. MULTIPLEJN TEHNIKA TRANSEZOFAGEALNE EHOKARDIOGRAFIJE 127 10. TRO - DIMENZIONA TRANSEZOFAGEALNA EHOKARDIOGRAFIJA 193 11. PREGLED INDIKACIJA ZA TRANSEZOFAGEALNU EHOKARDIOGRAFIJU 207 12. KOMPLIKACIJE TRANSEZOFAGEALNE EHOKARDIOGRAFIJE 239 13. INTRAOPERATIVNA TRANSEZOFAGEALNA EHOKARDIOGRAFIJA 257 INDEKS 285

Detalji predmeta Stanje Polovno Dobro očuvano, omot, tvrd povez, preko 650 str Physical Chemistry of Polymers Hemija polimera ili makromolekulska hemija je multidisciplinarna nauka koja se bavi hemijskom sintezom i hemijskim svojstvima polimera ili makromolekula.[1] IUPAC definiše polimere[2][3] kao pojedinačne molekulske lance i kao domen hemije. Makroskopska svojstva polimernih materijala izučava fizika polimera. Model polipropilena. Deo osnove nilona 6-6. Polimeri se formiraju polimerizacijom monomera. Polimer se hemijski opisuje u vidu njegovog stepena polimerizacije, distribucije molarne mase, taktičnosti, distribucije kopolimera, stepena grananja, po njegovim krajnjim grupama, ukrštenim vezama, kristalnosti i termalnim svojstvima kao što su njegova temperatura staklene tranzicije i temperatura topljenja. Rastvoreni polimeri imaju posebne karakteristike u pogledu rastvorljivosti, viskoziteta i gelacije. Principi i metode koji se koriste u hemiji polimera takođe su primenljivi u širokom spektru drugih hemijskih poddisciplina kao što su organska hemija, analitička hemija i fizička hemija. Mnogi materijali imaju polimerne strukture, od potpuno neorganskih metala i keramike do DNK i drugih bioloških molekula, međutim, polimerna hemija se obično odnosi na kontekst sintetičkih, organskih kompozicija. Sintetički polimeri su sveprisutni u komercijalnim materijalima i proizvodima za svakodnevnu upotrebu, obično se nazivaju plastika i guma, i glavne su komponente kompozitnih materijala. Hemija polimera se takođe može uključiti u šira polja nauke o polimerima ili čak nanotehnologije, a obe se mogu opisati tako da obuhvataju fiziku polimera i polimerno inženjerstvo.[4][5][6][7] Polimeri su jedinjenja velike molekulske mase nastala polimerizacijom monomera. Jednostavni reaktivni molekul iz kojeg su izvedene ponavljajuće strukturne jedinice polimera naziva se monomer. Polimer se može opisati na mnogo načina: njegovom stepenu polimerizacije, raspodeli molarne mase, taktičnosti, raspodeli kopolimera, stepenu grananja, prema krajnjim grupama, ukrštenim vezama, kristaliničnosti i termalnim svojstvima, poput temperature staklastog prelaza i temperature topljenja. Polimeri u rastvoru imaju posebne karakteristike u pogledu rastvorljivosti, viskoznosti i geliranja. Ilustrativno za kvantitativne aspekte hemije polimera, posebna pažnja se posvećuje prosečnim brojevima i prosečnim molekulskim težinama {displaystyle M_{n}}{displaystyle M_{n}} i {displaystyle M_{w}}{displaystyle M_{w}}, respektivno. Poreklo Uredi Nit celuloze sa prikazanim vodonične veze (isprekidane) unutar i između lanaca. Polimeri se prema svom poreklu mogu podeliti na biopolimere i sintetičke polimere. Svaka od ovih klasa jedinjenja može se podeliti u specifičnije kategorije u odnosu na njihovu upotrebu i svojstva. Biopolimeri su strukturni i funkcionalni materijali koji sačinjavaju većinu organskih materija u organizmima. Jedna od glavnih klasa biopolimera su proteini koji su izvedeni iz aminokiselina. Polisaharidi, kao što su celuloza, hitin i skrob, su biopolimeri izvedeni iz šećera. DNK i RNK polinukleinske kiseline su izvedene iz fosforilisanih šećera vezanih za nukleotide koji nose genetske informacije. Sintetički polimeri su strukturni materijali koji se manifestuju u plastici, sintetičkim vlaknima, bojama, građevinskim materijalima, nameštaju, mehaničkim delovima i lepkovima. Sintetički polimeri se mogu podeliti na termoplastične polimere i termoreaktivne plastike. Termoplastični polimeri uključuju polietilen, teflon, polistiren, polipropilen, poliestar, poliuretan, poli (metil metakrilat), polivinilhlorid, najlone i rajon. Termoreaktivna plastika uključuje vulkaniziranu gumu, bakelit, kevlar i poliepoksid. Skoro svi sintetički polimeri potiču od petrohemikalija. Spisak uobičajenih tehnika Uredi Neorganska sinteza polimera Uredi Slobodno-radikalna polimerizacija Jonska polimerizacija Polikondenzacija Poliadicija Koordinaciona polimerizacija Sinteza biopolimera Uredi Proteinska biosinteza Besćelijska proteinska sinteza DNK sinteza Vidi još Uredi Polimer Fizika polimera

Detalji predmeta Stanje Polovno Ђорђе M. Станојевић (Неготин, 7. април 1858 — Париз, 11. децембар 1921) био је српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Биографија Рођен је 7. априла 1858. године у Неготину, где је завршио четири разреда основне школе и четвороразредну нижу гимназију. Више разреде гимназије завршио је у Београду, затим је 1877. уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Тих година је, још као високошколац, писао своје прве стручне радове. Године 1881. дипломирао је на Великој школи у Београду и професор Коста Алковић га је задржао као асистента приправника на Катедри за физику. Исте године боравио је у Паризу на првој међународној изложби о електрицитету. На положају асистента је остао до 1883. године када је положио професорски испит из физике, механике и астрономије. Исте године је постављен за професора физике у Првој београдској гимназији. Током више десетлећа рада, поред питања електрицитета и његове употребне вредности, бавио се и истраживањима из области физике, механике, астрономије, као и новим техничким проналасцима: фотографијом у боји, расхладним уређајима и другим областима. У периоду од 1883. до 1887. године био је, као питомац Министарства војног, на студијама и раду у најпознатијим астрономским и метеоролошким опсерваторијама Европе (Потсдам, Хамбург, Медон, Гринич, Кју, Пулково). Због својих резултата добио је позив од стране Париске опсерваторије да учествује у научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца и то у Петровску где је учествовао у проучавању потпуног помрачења Сунца, а две године касније и у другој научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца и термичког спектра у Сахари. За то времене, и нешто касније, објавио је неколико научних радова из астрофизике у издањима Париске академије наука. То су први научни радови из астрономије уопште код Срба.[1] Често је боравио у европским градовима где је учествовао на скуповима и изложбама из разних области науке и технике, прикупљао знања и искуства која је, одмах потом, покушавао пренети у своју земљу. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења у Београд и тадашњу Србију, крајем осамдесетих година 19. века, уместо до тада преовлађујућег гасног осветљења. То је Београд увело међу прве престонице Европе са потпуно електричним осветљењем. Године 1887. постао је редовни професор физике и механике на Војној академији, а 1893. је постао редовни професор експерименталне физике на Великој школи у Београду. Средином првог десетлећа двадесетог века је постао редовни професор Универзитета у Београду, а 1909. године и декан Филозофског факултета у Београду. Школске 1913/1914. године постављен је на место ректора Београдског универзитета, и на том месту остао све до 1919. године. Био је пријатељ и поштовалац дела Николе Тесле, написао је књигу „Никола Тесла и његова открића“, Београд, 1894. године. Више година је радио на изучавању могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито могућности коришћења водних токова у ту сврху, проучавао је хидроенергетске потенцијале река у Србији. Заслужан је за изградњу првих хидроелектрана у Србији: Ужице на Ђетињи, Вучје на Вучјанци, Ниш на Нишави, Велико Градиште на Пеку, Власотинце на Власини, Ивањица на Моравици и Зајечар на Тимоку. Конструисао је и Београдску термоцентралу, а заслужан је и за прво демонстрирање радија 1908. године у Београду. У својим предавањима на Физичком институту Велике школе, јуна 1901. године, Станојевић је закључио да „...Водопад који највише снаге у себи има, без сумње је водопад Вучјанског потока близу села Вучја“, око 17 километара далеко од Лесковца. На том месту, вода пада у неколико скокова, који нису далеко један од другога и носе разне називе као: Дев Казан, Ђокин Вир, итд., са висине веће од 100 метара. Количина воде износи при малој води око пола кубног метра, те и снага коју тај водопад може да дâ, изнеће око 500 парних коња. По жељи неколико угледних грађана Лесковца, простудирао сам питање о доводу те снаге у Лесковац и нашао да би се оно на сразмерно лак начин могло извести. За прво постројење имало би се узети 500 парних коња подељено на две турбине и динамо машине од по 150 коња. На тај начин би, према потреби, радила само једна турбина, или обе, a у извесним случајевима служиле би једна другој за резерву.“ Умро је 11. децембра 1921. године у Паризу.[2] Занимљивости У Неготину постоји Трг Ђорђа Станојевића, а на Новом Београду од 2005. постоји улица Ђорђа Станојевића. У згради Електродистрибуције у Неготину од 1992. постоји спомен-соба Ђорђа Станојевића.[3] Електропривреда Србије поводом свог дана, 6. октобра, додељује признање „Ђорђе Станојевић“ за допринос у развоју српске електропривреде.[4]

Knjiga o čoveku koji je spoznao neke od najvećih tajni sveta. Ajnštajnova zaostavština seže u samu srž egzaktnih nauka, ali i religije i politike. Njegov život i delo pobuđuju i dalje jednaku pažnju, a ova knjiga nam približava bogat unutrašnji svet jednog genija - od odrastanja, preko činovničkih godina u Zavodu za patente i godine čuda, do Nobelove nagrade kao svetskog priznanja njegove jedinstvenosti. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Ko je bio Ajnštajn? Poglavlje 2: Portret naučnika u mladosti Poglavlje 3: 1905. - godina čuda Poglavlje 4: Precizna mehanika vasione Poglavlje 5: Strela vremena Poglavlje 6: Ajnštajnova najfascinantnija tema Poglavlje 7: I bi svetlost . . . Poglavlje 8: Relativnost pre Ajnštajna Poglavlje 9: Jahanje na zraku svetlosti Poglavlje 10: Satovi, vozovi i automobili: istraživanje prostora i vremena Poglavlje 11: Jednačina Poglavlje 12: Ajnštajnova druga teorija relativnosti Poglavlje 13: Crne rupe nisu tako crne Poglavlje 14: Da li je Ajnštajn bio u pravu? Poglavlje 15: Atomi pre Ajnštajna Poglavlje 16: Kvantni skok: Bog se igra Poglavlje 17: Ajnštajn i atomska bomba Poglavlje 18: Ajnštajnov najveći promašaj Poglavlje 19: Ipak nije bio promašaj . . . Poglavlje 20: Deset Ajnštajnovih religijskih i filozofskih uverenja Poglavlje 21: Deset žena koje su uticale na Ajnštajna Dodatak A: Rečnik Dodatak B: Hronologija Ajnštajnovog života i rada Indeks O autoru Carlos I. Calle je doktor fizike, osnivač i predsednik Laboratorije za elektrostatiku i fiziku površina. Radi kao stariji naučni istraživač u Nasi, u centru Kenedi na Floridi. Autor je opšteobrazovne knjige o fizici Superstrings and Other Things: A Guide to Physics i brojnih članaka o nuklearnoj fizici, relativnosti, elektrostatici čestica, i sastavu zemljišta na Marsu i Mesecu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Queues and Inventories - a study of their basic stochastic processes, Prabhu tags stohastičko integriranje, stohastička integracija, modelovanje, modeli, stohastički proces stohastički proces (grč. στοχαστιϰός: koji pogađa), proces koji u sebi sadržava elemente neuređenosti ili slučajnosti, matematička apstrakcija stvarnoga procesa opisana zakonima teorije vjerojatnosti i statističke fizike s pomoću množine slučajnih varijabli definiranih na istome prostoru vjerojatnosti i indeksiranih određenim podskupom realnih brojeva. Na stvaranje teorije stohastičkih procesa utjecalo je otkriće Brownova gibanja, a potom primjena teorije vjerojatnosti na procese razmnožavanja u biologiji, problemi smetnji u elektrotehnici, promjene na tržištu dionica u ekonomiji itd. Za razvoj teorije značajni su matematičari Andrej Andrejevič Markov, Andrej Nikolajevič Kolmogorov, Harald Cramér i dr. Stohastički proces Računarski simulirana realizacija procesa Vinerovog ili Braunovog kretanja na površini sfere. Vinerov proces se smatra našire proučavanim i centralnim stohastičkim procesom u teoriji verovatnoće.[1][2][2][3] U teoriji verovatnoće i srodnim poljima, stohastički ili slučajni proces je matematički objekat koji je obično definisan kao familija slučajnih promenljivih. Istorijski, randomne promenljive su bile povezane ili indeksirane nizom brojeva, koji se obično posmatraju kao tačke u vremenu, dajući interpretaciju stohastičkog procesa koji predstavlja numeričke vrednosti nekog sistema koji se slučajno menja tokom vremena, kao što je rast bakterijske populacije, fluktuiranje električne struje zbog toplotnog šuma, ili kretanje molekula gasa.[1][4][5][6] Stohastički procesi nalaze široku primenu u matematičkim modelima sistema i fenomena koji nasumično variraju. Oni se primenjuju u mnogim disciplinama uključujući nauke kao što su biologija,[7] hemija,[8] ekologija,[9] neuronauka,[10] i fizika[11] kao i u tehnološkim i inženjerskim poljima kao štu su obrada snimaka, obrada signala,[12] teorija informacije,[13] informatika,[14] kriptografija[15] and telekomunikacije.[16] Osim toga, naizgled nasumične promene na finansijskim tržištima su motivisale ekstenzivnu upotrebu stohastičkih procesa u finansijama.[17][18][19] Primena i studiranje fenomena su inspirisali predloge za nove stohastičke procese. Primeri takvih stohastičkih procesa obuhvataju Vinerov prices ili Braunovo kretanje,[а] koji je Luj Bašel koristio da izučava promene cena na Pariskoj berzi,[22] i Puasonov proces koji je koristio A. K. Erlang da studira broj telefonskih poziva koji se javlja u izvesnim vremenskim periodima.[23] Ova dva stohastička procesa se smatraju najvažnijim i centralnim u teoriji stohastičkih procesa,[1][4][24] i otkriveni su nezavisno, više puta, pre i posle Bašela i Erlanga, u različitim okruženjima i zemljama.[22][25] Termin slučajna funkcija se isto tako koristi za označavanje stohastičkog ili slučajnog procesa,[26][27] zato što se stohastički proces može interpretirati i kao slučajni element u funkcijskom prostoru.[28][29] Termini stohastički proces i slučajni proces se sinonimno koriste, često bez specifičnog matematičkog prostora za set koji indeksira slučajne varijable.[28][30] Ova dva termina se isto tako koriste kad su randomne promenljive indeksirane celim brojevima ili intervalima realne linije.[5][30] Ako su randomne promenljive indeksirane Kartezijanskom ravni ili nekim od Euklidovih prostora viših dimenzija, onda se kolekcija randomnih promenljivih obično naziva randomno polje.[5][31] Vrednosti stohastičkih procesa nisu uvek brojevi i mogu da budu vektori ili drugi matematički objekti.[5][29] Na osnovu njihovih matematičkih svojstava, stohastički procesi se mogu podeliti u različite kategorije, koje uključuju slučajne šetnje,[32] martingale,[33] Markove procese,[34] Levijeve procese,[35] Gausovske procese,[36] randomna polja,[37] obnovljive procese, i procese grananja.[38] Izučavanje stohastičkih procesa koristi matematičko znanje i tehnike iz oblasti verovatnoće, infinitezimalnog računa, linearne algebre, teorije skupova, i topologije[39][40][41] kao i grane matematičke analize kao što su realna analiza, teorija mera, Furijeva analiza, i funkcionalna analiza.[42][43][44] Teorija stohastičkih procesa se smatra važnim doprinosm matematici[45] i ona je i dalje aktivna tema istraživanja u pogledu teorije i primene.[46][47][48] Садржај 1 Napomene 2 Reference 3 Literatura 4 Spoljašnje veze Napomene Termin Braunovo kretanje se može odnositi na fizički proces, takođe poznat kao Brownian pomeranje, i stohastički proces koji je matematički objekat, ali da bi se izbegla zabuna ovaj članak koristi termine proces Braunovog kretanja ili Vinerov proces za kasniji pojam što je po stilu slično sa na primer, Gihman i Skorohodovoj[20] ili Rosenblatovoj upotrebi termina.[21] Reference Doob, Joseph L. processes (1990). Stochastipoic. Wiley. стр. 46 and 47. L. C. G. Rogers; David Williams (2000). Diffusions, Markov Processes, and Martingales: Volume 1, Foundations. Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 978-1-107-71749-7. J. Michael Steele (6. 12. 2012). Stochastic Calculus and Financial Applications. Springer Science & Business Media. стр. 29. ISBN 978-1-4684-9305-4. Parzen, Emanuel (17. 6. 2015). Stochastic Processes. Courier Dover Publications. стр. 7 and 8. ISBN 978-0-486-79688-8. Iosif Ilyich Gikhman; Anatoly Vladimirovich Skorokhod (1969). Introduction to the Theory of Random Processes. Courier Corporation. стр. 1. ISBN 978-0-486-69387-3. Gagniuc, Paul A. (2017). Markov Chains: From Theory to Implementation and Experimentation. USA, NJ: John Wiley & Sons. стр. 1—235. ISBN 978-1-119-38755-8. Bressloff, Paul C. Processes in Cell Biology (2014). Stochastic. Springer. ISBN 978-3-319-08488-6. N.G. Van Kampen (30. 8. 2011). Stochastic Processes in Physics and Chemistry. Elsevier. ISBN 978-0-08-047536-3. Lande, Russell; Steinar Engen; Bernt-Erik Sæther (2003). Stochastic Population Dynamics in Ecology and Conservation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852525-7. Laing, Carlo; Gabriel J Lord (2010). Stochastic Methods in Neuroscience. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-923507-0. Paul, Wolfgang; Jörg Baschnagel (11. 7. 2013). Stochastic Processes: From Physics to Finance. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-319-00327-6. Dougherty, Edward R. processes for image and signal processing (1999). Random. SPIE Optical Engineering Press. ISBN 978-0-8194-2513-3. Cover, Thomas M. A. Thomas; Joy (28. 11. 2012). Elements of Information Theory. John Wiley & Sons. стр. 71. ISBN 978-1-118-58577-1. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2020. Приступљено 22. 05. 2019. Baron, Michael (15. 9. 2015). Probability and Statistics for Computer Scientists, Second Edition. CRC Press. стр. 131. ISBN 978-1-4987-6060-7. Katz, Jonathan; Yehuda Lindell (31. 8. 2007). Introduction to Modern Cryptography: Principles and Protocols. CRC Press. стр. 26. ISBN 978-1-58488-586-3. Baccelli, François; Bartlomiej Blaszczyszyn (2009). Stochastic Geometry and Wireless Networks. Now Publishers Inc. ISBN 978-1-60198-264-3. J. Michael Steele (2001). Stochastic Calculus and Financial Applications. Springer Science & Business Media. ISBN 978-0-387-95016-7. Musiela, Marek; Marek Rutkowski (21. 1. 2006). Martingale Methods in Financial Modelling. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-26653-2. Shreve, Steven E. Calculus for Finance II: Continuous-Time Models (3. 6. 2004). Stochastic. Springer Science & Business Media. ISBN 978-0-387-40101-0. Iosif Ilyich Gikhman; Anatoly Vladimirovich Skorokhod (1969). Introduction to the Theory of Random Processes. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-69387-3. Rosenblatt, Murray (1962). Random Processes. Oxford University Press. Jarrow, Robert; Protter, Philip (2004). „A short history of stochastic integration and mathematical finance: the early years, 1880–1970”. A Festschrift for Herman Rubin. Institute of Mathematical Statistics Lecture Notes - Monograph Series. стр. 75—80. CiteSeerX 10.1.1.114.632 Слободан приступ. ISBN 978-0-940600-61-4. ISSN 0749-2170. doi:10.1214/lnms/1196285381. Stirzaker, David (2000). „Advice to Hedgehogs, or, Constants Can Vary”. The Mathematical Gazette. 84 (500): 197—210. ISSN 0025-5572. JSTOR 3621649. doi:10.2307/3621649. Snyder, Donald L. I. Miller; Michael (6. 12. 2012). Random Point Processes in Time and Space. Springer Science & Business Media. стр. 32. ISBN 978-1-4612-3166-0. Guttorp, Peter; Thorarinsdottir, Thordis L. (2012). „What Happened to Discrete Chaos, the Quenouille Process, and the Sharp Markov Property? Some History of Stochastic Point Processes”. International Statistical Review. 80 (2): 253—268. ISSN 0306-7734. doi:10.1111/j.1751-5823.2012.00181.x. Gusak, Dmytro; Alexander Kukush; Alexey Kulik; Yuliya Mishura; Andrey Pilipenko (10. 7. 2010). Theory of Stochastic Processes: With Applications to Financial Mathematics and Risk Theory. Springer Science & Business Media. стр. 21. ISBN 978-0-387-87862-1. Skorokhod, Valeriy (5. 12. 2005). Basic Principles and Applications of Probability Theory. Springer Science & Business Media. стр. 42. ISBN 978-3-540-26312-8. Kallenberg, Olav (8. 1. 2002). Foundations of Modern Probability. Springer Science & Business Media. стр. 24—25. ISBN 978-0-387-95313-7. Lamperti, John (1977). Stochastic processes: a survey of the mathematical theory. Springer-Verlag. стр. 1—2. ISBN 978-3-540-90275-1. Chaumont, Loïc; Marc Yor (19. 7. 2012). Exercises in Probability: A Guided Tour from Measure Theory to Random Processes, Via Conditioning. Cambridge University Press. стр. 175. ISBN 978-1-107-60655-5. Adler, Robert J. E. Taylor; Jonathan (29. 1. 2009). Random Fields and Geometry. Springer Science & Business Media. стр. 7—8. ISBN 978-0-387-48116-6. Lawler, Gregory F. Limic; Vlada (24. 6. 2010). Random Walk: A Modern Introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48876-1. Williams, David (14. 2. 1991). Probability with Martingales. Cambridge

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak ENCIKLOPEDIJA `USPON ČOVEKA` Dr Jacob Bronowski `THE ASCENT OF MAN` - Dr Bronowski KNJIGA JE OČUVANA KAO DA JE POTPUNO NOVA IMA POSVETU KNJIGA JE NA ENGLESKOM JEZIKU TVRDI POVEZ 450 strana IMA DOSTA SLIKA KOJE PRATE TEMU SPEKTAKULARNI NACIONALNI BESTSELLER I TELEVIZIJSKA SERIJA KOJA JE IMALA PREKO VIŠE OD DVA MILIONA GLEDALACA NEDELJNO Klasična istorija čovečanstva Dr. Bronowskog. Revolucionarna knjiga dr Jaka Bronovskog `Uspon čoveka` prati razvoj ljudskog društva kroz svoje razumevanje nauke. Prvobitno objavljen 1973. godine, smatra se jednom od prvih dela `popularne nauke`, osvetljavajući istorijski i društveni kontekst naučnog razvoja za generaciju čitalaca. U svom veoma pristupačnom stilu, Dr. Bronowski govori o ljudskom pronalasku od alata za kremu do geometrije, poljoprivrede do genetike i od alkimije do teorije relativiteta, pokazujući kako su svi oni izrazi naše sposobnosti da razumijemo i kontrolišemo prirodu. Uspon čoveka inspiriše, utiče i informiše kao duboko kao i uvek. 1. Niža od anđela - evolucija ljudi od protona do savremenog oblika pre 400.000 godina. 1.1. Knjiga 1 Jakova Bronovskog epskog pregleda našeg porasta od majmuna i razvoja civilizacije. (od maja 1973) 1.2. 1.3. `Čovekova mašta, njegov razlog, njegova emocionalna suptilnost i žilavost, omogućavaju mu da ne prihvata životnu sredinu, već da ga menja. I ta serija pronalazaka, pomoću kojih je čovek od starosti do godine preuredio svoje okruženje, je drugačiji evolucije - ne biološke, već kulturne evolucije. Ja to zovem briljantnim serijama kulturnih vrhova `Uspon čoveka`. ` 1.4. 1.5. Dr. Jacob Bronowski otvara program u Velikoj dolini Rifta Istočne Afrike i prati evoluciju velikih poklona čoveka - predviđanja i mašte. Prati čoveka iz Afrike kroz pustinju i ledeno doba. 1.6. Poglavlja 1. Shaper of Landscape 2. Dolina Rifta 3.Australopithecus 4. Fizički pokloni 5. Predursori čoveka 6. Lovac 7. Ledeno doba 8 Pećina Art 2. Žetva godišnjih doba - rana ljudska migracija, poljoprivreda i prva naselja, i rat. 3. Zrno u kamenu - Alati i razvoj arhitekture i skulpture. 4. Skrivena struktura - vatra, metali i alkimija. 5. Muzika sfere - Jezik brojeva i matematike. 6. Zvezdani glasnik - Galilejev univerzum - i implikacije njegovog suđenja na prelazak na `sjevernu` nauku. 7. Majestic Clockwork - Istražuje Njutn i Ajnštajnov zakon. 8. Drive for Power - industrijska revolucija i uticaj na svakodnevni život. 9. Ladder of Creation - Darwin i Wallaceove ideje o poreklu vrsta. 10. Svet u svijetu - Priča o periodičnoj tabeli - i o atomu. 11. Znanje ili sigurnost - fizika i sukob u potrazi za apsolutnim i nesavršenim znanjem i sumnjičavost naučnika koji ostvaruju strašan ishod sukoba. Auschwitz. Hirošima i Nagasaki. 12. Generacija po generaciji - Radosti života, pola i genetike - i mračne strane kloniranja. 13. Dugo detinjstvo - Bronowskiov razgovor o posvećenosti čovečanstva. Naslov se upućuje na Spuštanje čoveka (1871), druga knjiga Darwina o evoluciji. Tokom epizoda 13 serije, Bronowski je putovao po svijetu kako bi pratio razvoj ljudskog društva kroz svoje razumijevanje nauke. Specijalno je naručeno da dopunjuje Kenneth Clark`s Civilization (1969), u kojem Clark tvrdi da se umjetnost odražava i da su ga glavne pokretačke snage informisale o kulturnoj evoluciji. Bronowski je u svojoj knjizi iz 1951. godine napisao The Commonsense of Science: `To je bila jedna od najnestruktivnijih savremenih predrasuda da su umetnost i nauka različiti i na neki način nespojivi interesi`. Obe serije su naručili David Attenborough, tada kontroler BBC Two-a, čiji kolega Aubrey Singer je oduševio Attenborough i postavio je prioritet na seriju umjetnina s obzirom na njegovu pozadinu nauke. [1] Serija od 13 dijelova snimljena je na 16 mm filmu. Izvršni producent bio je Adrian Malone, a filmski režiseri bili su Dick Gilling, Mick Jackson, David Kennard i David Paterson. Citat su pročitali glumci Roj Dotrice i Joss Ackland. Seriju muzike su Dudley Simpson sa Brian Hodgson i BBC Radiophonic Workshop. Dodatna muzika uključuje, između ostalog, muziku Pink Floyd i The Moody Blues. Osim Bronowskog, jedini drugi ljudi koji se pojavljuju su vajar Henri Moore i ostali poljski izlazi iz Auschwitz-a Stefan Borgrajewicz. Malone i Kennard su se kasnije emigrirali u Hollywood, gde su produkovali Carl Sagan Cosmos. Džekson ih je pratio i sada usmerava igrane filmove. Knjiga serije `Uspon čovjeka: Lični pogled` je gotovo transkript od riječi po riječima iz televizijskih epizoda, koji se razlikuje od Bronowskog prvobitne pripovjednosti samo tamo gdje nedostatak slika može učiniti njegovo značenje nejasno. Nekoliko detalja o filmskoj verziji izostavljene su iz knjige, naročito epizoda 11, `Znanje ili sigurnost`.

Odlomak: Napadi na ljudsku dušu su vrsta rata, koji pripada neoružanim oblicima agresije. U toj vrsti rata um i psiha se ugrožavaju remećenjem protoka energija u ljudskom organizmu, te uticajem na moždane funkcije, neurolingvističkim programiranjem, psihosondažom, psihoaerosolima i elektromagnetnim oružjem. U stvari, energijskim uticajem na misli i emocije… Knjiga predstavlja prošireno izdanje knjige Neokortikalni rat 4. SADRŽAJ NA PUTU ISTINE 7 IZLAZAK IZ ISTORIJE 9 NOVE RATNE VEŠTINE 13 ELEKTROMAGNETNO ORUŽJE 41 ZRAČENjE KAO AMBIJENT 63 AEROSOLI I PSIHA 73 PSIHOTRONSKA DEJSTVA 81 MAGIČNOST REČI 87 INFORMACIONI OMOTAČ 103 MISTERIJA ŽIVOTA 121 VEČITO TRAGANjE 131 U SVETU SEKTI 147 OPASNE SEANSE 161 UGROŽAVANjE DECE 169 (ZLO)UPOTREBA SUGESTIVNOSTI 181 KRIZA NAUKE 187 ZAUSTAVLjANjE ZLA 195 SVEDIMENZIONALNA ODBRANA 215 HOD PO IVICI AMBISA 231 PODACI O AUTORU 249 LITERATURA 253 OD ISTOG AUTORA 259 NA PUTU ISTINE Do istine postoji samo jedan za čoveka gotovo nesavladiv put. Da bi se predmet, pojava, događaj ili bilo šta drugo u potpunosti prepoznali, razumeli, i bezuslovno prihvatili, potrebno je prići im onoliko puta koliko različitih puteva do njih vodi, ili ih analitički i sintetički obuhvatiti odjednom sa svih polazišta. Prvi način je uzaludan: bezbroj je puteva, a život je kratak. Drugi način je neophodan, ali ne pripada ljudima, nego Svemogućem. Čoveku je, na kratkoj životnoj stazi, dato da posmatra život u nekoliko od bezbroj dimenzija i da zaključuje i pokuša da shvati šta sve ne zna, odnosno šta kriju nedostupni putevi. O neokortikalnom ratu mogu pisati oni koji su shvatili kakva opasnost preti čovečanstvu, nakon što je odlučeno da se ljudima promeni svest kako se ne bi opirali ostvarivanju njima suprotstavljenih interesa. U ovoj knjizi zabeleženo je tzv. odbrambeno razmišljanje. Budući da je tema veoma kompleksna (interdisciplinarna, intradisciplinarna i transdisciplinarna) poglavlja su prilično samostalna, pa knjiga može da se čita s povremenim odlaganjem. Naime, neokortikalna sfera je predmet istraživanja psihologa (posebno iz oblasti kognitivne psihologije), neurologa, biologa, neurobiologa, genetičara, fiziologa, hemičara, fizičara (posebno iz oblasti kvantne fizike), elektroničara, informatičara, biohemičara, bioinžinjera, geofizičara, sveštenika, oficira i drugih profesija. Kako je reč o ratu, sadržaj koji sledi ne može da bude bez oporosti, niti čitaočev osećaj prijatan i bez strepnje.

Detalji predmeta Stanje Polovno STANJE PREDMETA: Ukupna ocena - solidno očuvana. Korice sa vidljivim znakovima korišćenja. Unutrašnjost jako dobra. OPIS: Fundamentalna knjiga o objektno orijentisanom programiranju na jeziku World Wide Weba – Javi. Obuhvata sve – od osnova sintakse do najnaprednijih mogućnosti Jave (distribuirana obrada, izrada grafičkih okruženja i višenitno programiranje). Čitljiv stil Brusa Ekela i kratki, konkretni primeri razjašnjavanju čak i najzamršenije koncepte. - Samo Java 2! - Namenjeno i početnicima i iskusnim programerima. - Prvo izdanje ove knjige obrađuje Javu 1; možete ga preuzeti sa adrese - Objašnjava programski jezik Java, a ne mehanizme izvršavanja koji zavise od platforme. - Temeljno obrađuje osnove i prikazuje napredne teme. - Preko 300 programa, preko 15000 redova koda. - Izvorni kôd se može preuzeti sa Weba. - Objašnjava principe objektno orijentisanog programiranja i način na koji se oni realizuju u Javi. - Knjiga se redovno ažurira; ažurirane delove teksta možete preuzeti sa Weba. - Više od 15 sati audio zapisa predavanja Brusa Ekela dostupno na Mreži. - Brus Ekel organizuje i seminare. Pogledajte plan seminara na adresi SADRŽAJ: Predgovor Uvod Poglavlje 1: Upoznavanje sa objektima Poglavlje 2: Sve je objekat Poglavlje 3: Kontrolisanje toka programa Poglavlje 4: Inicijalizacija i čišćenje Poglavlje 5: Sakrivanje realizacije Poglavlje 6: Ponovno korišćenje klasa Poglavlje 7: Polimorfizam Poglavlje 8: Interfejsi i unutrašnje klase Poglavlje 9: Čuvanje objekata Poglavlje 10: Obrada grešaka pomoću izuzetaka Poglavlje 11: Javin ulazno-izlazni sistem Poglavlje 12: Prepoznavanje tipa tokom izvršavanja Poglavlje 13: Grafičke aplikacije i apleti Poglavlje 14: Višenitni programi Poglavlje 15: Distribuirana obrada Dodatak A: Prosleđivanje i vraćanje objekata Dodatak B: Javin lokalni interfejs (JNI) Dodatak C: Vodič za programiranje na Javi Dodatak D: Izvori Indeks O AUTORU: Bruce Eckel se profesionalno bavi programiranjem više od 20 godina, a od 1986. godine podučava ljude širom sveta kako da programiraju sa objektima, prvo kao poznati predavač i savetnik za C++, a sada i za Javu. Bio je član Komiteta za standarde jezika C++ s pravom glasa, napisao je pet drugih knjiga o objektno orijentisanom programiranju i preko 150 članaka. Radi i kao kolumnista za razne računarske časopise. Na Konferenciji o razvoju softvera vodio je odseke za jezike C++, Java i Python. Diplomirao je primenjenu fiziku i magistrirao računarstvo. SPECIFIKACIJA: Naslov: Misliti na Javi Izdavač: Mikro knjiga Strana: 800 (cb) Pismo: Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2002 ISBN: 86-7555-174-6 Naslov originala: Thinking in Java, Second Edition Izdavač originala: Prentice Hall NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Knjiga koja će vam pomoći da kreirate hipnotišuće igre sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Detaljna pažnja posvećena je praktičnom projektu upotrebom Unityja, kao i izgradnji FPS igre koja uključuje mnoštvo funkcija. Opisana je arhitektura Unity igre kreiranjem ekspanzivnih svetova, interesantnih efekata renderovanja i drugih funkcija. Pomoću knjige moći ćete da kreirate individualne komponente igre, da upotrebite efikasne tehnike animacije, i da primenite fiziku i koliziju. Istražićete kako da koristite optimalne tehnike za importovanje elemenata igre, kao što su mreže i teksture. Naći ćete savete i trikove za projektovanje nivoa igre, načine animiranja i skriptovanja NPC-a, načine za konfigurisanje i primenu na mobilnim uređajima, način za pripremu za VR razvoj itd. Sadržaj: Tabela sadržaja Uvod 1 Poglavlje 1: Priprema i konfigurisanje elemenata 7 Jasan dizajn 9 Ciljne platforme 10 Ciljana publika 11 Žanr 12 Režim igre 13 Cilj igre 13 Priprema elemenata 14 Mrežice – koristite samo dobru topologiju 14 Mrežice – minimizirajte broj poligona 15 Mrežice – simuliranje detalja reljefa bez geometrije 18 Mrežice – minimiziranje UV šavova 22 Mrežice – eksportovanje kao FBX 24 Mrežice – upotreba metarske skale (metričke) 25 Teksture – nikada ne koristite kompresije bez gubitka 26 Teksture – power 2 veličine 27 Teksture – alfa teksture 29 Importovanje elemenata za igru Dead Keys 30 Importovanje tekstura 31 Importovanje mrežica 38 Importovanje animacija 53 Importovanje audio zapisa 58 Konfigurisanje materijala 60 Rezime 63 Poglavlje 2: Projektovanje i struktura nivoa 65 Podešavanje scene pomoću skyboxa 67 Izgradnja nivoa – modularni skupovi izgradnje 74 Izgradnja nivoa – organizacija i struktura 81 Projektovanje nivoa – saveti i trikovi 84 Cilj i povratne informacije 85 Priča 85 Verodostojnost i pogodnost 86 Atmosfera i estetika 86 Jednostavnost i ponovna upotreba 87 Osvetljenje nivoa – priprema 87 Baked osvetljenje 88 Dinamičko osvetljenje 89 Unapred izračunato globalno osvetljenje 90 Prvi koraci mapiranja svetla 91 Baking lightmape – rezolucija i veličina 94 Baking lightmape – detalji 102 Light Probes 106 Često postavljana pitanja o osvetljenju 114 Mrežica navigacije 124 Occlusion Culling 132 Kreiranje kamere igrača 138 Sistemi čestica 143 Muzika i audio 147 Rezime 154 Poglavlje 3: Kontrole igrača – Pokret 155 Pokret igrača 156 Borba zombija 157 Kreiranje kontrolnih tačaka igrača 158 Animacija kamere 160 Konfigurisanje grafikona animatora 174 Upotreba animacije – kreiranje navigatora 186 Prilagođavanje i menjanje editora MonoDevelop 187 Singleton objekti 193 Komentari 194 Povezivanje sa komponentom navigatora 195 Komentari 196 GUI navigatora 197 Ulazne ose 201 Radna površina 204 Dugme 208 Kodiranje ponašanja dugmeta 215 Komentari 217 Kreiranje smrti igrača 221 Komentari 224 Rezime 225 Poglavlje 4: Kontrole igrača – Kucanje i zdravlje 227 Borba rečima 228 Kreiranje liste reči 229 Upotreba Visual Studio Codea 231 Kreiranje klase WordList 239 Komentari 240 Komentari 241 Podudaranje reči 242 Komentari 244 Objekat Typer 246 Napredak pomoću klase Typer 258 Komentari 267 Zdravlje i povrede 268 Komentari 269 Komentari 276 Povrede i povratne informacije 281 Rezultat igrača 286 Komentari 289 Bonusi i nagrade 290 Komentari 299 Rezime 300 Poglavlje 5: Neprijatelji i veštačka inteligencija 301 Konfigurisanje karaktera zombija 302 Početak upotrebe unapred definisanih zombija 305 Planiranje veštačke inteligencije zombija 307 Komentari 312 Razvijanje strukture stanja 312 Komentari 314 Razvijanje kontrolera animatora NPC 314 Razvijanje Idle stanja 324 Komentari 327 Razvijanje Chase stanja 328 Komentari 330 Razvijanje Attack stanja i drugih 331 Komentari 333 Razvijanje Dead stanja 343 Zombiji i unos teksta 344 Komentari 351 Zombiji i klasa Typer 352 Komentari 353 Komentari 354 Aktiviranje neprijatelja i putanja kamere 362 Upotreba Play režima 370 Rezime 374 Poglavlje 6: Upravljanje projektom i verzijama 375 Upravljanje projektom 375 Istraživanje, projektovanje i procena rada 376 Plan radnog opterećenja 377 Status zadatka 377 Analizra rizika 379 Potrebni resursi i veštine 379 Plan testiranja 379 Primenjeno upravljanje projektom pomoću Trelloa 380 Saradnja sa cloud skladištem 393 Upravljanje verzijama pomoću Gita 395 Početak upotrebe Gita i GitKrakena 398 Paketi i grane 404 Kretanje unapred i unazad pomoću Gita 412 Konfigurisanje Unity-ja za upravljanje verzijama 415 Vraćanje i odbacivanje 418 Grane i grananje 421 Konflikti i rešenja 426 Git i veb 441 Guranje i povlačenje 448 Kloniranje 450 Rezime 451 Poglavlje 7: Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre 453 Serijalizacija podataka 453 Parametri igrača – snimanje podataka 458 Parametri igrača – učitavanje podataka 464 Parametri igrača – INI fajlovi 464 Komentari za iniParser.cs 466 Snimanje podataka – XML fajlovi 470 Komentari 473 Snimanje podataka – JSON fajlovi 487 Komentari 491 Snimanje podataka – binarni fajlovi 496 Komentari 498 Snimanje podataka za igru Dead Keys 502 Komentari 504 Rezime 507 Poglavlje 8: Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo 509 Statistika i performansa 509 Profiler prozor i procena performanse 514 Saveti i trikovi za optimizaciju 520 Znakovni nizovi i upoređivanja 520 Čuvajte se maskiranih funkcija 521 Ispravljanje grešaka 521 Optimizovanje veličine izgradnje 528 Početak razvoja za mobilnu platformu 540 Nastavak razvoja za mobilnu plaformu 549 Izgradnja za Android 555 Izgradnja za VR (Virtual Reality) 561 Rezime 566 Indeks 567

Naučite Unity 5.x, Alan Thorn O knjizi Ako želite korak napred i da, umesto da budete svakodnevni Unity programer, postanete profesionalni programer igara, ne tražite dalje. Ova knjiga je rešenje za kreiranje hipnotišućih igara sa živopisnim karakteristikama i neverovatnim doživljajem igranja. Ova knjiga se detaljno fokusira na praktičan projekat upotrebom Unityja, na izgradnju FPS igre koja uključuje mnoštvo funkcija. Detaljno ćemo opisati arhitekturu Unity igre kreiranjem ekspanzivnih svetova, interesntnih efekata renderovanja i drugih funkcija da bismo igre učinili posebnim. Kreiraćemo individualne komponente igre, upotrebićemo efikasne tehnike animacije i efikasno ćemo primeniti koliziju i fiziku. Istražićemo optimalne tehnike za importovanje elemenata igre, kao što su mreže i teksture, savete i trikove za efikasno projektovanje nivoa igre, načine animiranja i skriptovanja NPC-a, načine za konfigurisanje i primenu na mobilnim uređajima, način za pripremu za VR razvoj, način za primenu kontrolne verzije i tako dalje. Zahvaljujući ovoj knjizi, steći ćete znanje u vezi razvoja u Unityju i samopouzdanje za kreiranje zanimljivih igara. Uvod U ovoj knjizi ćemo najpre da opišemo Unity sa tačke gledišta početnika, a zatim ćemo vam pomoći da stečeno znanje razvijete na određeni način. Konkretno, steći ćete osnovno sveobuhvatno umeće, na osnovu kojeg ćete naučiti Unity tako da kao iskusni, nezavisni programer možete da radite u bilo kom odeljenju i pomoću bilo kojeg seta funkcija unutar Unityja. U sledećem opisu poglavlja prikazan je detaljno ceo raspon funkcija koje ćemo istražiti. Naš osnovni cilj je da vas ova knjiga učini svestranim i potpuno kompetentnim u Unityju i da sposobnim da rešite probleme sa kojima se možete susresti u setu funkcija Unityja. U ovoj knjizi ćemo se koncentrisati, uglavnom, na praktične primere; izgradićemo FP borbenu igru kroz više poglavlja, što će na više načina testirati vašu veštinu kucanja. Šta obuhvata ova knjiga U Poglavlju 1, „Priprema i konfigurisanje elemenata postavke“, govori se o projektu na koji ćemo se fokusirati u knjizi. Specifikovani su saveti i trikovi za optimalno importovanje elemenata, konfigurisanje elemenata i tokove najbolje prakse da bi projekat ostao organizovan. U Poglavlju 2, „Dizajn i struktura nivoa“, opisan je početak projektovanja i izgradnje osnovnog nivoa igre unutar Unityja, pri čemu se istražuju interesantne ideje dizajniranja nivoa. U Poglavlju 3, „Kontrole igrača – pokret“, istražujemo kontrole igrača, odnosno, kako unos korisnika vodi i kontroliše glavnu kameru igre. Poglavlje 4, „Kontrole igrača – kucanje i zdravlje“, fokusirano je na kreiranje borbene mehanike koja uništava neprijatelje; svaki karakter koji može da bude oštećen zahteva zdravlje. U Poglavlju 5, „Neprijatelji i veštačka inteligencija“, opisano je kako se postiže inteligentno i verodostojno ponašanje neprijatelja pomoću AI-ja. Upotrebom AI-ja neprijatelj će se pomerati na nivou, tražeći igrača - napašće ga kada je u njegovom dometu. U Poglavlju 6, „Upravljanje projektom i verzijama“, opisani su načini optimizovanja toka razvoja igre pomoću softvera Version Control. Ovaj softver vodi evidenciju o projektu dok se on pomera kroz sve svoje iteracije. Poglavlje 7, „Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre“, fokusirano je na različite metode snimanja koji su dostupni u Unityju; igračima je omogućeno da snime svoj napredak u igri i da nastave igru na mestu na kojem su prethodno prekinuli svaki put kada započinju novu sesiju igre. U Poglavlju 8, „Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo“, istražena je selekcija povezanih tema. Konkretno, istraženo je kako se poboljšava performansa igara pomoću optimizacije, kako se pripremaju igre za razvoj za mobilne uređaje i kako se treba pripremati generalno za VR razvoj. Šta vam je potrebno za ovu knjigu Da biste studiozno čitali ovu knjigu i izvršili zadatke unutar nje, potrebni su vam Unity 5 softver (koji možete da preuzmete besplatno na adresi https://unity3d.com) i odlučnost da uspete! Koristeći ta dva „alata“, možete da naučite da kreirate odlične igre u Unityju. O autoru Alan Thorn je multidisciplinarni programer igara, autor i predavač (sa iskustvom od 17 godina). On kreira igre za PC desktop, mobilne uređaje i VR. Osnovao je Wax Lyrical Games i kreirao je nagrađivanu igru Baron Wittard: Nemesis of Ragnarok, radeći na njoj kao dizajner, programer i umetnik. Napisao je 23 tehničke knjige o razvoju igara i predstavio je 19 video obuka koje obuhvataju programiranje igara, programiranje u Unityju, 3D modelovanje i animacije. Podučavao je studente o kreiranju igara kao viši predavač na Univerzitetu Teesside, kao vodeći predavač za Uppingham School i kao gostujući predavač za London South Bank University. Trenutno je na čelu odeljenja za Games Design and Development u školi National Film and Television School. Kratak sadržaj Poglavlje 1: Priprema i konfigurisanje elemenata 5 Poglavlje 2: Dizajn i struktura nivoa 63 Poglavlje 3: Kontrole igrača – Pokret 153 Poglavlje 4: Kontrole igrača – Kucanje i zdravlje 225 Poglavlje 5: Neprijatelji i veštačka inteligencija 298 Poglavlje 6: Upravljanje projektom i verzijama 372 Poglavlje 7: Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre 449 Poglavlje 8: Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo 505 Indeks 561 Tabela sadržaja Uvod 1 Poglavlje 1: Priprema i konfigurisanje elemenata 7 Jasan dizajn 9 Ciljne platforme 10 Ciljana publika 11 Žanr 12 Režim igre 13 Cilj igre 13 Priprema elemenata 14 Mrežice – koristite samo dobru topologiju 14 Mrežice – minimizirajte broj poligona 15 Mrežice – simuliranje detalja reljefa bez geometrije 18 Mrežice – minimiziranje UV šavova 22 Mrežice – eksportovanje kao FBX 24 Mrežice – upotreba metarske skale (metričke) 25 Teksture – nikada ne koristite kompresije bez gubitka 26 Teksture – power 2 veličine 27 Teksture – alfa teksture 29 Importovanje elemenata za igru Dead Keys 30 Importovanje tekstura 31 Importovanje mrežica 38 Importovanje animacija 53 Importovanje audio zapisa 58 Konfigurisanje materijala 60 Rezime 63 Poglavlje 2: Projektovanje i struktura nivoa 65 Podešavanje scene pomoću skyboxa 67 Izgradnja nivoa – modularni skupovi izgradnje 74 Izgradnja nivoa – organizacija i struktura 81 Projektovanje nivoa – saveti i trikovi 84 Cilj i povratne informacije 85 Priča 85 Verodostojnost i pogodnost 86 Atmosfera i estetika 86 Jednostavnost i ponovna upotreba 87 Osvetljenje nivoa – priprema 87 Baked osvetljenje 88 Dinamičko osvetljenje 89 Unapred izračunato globalno osvetljenje 90 Prvi koraci mapiranja svetla 91 Baking lightmape – rezolucija i veličina 94 Baking lightmape – detalji 102 Light Probes 106 Često postavljana pitanja o osvetljenju 114 Mrežica navigacije 124 Occlusion Culling 132 Kreiranje kamere igrača 138 Sistemi čestica 143 Muzika i audio 147 Rezime 154 Poglavlje 3: Kontrole igrača – Pokret 155 Pokret igrača 156 Borba zombija 157 Kreiranje kontrolnih tačaka igrača 158 Animacija kamere 160 Konfigurisanje grafikona animatora 174 Upotreba animacije – kreiranje navigatora 186 Prilagođavanje i menjanje editora MonoDevelop 187 Singleton objekti 193 Komentari 194 Povezivanje sa komponentom navigatora 195 Komentari 196 GUI navigatora 197 Ulazne ose 201 Radna površina 204 Dugme 208 Kodiranje ponašanja dugmeta 215 Komentari 217 Kreiranje smrti igrača 221 Komentari 224 Rezime 225 Poglavlje 4: Kontrole igrača – Kucanje i zdravlje 227 Borba rečima 228 Kreiranje liste reči 229 Upotreba Visual Studio Codea 231 Kreiranje klase WordList 239 Komentari 240 Komentari 241 Podudaranje reči 242 Komentari 244 Objekat Typer 246 Napredak pomoću klase Typer 258 Komentari 267 Zdravlje i povrede 268 Komentari 269 Komentari 276 Povrede i povratne informacije 281 Rezultat igrača 286 Komentari 289 Bonusi i nagrade 290 Komentari 299 Rezime 300 Poglavlje 5: Neprijatelji i veštačka inteligencija 301 Konfigurisanje karaktera zombija 302 Početak upotrebe unapred definisanih zombija 305 Planiranje veštačke inteligencije zombija 307 Komentari 312 Razvijanje strukture stanja 312 Komentari 314 Razvijanje kontrolera animatora NPC 314 Razvijanje Idle stanja 324 Komentari 327 Razvijanje Chase stanja 328 Komentari 330 Razvijanje Attack stanja i drugih 331 Komentari 333 Razvijanje Dead stanja 343 Zombiji i unos teksta 344 Komentari 351 Zombiji i klasa Typer 352 Komentari 353 Komentari 354 Aktiviranje neprijatelja i putanja kamere 362 Upotreba Play režima 370 Rezime 374 Poglavlje 6: Upravljanje projektom i verzijama 375 Upravljanje projektom 375 Istraživanje, projektovanje i procena rada 376 Plan radnog opterećenja 377 Status zadatka 377 Analizra rizika 379 Potrebni resursi i veštine 379 Plan testiranja 379 Primenjeno upravljanje projektom pomoću Trelloa 380 Saradnja sa cloud skladištem 393 Upravljanje verzijama pomoću Gita 395 Početak upotrebe Gita i GitKrakena 398 Paketi i grane 404 Kretanje unapred i unazad pomoću Gita 412 Konfigurisanje Unity-ja za upravljanje verzijama 415 Vraćanje i odbacivanje 418 Grane i grananje 421 Konflikti i rešenja 426 Git i veb 441 Guranje i povlačenje 448 Kloniranje 450 Rezime 451 Poglavlje 7: Trajni podaci – učitavanje i snimanje stanja igre 453 Serijalizacija podataka 453 Parametri igrača – snimanje podataka 458 Parametri igrača – učitavanje podataka 464 Parametri igrača – INI fajlovi 464 Komentari za iniParser.cs 466 Snimanje podataka – XML fajlovi 470 Komentari 473 Snimanje podataka – JSON fajlovi 487 Komentari 491 Snimanje podataka – binarni fajlovi 496 Komentari 498 Snimanje podataka za igru Dead Keys 502 Komentari 504 Rezime 507 Poglavlje 8: Performansa, optimizacija, mobilni uređaji i drugo 509 Statistika i performansa 509 Profiler prozor i procena performanse 514 Saveti i trikovi za optimizaciju 520 Znakovni nizovi i upoređivanja 520 Čuvajte se maskiranih funkcija 521 Ispravljanje grešaka 521 Optimizovanje veličine izgradnje 528 Početak razvoja za mobilnu platformu 540 Nastavak razvoja za mobilnu plaformu 549 Izgradnja za Android 555 Izgradnja za VR (Virtual Reality) 561 Rezime 566 Indeks 567 Autor: Alan Thorn Broj strana: 592 ISBN broj: 978-86-7310-515-4 Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kompjuter biblioteka, Beograd

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez, veći format, odlično očuvano, monografija, istorija umetnost, kultura tradicija vircburga Da li ste do sada čuli za grad Vircburg? Verovatno niste, kao što nisu ni domaći vozači autobusa koji na karti napišu ,Vizburg’ ili ,Vuzburg’ pa čak i ,Vuzberg’: pravilno i jedino moguće je reći Vircburg. Elem, šta je to što ovaj grad čini toliko atraktivnim i zanimljivim? Dijamant na Rajni ili Nemačka prestonica vina su nazivi koji svakako izazivaju nečiju pažnju. Vircburg se nalazi u pokrajini Bavarska, tačnije u regiji Donja Franačka i važan je univerzitetski grad. U njemu živi oko 130.000 stanovnika raznoraznih nacija i veroispovesti, tako da ne treba da začudi kada sretnete neku osobu iz mesta za koje mislite da ne postoji ili koje ne možete da nađete na mapi. Geografski položaj nije baš zahvalan: Vircburg je nalazi između dva velika grada (Frankfurt i Nirnberg) i kao takav ne poseduje aerodrom: s obzirom da je putovanje vozom u Nemačkoj skupo, najbolje je do njega doći autobusom ili autom. Urbanistički plan grada je tipičan srednjovekovni: pored reke (Majna) sagrađena je tvrđava Marienberg sa visokim bedemima, sa čijeg vrha se pruža fantastičan pogled na čitav grad. Odmah pored tvrđave se nalazi kapela, a svakako vredi spomenuti još i rezidenciju (Residenz) i baštu u sklopu iste, šta će samo pravi ljubitelji filmova prepoznati po scenama iz ,Četiri musketara’, kao i ,stari most na Majni’ koji je u međuvremenu pretvoren u pešačku zonu, gde se ljudi vikendom tip-top sređeni naslonjeni na kamenu ogradu piju vino. Zanimljiva je svakako činjenica da je velika većina grada uništena u bombardovanju od strane saveznika u Drugom svetskom ratu (slično kao Drezden): da bi se isti scenario izbegao, mnoge od istorijskih građevina su sačuvane prijemom u Unesko – svetsku kulturnu baštinu. Zaštitnik grada je Sveti Kilijan, po čijem imenu je i nazvan narodni festival koji se održava svake godine u julu, gde ljudi iz čitave regije dolaze da se prošetaju u narodnoj nošnji (devojke Dirndl, muški čuvene ,Lederhose’). Vircburg je važan studentski grad: na univerzitet koji ove godine obeležava 400(!) godina postojanja dolaze kako strani, tako i domaći studenti: strani dolaze iz celog sveta najčešće na razmenu (uglavnom jedan semestar) preko Erazmus-programa, dok domaći dolaze zbog nešto lakšeg kriterijuma upisivanja kao i jeftinijeg životnog standarda. U raznim barovima širom grada organizuju se tematske večeri koje za cilj imaju učenje stranih jezika uz razgovor u opuštenoj atmosferi, upravo zbog stranih studenata. Vircburg kao grad ima i fudbalski i košarkaški tim: popularni ,kikersi’ (die Kickers) se trenutno takmiče u trećoj fudbalskoj ligi, dok košarkaši igraju prvi ligu i to prilično uspešno – kako i ne bi, kad je čuveni Dirk Novicki rodom iz Vircburga! S obzirom da se Dirk ove godine penzionisao, gradske vlasti još uvek traže adekvatni način da mu se zahvale za blistavu karijeru. Вирцбург (њем. Würzburg) општина је у њемачкој савезној држави Баварска. Посједује регионалну шифру (AGS) 9663000, NUTS (DE263) и LOCODE (DE WUE) код. Град се налази на реци Мајни. Изнад града се налази тврђава Маријенберг. Стари мост на Мајни из 1473–1543. један је од симбола града. Бивши бискупски дворац, „Вирцбуршка резиденција“, је споменик који припада УНЕСКО-вом културном наслеђу човечанства. Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Становништво 4 Међународна сарадња 4.1 Познати људи рођени у Вирцбургу 5 Галерија слика 6 Референце 7 Спољашње везе Историја 704 : град Вирцбург се помиње по први пут. Хришћанство су у град донели Свети Килијан, Колонат и Тотнан. 742 : бискуп Буркард оснива бискупију у Вирцбургу 1030 : бискуп постаје господар града. Овај догађај се прославља изградњом катедрале 1040-1188. 1402 : оснива се Универзитет 1476 : јерес Ханса Бема 1631 : Шведски краљ Густав II Адолф је освојио Вирцбург 1720-1744 : гради се Бискупска резиденција 1814 : град постаје део Баварске 1817 : Вирцбург постаје главни град Доње Франконије 1895 : Вилхелм Конрад Рендген је открио рендгенске зраке За време Првог светског рата у граду је постојао велики логор за ратне заробљенике 1945 (16. март) Град је тешко бомбардован. За 20 минута погинуло је 5000 људи и више од 80% центра града је уништено 2004 : град је прославио 13 векова постојања Географија Општина се налази на надморској висини од 177 метара. Површина општине износи 87,6 km². Становништво У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 133.501 становника. Просјечна густина становништва износи 1.523 становника/km². Међународна сарадња Мјесто Држава Врста сарадње Од Рочестер САД партнерство 1964. Umea Шведска партнерство 1992. Оцу Јапан партнерство 1979. Данди Уједињено Краљевство партнерство 1962. Кан Француска партнерство 1962. Мванза Танзанија партнерство 1966. Саламанка Шпанија партнерство 1980. Трутнов Чешка партнерство 2008. Бреј Ирска партнерство 1998. Извор[3] Познати људи рођени у Вирцбургу 1220–1230 : Конрад из Вирцбурга, један од Мајстора-певача око 1470 Матијас Гриневалд, сликар, аутор Изенхајмског олтара 1749 : Георг Јозеф Фоглер, композитор и теолог 1796 : Филип Франц фон Зиболд, лекар и природњак 1826 : Карл Гегенбаур, зоолог 1890 : Алфред Јодл, генерал-пуковник, начелник Оперативног одељења Врховне команде Вермахата 1901 : Вернер Хајзенберг, физичар (Нобелова награда за физику 1932) 1975 : Франк Бауман, фудбалер 1978 : Дирк Новицки, кошаркаш Галерија слика Вртови бискупске резиденције Унутрашњост тврђаве Маријенберг Статуа св. Килијана на старом мосту Градска већница Нојминстер Црква св. Марије Капела Референце Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010. Würzburg:Einzige Großstadt Bayerns mit CDU-OB (језик: немачки) Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010. Спољашње везе Портал Њемачка Вирцбург на Викимедијиној остави. Потражите Вирцбург у Викирјечнику, слободном рјечнику. Званични сајт општине (језик: немачки) Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки) Стална конференција градова и општина (језик: немачки) KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки) План насеља на мапи (Mapquest) Универзитет у Вирцбургу пру Баварска Градови и окрузи немачке државе Баварска Немачка Окрузи Ајхах-ФридбергАјхштетАлтетингАмберг-СулцбахАнсбахАугзбургАшафенбургБад КисингенБад Телц-ВолфратсхаузенБамбергБајројтБерхтесгаденер ЛандВајлхајм-ШонгауВајсенбург-ГунценхаузенВирцбургВунсидел им ФихтелгебиргеДахауДегендорфДилинген на ДунавуДинголфинг-ЛандауДунав-РисЕберзбергЕрдингЕрланген ХохштатГармиш-ПартенкирхенГинцбургКамКелхајмКицингенКобургКронахКулмбахЛандсберг на ЛехуЛандсхутЛиндауЛихтенфелсМајна-ШпесартМилтенбергМилдорф на ИнуМинхенМисбахНирнбергер ЛандНојбург-ШробенхаузенНојмаркт ин дер ОберфалцНојштат на Ајшу-Бад ВиндсхајмНојштат на ВалднабуНој УлмОбералгојОсталгојПасауПфафенхофен на ИлмуРегенРегензбургРен-ГрабфелдРозенхајмРотРотал-ИнТиршенројтТраунштајнУнтералгојФирстенфелдбрукФиртФорхајмФрајзингФрејунг-ГрафенауХасбергеХофШвајнфуртШвандорфШтарнбергШтраубинг-Боген Градови АмбергАнсбахАугзбургАшафенбургБамбергБајројтВајденВирцбургЕрлангенИнголштатКауфбојренКемптенКобургЛандсхутМемингенМинхенНирнбергПасауРегензбургРозенхајмФиртХофШвабахШвајнфуртШтраубинг Нормативна контрола Уреди на Википодацима WorldCatVIAF: 145418613LCCN: n80139921GND: 4067037-5BNF: cb11941170c (подаци)NKC: ge170054 Категорије: Градови у НемачкојОпштине у Баварској

U svojoj knjizi SIVI VUK Bekstvo Adolfa Hitlera, dvojica britanskih publicista odbacuju zvaničnu verziju Firerove smrti, po kojoj su on i Eva Braun izvršili samoubistva u bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945. godine. Umesto toga, oni ukazuju na brojne dokaze, koje su prikupljali više od pet godina, o tome da je na kraju Drugog svetskog rata ovaj par pobegao iz Berlina kako bi iznova započeo život u enklavi pod kontrolom nacista u fašističkoj Argentini. Hitler je lagodno i srečno živeo sve do 1962. i čak stekao potomstvo. U podzemnom bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945, pred najezdom pobedonosne sovjetske Crvene armije, Hitlerovi verni saradnici ubili su njihove dvojnike dobrovoljce podoficira Vermahta i jednu glumicu „treće klase"! Tri dana ranije Hitler i Eva su potajno napustili bunker i ukrcali se u avion koji je sleteo u holandski grad Tonder, potom su drugim avionom stigli do Španije i tu se ukrcali u podmornicu koja ih je odvela do obala Argentine. Tamo su stigli upravo u trenucima kada su u Berlinu ubijeni njihovi dvojnici... Knjiga koja je u Velikoj Britaniji odmah postala bestseler nazvana je po pseudonimu vođe Rajha Sivi vuk koji mu je, još 1943, radeći plan za evakuaciju, nadenuo njegov najbliži saradnik - Martin Borman. Borman je osmislio plan „dislokacije" najvišeg nacističkog rukovodstva iz Nemačke u Južnu Ameriku, za slučaj da se ratna sreća okrene protiv Berlina. Američki obaveštajci saučestvovali su u tom bekstvu kako bi zauzvrat došli do nemačke ratne tehnologije i do tvorca nemačkog raketnog programa-Vernera fon Brauna. Fon Braun je nakon propasti Trećeg rajha osnovao američki kosmički program i rukovodio njime I Džerard Vilijams, istoričar i novinar, godinama je radio za britanskeTV stanice Bi-Bi-Si, Rojters i Skaj njuz. Snimajući seriju dokumentaraca u Argentini, na godišnjicu Folklandskog rata naišao je na zanimljivu priču o Adolfu Hitleru. Tamo je upoznao mnoge Ijude koji su bili sigurni da je Hitler pobegao iz Nemačke i da je živeo u njihovoj zemlji. Odlučioje da se udruži sa svojim starim prijateljem, piscem, snimateljem i fotografom specijalizovanim za vojnu istoriju-Sajmonom Danstenom. Onoštosu otkrili, obojicu ih je prenerazilo. Postoji mnogo više dokaza o bekstvu vođe Rajha nego o njegovoj smrti. SADRŽAJ Spisak učesnika 7 Tretman vojnih činova 12 Skraćenice 14 Spisak mapa i dijagrama 15 Predgovor 17 Uvod 25 I DEO: NACISTI TRIJUMFUJU 1. poglavlje: Nahraniti zver 33 2. poglavlje: Početak preokreta 44 3. poglavlje: Smeđa eminencija 52 4. poglavlje: Silovanje Evrope 60 5. poglavlje: Nacističko zlato 73 6. poglavlje: Orlov let i Vatrena zemlja 82 II DEOI LOVCI 7. poglavlje: Crvenokošci i privatne vojske 91 8. poglavlje: Lovački trag vodi do Pariza 102 9. poglavlje: Gotovina, rakete i uranijum 112 10. poglavlje: U magli rata 124 11. poglavlje: Pljačkaši Rajha 133 12. poglavlje: Borman, Dals i Operacija Ukrštenica 141 13. poglavlje: ,,Wo bist Adolf Hitler?“ 156 III DEO: BEKSTVD 14. poglavlje: Bunker 169 15. poglavlje: Let 184 16. poglavlje: Gruppe Seewolf. 197 17. poglavlje: Argentina — Zemljasrebra 217 IV DED : SIVI VUK PATA G □ N I J E 18. poglavlje: Podmomice uplovljavaju 241 19. poglavlje: Pravac: Patagonija 257 20. poglavlje: Dolina Adolfa Hitlera 271 21. poglavlje: Pohlepni saveznici, odani prijatelji 280 22. poglavlje: Odlasci 297 23. poglavlje: Aveti u senkama 308 Izjave zahvalnosti 315 Beleške 317 Bibliografija i drugi izvori 356 PREDGOVOR IZ KNJIGE UOPŠTE NISMO ŽELELI DA OVA PRUČA BUDE ISTINITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni televizijski dokumentarac na temu „teorije zavere" koji nagoni na razmišljanje. Medutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedočenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo priču potpuno drugačiju od prihvaćene ,,istorije“ Drugog svetskog rata. Kao što je rekao Vinston S. Cerčil, „Istoriju pišu pobeđnici.“ To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče o Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. godine. Mi smatramo da je užasavajuća realnost to da je na kraju Drugog svetskog rata najgnusniji čovek na svetu, Adolf Hitler, pobegao iz Nemačke i proživeo svoj život u Argentini — a da su njegov zamenik, Rajhslajter Martin Borman, i Hajnrih ,,Gestapo“ Miler, ključna figura u planiranju Konačnog rešenja, takođe izmakli pravdi I tamo mu se pridružili. Podjednako su uznemiravajući dokazi o tome da su Amerika i Britanija pripomogle u bekstvu stotina osvedočenih nacista, [l] poput astrofizičara Vernera fon Brauna i sadističkog mučitelja Klausa Barbija, Lionskog Kasapina. Obojica su se zaposlila u američkim državnim agencijama u posleratnim godinama, dok je drugima bilo dozvoljeno da umaknu u daleke krajeve sveta. Još dok se ova knjiga priprema za štampu, u leto 2011, devedesetjednogodišnji Ukrajinac, Ivan ,,Džon“ Demjanjuk, [2] osuđen je za pomaganje u ubijanju 28.060 Jevreja u logoru smrti Sobibor u Poljskoj, šezdeset osam godina posle samog događaja. On je godinama lagodno živeo kao radnik Fordove automobilske kompanije u Klivlendu, u državi Ohajo, pre nego što je 2009. izručen Nemačkoj da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu. Ne postoje konkretni forenzički dokazi da su upravo Adolf Hitler i Eva Braun umrli u Firerovom bunkeru — u trenutku njihove smrti nije bilo očeviđaca. Čuveni fragment„Hitlerove loban]e“ koji je decenijama čuvan u Moskvi konačno je pođvrgnut analizama DNK. On pripada nekoj ženi mlađoj od četrdeset godina, i to ne Evi Braun. Takođe ne postoji apsolutno prihvaćen forenzički dokaz za navodnusmrt MartinaBormana; godine 1998, nemački zvaničnici su tvrdili da se kostur zakopan blizu Rajhstaga po DNK poklapa sa jednim starijim Bormanovim rođakom koji je ostao neimenovan; pepeo kremiranih ostataka rasut je na moru. Bormanova porodica je odbila da prihvati te nalaze. U međuvremenu, kada su 1963. ekshumirane kosti pronađene u Milerovom grobu, ispostavilo se da potiču od troje drugih Ijuđi. Prvi put dokazujemo da se na „poslednjim zvaničnim Hitlerovim slikama" s Arturom Aksmanom i njegovom Hitlerovom omladinom snimljenim 20. marta 1945, nalazi zapravo Hitlerov dvojnik. Savremena nauka je dokazala van svake sumnje da čovek na filmu i fotografijama snimljenim tokom tog događaja, premda upadljivo liči na Hitlera, zapravo nije on, već jedan od nekoliko njegovih dvojnika. Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i poznati stručni svedok u materiji prepoznavanja crta lica, pregledao je sliku na naš podsticaj i ubeđen je kako na njoj nije Hitler. Hitler nije bio usamljen kad je posredi upotreba uverljivih dublera. Staljin je imao brojne dvojnike; Čerčil najmanje jednog. Feldmaršal Bernard Montgomeri — „Monti" — koristio je dvojnika u uspešnoj varci koja je obmanula Nemce u vezi s njegovim kretanjem pre Dana D 1944. godine. Mađioničari već stotinama godina znaju za taj trik. Ljudi očekuju da vide ono što im se pokaže. To se naziva opsenom. Martin Borman je 28. aprila 1945. godine izveo najneverovatniji trik u istoriji. Rajhslajter je zamenio Hitlera dvojnikom koji se pojavio 20. marta. Jedna glumica iz kinematografske ,,ergele“ filmskih starleta ministra propagande Jozefa Gebelsa — uz pomoć najboljih šminkera koje je Rajh mogao da nađe — zamenila je Evu Braun. Dubleri su zauzeli svoja mesta u Firerovom bunkeru dok su Hitler i Eva bežali. Borman je tu šaradu održavao dva dana, sve dok nije bio siguran da je pravi Hitler na bezbednom. Onda je inscenirao lažno dvostruko samoubistvo Hitlera i njegove nove neveste, da bi zatim Hitlerov dvojniki njegova tobožnja mlada bili bezosećajno ubijeni, gotovo sigurno rukom„Gestapo“ Milera. Put bekstva u berlinski sistem podzemne železnice i dalje postoji. Slični tuneli u Londonu vode od podruma Bakingemske palate i Dauning strita broj 10, rezidencije britanskog premijera, do londonskog metroa, i njih bi upotrebila britanska kraljevska porodica i viši članovi vlađe i vojske da je London ikada pao pred nacističkim okupatorom. Asošijeted pres i Rojters su preneli iscrpno svedočenje pilota Petera Baumgarta, koji je odveo njih dvoje iz Berlina zajedno s Evinim zetom, gen. Hermanom Fegelajnom, dato u Varšavi 1947. godine. Ali istraživači su to ignorisali sve do danas. Pošto je celog života radio za obe ove ugledne novinske agencije, Džerard Vilijams zna koliko je teško objaviti vest. Ona prolazi kroz ruke mnogih nižih urednika u procesu verifikacije pre nego što uspe da završi u novinskom stupcu. Novine širom sveta prenele su tu priču, premda začudo više niko nije potražio Petera Baumgarta i on je jednostavno nestao iz istorije posle puštanja 1951. iz varšavskog zatvora Mokotov (poznatog takođe pod imenom zatvor Rakovjecka). Istoričari su radije prihvatali „stručni" izveštaj britanskog istoričara, profesora s Oksforda i nekadašnjeg obaveštajnog oficira Hjua Trevor-Ropera, u kojem se insistira na tome da je Hitler 30. aprila 1945. u Firerovom bunkeru izvršio samoubistvo. Za saveznički cilj bilo je od suštinske važnosti da se pokaže kako je Hitler mrtav, da bi se dopustilo novoj Nemačkoj da nikne iz pepela stare. Rad Trevor-Ropera, objavljen 1947. kao knjiga sa naslovom Hitlerovi poslednji dani, sadrži brojne manjkavosti, od sveđočenja Hane Rajš — „Hitlerove omiljene avijatičarke" — koja je porekla da je ikada upoznala Trevor-Ropera i da je kazala ono što je on naveo kao njene reči, pa do Hitlerovog ađutanta iz Luftvafea, Nikolausa fon Belova, koji je kasnije izjavio da je slagao oksfordskog profesora i dobro se nasmejao svaki put kad je video kako su njegove laži bile ponavljane. Hitlerov vozač, Erih Kempka, [3j uzastopno je bio ispitivan, ali je na kraju 1974. godine priznao: „Govorio sam američkim i britanskim islednicima svašta, sve ono što sam mislio da žele da čuju.“ Prihvaćena kao činjenica, knjiga Trevor-Ropera neprestano je doštampavana. Proslavljeniistoričar — koji je 1983. priznao bedne „Hitlerove dnevnike“ kao stvarni dokument — stvorio je sopstveni sofisticirani ,,falsifikat“. Njemu nikada nije bio omogućen pristup onim Nemcima koji su bili u bunkeru i koje su Sovjeti uhvatili dok su ovi pokušavali da pobegnu iz Berlina; ti begunci su potom držani u zatvoru, neki i mnogo godina. Slično tome, TrevorRoper je dobio samo jedan pisani izveštaj od onih koje su držali Amerikanci. Svi su bili željni da spasu sopstvenu kožu i listom su pričali ono što su njihovi tamničari želeli da čuju — da je Hitler mrtav. Postoje drugi, mnogo bolji opisi poslednjih dana; pripovest Džejmsa O’Donela u njegovoj knjizi Bunker iz 1978, sadrži iscrpan istraživački izveštaj, s intervjuima koje je obavio sa svima preživelima. Ali O’Donela je, kao i Trevor-Ropera, prevarila jedna stvar. Leševi za koje prihvaćena ,,istorija“ tvrdi kako su odneseni u vrt i spaljeni nisu pripadali zvedama grozomornih samrtničkih trzaja Trećeg Rajha, već njihovim dvojnicima. Hitlerov dubler je najverovatnije bio zlosrećni dvojnik po imenu Gustav Veber, ali ime Evine dvojnice možda se nikada neće saznati. Njih će istorija upamtiti kao najmaleroznije dublere na svetu. Staljin nikada nije poverovao da je Hitler mrtav i insistirao je 17. jula 1945. na Potsdamskoj konferenciji na tome da je ovaj pobegao — verovatno u „Španiju ili Argentinu". Staljinov glavni general, maršal Georgi Žukov, rekao je 6. avgusta 1945: „Nismo pronašli leš koji bi mogao biti Hitlerov." [4] Gen. Dvajt D. Ajzenhauer je izjavio 12. oktobra 1945: „Роstoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, [5] ali nema ni najmanjeg dokaza za njegovu smrt.“ On je rekao Asošijeted presu da su ga „ruski prijatelji" izvestili kako „nisu mogli da dođu ni do kakvog opipljivog dokaza da je on umro.“ Jedan američki senator je čak ponudio milion dolara za dokaz o Hitlerovoj smrti. Niko nikada nije zatražio taj novac. Nije bilo jednostavno razotkriti put Hitlerovog bekstva. Naš agent u Njujorku, Bil Korsa, dao nam je za ovaj posao nešto nalik na najbolju moguću analogiju. Kazao je kako to liči na praćenje životinje u lovu; nikada ne uočiš sve njene tragove, a povremeno dođe do prekida kada se čini da se trag ohladio, ali ako budeš ustrajan, naći ćeš ga ponovo i na kraju doći do jazbine svoje lovine. Za autore je trag počeo 2006. godine u Buenos Airesu, u Argentini, i kasnije nas je odveo do vetrovitih obala Patagonije i grada San Karlos de Bariloče na obroncima Anda, gde, na naše zaprepašćenje, niko s kim smo razgovarali nije izgleđao ni najmanje iznenađen tvrdnjom da je Hitler tu živeo posle poraza nacista 1945. godine. Pre ovog istraživanja, dva argentinska istražitelja s kojima smo se upoznali, kap. Manuel Monasterio i Abel Basti, sledili su i otkrili trag mnogih Hitlerovih ,,pojavljivanja“ u Argentini. Kap. Monasterio je 1987. godine objavio svoju knjigu, Hitler murio en la Argentina (Hitler je utnro u Argentini), i premda priznaje da je jedan njen deo izmislio — kako bi izbegao nevolje sa tadašnjim argentinskim vlastima — on insistira na tome da su sve ključne stvari istinite. Teže je prihvatiti najveći deo Bastijevih radova. Bastijev sajt i knjiga sadrže sliku muškarca koji je navodno ostareli Hitler. Nju mu je poslao neki neidentifikovani izvor koji je sliku pronašao na internetu. Basti tu sliku iznosi kao dokaz da je Hitler preživeo. Isti stručnjak koji je primetio lažnog Hitlera na snimku od 20. marta 1945, proverio je na naš pođsticaj tu fotografiju naučnim metodima. Iako naizgled liči na ostarelog Firera, crte lica čoveka na fotografiji ne mogu da izđrže pomno ispitivanje; to nije Hitler. Isto važi i za pasoš za koji Basti tvrdi da pripada Martinu Bormanu. Urugvajskog porekla i izdat u Đenovi, u Italiji, on je glasio na ime Rikarda Bauera — što je bilo poznato Bormanovo lažno ime u posleratno doba. Tamo je otisak palca i slika muškarca koji naizgled liči na Bormana. Otisak je za nas sa Bormanovim poznatim otiscima iz dosjea Interpola uporedio jedan policijski stručnjak, a ispitali smo i sliku. Niti jedno niti drugo ne pripadaju Hitlerovoj odanoj desnoj ruci. Međutim, video intervjui s očevicima snimljeni u devedesetim godinama dvadesetog veka, dok je Basti radio za Ambito Financiero, jedan od najuglednijih argentinskih dnevnih listova, ubedljivi su. Upravo su reči tih svedoka, na traci koju nam je dao glavni urednik ovih novina Rikardo DAloja, doprinele nalazima objavljenim u ovoj knjizi. Tokom više od dvadeset istraživačkih putovanja u Argentinu, divnu zemlju punu izvanrednih Ijudi, jedno nas je uvek iznenađivalo: svi sa kojima smo razgovarali o mogućnosti da je Hitler tamo živeo posle rata veruju kako je to bilo sasvim moguće, a u mnogim slučajevima i definitivno tačno. To se često javlja sasvim spontano u razgovoru. Na jednom istraživačkom putovanju, bili smo u gradu Kordobi i planirali posetu ruševnom Hotelu Vijena na obalama Mar Čikite, velikog kopnenog slanog jezera. Upitali smo mladu recepcionarku u našem hotelu za najbolji put od drugog po veličini grada u Argentini, do Mar Čikite. I ne znajući zbog čega idemo u Mar Čikitu, ona je uzela našu mapu i učtivo pokazala našoj prevoditeljki najbolji put do tog mesta. Kada smo završili s mapom, ona nam je rekla: „О, morate probati ribu — tamo ima morske ribe, usred Argentine! A ako vam bude dosadno, možete posetiti Hotel Vijenu gde su Hitler i njegova žena boravili posle rata.“ Slične priče dočekivale su nas na svakomputovanju. Dvadesetog aprila 2007, bili smo u San Karlosu de Bariloče i pušili cigarete ispred gradske kockarnice. Neki sedamdesetogodišnjak nam je prišao i zamolio nas da mu pripalimo, a onda, donekle neumesno, upitao nismo li Južnoafrikanci. Objasnivši da je Džerard iz Velsa, a Sajmon iz Engleske, upitali smo ga odakle je on. ,,Iz Čilea", odgovorio je i objasnio kako tamo ima ribnjak. Ponudili smo mu cigaretu i napomenuli kako Bariloče veoma liči na Nemačku — na sve strane su ljudi govorili nemački, hrana i arhitektura su bile mahom germanske, a i mnogi nazivi ulica bili su na nemačkom. On je odgovorio da je to mesto puno nacista, naročito večeras, na godišnjicu Firerovog rođenđana. On to dobro zna, rekao je; njegov otac je bio gaulajter (regionalni nacistički vođa) iz Hamburga, u Nemačkoj, i kad god je Hitler dolazio u Hamburg, odsedao je u njihovoj kući. Potom je, sa veselim „aufiderzen" odšetao u noć. Imali smo bezbroj sličnih susreta u najdubljim krajevima Patagonije, ali to je sasvim posebna priča. Ne postoji nijedan dokaz da su se Adolf Hitler i njegova ,,žena“ Eva Braun ubili u bunkeru, a opet, ceo svet je oduvek verovao u to. Međutim, čini se da nisu baš svi to primali kao nepobitnu činjenicu: direktor Federalnog istražnog biroa Dž. Edgar Huver je imao dosjee sa izveštajima o svim slučajevima kada je Hitler viđen, sve do perioda šezdesetih godina dvadesetog veka; oni relevantni iz Argentine nalaze se u ovoj knjizi. Međutim, mnogi dosjei FBI o Hitleru i Evi Braun posle rata nisu obelodanjeni, a isto važi i za one koje imaju britanske bezbednosne službe. Ne treba zaboraviti da je Bormanova varka gotovo sve obmanula i da je Hitler potom živeo među drugim nacistima i saradnicima, koji su većinom i sami bili u bekstvu kao ratni zločinci. Vlada Huana Dominga Perona — i sami Peronovi — imali su ogromne koristi od priliva poharanog novca kao i od nemačkih stručnjaka i naučnika. Argentina je ogromna zemlja — velika otprilike kao čitave Sjeđinjene Države istočno od reke Misisipi — a u njoj je 1945. živelo manje od 20 miliona ljudi. Danas ih je tamo i dalje tek 42 miliona — jedva nešto više nego u državi Kaliforniji — a približno 3 miliona ih je nemačkog porekla. Nacistima je bilo lako da se izgube na mestima gde je činjenica da ste Nemac bila savršeno normalna stvar. Zašto nijedna svetska obaveštajna organizacija ili izraelska vlada nisu nastavile s potragom za Hitlerom? Najjednostavniji odgovor glasi: „А zašto bi? On je mrtav.“ Na svoju večitu sramotu, Saveznici su zaposlili brojne nacističke ratne zločince [6] zbog njihovog pretpostavljenog saznanja o sposobnostima Crvene armije i Sovjeta u vreme izbijanja Hladnog rata krajem četrdesetih. Ljude poput Klausa Barbija, Lionskog Kasapina, angažovale su zapadne obaveštajne agencije godinama posle rata; bila je to nezgodna činjenica koja je decenijama skrivana. Ispostavilo se da je večina mogla da bude od veoma male koristi u hladnoratovskom sukobu sa Sovjetskim Savezom. Podjednako zabrinjava i to što je mnogim nacistima bilo dozvoljeno da pronađu za sebe novživot u Severnoj i Južnoj Americi, kao i u Australiji u emigracionim šemama koje su finansirale vlade u zamenu za njihove usluge. U slučaju Izraela, mlada jevrejska država [7] bila je opkoljena neprijateljima, i njen ključni prioritet bio je da opstane. Indikativno je to da najiscrpnija istorija izraelskih zastrašujućih obaveštajnih službi sadrži 634 strane, a opet se samo tri odnose na lov na naciste u Južnoj Americi. Mosad je na kraju zarobio Adolfa Ajhmana tek posle uzastopnih zahteva Lotara Hermana, [8] preživelog iz koncentracionog logora, koji je živeo u Argentini i čija se kćerka zabavljala s jednim od Ajhmanovih sinova. Herman je godinama pokušavao da navede i nemačku i izraelsku vladu da to istraži. Sada je dokazano — posle duge suđske bitke u Nemačkoj — da je zapadnonemačka obaveštajna služba znala da je Ajhman u Argentini — štaviše, znali su i njegovu adresu i pseudonim Rikardo Klement — još od 1952, osam godina pre nego što je on uhvaćen i odveden u Izrael, gde su mu sudili i obesili ga. [9] Zapadnonemački kancelar Konrad Adenauer je imao mnogo razloga da ćuti u vezi s tim. Adenauerov šef kabineta, Hans Globke, ne samo što je pomogao u pisanju antisemitskih Nirnberških zakona 1935, već je i radio s Ajhmanom u ministarstvu za jevrejska pitanja. Sva Ajhmanova otkrovenja na suđenju u Jerusalimu bila bi krajnje neprijatna po Zapadnu Nemačku, pošto su mnoge druge državne funkcije, kako na saveznom tako i na lokalnom nivou, držali bivši nacisti oslobođeni od optužbi za aktivne uloge u Trećem Rajhu posle površnog programa ,,denacifikacije“ sprovedenog krajem četrdesetih. Mnogi među najgnusnijim nacističkim ratnim zločincima pronašli su zaposlenje u „Organizaciji Gelen“ koju je finansirala CLA i kojom su đominirali esesovci, a predvodio ju je nekadašnji nacistički general Rajnhard Gelen. I zaista, za britanske obaveštajne službe Organizacija Gelen je imala nadimak „Gestapovci." Takva organizacija je imala veoma malo interesa za otkrivanje skrovišta drugih visokih nacista širom sveta. Na prvoj liniji hladnoratovskog fronta, ono što su znali Zapadni Nemci, znale su i Sjedinjene Države i Britanija. Kakve se pojedinosti kriju u još tajnim dosjeima Organizacije Gelen, prethodnice zapadnonemačke strane obaveštajne agencije BND? To možda nikadanećemo saznati. [10] Ako je Ajhman mogao da izazove znatne neprijatnosti, šta bi tek činjenica o tome da su Hitler, Borman i Miler preživeli učinila zapadu? Svet je bio opasno mesto u danima dve dijametralno suprotstavljene nuklearne supersile, a Argentina se nije visoko kotirala na listi za prikupljanje podataka, kako u Sovjetskom Savezu, tako ni u Sjedinjenim Državama, a kamoli Izraelu. Na drugoj strani sveta, daleko od važnih „sfera uticaja" Hitler je mogao da proživi svoj život do kraja uz pomoć i zaštitu Peronovih fašističkih prijatelja i hiljada okorelih nacista koji su pobegli posle rata u Južnu Ameriku. Ali verovatno je najrečitiji komentar u našem lovu na Hitlera i podmornice koje su njega i njegov pokradeni plen dovezle u Argentinu potekao od tadašnjeg argentinskog ministra pravde i ljudskih prava, senjor Hanibala Fernandesa. Kada smo 2007. izlazili iz njegovog ministarskog kabineta u Buenos Airesu posle podužeg razgovora, on se učtivo rukovao s nama i rekao: „Godine 1945, u Argentini je sve bilo moguće.“ I bio je u pravu.