1. Dnevnik pobeda: Srbija u Balkanskim ratovima 1912-1913 2. Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 3. Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918 Priredili Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, 431 + 644 + 777 strana, sa fotografijama, izdanje IRO „Beograd“ / TIZ „Zrinski“ - Čakovec 1990, tvrdi povezi, ćirilica, poneko neznatno oštećenje ćoška, generalno dobro očuvane. Kako se vidi, jedna knjiga nema zaštitni omot

Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918 BIGZ Beograd 1971. Tvrd povez Format 25×31 cm Ilustrovano Ćirilica, 432 strane. Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu.

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1916 - 1918 Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1971. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 432 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

U odlicnom stanju, izvrstan primerak. Golgota i VASKRS Srbije 1-2/ 1914-1915. 1915-1918. BIGZ Beograd 1986. Knjiga I: Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 Knjiga II: Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918 Priredili: Silvija Đurić, Vidosav Stevanović

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915, 1915-1918 priređivači Silvija Đurić i Vidosav Stevanović , Sezam Medico Beograd 1989 , 2 knjige , tvrd povez, odlično očuvano, zaštitni omot, ilustrovano, 644 + 777 strana format , 24 x 17 cm. iz sadržaja : Austrugarski ultimatum, Odgovor Srpske vlade, Objava rata, Regent Aleksandar, Beograd, Arčibald Rajs, Valjevo, 1300 Kaplara, Vinaver, Kolubarska bitka, Niš, Albanija, Dečaci dobrovoljci, Prizren, Drač, 3. Pešadijski puk, Crna Gora, Skadar, Ćele-kula, VIDO ostrvo smrti, Srpski đaci u Francuskoj, Korzika, Bizerta, Vojvoda Mišić, Krf, Front 1917, Dobrudža, Solunski front, Bugarski zločini u Srbiji, Arčibajd Rajs, Fotografije stanje vrlo dobro

Kosta Stojanović - Slom i vaskrs Srbije Knjiga je nova i nekoriscena Izdavač : RTS Kosta Stojanović, istaknuti naučnik, profesor Velike škole i Univerziteta, čije delo mnogi danas smatraju pretečom kibernetike i moderne teorije sistema, imao je sudbinu da bude na isturenim državnim i političkim položajima u najtežim vremenima po srpski narod. Pored toga, nije zaboravio ni da ostavi trag o svom vremenu pišući memoare „Slom i vaskrs Srbije`, u kojima je objasnio uzroke vojnog poraza Srbije 1915. U ovoj „raspravi` posebno se okomljuje na Nikolu Pašića, videći u njemu svu moralnu niskost čoveka spremnog na sve samo da bi očuvao svoj dominantni položaj, kao i na naše povlačenje kroz Crnu Goru i Albaniju, ističući kao bolju i spasonosnu varijantu povlačenje ka Solunu.

Knjiga:Dnevnik pobeda 1912 - 1913 ,431 str. 1990, 25 cm. Knjiga:Golgota i Vasrks Srbije 1914 - 1915 ,644 str. 1990, 25 cm. Knjiga:Golgota i Vasrks Srbije 1915 - 1918 ,777 str. 1990, 25 cm.

Opis Povodom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata, u znak sećanja na naše slavne pretke, u spomen na njihova junačka dela i hrabrost, da nikad ne zaboravimo koliku su žrtvu dali za slobodu i kakvo su nadljudsko stradanje podneli u Velikom ratu, saterani u bespuća Albanije, željno iščekujući savezničke lađe za izbavljenje. Da nikad ne zaboravimo hrabrost i odvažnost, kojima se divio čitav svet, pa i generali i zapovednici protivničkih vojski koji su krenuli da porobe jedan mali narod; da nikad ne zaboravimo kako su se poput feniksa digli iz pepela i kako su ti živi leševi vaskrsli i u jurišu krenuli ka porobljenoj otadžbini oslobađajući pedalj po pedalj namučene Srbije. Monografija u kojoj su sabrani zapisi, sećanja i dnevnički izveštaji vojnika ali i običnih građana, pesnika, glumaca, stranih diplomata i prijatelja srpskog naroda, započinje onog odsudnog trenutka kad je više nego jasno da drugog izbora nema već da i Vlada i vrhovna komanda i sav živalj moraju u povlačenje jer je zemlja sa svih strana opkoljena neprijateljima, a Bugari mučki napadaju s leđa. „Saveznici su oprali ruke, neprijatelj je zaurlao: ’Raspni ga!’ Krst je već sadeljan, a Golgota je pred nama. Krećimo i penjimo se na nju!”, kaže Branislav Nušić, jedan od onih koji su doživeli albansku golgotu. „Krećemo u planine, krećemo svi: i kralj i vlada, i vojvode i đenerali, i vojska i narod. Krećemo u planine, u gudure; krećemo u glad i u smrt! Format: 30 x 25 cm Broj strana: 262 Pismo: ćirilica Povez: Tvrd

Izdavač: Biblioteka grada Beograda Biblioteka Srbija i jugoslovensko pitanje Autor: Vladimir Ćorović Pogovor: Radoš Ljušić Povez: tvrd Broj strana: 870 Sadržaj priložen na slici. Sa nalepljenom posvetom na predlistu, veoma dobro očuvana. U odnosima srpskog naroda i Habsburške monarhije dva su momenta bitna: 1) U vreme Srpske revolucije Srbi u Turskoj su konačno shvatili da im slobodu ne donosi Austrija, već da se za nju mogu izboriti uz pomoć Rusije. To je bila, nesumnjivo, jedna od najznačajnijih prekretnica u ovim odnosima. Nastankom novovekovne srpske države, srpsko pitanje dobilo je nove sadržaje. Vaskrs Srbije bio je stvarnost koja se morala poštovati. 2) Habsburška monarhija nije uspela da reši srpsko pitanje. Ni Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija nije bila u stanju, do početka XX veka, da pronađe konačan put ka srpskom ujedinjenju. Znalo se da više Srba živi u Habsburškoj monarhiji nego u Srbiji, ali ona nije imala snage i moći da pred svetsku javnost postavi konačno rešenje srpskog pitanja. Izazvana austrougarskom agresivnom politikom u carinskom ratu, aneksijom Bosne i Hercegovine i objavom rata, Srbija je prvi put otvoreno proklamovala svoj cilj: ujedinjenje svih Srba i Južnih Slovena. Time je presečen čvor konačnog rešenja srpskog pitanja, koje se moglo ostvariti samo na ruševinama moćnog severnog carstva. Dakle, odnosi Srba i Habsburške carevine u XIX i XX veku kretali su se od ideje da slobodu ne donosi Austrija do ideje da se srpsko ujedinjenje mora ostvariti na ruševinama Turske i Austro-Ugarske. Ćorovićeva knjiga posvećena je drugom pitanju, odnosno diplomatskoj istoriji srpsko-austrougarskih odnosa, sa naglašenom kojoj je pisao s izvesnom toplinom i nadahnućem. Možda su to najuspelije stranice ove knjige, pošto je uspeo da prikaže pravo stanje duha u jugoslovenskim zemljama, posebno u Bosni i Hercegovini, i da na posredan način dovede ovo pitanje u vezu sa sukobom Srbije i Austro-Ugarske. On je ubedljivom analizom pokazao da „Narodna odbrana” nije imala potrebe da podstiče nacionalizam kod jugoslovenske omladine, već da su omladinci prilazili ovoj svesrpskoj organizaciji zato što su „verovali da će u njoj naći ono što oni traže i žele”. Ćorović je i na ovaj način branio Srbiju od odgovornosti za Prvi svetski rat. U jugoslovenskim zemljama uzdizao se postepeno kult Srbije, koji je dosegao do neslućenih visina u vreme balkanskih ratova, posle kojih je Kraljevina želela mir, ali ga nije mogla obezbediti. S druge strane, Austro-Ugarska je bila nesnosno agresivna. Došavši do ovih saznanja, Ćorović je pisao da ona „1914. nije ušla u rat zbog sarajevskog atentata ili zbog uverenja da za to ima krivice do srpske vlade, nego stoga što je rat htela iz političkih razloga diplomatske i političke prirode. (K-127)

Novica Radovic- Crna Gora na saveznickoj golgoti Centar za kulturu, Niksic/ Unireks, Podgorica, 2000. Mek povez, 140 strana. Na desnoj margini knjiga je minimalno deformisana, kao da je pritisnuta necim. Vidi se na slici. IZUZETNO RETKO IZDANJE, REPRINT KNjIGE IZ 1938. GODINE! Новица Радовић (1890 — 1945) био је један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. За вријеме Другог свјетског рата био је политички савјетник команданта Ловћенске бригаде Крста Зрнова Поповића. Животопис Новица Радовић је био члан зеленашког покрета послије Првог свјетског рата. Након пораза зеленашиких снага, Радовић је отишао у Албанију, а из ње у Италију,[1] гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. Послије указа владе Краљевине СХС о амнестији црногорске емиграције, Радовић је још неко вријеме остао у Италији због школовања. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен због својих одмјетничких акција и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу.[1] По изласку из затвора, настанио се у Подгорици, гдје је приватно радио као професор. У политички живот се укључио као члан Црногорске федералистичке странке. Писао је публицистичке текстове политичког караткера у Зети, гласилу ЦФН.[1] У штампарији Дукађин у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело „Црна Гора на савезничкој голготи“ која говори о политичким догађајима у то вријеме, о губљењу црногорске државности и српском идентитету Црне Горе.[2] Послије Рапалског споразума и промјене италијанског држања према црногорској политичкој емиграцији, Радовић је са неповјерењем гледао на Италију и заступао што мање италијанско уплитање у питање обнове црногорске државе. Међутим, како је Мусолинијева Италија чврсто стремила стварању државне творевине у Црној Гори која би у потпуности зависила од ње, увидио је неодрживост тог става.[1] За вријеме Другог свјетског рата, био је један од водећих црногорских сепаратиста и колаборациониста са Италијанима. Разочарао се у Италијане и оптужио их је за увођење војног окупацијског режима умјесто стварања обећане суверене и независне Црне Горе, и одвајање важних црногорских подручја од државе и њихово припајање Албанији, што је дијелом и довело до устанка у јулу 1941. године.[3] Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године. Црногорско српство Новице Радовића Из књиге Новице Радовића Црна Гора на савезничкој голготи видимо да је он по националности Србин[4] који се само противио начину сједињења Србије и Црне Горе. Крфску декларацију сматра (стр. 101.) првим атаком на суверенитиет Црне Горе, јер Црна Гора није имала свог представника у доношењу ове декларације, нити се њу ишта питало о њеној судбини. Радовић (стр. 109.) пише: двјема краљевинама истог народа... двије српске државе..., чиме доказује да је Црну Гору сматрао још једном државом српског народа. Радовић наводи и податак (стр. 110.): Сад би званична Србија, односно Пашић да се ретерира. Повратио би се на споразумно, путем уговора уједињења, не би хтио да се врши насиље на народ црногорски и краља Николу, пошто зна да је свак у Црној Гори за уједињење од краљевске палате до колибе... Ловћен спомиње као простор на коме се 5 вјекова чувао барјак, свето знамење српске слободе (стр. 133.). Петар Пешић му је велики грешник који је довео до капитулације и уништења Црне Горе и који је посијао клицу мржње једног истог народа (стр. 136). tags: bjelasi, zelenasi, kralj nikola,

Knjiga Istine i legende o opstanku naroda srpskog dolazi u pravo vrijeme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda.Ova istorija predstavlja uspješan spoj struke (koja traga „kako je to uistinu bilo“) i metoda pripovijedanja i svjedočenja. Živo i neposredno izlaganje i pripovijedanje približava prošlost sadašnjosti, jer bez nje nema vidika. Upravo istraživač g. Draško Šćekić otvara viziju izlaska iz postojećeg istorijskog bespuća. Padovi u istoriji srpskog naroda dolaze zakonomjerno — destrukcija nesloge zaustavlja ili usporava društveno kretanje. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem.Ova studija predstavlja uspjelu sintezu isgorije srpskog naroda tokom proteklih 13 vjekova. Ona ima snagu zbornika dokumenata pred kojim sagorijevaju svi falsifikati; ona ima pedagošku funkdiju, jer formira istorijsku svijest srednjoškolaca i studenata. Značajan je doprinos našoj istoriografiji. Iz iznesenih razloga toplo je preporučujem. prof. dr Vladimir Jovićević Povez knjige : tvrd Strana : 323 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Opis "Istine i legende o opstanku naroda srpskog - Draško Šćekić" Knjiga Istine i legende o opstanku naroda srpskog dolazi u pravo vrijeme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda.Ova istorija predstavlja uspješan spoj struke (koja traga „kako je to uistinu bilo“) i metoda pripovijedanja i svjedočenja. Živo i neposredno izlaganje i pripovijedanje približava prošlost sadašnjosti, jer bez nje nema vidika. Upravo istraživač g. Draško Šćekić otvara viziju izlaska iz postojećeg istorijskog bespuća. Padovi u istoriji srpskog naroda dolaze zakonomjerno — destrukcija nesloge zaustavlja ili usporava društveno kretanje. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem.Ova studija predstavlja uspjelu sintezu isgorije srpskog naroda tokom proteklih 13 vjekova. Ona ima snagu zbornika dokumenata pred kojim sagorijevaju svi falsifikati; ona ima pedagošku funkdiju, jer formira istorijsku svijest srednjoškolaca i studenata. Značajan je doprinos našoj istoriografiji. Iz iznesenih razloga toplo je preporučujem. prof. dr Vladimir Jovićević Povez knjige : tvrd Strana : 323 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Velika Srbija je istorijska studija Vladimira Ćorovića u kojoj u sažetom i prijemčivom obliku prikazuje istoriju srpske države od vladavine Stefana Nemanje do pobede u Prvom svetskom ratu i stvaranja jugoslovenske države. Ćorović opisuje vaskrs srpske državne misli nakon oslobođenja od Osmanlija a potom i austrougarske vladavine, ideje o ujedinjenju Jugoslovena, narodne ideale s kraja 19. i početka 20. veka, ratove s Bugarskom i Austrougarskom, savezništva s evropskim silama, prelazak preko Albanije, poraze ali i nesalomivi duh srpske vojske. Ćorović progovara i o intimnim podacima iz života srpskih kraljeva, o njihovim političkim strategijama, o odnosu naroda i državnog sistema. Dr Vladimir Ćorović (Mostar, 27. oktobar 1885. — Elasona, 12. april 1941) je bio srpski istoričar i redovni član Srpske kraljevske akademije. Vladimir Ćorović je rođen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovačkoj porodici,[1] njegov brat je Svetozar Ćorović, jedan od poznatijih srpskih pripovjedača iz hercegovačkog kraja. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Bila je to sredina sa veoma jakom i razbuđenom srpskom nacionalnom svešću, kojoj je ton davala grupa istaknutih književnika, među kojima je bio i njegov brat Svetozar. Godine 1904. Vladimir Ćorović se upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili čuveni slavisti Vatroslav Jagić, Konstantin Jiriček i Milan Rešetar. Ćorović je bio vrlo aktivan u Srpskom akademskom društvu „Zora“, o kome je 1905. godine objavio knjižicu. Tezom o Lukijanu Mušickom, doktorirao je u Beču 1908. godine. Specijalističke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemačkog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istraživao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Ćorović je živeo u Sarajevu, radeći najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemaljskom muzeju. Tada je počeo period njegovog vrlo snažnog, intenzivnog i raznovrsnog naučnog i književnog rada. Bio je saradnik vrlo značajnih srpskih časopisa, a posebno „Bosanske vile“, „Srpskog književnog glasnika“ i „Letopisa Matice srpske“ (u kome je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Mušickom). Pored ostalog, u Sarajevu je bio sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i priređivač njenog kalendara za 1911. godinu. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Ćorovića su uhapsile austrougarske okupacione vlasti. Na poznatom banjalučkom „veleizdajničkom“ procesu, čiji je prvooptuženi bio Vasilj Grđić, Ćorović je najpre osuđen na pet, ali mu je Vrhovni sud povisio kaznu na osam godina robije zbog intenzivnog rada u „Prosvjeti“. Novi austrougarski car i kralj Karlo IV, pod snažnim pritiskom svetske javnosti, izvršio je 1917. godine zamašnu amnestiju političkih zatvorenika, pa je Ćorović pušten iz zatvora u Zenici, gde je uglavnom izdržavao kaznu. Tada se nastanio u Zagrebu, pa je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulović, Ivo Andrić i Branko Mašić) uređivao časopis „Književni Jug“. U to vreme je počela njegova zapažena saradnja sa jugoslovenskim političarima u raznim zemljama, a naročito u Austrougarskoj, kao i pripremanje dokumentarne Crne knjige (Beograd-Sarajevo, 1920) o stradanju i patnjama srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U ulozi delegata u privremenom narodnom predstavništvu, Ćorović je bio prisutan 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svečanom proglašenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Ćorović je neprestano živeo u Beogradu. Velikim ličnim radom, izvanrednim naučnim rezultatima, stvorio je redak ugled i uticaj i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine – proglašen je 16. maja 1935.[2] Dve godine bio je i rektor Beogradskog univerziteta, tokom školske 1934/35 i 1935/36 godine.[3] Smenjen je posle studentskog štrajka u aprilu 1936, poznatog po pogibiji Žarka Marinovića (odn. podnosio je ostavku koju Plenum univerziteta u početku nije želeo primiti).[4] Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa više tadašnjih istaknutih jugoslovenskih političara, ali je avion kojim je upravljao Siniša Sinobad i kojim su putovali oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grčkoj. Avion je pao u blizini grada Elasone i u toj nesreći poginuo je i Vladimir Ćorović. Početkom 1910. oženio se Jelenom Skerlić (1887—1960), sestrom Jovana Skerlića. Imali su dve ćerke.[5] Portret Ćorovića, rad Koste Hakmana Na osnovu teksta koji je napisao akademik Radovan Samardžić, Vladimir Ćorović je zastupljen u knjizi Sto najznamenitijih Srba (Beograd - Novi Sad, 1993, str. 529-534). Kada je 1941. nesrećno poginuo, još uvek se nalazio u punoj snazi, bliže sredini nego kraju svoga stvaralačkog puta. Uza sve to, on je ostavio u rukopisu toliko spisa, dobrim delom već pripremljenih za štampu, da bi samo to za nekog drugog naučnika značilo dobar životni bilans., napisao je Samardžić. U knjizi Skriveni svet Vladimira Ćorovića autor Borivoje Marinković na 1063 stranice je izložio svoju studiju o celovitom naučnom, književnom i edicionom korpusu V. Ćorovića, SPKD Prosvjeta, (Bileća-Gacko, 2006). Bibliografija Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Istorija Jugoslavije (V. Ćorović). Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Velika Srbija (V. Ćorović). Veoma je velik Ćorovićev stvaralački opus, koji čine brojne knjige i pojedinačni tekstovi rastureni po raznim časopisima i listovima. Iako su činjeni i značajni pokušaji, još nije sastavljena i kompletna bibliografija njegovih radova i priloga o njemu. Ovo su samo neke njegove knjige: Vojislav Ilić (Mostar, 1906) Srpske narodne pripovijetke (Matica srpska: Novi Sad, 1909) Pokreti i dela (Geca Kon: Beograd, 1920) Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. Ćorović, Vladimir (1923). Luka Vukalović i hercegovački ustanci od 1852-1862. godine. Beograd: Srpska kraljevska akademija. Ćorović, Vladimir (1924). Velika Srbija. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1925). Bosna i Hercegovina. Beograd: Srpska književna zadruga. Ćorović, Vladimir (1928). Ujedinjenje. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1929). Naše pobede. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Mostar i njegova Srpska pravoslavna opština. Beograd: Planeta. Ćorović, Vladimir (1936). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije.(Zabranjeno izdanje-tiraž uništen) Ćorović, Vladimir (1939). Političke prilike u Bosni i Hercegovini. Beograd: Politika. Ćorović, Vladimir (1940). Historija Bosne. Beograd: Srpska kraljevska akademija.[6] Posthumno: Istorija Srba (BIGZ: Beograd, 1989), koristeći originalni rukopis Vladimira Ćorovića, priredili istoričari Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 1. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 2. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 3. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1992). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Biblioteka grada Beograda.

Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929 / Stanislav Sretenović Beograd 2008. Tvrd povez, 511 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). R4 Knjiga se bavi odnosima između Francuske i Kraljevine SHS u dvadesetim godinama XX veka, godinama koje su usledile posle Prvog svetskog rata i koje su bile ispunjene nadanjima da će biti stvorena mirna, demokratska i prosperitetna Evropa. Odnosi između Francuske i nove Kraljevine SHS počivali su na zajedničkom ratnom iskustvu na Solunskom frontu...Knjiga je deo projekta (Ne)uspešna integracija - (ne)dovršena modernizacija: međunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921-1991. Sadržaj: PREDGOVOR UVOD Prvi deo : OSNOVE FRANCUSKE POLITIKE U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA (1878-1921) Poglavlje I : FRANCUSKO-SRPSKI ODNOSI OD BERLINSKOG KONGRESA DO POČETKA VELIKOG RATA (1878-1914) 1. Slika Srbije u Francuskoj od srpske nezavisnosti do kraja aneksione krize (1878-1909/10) 1) Južni Sloveni u očima francuskih publicista i univerzitetskih delatnika 2) Srbija u očima diplomata 2. Francuski ekonomski i vojni prodor (1878—1909/10) 1) Zajmovi, sređivanje finansija i naoružavanje Srbije 2) Srpske železnice 3. Prelomna 1909/10. godina i francusko ekonomsko i kulturno ustoličenje u Srbiji l) Univerzitetske, školske, novinarske i slobodnozidarske veze 2) Osnivanje Francusko-srpske banke 3) Javni radovi Poglavlje II : PRVI SVETSKI RAT, OSNIVANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I NJEN POLOŽAJ U NOVOJ EVROPI (1914-1921) 1. Funkcionisanje francusko-srpskog savezništva (1914—1915/16) 1) Francuska podrška 2) Italijanski činilac 3) Francuzi u srpskoj Golgoti 2. Francuska pritiče u pomoć Srbima (1915/16—1918) 1) Srbi u Francuskoj: učenici, studenti, profesori i propagandisti 2) Razvoj predstave o Srbiji kod francuskih univerzitetskih nastavnika 3) Oko Solunskog fronta 3. Uloga Francuske u osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-1921) 2) Jugoslovenski problem na Mirovnoj konferenciji 3) Nova Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 4) Položaj Kraljevine SHS u francuskom sistemu 5) Kraljevina SHS u planovima nove francuske ekonomske i kulturne diplomatije Poglavlje III: ODLUČUJUĆA ULOGA FRANCUSKE U ORGANIZACIJI I PRVIM KORACIMA KRALJEVINE SHS (1 918-1921) 1. Na tragu francusko-srpskog prijateljstva 1) Izrazito aktivan ambasador: vikont Žozef d`Fontene 2) Uloga vojnih lica neposredno posle rata 2. Ponovno oživljavanje francuskih interesa 1) Značaj pomorskog puta 2) „Kontinentalisti” udruženja i grupe za podršku Francuske ekonomskim odnosima sa Kraljevinom SHS 3) Planovi i prepreke 4) Problem srpskih dugova i posebni francuski zahtevi: afere Manž, Martini, Pomorska osiguranja iz Pariza 3. Kulturna politika Francuske i njena ograničenja 1) Vojna propaganda 2) Jezik — privilegovan nosilac francuskog uticaja 3) Školska konvencija i njena primena 4. Verska pitanja, kulturni i politički ulog 1) Francuzi između južnoslovenske države i katoličkog sveštenstva 2) Francuski sveštenici u službi diplomatije 3) Francusko-italijansko rivalstvo Drugi deo : U POTRAZI ZA „SNAŽNOM I NAPREDNOM DRŽAVOM”: PRINCIPI I OSTVARENJA FRANCUSKE POLITIKE (1921-1924) Poglavlje IV : JEDNA KARIKA U FRANCUSKOJ POLITICI PRIMENE MIROVNIH UGOVORA 1. Diplomatska podrška — do koje mere? 1) Kako umiriti centralnu Evropu? 2) Kako sprečiti belgijsko-srpski rascep? 2. Kraljevina SHS u francuskoj „istočnoj” politici 1) Kraljevina SHS i francusko-britansko suparništvo na Sredozemlju 2) Naoružavati Kraljevinu SHS: politička i finansijska gledišta 3) Kupovina Istočnih železnica i afera Gavrilović-Get 3. Različiti pogledi na Kraljevinu SHS u francuskom Parlamentu 1) Francusko Ministarstvo inostranih poslova suočeno sa izveštajima Margena i Marena 2) Senator Anri Beranže i ekonomski razlozi francuske pozajmice 4. Francusko opažanje diplomatskog kora Kraljevine SHS 1) Frankofilija kraljevskih diplomata 2) Miroslav Spalajković u Parizu Poglavlje V: POLITIKA UTICAJA 1. Učesnici u širenju francuskog jezika: diplomate, profesori i sveštenici 1) Odvajanje od Fonteneovog nasleda: novi poslanik Frederik Kleman-Simon 2) Profesori 3) Sveštenici 2. Ekonomski poslovi u teškoćama 1) Ograničena trgovina 2) Povratak nemačkog ekonomskog uticaja 3) Francusko povlačenje: poslovi u predratnoj Srbiji 3. Francuski vojni interesi i simbolika odnosa 1) Neuspeh osnivanja francusko-srpske fabrike oružja 2) Francuski uticaj na kopnenu vojsku Kraljevine SHS 3) „Otkriće” javnih proslava 4. Francuska podrška mornarici Kraljevine SHS i njena ograničenja 1) Politika mira na Jadranu 2) Francusko-kraljevski pomorski program 3) Unutrašnja pitanja mornarice Kraljevine SHS Treći deo: FRANCUSKA - SLABA ZAŠTITNICA? (1924-1929) Poglavlje VI: FRANCUSKA NASPRAM ITALIJANSKE I NEMAČKE KONKURENCIJE 1. Rastući značaj Italije 1) Francuska i italijansko-jugoslovensko zbližavanje 2) Kraljevina SHS između Italije i Francuske 3) Povratak Kraljevine SHS pod francusko okrilje? 2. Nemačka konkurencija? 1) Problem stranih radnika i službenika u Kraljevini SHS 2) Jačanje nemačkog ekonomskog i kulturnog uticaja 3) Francuska i nemačko-jugoslovenski trgovinski sporazum 4) Stvaranje vojne industrije Kraljevine SHS 3. Mornarički ulog i teško ostvarivanje pomorskog programa 1) Francuski rivali 2) Posledice francusko-italijanske napetosti 3 ) Posete mornarica Francuske i Kraljevine SHS Poglavlje VII: REALIZACIJA POLITIKE NAORUŽAVANJA KRALJEVINE: JEDNO PORAVNANJE 1. Austrougarsko naslede vojske Kraljevine SHS 1) Francusko viđenje mornarice Kraljevine SHS 2) Pitanje oficira kraljevske mornarice 3) Protivrečni pogledi na kopnenu vojsku 2. Teška realizacija francuske pozajmice 1) Problem kupovine pomorske opreme i francuska obaveštajna služba 2) Francuska slabost 3) Francuska vlada između naoružavanja Kraljevine SHS i smirivanja italijansko-jugoslovenskih odnosa 3. Srednja putanja Ke Dorsea 1) Kako udovoljiti Srbima, a ne isprovocirati Italijane? 2) Ke Dorse između zahteva Ministarstva rata i Ministarstva finansija 3) Uobičajeni odnosi sa prijateljskom vojskom Poglavlje VIII: TEŽAK PRELAZ OD FRANCUSKO-SRPSKOG KA FRANCUSKO-JUGOSLOVENSKOM PRIJATELJSTVU 1. Francuski kulturni uticaj između Kraljevine SHS, Italije, Svete Stolice i katoličkog sveštenstva 1) Francusko-srpski kulturni odnosi — između prijateljstva i podozrenja 2) Francusko versko obrazovanje u Hrvatskoj i njegov neuspeh 3) Italijanska konkurencija u Južnoj Srbiji (Makedoniji) 2. Restrukturisanje francuskog ekonomskog i kulturnog uticaja 1) Reorganizacija konzularnih okruga: francusko udaljavanje od centralne vlade? 2) Kako se boriti protiv nemačkog uticaja u zagrebačkom konzularnom okrugu? 3) Pojačana kulturna akcija u Srbiji i Vojvodini 4) Zbližavanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom 5) Bilans kulturne akcije Francuske kroz širenje francuskog jezika 3. Stvaranje slika, percepcije i „produkcija” spomenika 1) Proslava 11. novembra 1927. 2) „Produkcija” spomenika 3) Ilirski praznik ZAKLJUČAK CONCLUSION IZVORI I LITERATURA REGISTAR IMENA BELEŠKA O AUTORU