GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914 - 1915 Tvrdi povez

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915 Bigz 1986. 636 strana. Veci format. Dobro očuvana. Sitna oštećenja omota. Bocno poneka zuckasta mrlja od starosti . Velicanstvena epopeja Srbije u prvom svetkom ratu. Priredjivaci obradili su sve znacajnije momente ove epopeje, sa mnogo fografija i dokumenata daju nam sliku ovih dogadjaja.

LOK2)OMOT JE MALO OŠTEĆEN, OSTALO JE U REDU.

Golgota i Vaskrs Srbije 1915 - 1918 BIGZ, Partizanska knjiga, 1986 Tvrd povez, ćirilica Dobro očuvana, 814 str.

partizanska knjiga, prir.:Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, nije perfektno bela po boku tabaka, 638 str.,tvrdi povez,24cm, š x72

podvlačeno je hemijskom inače je knjiga u dobrom stanju , 24 x 18 , 640 strana

OO SAVEZA POTOMAKA RATNIKA 1912 1920 BEOGRAD 2007g. 76str. sa posvetom autora

Broj strana: 197 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... Prvi put u regionu, kroz ova i druga pitanja će vas voditi dvojica najpopularnijih istoričara u Srbiji, Predrag J. Marković i Čedomir Antić. Oni su "u četiri ruke", na osnovu feljtona koji je tokom 2015. izlazio u "Nedeljniku", napisali knjigu "Alternativna istorija Srbije", od Svetog Save do Zorana Đinđića. Tu su i ostale najkotroverznije stvari iz naše istorije: Da nije bilo 27. marta, da je pobedio Draža, ili Tito poginuo na Sutjesci, da je prevladao Ranković, da je napravljena Velika Srbija, ili da Srbija ima izlaz na more... Ovaj žanr u svetu je sve popularniji, bilo u istoriografiji ili beletristici - od Nila Fergusona i Marka Almonda, do Roberta Herisa i Filipa K. Dika - ali nijedan istoričar, sve do Markovića i Antića, dosad nije imao hrabrosti da ovako obimno, a opet zanimljivo i lako napisano, pristupi temi. Autori kažu da su ponosni što su prvi pisci ovog žanra u regionu, i da će biti zadovoljni ako uspeju da ukažu koje su to tačke u našoj prošlosti od kojih je moglo da se krene drugačijim putevima.

IST 9 07140) ALTERNATIVNA ISTORIJA SRBIJE , Predrag Marković i Čedomir Antić , Nedeljnik Beograd 2016 , Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... Prvi put u regionu, kroz ova i druga pitanja će vas voditi dvojica najpopularnijih istoričara u Srbiji, Predrag J. Marković i Čedomir Antić. Oni su `u četiri ruke`, na osnovu feljtona koji je tokom 2015. izlazio u `Nedeljniku`, napisali knjigu `Alternativna istorija Srbije`, od Svetog Save do Zorana Đinđića. Tu su i ostale najkotroverznije stvari iz naše istorije: Da nije bilo 27. marta, da je pobedio Draža, ili Tito poginuo na Sutjesci, da je prevladao Ranković, da je napravljena Velika Srbija, ili da Srbija ima izlaz na more... Ovaj žanr u svetu je sve popularniji, bilo u istoriografiji ili beletristici - od Nila Fergusona i Marka Almonda, do Roberta Herisa i Filipa K. Dika - ali nijedan istoričar, sve do Markovića i Antića, dosad nije imao hrabrosti da ovako obimno, a opet zanimljivo i lako napisano, pristupi temi. Autori kažu da su ponosni što su prvi pisci ovog žanra u regionu, i da će biti zadovoljni ako uspeju da ukažu koje su to tačke u našoj prošlosti od kojih je moglo da se krene drugačijim putevima. mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 197 strana , posveta na naslovnoj strani ,

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO... „Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj prošlosti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te prošlosti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskušenja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom prošlošću, Srbi vole da razmatraju – šta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokušali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poštovanja, jer često konzervativna, naša istoriografija ne prašta alternativne pravce i hrabra promišljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmišljanja i pouke o sopstvenoj prošlosti.“ Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

Nova, nekorišćena Stanarević, Nikola, 1882-1976 = Stanarević, Nikola, 1882-1976 Dvadeset godina Liberalne (Nacionalne) stranke : (1902-1922) / Nikola Stanarević Jezik srpski Godina 2012 Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 168 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Mijatović, Boško Zbirka Biblioteka Društvo i nauka. Edicija Istorija Tiraž 500 Str. 169: Napomena urednika / Boško Mijatović Bibliografija: str. 167-168. Predmetne odrednice Liberalna stranka Srbije -- 1902-1922 Liberali -- Srbija -- 19-20v Srbija -- Politička istorija -- 1902-1922 Nekontrolisane predmetne odrednice Agatonović, Radoslav / Genčić, Đorđe / Petrović, Branko / Protić, Živojin M. / Radosavljević, Stevan / Jovanović, Nikola S. / Veljković, Vojislav S. / Jovanović, Aleksa / Ribarac, Stojan / Bajkić, Velimir I. Službeni glasnik je, pod naslovom Dvadeset godina liberalne (nacionalne) stranke (1902-1922), objavio prvo izdanje rukopisa Nikole Stanarevića, koje se čuva u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Reč je o beleškama veterana srpskog ekonomskog novinarstva i prvog urednika ekonomske rubrike „Politike“, vezanim za istoriju liberalne stranke, okončanim 1969. godine, a za potrebe Glasnikovog izdanja minimalno prilagođenim današnjem pravopisu. Iako naslov ukazuje na dvadesetogodišnji period kao predmet tematske obrade, Stanarevićev tekst, zapravo, prati duži period istorije srpskog liberalizma – od polovine devetnaestog veka i teških iskušenja u borbi sa despotijom nekih predstavnika dinastije Obrenović, preko kratkih trenutaka idile sa prosvećenim monarhom Mihailom Obrenovićem, do etičke krize liberala u vreme bliskosti sa tiranijom dva poslednja vladara iz ove porodice; i od dolaska vladarske dinastije Karađorđević, preko krvavih Balkanskih ratova i golgote Velikog rata, sve do utapanja Liberalne u Demokratsku stranku.

Svedočanstvo o izdaji Je li 27. mart 1941. plaćen? Grobari Jugoslavije Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, 72 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Čitava garnitura tuđih agenata je vršljala po našoj zemlji rasturajući je za tuđe interese. Dr Kosić hrabro imenuje to zlo koje je uništilo državu iznutra: strani plaćeni špijuni (engleski, američki, sovjetski), masonerija, demokrate, komunisti i tuđinci, koji su obično sakrivali svoja prava imena, te neizbežno hrvatstvo na kome jašu vatikanski satrapi. Srbe je trebalo gurnuti pod nož jer kao veliki i državotvorni narod predstavljali su smetnju prodiranju onoga što se danas naziva jednostavno „mondijalizam`. Prva žrtva krvavog pira tih monstruma bio je Kralj Aleksandar Karađorđević Prvi, da bi sa „27. martom“ bila otvorena klaonica milionskih srpskih žrtava koje su satirali zajedno ustaše i komunisti, Englezi i Sovjeti, Nemci i Šiptari, Bugari i Mađari, koristeći najsvirepije metode. Vrhunac svega bio je logor Jasenovac oko koga su se izležavali Brozovi komesari dok su Hrvati kasapili nedužni srpski narod. Sledeća perfidnost kojoj nema ravne je predaja Vojvode Pavla; Đurišića i srpskih četnika, preko engleskih agenata, na klanje hrvatskim degenericima, pa sve do zverstva nad srpskom nacionalnom vojskom u Sloveniji koju su razoružanu predali engleski oficiri komunističkim zlikovcima žednim srpske krvi. Dr. Mirko Kosić je jasno sve prozreo i kao častan Srbin u emigraciji izneo istinu na videlo za pokoljenja koja danas proživljavaju nove torture internacionalnih silnika. Vladimir Maksimović Iz predgovora Dr Mirko M. Kosić rođen je 1892. godine u Velikoj Kikindi. Posle svršene gimnazije studirao je pravo i državne nauke na univerzitetima u Strazburgu, Minhenu, Ženevi i Cirihu, gde je i doktorirao. Kao vrlo mlad Kosić se počeo baviti naukom, pisao je rasprave i knjige i vrlo brzo stekao glas talentovanog pisca i solidnog naučnog radnika. U toku Prvog svetskog rata Mirko Kosić je učestvovao kao dobrovoljac u srpskoj vojsci i s njom je prešao Albansku Golgotu. Između dva rata zauzimao je istaknute položaje u naučnom i političkom životu naše zemlje. Bio je profesor univerziteta (u Subotici, Ljubljani i najzad Beogradu) a bio je i narodni poslanik i visoki državni funkcioner. Njegove naučne rasprave iz oblasti sociologije bile su zapažene i u stranom naučnom svetu. Celokupan javni rad Dr Mirka Kosića bio je prožet istinskim rodoljubljem i čestitošću. Posle Rata živeo je u emigraciji u Švajcarskoj u Luganu, gde je i preminuo 26. juna 1956. godine. Za vreme okupacije bio je viceguverner Narodne banke Srbije pomažući generala Nedića i generala Dražu Mihailovića.