GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915 Velicanstvena epopeja Srbije u prvom svetkom ratu. Priredjivaci obradili su sve znacajnije momente ove epopeje, sa mnogo fografija i dokumenata daju nam sliku ovih dogadjaja.

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915 Velicanstvena epopeja Srbije u prvom svetkom ratu. Priredjivaci obradili su sve znacajnije momente ove epopeje, sa mnogo fografija i dokumenata daju nam sliku ovih dogadjaja. Izdavac IP Beograd Povez tvrd sa omotom. Strana 644 Godina 1990 ⭐️Knjiga u ODLIČNOM stanju ✔️ 1w

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.” Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”. DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor): Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu: Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji. Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti. Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši... odlično očuvana GAR.10

Golgota i Vasksr Srbije 1916 - 1918 Izdavač Bigz / Udruženje nosilaca Albanske spomenice 1915-1916 Beograd 1971, Tvrdi povez, omot, veliki format, str. 432. Prvi svetski rat; Srbi; Sećanja. Zbornik tekstova.

STANJE PREDMETA: Odlično očuvana. OPIS: - Austrougarski ultimatum srpskoj vladi - Odgovor srpske vlade na notu Austrougarske - Manifest srpske vlade - Austrougarska objava rata - Manifest regenta Aleksandra - Regent Aleksandar srpskoj vojsci - Miomir Milenović - Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd - Tadija Pejović - `Dvadeset šesti juli 1914` - Sveta Milutinović - Kako se u Beogradu živelo u prvim danima svetskog rata - Živan Živanović - Rat - Svetozar A. Đorđević - Cerska bitka - Jovan Žujović - Prvi dani rata - Milan Šantić - Tri reda rovova - Milorad Marković - Iz `Ratnih dnevnika` - Milan Šantić - Uvek prvi - Milan Šantić - Bez straha u smrt - Egon Ervin Kiš - Iz dnevnika - Slavka Mihajlović - Bombardovanje Beograda - Slavka Mihajlović - Pad Beograda - Arčibald Rajs - U Valjevu, glavnom stanu srpske vojske - Arčibald Rajs - Preko savskog i drinskog fronta - Milan Šantić - `Rat je čudo Božje` - Milan Šantić - Po naređenju redova Živka - Aleksandar E. Deroko - Kako nisam bio jedan od 1300 kaplara - Tadija Pejović - Bataljon 1300 kaplara - Jovan S. Dinić - Stupanje u đački bataljon - Živojin S. Tovarović - Vinaverijade - Živojin S. Tovarović - Mladost je - mladost - Jovan S. Dinić - Kapetan Najdanović i njegov posilni - Ariton D. Mihailović - Na delu između života i smrti - Svetozar A. Đorđević - Kolubarska bitka - Milan Šantić - Sam na topu - Nikola T. Žunić - Crtice iz kolubarske bitke - Milan Šantić - Podvizi bez krvi - Milorad Marković - Iz `Ratnih dnevnika` - Živan Živanović - Prva neprijateljska namera - Arčibald Rajs - Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji - Alfred Kraus - Protiv Srbije, 1914 - Svetozar A. Đorđević - Odbrana Beograda - Džon Rid - Zemlja smrti - Džon Rid - Ka frontu - Milan Predić - Na Adi 1915. god. - M. J. Radojević - Šefhet Halilović - Sveta Milovanović - Poslednji branioci Beograda - Bogosav Vojnović -Pelikan - Agonija Beograda 1915. - Milan Šantić - Molitva u noći - Milan Šantić - Otac koji je postao junak da ne bi osramotio sina - Mihailo Arsić - Uz autobiografiju - P. J. Marković - Poslednji dani odbrane Niša - Ogist Bop - Od Kraljeva do Mitrovice preko Raške - L. L. Tomson - Časovi iskušenja - Anri Barbi - Iz nade u očajanje - Gerhard Gezeman - Ibarska klisura - Hronološki pregled ratnih operacija 1914-1915. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

veliki format veliki rat prvi svetski rat prelaz albanije odlično očuvana dnsob

Stanje: veoma dobro Dimenzije: 25 x 31 cm Izdavač: BIGZ Godina: ? Pismo: ćirilica Povez: tvrdi sa zaštitnim omotom Broj strana: 431

U dobrom stanju Novaković, Stojan Vaskrs države srpske Pronijari i baštinici : (spahije i čitluk sahibije) Udava ili Samovlasno apšenje za dug Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo Poslanica Stojana Novakovića / Stojan Novaković priredio i predgovor napisao Obrad Stanojević u redakciji Marka Mladenovića Jezik srpski Godina 1986 Službeni list SFRJ, 1986 (Beograd : Kultura) Fizički opis 267 str. : slika autora ; 24 cm Klasici jugoslovenskog prava. Kolo 1 ; 1 Napomene Tiraž 2.000 Predgovor: str. 5-10 Stojan Novaković - život i delo: str. 11-31 Važnija dela Stojana Novakovića: str. 265-266. Predmetne odrednice Teorija države i prava -- Srbija Stojan Novaković(1842 – 1915) je Srbin zaista impresivne biografije. Ostaje zapamćen kao filolog i istoričar, koji je zahvaljujući svom naučnom radu postao predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi predsednik Srpske književne zadruge.. Bio je najbolji đak niže gimnazije u Šapcu, da bi višu gimnaziju i trogodišnji Licej(odsek za pravne nauke), potom završio u Beogradu. Započeo je karijeru kao profesor gimnazije, a zatim je postao bibliotekar Narodne biblioteke, da bi 1872. godine postao i profesor Velike škole, preteče Univerziteta u Beogradu. Vrlo brzo se svojim radovima, koji obuhvataju i srednjovekovne teme,a li i Prvi srpski ustanak, nametnuo kao vodeći srpski istoričar svog doba i predvodnik kritičke škole srpske istoriografije. Iako za razliku od tadašnjih srpskih intelektualaca nije stekao svoje obrazovanje van granica Kneževine Srbije, ipak je uživao i međunarodni ugled: cenjen je bio u Beču, Minhenu, Berlinu i Parizu. U politici je najpre pripadao tzv mladokonzervativcima, da bi zajedno sa Milutinom Garašaninom, Milanom Piroćancem, Čedomiljom Mijatovićem i Milanom Đ. Milićevićem, osnovao Naprednjačku stranku U politici se zalagao za red i poredak i prosvećene reforme, s osloncem na krunu. Još 1873., prvi put je imenovan za ministra prosvete, u Vladi Jovana Ristića, da na toj funkciji ostao čak tri mandata. Kao ministar zaslužan je za reformu u kojoj je gimnazija dobila dva smera: prirodni i društveni, što je ostalo do današnjih dana. Svoju diplomatsku karijeru započeo je misijom u Carigradu(1885-1892), da bi potom bio još jednom bio poslanik u Carigradu, a onda u Parizu i Moskvi. Bio je višestruki ministar i poslanik, ali i predsednik jedne od najdugovečnijih vlada za vreme Aleksandra Obrenovića. Koliko je zaista bio jedan od najuglednijih srpskih političara, govori i činjenica da je za vreme Aneksione krize(1909), uprkos malom uticaju svoje stranke, bio izabran za predsednika koncentracione vlade. Novakovićevo nezavršeno delo Narod i zemlja u staroj srpskoj državi, imalo je znatan uticaj na unapređivanje naučnih znanja o srpskom narodu u srednjem veku. Ono svedoči o Novakovićevoj opredeljenosti da u srpskoj sredini orijentiše istoriografiju tako da se zainteresuje „za sve bez razlike pojave života narodnog“, kako je to sam lepo i formulisao.

IST 9 07209) VELIKANI U VASKRSU SRBIJE , Krsman Milošević , Beograd 2006 , Frontovi ustaničkih borbi, Srpski narod pred ustanak, Prvi srpski ustanak i ratovanje Srba s Turcim1 1804-1813, Unutrašnje uređenje ustaničke Srbije 1804-1813, Velikani u vaskrsu Srbije /Karađorđe, Dositej, Vuk Karadžić, Prota Mateja, Hajduk Veljko, Filip Višnjić, Milan Obrenović, Jevrem Obrenović, Miloš Obrenović.. mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, ilustrovano, 273 strane , potpis i posveta autora na predlistu

IZDAVAČ: Udruženje boraca oslobodilačkih ratova 1912-1920 GODINA: 1979. POVEZ: Tvrdi STRANA: 200 FORMAT: B5 TEŽINA: 0,6 kg STANJE: NOVO Sećanja o bitkama na Kumanovu, Bakarnom guvnu i Bitolju, Kako se predao Srbima Šukri-paša, branilac Jedrena 1913, Cerska bitka, Kolubarska bitka, Odstupanje srpske vojske 1915-1916, golgota i pobeda, Mojkovačka bitka, Vojni sanitet i Crveni krst u ratovima Srbije 1876-1918, Pomor regruta, Plava grobnica, Vojvod Vuk, Kajmakčalan, Nađmeđer, Slike (Putnik, Stepa, Mišić, Janko Vikotić, Vojvoda Vuk)

-Izdavač: `Talija izdavaštvo` -povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 138 -Stanje: kao novo Хиљаду триста каплара је назив батаљона недошколованих официра који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. 1300 каплара је историјски роман који прати голготу великог батаљона од хиљаду и три стотине ђака током Првог светског рата. Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. Очима аутора, читаоци могу да виде бруталност и бесмисао рата, али и храброст и пријатељство које су ти млади војници делили у овим тешким околностима. Књига је написана у форми успомена (мање-више дневника) и садржи детаљне описе битака, као и разговоре каплара и надређених официра поред тога, књига осликава и друштвене и политичке околности Србије и света током рата, као и утицај рата на животе обичних људи. Аутор је Милан Р. Јањушевић, 1300 каплара је његово најпознатије дело и сматра се једним од најбољих српских романа о Првом светском рату.

Хиљаду триста каплара је назив батаљона недошколованих официра који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. 1300 каплара је историјски роман који прати голготу великог батаљона од хиљаду и три стотине ђака током Првог светског рата. Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. Очима аутора, читаоци могу да виде бруталност и бесмисао рата, али и храброст и пријатељство које су ти млади војници делили у овим тешким околностима. Књига је написана у форми успомена (мање-више дневника) и садржи детаљне описе битака, као и разговоре каплара и надређених официра поред тога, књига осликава и друштвене и политичке околности Србије и света током рата, као и утицај рата на животе обичних људи. Аутор је Милан Р. Јањушевић, 1300 каплара је његово најпознатије дело и сматра се једним од најбољих српских романа о Првом светском рату. 138 стр.

Srbija između Antante i Centralnih sila 1915-1917 / Petar Opačić Beograd 2009. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, 492 strane. Knjiga je odlično očuvana. V6 Sadržaj: PREDGOVOR DEO PRVI: ODBRANA SRBIJE 1915. GODINE Glava prva: SRBIJA I BALKANSKO RATIŠTE KRAJEM 1914. I POČETKOM 1915. GODINE Politika velikih sila prema Balkanu i ratni ciljevi Srbije Držanje neutralnih država i balkansko ratište Glava druga: NEUSPELI POKUŠAJI ANTANTE DA ODBRANI BALKAN SREDINOM 1915. GODINE Neuspeli pokušaji proboja kroz Dardanele i na Soči Otpor srpske Vlade samovoljnim kalkulacijama Antante na štetu Srbije Inicijativa nemačke Vrhovne komande za uspostavljanje dominacije Centralnih sila na Balkanskom poluostrvu Usamljena Srbija Plan srpske Vrhovne komande za preventivnu ofanzivu protiv Bugarske Odluka saveznika da se iskrcaju u Solunu Glava treća: BITKA ZA SRBIJU U JESEN 1915. GODINE Otpor Srba na graničnim frontovima Neaktivnost saveznika i odluka o povlačenju srpske vojske na moravske položaje Leskovački protivudar i Kačanički manevar Odluka o povlačenju na jadransko primorje DEO DRUGI: IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI Glava četvrta: NA ALBANSKOJ GOLGOTI Velike sile o balkanskom ratištu i Srbiji krajem 1915. i početkom 1916. godine Odluka Antante o zadržavanju trupa na balkanskom ratištu Dileme komandanata srpskih armija o celishodnosti povlačenje vojske sa Kosova Kapitulacija Crne Gore Ultimativni zahtev cara Nikolaja II za spas srpske vojske Prevođenje srpske vojske iz Albanije na Krf Glava peta: NA KRFU - OSTRVU SPASA Zadocneli izbor Krfa za koncentraciju srpske vojske Trvenja između vojnih i političkih krugova oko odgovornosti za slom Srbije 1915. godine Srbi na Krfu i saveznička pomoć Prvo učešće Srbije na Međusavezničkoj konferenciji Politički razgovori u Parizu, Londonu i Petrogradu Duševni i fizički oporavak srpske vojske Reorganizacija srpske vojske na Krfu i njeno prevoženje na Halkidik Glava šesta: VELIKE BITKE OBNOVLjENE SRPSKE VOJSKE NA SOLUNSKOM FRONTU 1916. godine Obostrane namere na Balkanu početkom 1916. godine Ponovo uspostavljanje dodira sa neprijateljem na balkanskom ratištu Savezničke snage na graničnom frontu Planovi i snage neprijatelja Planovi i snage saveznika Nemačko-bugarska preventivna ofanziva na Solunskom frontu Gorničevo i Kajmakčalan Operacije u luku Crne reke Oslobođenje Bitolja Borbe Prve srpske dobrovoljačke divizije u Dobrudži 1916. godine DEO TREĆI: DRAMATIČNI RATNI OBRTI U DRUGOJ POLOVINI 1917. GODINE Glava sedma: SRPSKA VOJSKA NA PRAGU OTADŽBINE 1917. GODINE Međusaveznička konferencija u Rimu Druga reorganizacija srpske vojske Pljačka i denacionalizacija Srbije Toplički ustanak Prolećna ofanziva 1917. godine Regulisanje grčkog pitanja Glava osma: NA PREKRETNICI RATA Neuspeh ruske julske ofanzive i pitanje upotrebe srpskog korpusa na ruskom frontu Slom italijanske vojske kod Kobarida Demonstrativni napad vardarske divizije na Dobro polje Operacije francuskih trupa u Albaniji Politička kriza u srpskoj vojsci i likvidacija „Crne ruke“ Krfska deklaracija Popuna srpske dobrovoljcima Na kraju snaga Pokušaji za zaključenje kompromisnog mira NA KRAJU RATA 1918. GODINE IZVORI I LITERATURA I NEOBJAVLjENA GRAĐA II OBJAVLjENA GRAĐA III LITERATURA IV ČASOPISI V ŠTAMPA REGISTAR IMENA BELEŠKA O AUTORU

Autor - osoba Novaković, Stojan, 1842-1915 = Novaković, Stojan, 1842-1915 Naslov Istorija i tradicija : izabrani radovi / Stojan Novaković ; priredio Sima Ćirković Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1982 (Beograd : Kultura) Fizički opis XX, 478 str., [8] str. s tablama (fotogr.) : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Ćirković, Sima Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ75 ; ǂknj. ǂ496 (Karton) Napomene Tiraž 4000 Str. [VII]-XX: Tradicija i istorija u delu Stojana Novakovića / Sima Ćirković Dopune i objašnjenja: str. 437-478 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Uroš, srpski car, 1336-1371 -- Ubistvo Stefan Dečanski, kralj, 1321-1331 -- Smrt Branković (porodica) Srpska narodna književnost -- Istoriografija Grbovi – Srbija Konstantin „Stojan“ Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije. Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata. Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković. Bibliotekar Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova. Prevodilac Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine. Akademik Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915. 10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika, koji se ostvario sledećeg veka: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques. Književnik i istoričar Osnovao je 1865. časopis „Vila“ i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi „Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja. Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja). Priredio je Dušanov zakonik („Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu. Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv „Stojan Novaković“. Njegova najznačajnija dela su: „Srpska bibliografija za noviju književnost 1741–1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.) „Istorija srpske književnosti“, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.) „Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika“, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.) „Srpske narodne zagonetke“, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.) „Selo“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.) „Srbi i Turci XIV i XV veka“, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.) „Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.) „Srpska gramatika“, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.) „S Morave na Vardar – putne beleške“ Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.) „Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku“, SKZ, Beograd 1900. (118 str.) „Vaskrs države srpske“, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.) „Ustanak na dahije 1804“, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.) „Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.) „Tursko carstvo pred srpski ustanak“, Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.) „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.) „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.) „Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883–1903“, Knjižarnica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.) „Kaluđer i hajduk“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge. Nagrade „Stojan Novaković“ Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu „Stojan Novaković“. Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu. 2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine.

Knjiga nova C7 Nakon filma koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, pred nama je i roman koji govori o neobičnoj i snažnoj desetogodišnjoj devojčici Darinki Dari Ilić i golgoti njene porodice u najvećem stratištu srpskog naroda – logoru Jasenovac. Priča u romanu nas često vodi i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat. Upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava. Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije. `Dužni smo večno sećanje svim jasenovačkim mučenicima, žrtvama genocida počinjenog od strane ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njihovi krici su decenijama bili dirigovano utišavani. Ne možemo ni mi kao narod dalje ako gazimo po svojim svetinjama, a svaka osoba koja je stradala tamo je naša svetinja` – napisao je u tekstu o knjizi režiser istoimenog filma Predrag Gaga Antonijević.

Autor - osoba Novaković, Stojan, 1842-1915 = Novaković, Stojan, 1842-1915 Naslov Selo / Stojan Novaković Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1965 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1965 (Beograd : Kultura) Fizički opis 243 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Ćirković, Sima M. Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ58, ǂknj. ǂ393 (Karton) Napomene Str. 7-12: Selo Stojana Novakovića / Sima M. Ćirković Bibliografija: str. 181-218 Na nasl. str. tekst: 30. oktobra 1965. god. u Beogradu Rad Pavlović penz. prof.: MBVA: N RP 126 Registar. Predmetne odrednice Selo -- Istorijski razvoj – Srbija Konstantin „Stojan“ Novaković (1842–1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije. Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata. Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković. Bibliotekar Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova. Prevodilac Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine. Akademik Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915. 10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika, koji se ostvario sledećeg veka: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques. Književnik i istoričar Osnovao je 1865. časopis „Vila“ i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi „Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja. Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja). Priredio je Dušanov zakonik („Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu. Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv „Stojan Novaković“. Njegova najznačajnija dela su: „Srpska bibliografija za noviju književnost 1741–1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.) „Istorija srpske književnosti“, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.) „Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika“, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.) „Srpske narodne zagonetke“, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.) „Selo“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.) „Srbi i Turci XIV i XV veka“, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.) „Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.) „Srpska gramatika“, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.) „S Morave na Vardar – putne beleške“ Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.) „Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku“, SKZ, Beograd 1900. (118 str.) „Vaskrs države srpske“, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.) „Ustanak na dahije 1804“, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.) „Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.) „Tursko carstvo pred srpski ustanak“, Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.) „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.) „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.) „Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883–1903“, Knjižarnica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.) „Kaluđer i hajduk“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge. Nagrade „Stojan Novaković“ Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu „Stojan Novaković“. Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu. 2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine. MG127

Broj strana: 150 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14.5 x 21 Godina izdanja: 2001 Izdavač: Clio Obimom nevelika, ali znalački napisana, knjiga o Italiji XV veka podeljena je na tri dela. Prvi deo posvećen je razvoju gradova. Italija je bila najurbanija zemlja srednjovekovne Evrope, a u XV stoleću gradovi su se više gradili i širili nego ranije. Zidale su se velelepne građevine, zarad privatnog i javnog prestiža. Izgradnjom velikih zdanja, kao što su učinili Sforce dizanjem moćnog kastela u Milanu, vlasnici su lakše držali podanike u podređenom položaju. Pošto je tokom jednog veka nadoknađen broj stanovnika koji je sredinom XIV stoleća pokosila kuga, Italija je u XV veku postala pravo „kraljevstvo gradova“. Krajem stoleća mnogi su imali impozantan broj stanovnika: Venecija, Milano i Napulj brojali su po 100.000 ljudi. Po broju žitelja sa njima se mogao meriti jedino Pariz.U Firenci je u XV veku uveden porez na prihod. Popisana su sva dobra podanika, a novčani namet padao je kako na nekretnine tako i na prihod od kapitala, što je značilo da su oni koji su imali više i plaćali više. Vremenom su sve države prihvatile taj sistem oporezivanja.Velika većina građana u Italiji u tom periodu nije služila vojsku. Pravih oružanih trupa bilo je vrlo malo i one su predstavljale policiju. U slučaju rata, vlade su se obraćale kondotijerima, zapovednicima profesionalne vojske. Naravno, profesionalni vojnici su plaćani, a to je bilo moguće zahvaljujući sve bogatijim gradovima. Mnogi od njih bili su posebne države, iako je postojao termin Italija.Drugi deo knjige profesora Tenentija posvećen je ekonomskim aktivnostima. Najjača privredna središta u Italiji bili su Venecija, Đenova, Firenca i Milano. Trgovina se nije kretala oko ose nacionalnog značaja. Apulija je više trgovala s balkanskim zemljama nego s Toskanom i Lombardijom, a Venecija i Đenova su napredovale zahvaljujući trgovini na istoku. Da bi se predupredili rizici i nadoknadile štete, razvio se sistem osiguranja. Naročito je bilo razrađeno pomorsko osiguranje, i u toj oblasti Venecija je bila na prvom mestu. Njeni brodovi su važili za najbezbednije zbog stabilnosti političkog sistema, dobrog sistema osiguranja i veslača obučenih da budu i borci protiv gusara. Najvažnije pomorske linije bile su za Siriju, Egipat i Anadoliju, a prema Zapadu za Iberijsko poluostrvo, Flandriju i Englesku.Najveći deo trgovine počivao je na kreditima. Kupovina za gotov novac bila je retka pojava. I država je uzimala zajam od pojedinaca i banaka, zalažući kao garanciju javna dobra. Kreditori su dobijali obveznice, koje su donosile godišnju kamatu, a mogle su se preprodavati. Davanjem zajmova dosta su se bavili Jevreji koji su, zbog progona, pristizali iz Nemačke. Najveći kreditni centar bila je Venecija. Ona, dakle, nije bila samo prestonica svetske trgovine već i najveće svetsko finansijsko središte. Tako su se u Italiji poznog srednjeg veka izgradili organizacioni oblici privrednog poslovanja koji su postali osnov moderne svetske ekonomije.U trećem delu knjige autor se najpre bavio svakodnevnim životom, uočivši da se dosta razlikovao od današnjeg i da je najviše bio uslovljen religioznim elementima. Nedeljom i praznicima bilo je zabranjeno obavljanje manuelnih poslova i radnje su bile zatvorene, a radni dan je trajao dok je bilo dnevnog svetla. Velike svetkovine priređivane su o Božiću, Vaskrsu i Duhovima. Mada je svaki grad imao svoje specifičnosti, karneval u februaru bio je opšte prihvaćena svetkovina. Praznici su više ujedinjavali srednjovekovni svet nego rad. Skoro da i nije bilo manifestacije koje nije imala religijsku osnovu.U proučavanju istorije Italije XV veka profesor Tenenti osvrtao se na prethodno i potonje vreme, kao i na zemlje susede. Analizirao je i istoriju Balkana, ističući značaj koji je imala trgovina između ove dve oblasti. Veliko preimućstvo Venecije bilo je što je baš u XV veku zavladala celom Dalmacijom. Van domašaja mletačke vlasti na istočnoj jadranskoj obali jedino je ostao Dubrovnik, čiju istoriju profesor Tenenti izvanredno poznaje. Uočio je da Dubrovnik nije imao više stanovnika od poznatih gradova Kalabrije, ali je imao bolju flotu, ekonomske aktivnosti šireg delokruga i veće trgovačke sposobnosti. Zato je ostvarivao veći profit nego sve kalabrijske luke zajedno. Veze Balkana i Italije bile su, pre svega, ekonomske prirode. U njih je bila utkana i Srbija, prvenstveno posredstvom Dubrovnika. Iz nje su izvožene ogromne količine srebra, kako to naročito pokazuju nedavno objaljene trgovačke knjige braće Kabužića (1426–1433). Oni su od srebra dovezenog u Dubrovnik iz Srbije i Bosne 93% izvozili u Italiju, od čega je čak 88% odlazilo u Veneciju. Bez sumnje, Venecija je bila najznačajniji trgovački partner Balkana.