Uspon Srbije od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata Nebojša Bogunović Press ekspress Beograd 2002, odlično očuvano, tvrd povez, format 25 x 22,5 cm , ilustrovano, ćirilica, ilustrovano , 255 strana, sadržaj : Dr Slavenko Terzic-REČ O OVOJ KNjIZI Nebojša Bogunović-AUTOR ČITAOCIMA ZNAČAJNI DOGAĐAJI Karađorđe pre prvog srpskog ustanka AUSTRIJSKI VOJNIK Buna na dahije KAKO JE KARAĐORĐE POSTAO VOŽD Boj na Mišaru NAJVEĆA POBEDA U PRVOM SRSKOM USTANKU Oslobodjenje Beograda 1806. ČARAPIĆEVA POGIBIJA NA STAMBOL KAPIJI Život u Beogradu za vreme Prvog srpskog ustanka VOŽD ZAVODI RED Propast Karađorđeve Srbije VOŽDOVA BOLEST U ZAO ČAS Ubistvo vožda Karađorđa KRVAVA SEKIRA RADOVANJSKA Takovski ustanak EVO MENE,A ETO VAMA RATA SA TURCIMA Vojne i diplomatske pobede kneza Miloša BOLJI JE DOBAR MIR NEGO NEIZVESTAN RAT Borba kneza Miloša za srpsku autonomiju CILJ OPRAVDAO SREDSTVA Prosperitet Miloševe Srbije DOK SE NE OPISMENE NAŠI SINOVI Knez Miloš kao neimar HRABRI RATNIK,VREDAN GRADITELj Prvi strani diplomati u Srbiji KNEŽEV NALOG-BEZ LjUBLjENjA I GRLjENjA Abdikacija kneza Miloša U SLOBODI STASAVA DEMOKRATSKA SVEST Kratkotrajna vladavina Miloševih sinova SAMO MESEC DANA NA PRESTOLU Dolazak na vlast Aleksandra Karađorđevića SRBIJA NA KLACKALICI VELIKIH SILA Vlada ustavobranitelja KNEZ KAO PARAVAN Život kneza Miloša u emigraciji HRVATSKI ZATVOR ZA SRPSKOG KNEZA Svetoandrejska skupstina NAJMIRNIJA REVOLUCIJA U SRPSKOJ ISTORIJI Druga vladavina Miloša Obrenovića STARI KNEZ DOČEKAN OVACIJAMA Knez Mihailo ponovo na kneževom tronu POBORNIK NACIONALNOG POMIRENjA Bombardovanje Beograda 1862 POGIBIJA SIME TERDŽUMANA Velika srpska diplomatska pobeda KLJUČEVI BEOGRADA U RUKAMA KNEZA MIHAILA Prvi Beogradski hoteli SRBI VEĆI ENGLEZI OD ENGLEZA Novogodišnje dvorske svečanosti VEČERAS,GOSPO,KOD KNEZA NA BALU Veliko slavlje u Topčideru DO MIHAILA I JULIJE - KĆERI KARAĐORĐEVE Bračne nevolje kneza Mihaila STO SE BORE MISLI MOJE Ubistvo kneza Mihaila UMESTO VENČANjA SAHRANA Izgradnja narodnog pozorišta u Beogradu POSMRTNA SLAVA KNEZA MIHAILA Otkrivanje spomenika knezu Mihailu A GDE MU JE KAPA Namesnički rezim DOK DEČAK NE DORASTE ZA KNEZA Prvi srpsko turski rat POBEDA NA ŠUMATOVCU Drugi srpsko turski rat BERLINSKOM KONGRESU U SUSRET Oslobodjenje Niša SVEČANI DOČEK KNEZA MILANA Posle pet vekova SRBIJA POSTAJE KRALJEVINA Osnivanje radikalske stranke i dizanje Timočke bune SELJAČKI POKRET PROTIV BIROKRATSKE DRŽAVE Srpsko - bugarski rat OLAKO IZGUBLJEN TEŠKO STEČENI UGLED Razvod braka kralja Milana i kraljice Natalije SRCU SE NE MOŽE KOMANDOVATI Dva atentata na kralja Milana GLAVA ČITAVA,REPUTACIJA TEŠKO RANJENA Smrt kralja Milana u Beču CAR FRANJO JOSIP CEREMONIJAL-MAJSTOR SAHRANE Dolazak na presto Aleksandra Obrenovića Jedna država a dva kralja Knjaz Nikola u Beogradu KO ĆE KOME PRE U GOSTE Fatalni brak kralja Aleksandra KAD KUMUJE RUSKI CAR Tragičan kraj dinastije Obrenović KRVAVI EPILOG MAJSKOG PREVRATA Beograd ukorak sa svetom KAD SE TELEFON TRKAO SA KONJANICIMA Uređenje Kalemegdanskog parka PAŠIĆ ISPUNIO AMANET KNEZA MIHAILA Ponovni dolazak dinastije Karađorđević NA PRESTOLU VOŽDOV UNUK Protesti u Srbiji protiv aneksije Bosne i Hercegovine ZAKON SILE UMESTO SILE ZAKONA Balkanski ratovi LAKŠE OSVOJITI NEGO PODELITI Sarajevski atentat EPICENTAR SVETSKOG ZEMLJOTRESA Početak prvog svetskog rata ULTIMATUM KAO PARAVAN Cerska i Kolubarska bitka DOŠO SVABA SVE DO RALJE,A OD RALJE NIKUD DALJE Odbrana Beograda 1915 ZA OBRAZ PRESTONICE,IZBRISANI IZ BROJNOG STANJA Niška i Krfska deklaracija U VIHORU RATA RAZMIŠLJA SE O NOVOJ DRŽAVI Srpska golgota TAMO DALEKO JEDINI BIO JE PUT Okupacija Srbije 1915 - 1918 PRAĆENI SVIM JAHAČIMA APOKALIPSE Solunski proces KO JE KRIV ZA APISOVU SMRT Solunski front SA SOKOLA SE,REKOŠE NAM,VIDI OTADŽBINA Oslobodjenje Srbije 1918 godine KA BEOGRADU-BRŽE OD OLUJE ZNAMENITE LIČNOSTI biografija 85 najznačajnijih ličnosti ovog perioda

Novica Radovic- Crna Gora na saveznickoj golgoti Centar za kulturu, Niksic/ Unireks, Podgorica, 2000. Mek povez, 140 strana. Na desnoj margini knjiga je minimalno deformisana, kao da je pritisnuta necim. Vidi se na slici. IZUZETNO RETKO IZDANJE, REPRINT KNjIGE IZ 1938. GODINE! Новица Радовић (1890 — 1945) био је један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. За вријеме Другог свјетског рата био је политички савјетник команданта Ловћенске бригаде Крста Зрнова Поповића. Животопис Новица Радовић је био члан зеленашког покрета послије Првог свјетског рата. Након пораза зеленашиких снага, Радовић је отишао у Албанију, а из ње у Италију,[1] гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. Послије указа владе Краљевине СХС о амнестији црногорске емиграције, Радовић је још неко вријеме остао у Италији због школовања. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен због својих одмјетничких акција и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу.[1] По изласку из затвора, настанио се у Подгорици, гдје је приватно радио као професор. У политички живот се укључио као члан Црногорске федералистичке странке. Писао је публицистичке текстове политичког караткера у Зети, гласилу ЦФН.[1] У штампарији Дукађин у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело „Црна Гора на савезничкој голготи“ која говори о политичким догађајима у то вријеме, о губљењу црногорске државности и српском идентитету Црне Горе.[2] Послије Рапалског споразума и промјене италијанског држања према црногорској политичкој емиграцији, Радовић је са неповјерењем гледао на Италију и заступао што мање италијанско уплитање у питање обнове црногорске државе. Међутим, како је Мусолинијева Италија чврсто стремила стварању државне творевине у Црној Гори која би у потпуности зависила од ње, увидио је неодрживост тог става.[1] За вријеме Другог свјетског рата, био је један од водећих црногорских сепаратиста и колаборациониста са Италијанима. Разочарао се у Италијане и оптужио их је за увођење војног окупацијског режима умјесто стварања обећане суверене и независне Црне Горе, и одвајање важних црногорских подручја од државе и њихово припајање Албанији, што је дијелом и довело до устанка у јулу 1941. године.[3] Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године. Црногорско српство Новице Радовића Из књиге Новице Радовића Црна Гора на савезничкој голготи видимо да је он по националности Србин[4] који се само противио начину сједињења Србије и Црне Горе. Крфску декларацију сматра (стр. 101.) првим атаком на суверенитиет Црне Горе, јер Црна Гора није имала свог представника у доношењу ове декларације, нити се њу ишта питало о њеној судбини. Радовић (стр. 109.) пише: двјема краљевинама истог народа... двије српске државе..., чиме доказује да је Црну Гору сматрао још једном државом српског народа. Радовић наводи и податак (стр. 110.): Сад би званична Србија, односно Пашић да се ретерира. Повратио би се на споразумно, путем уговора уједињења, не би хтио да се врши насиље на народ црногорски и краља Николу, пошто зна да је свак у Црној Гори за уједињење од краљевске палате до колибе... Ловћен спомиње као простор на коме се 5 вјекова чувао барјак, свето знамење српске слободе (стр. 133.). Петар Пешић му је велики грешник који је довео до капитулације и уништења Црне Горе и који је посијао клицу мржње једног истог народа (стр. 136). tags: bjelasi, zelenasi, kralj nikola,

Izdavač: Biblioteka grada Beograda Biblioteka Srbija i jugoslovensko pitanje Autor: Vladimir Ćorović Pogovor: Radoš Ljušić Povez: tvrd Broj strana: 870 Sadržaj priložen na slici. Sa nalepljenom posvetom na predlistu, veoma dobro očuvana. U odnosima srpskog naroda i Habsburške monarhije dva su momenta bitna: 1) U vreme Srpske revolucije Srbi u Turskoj su konačno shvatili da im slobodu ne donosi Austrija, već da se za nju mogu izboriti uz pomoć Rusije. To je bila, nesumnjivo, jedna od najznačajnijih prekretnica u ovim odnosima. Nastankom novovekovne srpske države, srpsko pitanje dobilo je nove sadržaje. Vaskrs Srbije bio je stvarnost koja se morala poštovati. 2) Habsburška monarhija nije uspela da reši srpsko pitanje. Ni Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija nije bila u stanju, do početka XX veka, da pronađe konačan put ka srpskom ujedinjenju. Znalo se da više Srba živi u Habsburškoj monarhiji nego u Srbiji, ali ona nije imala snage i moći da pred svetsku javnost postavi konačno rešenje srpskog pitanja. Izazvana austrougarskom agresivnom politikom u carinskom ratu, aneksijom Bosne i Hercegovine i objavom rata, Srbija je prvi put otvoreno proklamovala svoj cilj: ujedinjenje svih Srba i Južnih Slovena. Time je presečen čvor konačnog rešenja srpskog pitanja, koje se moglo ostvariti samo na ruševinama moćnog severnog carstva. Dakle, odnosi Srba i Habsburške carevine u XIX i XX veku kretali su se od ideje da slobodu ne donosi Austrija do ideje da se srpsko ujedinjenje mora ostvariti na ruševinama Turske i Austro-Ugarske. Ćorovićeva knjiga posvećena je drugom pitanju, odnosno diplomatskoj istoriji srpsko-austrougarskih odnosa, sa naglašenom kojoj je pisao s izvesnom toplinom i nadahnućem. Možda su to najuspelije stranice ove knjige, pošto je uspeo da prikaže pravo stanje duha u jugoslovenskim zemljama, posebno u Bosni i Hercegovini, i da na posredan način dovede ovo pitanje u vezu sa sukobom Srbije i Austro-Ugarske. On je ubedljivom analizom pokazao da „Narodna odbrana” nije imala potrebe da podstiče nacionalizam kod jugoslovenske omladine, već da su omladinci prilazili ovoj svesrpskoj organizaciji zato što su „verovali da će u njoj naći ono što oni traže i žele”. Ćorović je i na ovaj način branio Srbiju od odgovornosti za Prvi svetski rat. U jugoslovenskim zemljama uzdizao se postepeno kult Srbije, koji je dosegao do neslućenih visina u vreme balkanskih ratova, posle kojih je Kraljevina želela mir, ali ga nije mogla obezbediti. S druge strane, Austro-Ugarska je bila nesnosno agresivna. Došavši do ovih saznanja, Ćorović je pisao da ona „1914. nije ušla u rat zbog sarajevskog atentata ili zbog uverenja da za to ima krivice do srpske vlade, nego stoga što je rat htela iz političkih razloga diplomatske i političke prirode. (K-127)

IST 9 07140) ALTERNATIVNA ISTORIJA SRBIJE , Predrag Marković i Čedomir Antić , Nedeljnik Beograd 2016 , Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... Prvi put u regionu, kroz ova i druga pitanja će vas voditi dvojica najpopularnijih istoričara u Srbiji, Predrag J. Marković i Čedomir Antić. Oni su `u četiri ruke`, na osnovu feljtona koji je tokom 2015. izlazio u `Nedeljniku`, napisali knjigu `Alternativna istorija Srbije`, od Svetog Save do Zorana Đinđića. Tu su i ostale najkotroverznije stvari iz naše istorije: Da nije bilo 27. marta, da je pobedio Draža, ili Tito poginuo na Sutjesci, da je prevladao Ranković, da je napravljena Velika Srbija, ili da Srbija ima izlaz na more... Ovaj žanr u svetu je sve popularniji, bilo u istoriografiji ili beletristici - od Nila Fergusona i Marka Almonda, do Roberta Herisa i Filipa K. Dika - ali nijedan istoričar, sve do Markovića i Antića, dosad nije imao hrabrosti da ovako obimno, a opet zanimljivo i lako napisano, pristupi temi. Autori kažu da su ponosni što su prvi pisci ovog žanra u regionu, i da će biti zadovoljni ako uspeju da ukažu koje su to tačke u našoj prošlosti od kojih je moglo da se krene drugačijim putevima. mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 197 strana , posveta na naslovnoj strani ,

SRBI ZLATNOG SRCA Brana Filipović Fotofrafije - Ljubomir Markov, Vojislav Đurđevac Izdavač - Republički odbor Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920., Bor; Muzej rudarstva i metalurgije, Bor Godina - 2005 126. strana ..ILUSTROVANA.. 24 cm ISBN - 86-7257-043-X Povez - Broširan SADRŽAJ: BITI VEČIT Dr Arčibald Rajs Teneral Gambeta Srbiji `Zapiši, to Kiš` Strane vojskovođe i političari o srpskoj vojsci Aleksa Radovanović Stražar nad gorom i vodom Veliki dani dr Rajsa Srce Arčibalda Rajsa Beneral Gambeta na alatu belom Vojnikova breskva Lisa Na najljuće rane devojački peškiri Kombinovana divizija pobednik Cerske bitke Spomen u Prnjavoru Nad pepelom Mačve i Prnjavora Mučilište u šabačkoj sabornoj crkvi Vaskrs Srbije na Krfu Koliko je srpskih vojnika sahranjeno na Krfu Plavu grobnicu nećemo nikada zaboraviti Pavel Šturm i `Svoja srpska semlja` Dug prema dobrovoljcima Sačuvana uspomena na škotske bolničarke Depeše iz zlog vremena Grumen zlatiborske zemlje na groblju u Menzel Burgibi Potomci u selu Kaličina Na srpskom vojničkom groblju u Parizu: soldat pao za otadžbinu Srpska aleja u Rumuniji Tragovi proboja Solunskog fronta Neuvela lovorova grana Krst u plavoj grobnici Grčka je i moja Afrodita Uspomena medicinara Timočke divizije Milorada Dragića pri povlačenju srpske vojske 1915 Obnova spomenika Timočkoj diviziji podno Kajmakčalana Ratnici s kamerom Cer, Leget, Mišar BITI VATRA Pesme BITI ČOVEK Pesme Beleška o piscu Knjiga je N O V A ------------------------------ 1v

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO... „Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj prošlosti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te prošlosti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskušenja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom prošlošću, Srbi vole da razmatraju – šta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokušali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poštovanja, jer često konzervativna, naša istoriografija ne prašta alternativne pravce i hrabra promišljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmišljanja i pouke o sopstvenoj prošlosti.“ Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

ISBN: 9788676741717 Broj strana: 318 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Otvorena knjiga Ova knjiga dolazi u pravo vreme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem. U ovoj knjizi je predstavljena istorija srpskog naroda tokom proteklih 13 vekova. Knjiga ima 292 strane, 250 ilustracija i sastoji se iz šest celina: Pogled na stare srpske zemlje i vladare; Doba Nemanjića; Šta se dogodilo Srbima nakon cara Dušana; Zeta, Balšići i Crnojevići; Nastanak Crne Gore; Vaskrsnuće Srbije.

Tvrd povez sa omotom, veliki format, nova 382 strane L Bogato ilustrovana. Prvi svetski rat veliki ilustrovani vodič od Sarajeva do Versaja Dalibor Denda, R. G. Grant Prvi svetski rat, vođen od 1914. do 1918. godine, bio je tragičan sukob epskih razmera što je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. U ovoj vizuel­no impresivnoj knjizi neposredno se pripoveda o toku rata, pri čemu se oživljavaju iskustva kolosalnih sukoba, kao što su Galipoljska bitka, bitka na Somi, Verdenska bitka i Kolubarska bitka, i beleže lična svedočenja bora­ca i civilnog stanovništva. Posebna pažnja posvećena je razvoju tehnike i tehnologije i njenom uticaju na ratna dejstva. Autori nisu zanemarili ni život običnog čove­ka u pozadini fronta, društvene promene podstaknute ratom, kao ni stradanja i patnje civilnog stanovništva. Knjiga PRVI SVETSKI RAT – VELIKI ILUSTROVANI VODIČ napisana je na osnovu proverenih činjenica koje su pot­krepljene velikim brojem fotografija da bi se omogući­lo lakše razumevanje rata što je promenio tok istorije.Skupo plaćeno učešće Srbije u Velikom ratu maestralno je predstavio srpski vojni istoričar dr Dalibor Denda, koji u autorskom tekstu čitalačkoj publici prijemčivim jezi­kom otkriva novi pogled na istorijske događaje. U delu Srbija 1914–1918. prikazane su velike pobede srpske vojske 1914. godine, njeno stradanje tokom povlačenja preko Crne Gore i Albanije, ali i vaskrs i nove pobede na Solunskom frontu 1916–1918. godine. Ubedljivi opisi epidemije tifusa, stradanja vojnika i civila u logorima i pod okupacijom, potkrepljeni svedočanstvima očevida­ca, duboko se urezuju u pamćenje čitalaca. U tekstu je istaknut i doprinos srpskih dobrovoljaca iz Vojvodine, Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije i Boke Kotorske trijumfu Srbije u Velikom ratu i dat je opis Topličkog ustanka kao jedine pobune u Evropi pod vlašću Centralnih sila. Pažljivo odabrane autentične i do sada retko korišćene ili potpuno nepoznate fotografije slavnog perioda srpske istorije dugo ostaju u sećanju i zato je PRVI SVETSKI RAT – VELIKI ILUSTROVANI VODIČ knjiga koja se izdvaja od ostalih. Prvi svetski rat Istorija Izdavač Data status 2018.

Povest o životu srpskog vožda, njegovom dobu i vaskrsu države srpske. Povest o srpskom voždu koji je pokazao Srbima da opet mogu da imaju otadžbinu. Sveobuhvatna biografija jedne od najznačajnijih ličnosti u srpskoj istoriji, smeštena u evropski kontekst revolucionarnog XIX veka. Do Karađorđa Srbija je bila u Evropi, ali nije bila evropska zemlja. Od Karađorđa ona počinje ponovo da dobija evropske obrise. Karađorđe je zauvek promenio i ram i sliku Srbije. Ako bi se kao merilo među ljudima uzimali intenzitet strasti, snaga volje i veličina cilja, onda se, u tom dobu, sa Karađorđem može meriti samo jedan čovek – Napoleon. „Karađorđe, njegov i borci i tadašnja Srbija odigrali su za stvar slobode tokom epohalne strukturne promene svetskog društva u Svetskoj revoluciji 18. i 19. veka svoju svetsku ulogu, nezaobilaznu, veliku i dalekosežno značajnu. Knjiga Luke Mičete priča je o tome. Veoma dobra, poučna, iznijansirana, `ni po babu, ni po stričevima` ispričana priča o slobodi i revoluciji, iz pera jednog vrednog istraživača, pouzdanog znalca i veoma dobrog pisca.“ Iz Pogovora Ljubomira Kljakića *1

-Izdavač: `Talija izdavaštvo` -povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 138 -Stanje: kao novo Хиљаду триста каплара је назив батаљона недошколованих официра који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. 1300 каплара је историјски роман који прати голготу великог батаљона од хиљаду и три стотине ђака током Првог светског рата. Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. Очима аутора, читаоци могу да виде бруталност и бесмисао рата, али и храброст и пријатељство које су ти млади војници делили у овим тешким околностима. Књига је написана у форми успомена (мање-више дневника) и садржи детаљне описе битака, као и разговоре каплара и надређених официра поред тога, књига осликава и друштвене и политичке околности Србије и света током рата, као и утицај рата на животе обичних људи. Аутор је Милан Р. Јањушевић, 1300 каплара је његово најпознатије дело и сматра се једним од најбољих српских романа о Првом светском рату.

Хиљаду триста каплара је назив батаљона недошколованих официра који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. 1300 каплара је историјски роман који прати голготу великог батаљона од хиљаду и три стотине ђака током Првог светског рата. Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. Очима аутора, читаоци могу да виде бруталност и бесмисао рата, али и храброст и пријатељство које су ти млади војници делили у овим тешким околностима. Књига је написана у форми успомена (мање-више дневника) и садржи детаљне описе битака, као и разговоре каплара и надређених официра поред тога, књига осликава и друштвене и политичке околности Србије и света током рата, као и утицај рата на животе обичних људи. Аутор је Милан Р. Јањушевић, 1300 каплара је његово најпознатије дело и сматра се једним од најбољих српских романа о Првом светском рату. 138 стр.

Srbija između Antante i Centralnih sila 1915-1917 / Petar Opačić Beograd 2009. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, 492 strane. Knjiga je odlično očuvana. V6 Sadržaj: PREDGOVOR DEO PRVI: ODBRANA SRBIJE 1915. GODINE Glava prva: SRBIJA I BALKANSKO RATIŠTE KRAJEM 1914. I POČETKOM 1915. GODINE Politika velikih sila prema Balkanu i ratni ciljevi Srbije Držanje neutralnih država i balkansko ratište Glava druga: NEUSPELI POKUŠAJI ANTANTE DA ODBRANI BALKAN SREDINOM 1915. GODINE Neuspeli pokušaji proboja kroz Dardanele i na Soči Otpor srpske Vlade samovoljnim kalkulacijama Antante na štetu Srbije Inicijativa nemačke Vrhovne komande za uspostavljanje dominacije Centralnih sila na Balkanskom poluostrvu Usamljena Srbija Plan srpske Vrhovne komande za preventivnu ofanzivu protiv Bugarske Odluka saveznika da se iskrcaju u Solunu Glava treća: BITKA ZA SRBIJU U JESEN 1915. GODINE Otpor Srba na graničnim frontovima Neaktivnost saveznika i odluka o povlačenju srpske vojske na moravske položaje Leskovački protivudar i Kačanički manevar Odluka o povlačenju na jadransko primorje DEO DRUGI: IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI Glava četvrta: NA ALBANSKOJ GOLGOTI Velike sile o balkanskom ratištu i Srbiji krajem 1915. i početkom 1916. godine Odluka Antante o zadržavanju trupa na balkanskom ratištu Dileme komandanata srpskih armija o celishodnosti povlačenje vojske sa Kosova Kapitulacija Crne Gore Ultimativni zahtev cara Nikolaja II za spas srpske vojske Prevođenje srpske vojske iz Albanije na Krf Glava peta: NA KRFU - OSTRVU SPASA Zadocneli izbor Krfa za koncentraciju srpske vojske Trvenja između vojnih i političkih krugova oko odgovornosti za slom Srbije 1915. godine Srbi na Krfu i saveznička pomoć Prvo učešće Srbije na Međusavezničkoj konferenciji Politički razgovori u Parizu, Londonu i Petrogradu Duševni i fizički oporavak srpske vojske Reorganizacija srpske vojske na Krfu i njeno prevoženje na Halkidik Glava šesta: VELIKE BITKE OBNOVLjENE SRPSKE VOJSKE NA SOLUNSKOM FRONTU 1916. godine Obostrane namere na Balkanu početkom 1916. godine Ponovo uspostavljanje dodira sa neprijateljem na balkanskom ratištu Savezničke snage na graničnom frontu Planovi i snage neprijatelja Planovi i snage saveznika Nemačko-bugarska preventivna ofanziva na Solunskom frontu Gorničevo i Kajmakčalan Operacije u luku Crne reke Oslobođenje Bitolja Borbe Prve srpske dobrovoljačke divizije u Dobrudži 1916. godine DEO TREĆI: DRAMATIČNI RATNI OBRTI U DRUGOJ POLOVINI 1917. GODINE Glava sedma: SRPSKA VOJSKA NA PRAGU OTADŽBINE 1917. GODINE Međusaveznička konferencija u Rimu Druga reorganizacija srpske vojske Pljačka i denacionalizacija Srbije Toplički ustanak Prolećna ofanziva 1917. godine Regulisanje grčkog pitanja Glava osma: NA PREKRETNICI RATA Neuspeh ruske julske ofanzive i pitanje upotrebe srpskog korpusa na ruskom frontu Slom italijanske vojske kod Kobarida Demonstrativni napad vardarske divizije na Dobro polje Operacije francuskih trupa u Albaniji Politička kriza u srpskoj vojsci i likvidacija „Crne ruke“ Krfska deklaracija Popuna srpske dobrovoljcima Na kraju snaga Pokušaji za zaključenje kompromisnog mira NA KRAJU RATA 1918. GODINE IZVORI I LITERATURA I NEOBJAVLjENA GRAĐA II OBJAVLjENA GRAĐA III LITERATURA IV ČASOPISI V ŠTAMPA REGISTAR IMENA BELEŠKA O AUTORU

Knjiga Istine i legende o opstanku naroda srpskog dolazi u pravo vrijeme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda.Ova istorija predstavlja uspješan spoj struke (koja traga „kako je to uistinu bilo“) i metoda pripovijedanja i svjedočenja. Živo i neposredno izlaganje i pripovijedanje približava prošlost sadašnjosti, jer bez nje nema vidika. Upravo istraživač g. Draško Šćekić otvara viziju izlaska iz postojećeg istorijskog bespuća. Padovi u istoriji srpskog naroda dolaze zakonomjerno — destrukcija nesloge zaustavlja ili usporava društveno kretanje. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem.Ova studija predstavlja uspjelu sintezu isgorije srpskog naroda tokom proteklih 13 vjekova. Ona ima snagu zbornika dokumenata pred kojim sagorijevaju svi falsifikati; ona ima pedagošku funkdiju, jer formira istorijsku svijest srednjoškolaca i studenata. Značajan je doprinos našoj istoriografiji. Iz iznesenih razloga toplo je preporučujem. prof. dr Vladimir Jovićević Povez knjige : tvrd Strana : 323 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Autor: Draško Šćekić Broj strana: 320 Povez: tvrd Format: 24 `Ova knjiga dolazi u pravo vrijeme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda. Ova istorija predstavlja uspješan spoj struke (koja traga `kako je to uistinu bilo`) i metoda pripovijedanja i svjedočenja. Živo i neposredno izlaganje i pripovijedanje približava prošlost sadašnjosti, jer bez nje nema vidika. Upravo istraživač g. Draško Šćekić otvara viziju izlaska iz postojećeg istorijskog bespuća. Padovi u istoriji srpskog naroda dolaze zakonomjerno — destrukcija nesloge zaustavlja ili usporava društveno kretanje. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem.Ova studija predstavlja uspjelu sintezu isgorije srpskog naroda tokom proteklih 13 vjekova. Ona ima snagu zbornika dokumenata pred kojim sagorijevaju svi falsifikati; ona ima pedagošku funkdiju, jer formira istorijsku svijest srednjoškolaca i studenata. Značajan je doprinos našoj istoriografiji. Iz iznesenih razloga toplo je preporučujem.` - prof. dr Vladimir Jovićević!

Nova, nekorišćena Srpski ratovi / Bruno Barili priredio Đorđo Pelegrini ; pogovor Radovan Popović ; [prevod Marija Živković-Fiati] Jedinstveni naslov ǂLa ǂguerre serbe. srpski jezik Vrsta građe zbornik ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2014 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2014 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 144 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Pellegrini, Giorgio Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Živković-Fiati, Marija Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ; [6] Prevod dela: La guerre serbe / Bruno Barilli Na oba spojna lista fotogr. Tiraž 1.000 Str. 7-22: Prozni pisac - početnik / Đorđo Pelegrini Str. 121-131: Uz ovaj prevod / Marija Živković-Fiati Str. 133 - 144: Bol i tuga Bruna Barilija / Radovan Popović. Predmetne odrednice Barili, Bruno, 1880-1952 Balkanski ratovi 1912-1913 Prvi svetski rat 1914-1918 -- Srbija -- 1914-1915 `Pisac ovog dnevnika, osobene proze u našoj, srpskoj golgoti, jeste jedna neobična ličnost. U našoj nepoznat, a u njegovoj domovini Italiji, istoričari književnosti i muzike tvrde da je reč o izuzetnom stvaraocu, čak jednom od najvećih u dvadesetom veku. U nas on je jedino poznat po tome što je otac znamenite slikarke Milene Pavlović Barili. U svojim reportažama i izveštajima on otkriva svoj raskošni spisateljski dar. Skreće pažnju čitalaca na narod koji se bori za pravdu i slobodu. Barili prema Srbiji oseća, ne samo radi bračne obaveze, nego i zbog prognaničke simpatije – srodstvo; ovakva jedna zemlja puna iskonskih čari i toliko maltretirana od Evrope koja se, umesto da se zahvali Srbiji što je naznačila kraj turskoj invaziji (1912), pobrinula da je Austrougarska okupira 1914…`

Opis Knjiga Istine i legende o opstanku naroda srpskog dolazi u pravo vrijeme da razagna tamu istorijskih neistina i snagom izvora i činjenica ukaže kojim se tokovima kretao istorijski hod srpskog naroda.Ova istorija predstavlja uspješan spoj struke (koja traga „kako je to uistinu bilo“) i metoda pripovijedanja i svjedočenja. Živo i neposredno izlaganje i pripovijedanje približava prošlost sadašnjosti, jer bez nje nema vidika. Upravo istraživač g. Draško Šćekić otvara viziju izlaska iz postojećeg istorijskog bespuća. Padovi u istoriji srpskog naroda dolaze zakonomjerno — destrukcija nesloge zaustavlja ili usporava društveno kretanje. Autor svestrano analizira propast srpskog carstva kao posledicu nesloge feudalaca, koja je odvela srpski rod u ropstvo azijatskom mraku sve do vaskrsa i obnove srpske državnosti u Crnoj Gori pod Sv. Petrom, a u Srbiji pod Karađorđem.Ova studija predstavlja uspjelu sintezu isgorije srpskog naroda tokom proteklih 13 vjekova. Ona ima snagu zbornika dokumenata pred kojim sagorijevaju svi falsifikati; ona ima pedagošku funkdiju, jer formira istorijsku svijest srednjoškolaca i studenata. Značajan je doprinos našoj istoriografiji. Iz iznesenih razloga toplo je preporučujem. prof. dr Vladimir Jovićević Povez knjige : tvrd Strana : 323 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Nova, nekorišćena Stanarević, Nikola, 1882-1976 = Stanarević, Nikola, 1882-1976 Dvadeset godina Liberalne (Nacionalne) stranke : (1902-1922) / Nikola Stanarević Jezik srpski Godina 2012 Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 168 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Mijatović, Boško Zbirka Biblioteka Društvo i nauka. Edicija Istorija Tiraž 500 Str. 169: Napomena urednika / Boško Mijatović Bibliografija: str. 167-168. Predmetne odrednice Liberalna stranka Srbije -- 1902-1922 Liberali -- Srbija -- 19-20v Srbija -- Politička istorija -- 1902-1922 Nekontrolisane predmetne odrednice Agatonović, Radoslav / Genčić, Đorđe / Petrović, Branko / Protić, Živojin M. / Radosavljević, Stevan / Jovanović, Nikola S. / Veljković, Vojislav S. / Jovanović, Aleksa / Ribarac, Stojan / Bajkić, Velimir I. Službeni glasnik je, pod naslovom Dvadeset godina liberalne (nacionalne) stranke (1902-1922), objavio prvo izdanje rukopisa Nikole Stanarevića, koje se čuva u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Reč je o beleškama veterana srpskog ekonomskog novinarstva i prvog urednika ekonomske rubrike „Politike“, vezanim za istoriju liberalne stranke, okončanim 1969. godine, a za potrebe Glasnikovog izdanja minimalno prilagođenim današnjem pravopisu. Iako naslov ukazuje na dvadesetogodišnji period kao predmet tematske obrade, Stanarevićev tekst, zapravo, prati duži period istorije srpskog liberalizma – od polovine devetnaestog veka i teških iskušenja u borbi sa despotijom nekih predstavnika dinastije Obrenović, preko kratkih trenutaka idile sa prosvećenim monarhom Mihailom Obrenovićem, do etičke krize liberala u vreme bliskosti sa tiranijom dva poslednja vladara iz ove porodice; i od dolaska vladarske dinastije Karađorđević, preko krvavih Balkanskih ratova i golgote Velikog rata, sve do utapanja Liberalne u Demokratsku stranku.

U dobrom stanju Istorija Franjevačkog reda u Beogradu i Župe Sv. Ante Padovanskog / Zoran M. Jovanović Jezik srpski Godina 2014 Beograd : Beogradska nadbiskupija, 2014 (Valjevo : Caritas) Fizički opis VIII, 173 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Hočevar, Stanislav, 1945- = Hočevar, Stanislav, 1945- Zbirka ǂBiblioteka ǂTreći milenijum ISBN 978-86-89179-08-8 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Str. III-VIII: O našem trajanju i trajanju naših franjevaca i njihovom zvezdarskom gnezdu / beogradski nadbiskup i metropolit Stanislav Hočevar Napomene: str. 121-136 Bibliografija: str. 137-145 Registar. Predmetne odrednice Rimokatolička župa Sv. Ante Padovanskog (Beograd) -- Istorija Franjevci -- Istorija -- Beograd SADRŽAJ O našem trajanju i trajanju naših franjevaca i njihovom zvezdarskom gnezdu, predgovor beogradskog nadbiskupa i metropolite Stanislava Hočevara ...III-VIII O počecima franjevačke misije kraj ušća Save u Dunav do dolaska Osmanlija (1521) ...1 O vremenu između pada Beograda pod Osmanlije (1521) i vaskrsa Srbije početkom XIX veka ...15 Od početka XIX veka do obnove Beogradsko-smederevske nadbiskupije (1924) i potonjih godina ...59 O župi i samostanu Sv. Ante, novom beogradskom gnezdu Bosne Srebrene ...77 Hronotaksa nadbiskupa beogradskih (beogradsko-smederevskih) od obnove Nadbiskupije 1924. godine ...107 Životopis sadašnjeg nadbiskupa beogradskog i metropolite mons. Stanislava Hočevara ...109 Hronotaksa župnika župe Sv. Ante u Beogradu ...114 Životopis sadašnjeg župnika fra Ilije Alandžaka ....115 Hronotaksa gvardijana samostana Sv. Ante ... 116 Životopis sadašnjeg gvardijana (i župnog vikara) fra Benedikta Vujice ... 117 Napomene ... 121 Bibliografija izvora navedenih u knjizi ... 137 Registar ličnosti, toponima i verskih objekata ... 147 Župa i samostan Sv. Ante u Beogradu, život i slike ... 159 O autoru knjige ... 171

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Velika Srbija je istorijska studija Vladimira Ćorovića u kojoj u sažetom i prijemčivom obliku prikazuje istoriju srpske države od vladavine Stefana Nemanje do pobede u Prvom svetskom ratu i stvaranja jugoslovenske države. Ćorović opisuje vaskrs srpske državne misli nakon oslobođenja od Osmanlija a potom i austrougarske vladavine, ideje o ujedinjenju Jugoslovena, narodne ideale s kraja 19. i početka 20. veka, ratove s Bugarskom i Austrougarskom, savezništva s evropskim silama, prelazak preko Albanije, poraze ali i nesalomivi duh srpske vojske. Ćorović progovara i o intimnim podacima iz života srpskih kraljeva, o njihovim političkim strategijama, o odnosu naroda i državnog sistema. Dr Vladimir Ćorović (Mostar, 27. oktobar 1885. — Elasona, 12. april 1941) je bio srpski istoričar i redovni član Srpske kraljevske akademije. Vladimir Ćorović je rođen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovačkoj porodici,[1] njegov brat je Svetozar Ćorović, jedan od poznatijih srpskih pripovjedača iz hercegovačkog kraja. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Bila je to sredina sa veoma jakom i razbuđenom srpskom nacionalnom svešću, kojoj je ton davala grupa istaknutih književnika, među kojima je bio i njegov brat Svetozar. Godine 1904. Vladimir Ćorović se upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili čuveni slavisti Vatroslav Jagić, Konstantin Jiriček i Milan Rešetar. Ćorović je bio vrlo aktivan u Srpskom akademskom društvu „Zora“, o kome je 1905. godine objavio knjižicu. Tezom o Lukijanu Mušickom, doktorirao je u Beču 1908. godine. Specijalističke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemačkog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istraživao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Ćorović je živeo u Sarajevu, radeći najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemaljskom muzeju. Tada je počeo period njegovog vrlo snažnog, intenzivnog i raznovrsnog naučnog i književnog rada. Bio je saradnik vrlo značajnih srpskih časopisa, a posebno „Bosanske vile“, „Srpskog književnog glasnika“ i „Letopisa Matice srpske“ (u kome je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Mušickom). Pored ostalog, u Sarajevu je bio sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i priređivač njenog kalendara za 1911. godinu. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Ćorovića su uhapsile austrougarske okupacione vlasti. Na poznatom banjalučkom „veleizdajničkom“ procesu, čiji je prvooptuženi bio Vasilj Grđić, Ćorović je najpre osuđen na pet, ali mu je Vrhovni sud povisio kaznu na osam godina robije zbog intenzivnog rada u „Prosvjeti“. Novi austrougarski car i kralj Karlo IV, pod snažnim pritiskom svetske javnosti, izvršio je 1917. godine zamašnu amnestiju političkih zatvorenika, pa je Ćorović pušten iz zatvora u Zenici, gde je uglavnom izdržavao kaznu. Tada se nastanio u Zagrebu, pa je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulović, Ivo Andrić i Branko Mašić) uređivao časopis „Književni Jug“. U to vreme je počela njegova zapažena saradnja sa jugoslovenskim političarima u raznim zemljama, a naročito u Austrougarskoj, kao i pripremanje dokumentarne Crne knjige (Beograd-Sarajevo, 1920) o stradanju i patnjama srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U ulozi delegata u privremenom narodnom predstavništvu, Ćorović je bio prisutan 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svečanom proglašenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Ćorović je neprestano živeo u Beogradu. Velikim ličnim radom, izvanrednim naučnim rezultatima, stvorio je redak ugled i uticaj i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine – proglašen je 16. maja 1935.[2] Dve godine bio je i rektor Beogradskog univerziteta, tokom školske 1934/35 i 1935/36 godine.[3] Smenjen je posle studentskog štrajka u aprilu 1936, poznatog po pogibiji Žarka Marinovića (odn. podnosio je ostavku koju Plenum univerziteta u početku nije želeo primiti).[4] Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa više tadašnjih istaknutih jugoslovenskih političara, ali je avion kojim je upravljao Siniša Sinobad i kojim su putovali oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grčkoj. Avion je pao u blizini grada Elasone i u toj nesreći poginuo je i Vladimir Ćorović. Početkom 1910. oženio se Jelenom Skerlić (1887—1960), sestrom Jovana Skerlića. Imali su dve ćerke.[5] Portret Ćorovića, rad Koste Hakmana Na osnovu teksta koji je napisao akademik Radovan Samardžić, Vladimir Ćorović je zastupljen u knjizi Sto najznamenitijih Srba (Beograd - Novi Sad, 1993, str. 529-534). Kada je 1941. nesrećno poginuo, još uvek se nalazio u punoj snazi, bliže sredini nego kraju svoga stvaralačkog puta. Uza sve to, on je ostavio u rukopisu toliko spisa, dobrim delom već pripremljenih za štampu, da bi samo to za nekog drugog naučnika značilo dobar životni bilans., napisao je Samardžić. U knjizi Skriveni svet Vladimira Ćorovića autor Borivoje Marinković na 1063 stranice je izložio svoju studiju o celovitom naučnom, književnom i edicionom korpusu V. Ćorovića, SPKD Prosvjeta, (Bileća-Gacko, 2006). Bibliografija Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Istorija Jugoslavije (V. Ćorović). Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Velika Srbija (V. Ćorović). Veoma je velik Ćorovićev stvaralački opus, koji čine brojne knjige i pojedinačni tekstovi rastureni po raznim časopisima i listovima. Iako su činjeni i značajni pokušaji, još nije sastavljena i kompletna bibliografija njegovih radova i priloga o njemu. Ovo su samo neke njegove knjige: Vojislav Ilić (Mostar, 1906) Srpske narodne pripovijetke (Matica srpska: Novi Sad, 1909) Pokreti i dela (Geca Kon: Beograd, 1920) Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. Ćorović, Vladimir (1923). Luka Vukalović i hercegovački ustanci od 1852-1862. godine. Beograd: Srpska kraljevska akademija. Ćorović, Vladimir (1924). Velika Srbija. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1925). Bosna i Hercegovina. Beograd: Srpska književna zadruga. Ćorović, Vladimir (1928). Ujedinjenje. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1929). Naše pobede. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Mostar i njegova Srpska pravoslavna opština. Beograd: Planeta. Ćorović, Vladimir (1936). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije.(Zabranjeno izdanje-tiraž uništen) Ćorović, Vladimir (1939). Političke prilike u Bosni i Hercegovini. Beograd: Politika. Ćorović, Vladimir (1940). Historija Bosne. Beograd: Srpska kraljevska akademija.[6] Posthumno: Istorija Srba (BIGZ: Beograd, 1989), koristeći originalni rukopis Vladimira Ćorovića, priredili istoričari Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 1. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 2. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 3. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1992). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Biblioteka grada Beograda.

Edicija “Srbija 1914-1918”, prvo kolo 1-10 1. SRBIJA U RATU 1914-1916 2. SRPSKI RATOVI 3. 14. VELIKI RAT 4. PROKLETI SA AZINARE 5. GAVRILO PRINCIP 6. SRBIJA 1914-1918 RATNI CILjEVI 7. SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU 8. RASPEĆE SRPSKOG NARODA U SREMU 1914 9. SRPSKA PISMA IZ SVETSKOG RATA 1914-1918 10. SRBI NA KORZICI Izdavač / Saizdavač: RTS, IK Prometej Nagrada: Izdavački poduhvat 2014. godine SRBIJA U RATU 1914-1916 Katarina Šturceneger Prevod: Milivoje Marković Pogovor: akademik Vladimir Stojančević Format: 15x21 Broj strana: 228 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0907-3 Knjiga je toliko veran eho viđenih i proživljenih stvari, da slobodno možemo reći da svako njeno poglavlje predstavlja dokument. Iako autorka često piše potpuno iz srca, time se ne gubi na istorijskoj verodostojnosti, baš naprotiv. Katarina Šturceneger je Švajcarkinja nemačkog porekla, koja je za vreme rata radila u Crvenom krstu, a u knjizi su sakupljena njena iskustva, propraćena sa 120 fotografija koje je snimila sama. SRPSKI RATOVI Bruno Barili Prevod: Marija Živković Fiati Pogovor: Radovan Popović Format: 15x21 Broj strana: 144 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0915-8 Pisac ovog dnevnika, osobene proze o našoj golgoti, jeste jedna neobična ličnost. U našoj nepoznat, a u njegovoj domovini Italiji istoričari književnosti i muzike tvrde da je reč o izuzetnom stvaraocu, čak najvećem u dvadesetom veku. U nas on je jedino poznat po tome što je otac znamenite slikarke Milene Pavlović Barili. U svojim reportažama i izveštajima on otkriva svoj raskošni spisateljski dar. Skreće pažnju čitalaca na narod koji se bori za pravdu i slobodu. 14. VELIKI RAT Oliver Janc Prevod: Miloš Kazimirović, dr Ira Prodanov Krajišnik, Ljiljana Bugarski Redakcija celog prevoda: Miloš Kazimirović Format: 15x21 Broj strana: 492 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0911-0 Koristeći brojne savremene izvore, ugledni profesor istorije u Berlinu Oliver Janc u sagledavanje Prvog svetskog rata unosi jednu novu perspektivu koja će promeniti dosadašnju sliku, pre svega Zapadnog fronta, u ratni prizor s puno lica, koji pored političke i ekonomske, ima i ljudsku dimenziju. Kad govori o pojedinačnim sudbinama knjiga prosto oduzima dah. Globalna slika rata bez doterivanja činjenica! PROKLETI SA AZINARE Luka Gorgolini Prevod: Ivan Dimitrijević Format: 15x21 Broj strana: 254 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Pisac je mlad istoričar, iz Bolonje. Knjiga govori o odiseji zarobljenih austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu koji su se u toku povlačenja srpske vojske preko Albanije zadesili u toj velikoj grupi ljudi. Delo zapravo prikazuje njihova stradanja, jer su po pristanku u Valonu, tada grad pod italijasnkom kontrolom, prebačeni na jedno ostrvo u Italiji (Azinara), gde su pretrpeli još jednu golgotu u vidu epidemije kolere i ostalih problema, zbog čega je to ostrvo nazvano Đavolovim. Bizarno je što je među tim zarobljenicima, po zvaničnoj evidenciji, najviše bilo Srba (4.874). Dakle, to je bio, u suštini, rat u kojem su Srbi ratovali između sebe. GAVRILO PRINCIP Dokumenti i sećanja Miloš Ković Format: 15x21 Broj strana: 1000 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0913-4 O Sarajevskom atentatu i njegovim izvršiocima napisana je dosad čitava biblioteka knjiga. Nažalost, ogroman deo te literature nije nastao u cilju objektivnosti utvrđivanja istine, nego zbog raznih političkih tendencija i ličnih računa i obračuna. Sami atentatori i njihovi najbliži saučesnici ostavili su vrlo malo dokumenata i ispovesti o sebi i svom činu. U ovoj knjizi su prvi put u ovolikom obimu sabrana najznačajnija sećanja i svedočenja njihovih savremenika, istomišljenika i saboraca, islednika i branilaca, tako da sada čine novu, kompaktnu celinu. SRBIJA 1914-1918 RATNI CILjEVI Đorđe Stanković Format: 15x21 Broj strana: 484 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0912-7 Najnoviji rad prof. dr Đorđa Stankovića, pojavljuje se kao plod višedecenijske potrage, ponuđen u jednom sintetizovanom obliku, najpre studentima istorije i kolegama po stručnom i naučnom interesoavnju, ali i široj kulturnoj javnosti. Istovremeno, to je odgovor na višestruke izazove, neophodnost da se objavljeni tekstovi dopune novim saznanjima i pogledima, ali i da se glas nauke digne protiv njene zloupotrebe, nenaučnosti iskrivljene svesti, kratkoće i nekulture pamćenja, unošenja dnevnopolitičkih potreba i nedopustivog revizionizma u tumačenju istorijskih problema i procesa. SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU Ilustrovana hronologija Đorđe Đurić Format: 15x21 Broj strana: 473 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0918-9 Knjiga je napisana strogim naučnim pristupom, ali jasno i jednostavno, stilom i jezikom pristupačnim i za širu čitalačku publiku. Mnoge ocene, date u njoj, deluju sveže i originalno. Đorđe Đurić je pokazao veliko znanje i snalažljivost u ogromnom materijalu. Njegove britke a jednostavne analize i zaključci zasnovani su na izvornoj građi iz raznih institucija u zemlji i inostranstvu, te na materijalu iz ličnih kolekcija, štampe, te na istoriografskim i drugim monografijama. RASPEĆE SRPSKOG NARODA U SREMU 1914 Toša Iskruljev Predgovor: dr Slobodan Bjelica Format: 15x21 Broj strana: 392 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0914-1 Kada je završio Veliki rat, pouzdani istoričar i istraživač, Todor Toša Iskruljev, krenuo je redom po Sremu, od sela do sela, i popisivao imena svih žrtava. Ovaj njegov rad, publikovan u autorskom izdanju 1936, zarad čuvanja bratstva i jedinstva u Novoj Jugoslaviji, od 1945. nije bio poželjan jer je svedočio o teškim zločinima koje je Mađarska vojska počinila u Sremu 1914. godine. Tek se sada ispravlja velika nepravda i ovo rodoljubivo delo koje donosi podatke o brojnim našim žrtvama biće dostupno i upotpuniće podatke o tužnim i beskrajnim našim žrtvama. SRPSKA PISMA IZ SVETSKOG RATA 1914-1918 Vladislav Pandurović Format: 15x21 Broj strana: 300 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0916-5 U Beču je od početka Velikog rata postojalo cenzorsko odeljenje, sastavljeno ponajviše od penzionisanih oficira koji su kontrolisali svu prepisku ratnih zarobljenika i interniraca. Pisma su kontrolisana po jezicima: srpski, hrvatski, slovenački, češki, ukrajinski, rusinski, slovački, nemački, mađarski... ukupno 24 odeljenja. Vladislav Pandurović je kao cenzor za srpska pisma pročitao oko 30.000 pisama iz svih srpskih krajeva, uočio da u njima počiva ogromno narodno blago koje treba sačuvati. SRBI NA KORZICI Zoran Radovanović Pogovor: dr Vidoje Golubović Format: 15x21 Broj strana: 200 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0917-2 Jedan od motiva za priređivanje ove knjige je činjenica da je u Srbiji postojao svojevrsni kult saveznika u Prvom svetskom ratu. To se naročito ticalo Francuske. Ova knjiga treba da bude podsećanje na to savezništvo, na zajedničku borbu, herojstvo i slavu. Istovremeno, ona je svedočanstvo o stradanjima - više od 48.000 mrtvih na Korzici, među kojima je najviše Srba - ali o svakodnevnom životu u izbeglištvu. U tom smislu, posebno su interesantna poglavlja: Školovanje srpskih đaka u Korzici u Francuskoj 1915-1919. i „Srpski dan` u sto hiljada francuskih škola, kao i Spisak rođenih, venčanih i umrlih lica Srba-izbeglica. povez: tvrdi pismo: ćirilica jezik: srpski Izdavač / Distributer / Uvoznik: RTS TV. POL.

Autor - osoba Novaković, Stojan, 1842-1915 = Novaković, Stojan, 1842-1915 Naslov Istorija i tradicija : izabrani radovi / Stojan Novaković ; priredio Sima Ćirković Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1982 (Beograd : Kultura) Fizički opis XX, 478 str., [8] str. s tablama (fotogr.) : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Ćirković, Sima Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ75 ; ǂknj. ǂ496 (Karton) Napomene Tiraž 4000 Str. [VII]-XX: Tradicija i istorija u delu Stojana Novakovića / Sima Ćirković Dopune i objašnjenja: str. 437-478 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Uroš, srpski car, 1336-1371 -- Ubistvo Stefan Dečanski, kralj, 1321-1331 -- Smrt Branković (porodica) Srpska narodna književnost -- Istoriografija Grbovi – Srbija Konstantin „Stojan“ Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije. Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata. Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković. Bibliotekar Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova. Prevodilac Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine. Akademik Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915. 10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika, koji se ostvario sledećeg veka: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques. Književnik i istoričar Osnovao je 1865. časopis „Vila“ i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi „Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja. Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja). Priredio je Dušanov zakonik („Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu. Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv „Stojan Novaković“. Njegova najznačajnija dela su: „Srpska bibliografija za noviju književnost 1741–1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.) „Istorija srpske književnosti“, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.) „Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika“, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.) „Srpske narodne zagonetke“, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.) „Selo“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.) „Srbi i Turci XIV i XV veka“, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.) „Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.) „Srpska gramatika“, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.) „S Morave na Vardar – putne beleške“ Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.) „Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku“, SKZ, Beograd 1900. (118 str.) „Vaskrs države srpske“, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.) „Ustanak na dahije 1804“, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.) „Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.) „Tursko carstvo pred srpski ustanak“, Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.) „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.) „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.) „Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883–1903“, Knjižarnica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.) „Kaluđer i hajduk“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge. Nagrade „Stojan Novaković“ Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu „Stojan Novaković“. Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu. 2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine.

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Novaković, Stojan, 1842-1915 = Novaković, Stojan, 1842-1915 Naslov Istorija i tradicija : izabrani radovi / Stojan Novaković ; priredio Sima Ćirković Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1982 (Beograd : Kultura) Fizički opis XX, 478 str., [8] str. s tablama (fotogr.) : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Ćirković, Sima Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ75 ; ǂknj. ǂ496 (Karton) Napomene Tiraž 4000 Str. [VII]-XX: Tradicija i istorija u delu Stojana Novakovića / Sima Ćirković Dopune i objašnjenja: str. 437-478 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Uroš, srpski car, 1336-1371 -- Ubistvo Stefan Dečanski, kralj, 1321-1331 -- Smrt Branković (porodica) Srpska narodna književnost -- Istoriografija Grbovi – Srbija Konstantin „Stojan“ Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije. Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata. Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković. Bibliotekar Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova. Prevodilac Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine. Akademik Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915. 10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika, koji se ostvario sledećeg veka: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques. Književnik i istoričar Osnovao je 1865. časopis „Vila“ i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi „Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja. Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja). Priredio je Dušanov zakonik („Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu. Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv „Stojan Novaković“. Njegova najznačajnija dela su: „Srpska bibliografija za noviju književnost 1741–1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.) „Istorija srpske književnosti“, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.) „Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika“, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.) „Srpske narodne zagonetke“, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.) „Selo“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.) „Srbi i Turci XIV i XV veka“, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.) „Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.) „Srpska gramatika“, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.) „S Morave na Vardar – putne beleške“ Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.) „Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku“, SKZ, Beograd 1900. (118 str.) „Vaskrs države srpske“, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.) „Ustanak na dahije 1804“, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.) „Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.) „Tursko carstvo pred srpski ustanak“, Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.) „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.) „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.) „Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883–1903“, Knjižarnica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.) „Kaluđer i hajduk“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge. Nagrade „Stojan Novaković“ Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu „Stojan Novaković“. Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu. 2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine. MG30

Knjiga nova C7 Nakon filma koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, pred nama je i roman koji govori o neobičnoj i snažnoj desetogodišnjoj devojčici Darinki Dari Ilić i golgoti njene porodice u najvećem stratištu srpskog naroda – logoru Jasenovac. Priča u romanu nas često vodi i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat. Upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava. Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije. `Dužni smo večno sećanje svim jasenovačkim mučenicima, žrtvama genocida počinjenog od strane ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njihovi krici su decenijama bili dirigovano utišavani. Ne možemo ni mi kao narod dalje ako gazimo po svojim svetinjama, a svaka osoba koja je stradala tamo je naša svetinja` – napisao je u tekstu o knjizi režiser istoimenog filma Predrag Gaga Antonijević.

Nataša Drakulić DARA IZ JASENOVCA Nakon filma koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, pred nama je i roman koji govori o neobičnoj i snažnoj desetogodišnjoj devojčici Darinki Dari Ilić i golgoti njene porodice u najvećem stratištu srpskog naroda – logoru Jasenovac. Priča u romanu nas često vodi i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat. Upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava. Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije. „Dužni smo večno sećanje svim jasenovačkim mučenicima, žrtvama genocida počinjenog od strane ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njihovi krici su decenijama bili dirigovano utišavani. Ne možemo ni mi kao narod dalje ako gazimo po svojim svetinjama, a svaka osoba koja je stradala tamo je naša svetinja” – napisao je u tekstu o knjizi režiser istoimenog filma Predrag Gaga Antonijević. Knjiga je N O V A ----------------------------

Božidar Trufunov Mitrović: KOLOVENI SLOVENI I KONTINUITET KULTURE I PRAVA Tvrd povez - format 30x30cm, 754strane, ilustrovano, izdavač: KOLOVENIJA Beograd - Moskva - Sankt Peterburg, knjiga ima malu posvetu? KOLOVENI SLOVENI i kontinuitet kulture i prava , Božidar Trifunov Mitrović doktor pravnih nauka , Kolovenija Beograd / Moskva /Sankt Peterburg 2008 , U knjizi je izneto otkriće o istinskom nazivu SloVena – KoloVeni, istorija SloVena do VI veka i stotine dokaza da su Vinča i Lepenski Vir izvori sloVenske i svetske kulture. Po Mitroviću, Sloveni su starosedeoci Balkana i Sredozemlja, kao i Rusije, a to je obrazložio i u obimnoj knjizi KoloVeni SloVeni A gde je početak priče? Prilično je neobično da se uspešan advokat koji decenijama radi u spoljnoj trgovini zainteresuje za ovakvu temu i tako je temeljno obradi. -Hteo sam da napišem knjižicu o jednoj freski koja se nalazi u Arhangelskom saboru u Kremlju. Radi se o freski „Srpski čudotvorci”, gde su prikazni Sveti Sava i prepodobni Simeon, jer je Sveti Sava sastavio prvi građanski kodeks hrišćanskog perioda Srbije, Bugarske i Rusije, koji je i danas važeći crkveni kodeks i Ruske i Srpske i Bugarske pravoslavne crkve. A kada pišete naučnu knjigu, za svaku činjenicu morate da navedete izvor. Hteo sam da napišem bukvalno samo jednu rečenicu tome ko je sagradio Arhangelski sabor, zbog čega sam konsultovao nekoliko knjiga i enciklopedija, i svuda je pisalo da je crkvu sagradio intalijanski arhitekta. Međutim, hram je izgrađen 1508 (posle tri godine gradnje), tako da mi ti navodi o arhitekti iz Italije nisu delovali logično, jer je Italija osnovana više od tri veka posle toga. Onda sam počeo da istražujem kako se pravilno piše Venecija – odakle je bio pomenuti arhitekta, i veoma se iznenadio kada sam otkrio da je u „Zapisima o galskom ratu” Gaj Julije Cezar napisao da se Venetia prostirala ne samo na području Venetskog mora, već i na zapadnoj obali Evrope. Pominje i Venete, koji su bili hrabri i nanosili su mu teške poraze, potapali lađe, i - odlazili u pomoć svojoj braći u Britaniji. Nastavio sam istraživanje i otkrio etrusku (mi nepravilno govorimo etruRsku) grafemu iz 6. veka pre nove ere, sa koje su glosatori nepravilno pročitali „Slaveni” (tada se pisalo sa desna na levo). Međutim, tu zapravo piše KoloVeni! Ovo je početak čudnovate priče o tome da su drevni Sloveni zapravo - KoloVeni. Istorija, čini se, počinje u Lepenskom viru, gde se nalazi jajoliko božanstvo – Az (tu opet dolazimo do nove priče - da Az predstavlja nulu, ali ne nulu kao ništavilo, već kao praizvor svega). Figura Aza sadrži Sunce i dva zraka – prapočetak: -Sloveni – KoloVeni znali su da Sunce nije statično, već da je „Sve kolo” - da majka Zemlja svakog dana na horizontu rađa Sunce, tako da su uočili da se ovo kretanje odražava i na preseku drveta u vidu godova. Kada su, pomoću goda, naši preci (Rusi i dalje kažu „god” za godinu) otkrili koliko traje godina, odnosno koliko traje vaskrs – obnova prirode, mogli su da pređu sa nomadskog na sedelački način života – da na jednom mestu seju i žanju letinu. Stekli su tajno znanje o KoloDaru – kolu koje daruje četiri godišnja doba. Učili smo da je reč kalendar nastala od rimskog „kalende”; međutim, ona je nastala do reči „kolo” - koje daruje – četiri godišnja doba. Iz vaskrsa prirode nastao je krst, kakav danas upotrebljavju pravoslavci – onaj ravnostrani, trolistnik: -Postojalo je božanstvo Svetovid – to je biće koje gleda na sve četiri strane sveta i sve vidi, a i danas slavimo Vidovdan kao ostatak tog rodovernog kulta. Inače, da pomenem i da reč „pagan” izražava rodoverne (oni koji veruju u rod, da su preci sveti), jer „pag” znači – rod. Priča o rodu zapravo je priča o razvoju civilizacije, jer je drevna civilizacija bila rodoverna, odnosno – pripadnost zajednici određivala se po rodu. -Pripadaš rodu KoloVena, Veneta ili Šumadincima, Bačvanima, Kučima... To je još delimično očuvano kod nas u tom rodovskom, plemenskom poimanju organizacije društva. Latini (Ramni) su u Rimu 509. godine pre nove ere izvršili puč i umesto roda, kao kriterijuma određivanja pripadnosti, uveli novi kriterijum - teritoriju, a umesto stočarstva i zemljoradnje trgovina je postala osnovna privredna grana, što je bio početak teritorijalne civilizacije i stalnih borbi za teritorije. Po legendi, Romul i Rem su prvi povukli među i – međa je postala osnovni princip. Danas, kada kažete „suverena država” – radi se o međi. Evropska zajednica i Vatikan potiskuju Srbe sa vekovnih ognjišta iz Hrvtske, sa Kosova, pa i iz Crne Gore upravo na osnovu takvog poimanja teritorijalne civilizacije, jer na temeljima Brozovih granica grade jednonacionalne države iako je za Srbe - Slovene osnova snage i državnosti nije bila teritorija već – pripadnost rodu. Kako objašnjava Božidar Mitrović, otkako je rimski Senat proglasio princip „Svi građani Rima su Rimljani”, taj je princip i dan-danas opstao na teritoriji Zapada, pa su – „svi građani Francuske – Francuzi”, „svi građani Italiije - Italijani”, „iako se do 19. veka selo sa selom nije moglo sporazumeti, jer su pripadali različitim rodovima i narodima”: -Međutim, nisu svi građani Srbije Srbi, kod nas još funkcioniše civilizacija tolerantnosti različitosti, jer u našem narodu svako selo ima drukčiju nošnju, svako ima drukčiju šaru. Zato se ne hvataš u kolo pored devojke sa istom šarom, već sa onom – iz drugog roda. I u Rusiji je slično – tamo je očuvano oko 180 različitih naroda i rodova, upravo zbog te civilizacijske tolerantnosti, odnosno - tolerantnosti različitosti.