AUTOR: grupa autora NASLOV: Golgota i vaskrs Srbije IZDAVAC: BIGZ GODINA: 1971. POVEZ: tvrd (KB:166)

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915 Velicanstvena epopeja Srbije u prvom svetkom ratu. Priredjivaci obradili su sve znacajnije momente ove epopeje, sa mnogo fografija i dokumenata daju nam sliku ovih dogadjaja.

Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918.Glavni urednik Kosta Todorovic Srbija i Albanija, Krf i Vido, Tunis, Dobrudza, Solunski front, Kajmakcalan... Izdavac - BIGZ, Beograd navlaka kao na slici, unutra dobra polz

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914-1915 Velicanstvena epopeja Srbije u prvom svetkom ratu. Priredjivaci obradili su sve znacajnije momente ove epopeje, sa mnogo fografija i dokumenata daju nam sliku ovih dogadjaja. Izdavac IP Beograd Povez tvrd sa omotom. Strana 644 Godina 1990 ⭐️Knjiga u ODLIČNOM stanju ✔️ 1w

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914 - 1915 / 1915 - 1918 (1 - 2) ; приређивачи Силвија Ђурић, Видосав Стевановић Београд : Београдски издавачко-графички завод : Партизанска књига, 1986 , tvrdi povez, omoti, Fizički opis 636 стр. : фотогр. ; 24 cm + 815 стр. : илустр. ; 24 cm Zbirka Историјско-мемоарска дела Хронолошки преглед ратних операција 1914-1915. године: стр. 633-634. Србија -- Историја -- 1914-1915 -- У успоменама Први светски рат 1914-1918 -- Србија -- У успоменама Očuvanost 4-.

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.” Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”. DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor): Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu: Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji. Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti. Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši... odlično očuvana GAR.10

Golgota i Vasksr Srbije 1916 - 1918 Izdavač Bigz / Udruženje nosilaca Albanske spomenice 1915-1916 Beograd 1971, Tvrdi povez, omot, veliki format, str. 432. Prvi svetski rat; Srbi; Sećanja. Zbornik tekstova.

Golgota i Vasksr Srbije 1916 - 1918Izdavač Bigz / Udruženje nosilaca Albanske spomenice 1915-1916Beograd 1971,Tvrdi povez, omot, veliki format, str. 432.Prvi svetski rat; Srbi; Sećanja.Zbornik tekstova.13/0

KAO NA SLICI.. DOBRO OCUVANA..TVRD POVEZ SA ZASTITNIM OMOTOM, MNOSTVO FOTOGRAFIJA I PODATAKA.. IZDAVAC:`BIGZ-PARTIZANSKA KNJIGA` 1986 GODINE,636 STRANA

432 str.

veliki format veliki rat prvi svetski rat prelaz albanije odlično očuvana dnsob

Stanje: veoma dobro Dimenzije: 25 x 31 cm Izdavač: BIGZ Godina: ? Pismo: ćirilica Povez: tvrdi sa zaštitnim omotom Broj strana: 431

Tvrd povez sa omotom - 2 knjige BIGZ 1986 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Potpis na predlistima- precrtan Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 1- 4

ISTORIJSKA KNJIGA..GOLGOTA I VASKRS SBIJE 1916-1918,,STAMPA BIGZ 1971 GODINE,UDRUZENJE NOSILACA ALBANSKE SPOMENICE 1915-1916 GODINE.

RETKO. Odabrana dela, Dragiša Vasić.Beograd, 1990. Razmišljanja autora i sagledavanje stradanja Srba tokom burnih previranja i rojnih ratova početkom XX veka, u Balkanskim ratovima, I svetskom ratu, golgota i vaskrs Srbije tokom povlačenja vojkse i naroda 1913., Krf, sverana Afrika... Knjiga je kao nova, bočne stranice neznatno požutele od stajanja na polici.

potrebno koričenje izd 1927g

VASKRS DRŽAVE SRPSKE , Stojan Novaković , političko istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804 - 1813 Drugo popunjeno i popravljeno izdanje Beograd,1904,štampano u državnoj štampariji Kraljevine Srbije

ok

mek povez solidno ocuvano korica ostecena unutrasnjost nekoriscena listovi u tabaku ne seceni 260

IST 9 07209) VELIKANI U VASKRSU SRBIJE , Krsman Milošević , Beograd 2006 , Frontovi ustaničkih borbi, Srpski narod pred ustanak, Prvi srpski ustanak i ratovanje Srba s Turcim1 1804-1813, Unutrašnje uređenje ustaničke Srbije 1804-1813, Velikani u vaskrsu Srbije /Karađorđe, Dositej, Vuk Karadžić, Prota Mateja, Hajduk Veljko, Filip Višnjić, Milan Obrenović, Jevrem Obrenović, Miloš Obrenović.. mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, ilustrovano, 273 strane , potpis i posveta autora na predlistu

Iz recenzije: ’’Velika Srbija je istorijska studija Vladimira Ćorovića u kojoj u sažetom i prijemčivom obliku prikazuje istoriju srpske države od vladavine Stefana Nemanje do pobede u Prvom svetskom ratu i stvaranja jugoslovenske države. Ćorović opisuje vaskrs srpske državne misli nakon oslobođenja od Osmanlija a potom i austrougarske vladavine, ideje o ujedinjenju Jugoslovena, narodne ideale s kraja 19. i početka 20. veka, ratove s Bugarskom i Austrougarskom, savezništva s evropskim silama, prelazak preko Albanije, poraze ali i nesalomivi duh srpske vojske. Ćorović progovara i o intimnim podacima iz života srpskih kraljeva, o njihovim političkim strategijama, o odnosu naroda i državnog sistema.’’

IZDAVAČ: Udruženje boraca oslobodilačkih ratova 1912-1920 GODINA: 1979. POVEZ: Tvrdi STRANA: 200 FORMAT: B5 TEŽINA: 0,6 kg STANJE: NOVO Sećanja o bitkama na Kumanovu, Bakarnom guvnu i Bitolju, Kako se predao Srbima Šukri-paša, branilac Jedrena 1913, Cerska bitka, Kolubarska bitka, Odstupanje srpske vojske 1915-1916, golgota i pobeda, Mojkovačka bitka, Vojni sanitet i Crveni krst u ratovima Srbije 1876-1918, Pomor regruta, Plava grobnica, Vojvod Vuk, Kajmakčalan, Nađmeđer, Slike (Putnik, Stepa, Mišić, Janko Vikotić, Vojvoda Vuk)

Autor knjigom Daleko je Srbija priziva našu prošlost i ne miri se sa ruševinama koje su nam ostale od predanja naših predaka. U središtu priče je početak golgote porodice Marković u praskozorje Prvog svetskog rata. Njihov život je sačinjen od patnje, izdaje, ljubavi i ne vidi iz izlaz iz ovog stradanja. Jezik je autentičan - jezik šumadijskog seljaka, što doprinosi verodostojnosti i uvljavanju u priču.

Reč izdavača : Smeštena u balkanske „godine opasnog življena“, radnja romana prati sudbinu glavne junakinje, Varvare, od golgote dubrovačkog ratišta, preko apatridskog lutanja evropskim gradovima bežeći od sebe i što dalje od usuda koji je progoni, do kreščenda za vreme bombardovanja Srbije. Poslednja decenija prošlog veka ovde je samo metaforično potcrtana, Varvarina sudbina je vanvremenska i može se odigrati bilo kada, možda baš danas,nekom pored nas, pa i namam samima. Glavna junakinja, pogođena životnom tragedijom, ne može da se suoči sa gubitkom sebi nadražeg i naizgled bira amenziju kao izlaz, živeti bez mržnje prema vinovnicima njenih muka, ljudski je nemoguće a pri tom ne biti u raskoraku. „Muke“ iz naslova romana ne označavaju samo tešku životnu storiju, nego i unutrašnju borbu sa kojom Varvara mora sama da se izbori, muka je i ne mrzeti a sećajući se. Tek direktnim sučeljavanjem sa prošlošću ona doživljava prosvetljenje i mir.

KROZ JUŽNU SRBIJU - Stanislav Krakov Stanislav Krakov (Kragujevac, 28. mart 1895 — Sen Žilijen, 15. decembar 1968) bio je srpski oficir, novinar, književnik i filmski reditelj.[1] Za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom rat, podržavao je režim svog ujaka generala Milana Nedića i bio je urednik nedićevskih novina Novo vreme i Obnova. Biografija[uredi] Rođen je u Kragujevcu od oca dr Aleksandra (Sigismunda ili Zigmunda), lekara poljskog porekla i majke Perside, unuke Nikole Stanojevića kneza iz Zeoka, i sestre generala Milana Nedića. Četvorogodišnju osnovnu školu je učio u Knjaževcu,[2] a završio 1905. u Zaječaru.[1] Posle toga je završio Drugu mušku gimnaziju 1913. godine u Beogradu. Vojnički dani[uredi] Kao đak sedmog razreda gimnazije, prijavio se kao dobrovoljac u četnički odred Vojvode Vuka u Prvom balkanskom ratu protiv Turske 1912. godine. Nije mogao biti primljen u redovnu vojsku sa sedamnaest godina. Sledeće godine je učestvovao u Drugom balkanskom ratu protiv Bugarske, gde je i ranjen kod Krive Palanke. Po završetku gimnazije upisao se na Vojnu akademiju, pa je kao tek svršeni pitomac 46. klase Niže škole Vojne akademije 1914. godine krenuo u Prvi svetski rat. Učestvovao je u mnogim bitkama, preživeo Albansku golgotu. Bio je među prvima koji su osvojili Kajmakčalan i ušli u Veles.[2] Ranjen je 1915. godine kada je bio u zvanju komandira voda.[1] Tokom 1916. je uređivao časopis Rovovac. Kao poručnik je penzionisan 21. juna 1921. godine.[2] Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata ranjavan je ukupno 17 puta. Za vojničke zasluge je dobio 9 različitih odlikovanja[3]. Posle Prvog svetskog rata upisao je i diplomirao prava.[2] Od 1921. je počeo da se bavi novinarstvom kao saradnik lista „Vreme“. Bio je urednik vazduhoplovnog časopisa „Naša krila“ (1924-1939) i časopisa „Telegram“ (1939).[1] Bio je od 1932. godine glavni urednik lista „Vreme“, a potom i direktor tog lista, kao i politički urednik „Politike“. Prilikom posete kralja Aleksandra I Karađorđevića Francuskoj oktobra 1934. godine bio je u elitnoj grupi novinara koja je pratila kralja. Tada se dogodio Marseljski atentat, posle koga je pisao da su ga organizovali ustaški teroristi podržani od Italije, što je izazvalo diplomatski incident sa Italijom. Sa pozicije direktora lista „Vreme“ smenjen je odlukom Milana Stojadinovića 1. januara 1936. godine.[2] Kao pomoćnik urednik sarađivao je u časopisu „Ratnik“ do 1939. godine. Krakov je 1937. pristupio je pokretu „Zbor“ gde je bio šef odseka za propagandu u okviru Generalnog sekretarijata. Tokom Drugog svetskog rata u nekoliko navrata bio je privođen od strane Gestapoa pod sumnjom da je Jevrejin. Bio je direktor Radio Beograda od 19. jula 1940. do 1941. godine.[2] Prvu pripovetku „Smrt poručnika Ranđića“ objavio je u časopisu „Misao“ 1919. godine.[2] Napisao je romane „Kroz buru“ (1921) i „Krila“ (1922), putopis „Kroz južnu Srbiju“ (1926), memoarsku prozu „Naše poslednje pobede“ (1928), knjigu pripovedaka „Crveni Pjero“ (1992). Od istorijsko-publicističkih dela napisao je „Plamen četništva“ (1930), „Prestolonaslednik Petar“ (1933) i „General Milan Nedić“ (1963-1968). Njegovo autobiografsko delo je „Život čoveka na Balkanu“ (1997).[4] Bavio se i kinematografijom. Snimio je 1932, godine dokumentarni film „Kroz zemlju naših careva i kraljeva“. Reditelj je filmskog dela „Za čast otadžbine“ koje je premijerno prikazano 25. marta 1930. godine. Prva verzija tog filma je bila bez zvuka pa je dorađena i 1938. je dobijena nova verzija sa konačnim naslovom „Golgota Srbije“.[1] Tokom Drugog svetskog rata podržao je generala Milana Nedića koji mu je bio ujak. Bio je urednik nedićevskih novina „Novo vreme“ (1943-1944), „Obnova“ i „Zapisi“. U Austriju je otišao septembra 1944. i posle rata živeo uglavnom u Parizu. U Jugoslaviji je osuđen zbog kolaboracije tokom rata.[1] Odlikovan je Ordenom belog orla sa mačevima 4. stepena, dvema zlatnim medaljama za hrabrost, Albanskom spomenicom i Krstom milosrđa. Osim toga bio je oficir rumunske krune.[1] Bio je bibliofil, ekslibrist i kolekcionar starog novca. Bio je oženjen Ivankom Mihajlović (1898), ćerkom Milice Mihajlović.[3] U svojoj autobiorgafiji je zabeležio da su ga žitelji dva mesta u Jugoslaviji proglasila za počasnog građanina, „a jednog čak dalo moje ime jednoj svojoj glavnoj ulici“. Zatim navodi: „dobio sam osamnaest odlikovanja, od kojih su pola ratna, i dobio sam tri smrtne presude“. Navodi da je u jednoj enciklopediji pre rata naveden kao „veliki junak ratova“, dok je posle Drugog svetskog rata postao „narodni neprijatelj“.[4] Bibliografija[uredi] Kroz buru, roman, 1921. Krila, roman, 1922. Kroz Južnu Srbiju, 1926. Naše poslednje pobede, 1928. Čovek koji je izgubio prošlost, roman (rukopis nije sačuvan). Plamen četništva, 1930. Milan Nedić, u dva toma - prvi 1963, drugi 1968. REPRINT IZDANJA IZ 1926 128 STR ILUSŽTRACIJE