retka knjiga,nagradjena je od Francuske akademije, sa jednom kartom u boji u prilogu knjige. autor:Dr Grgur Jakšić godina:1927 sa predgovorom G.Emila Omana prof.Francuskog univerziteta. troškove poštarine snosi kupac

Izdavač Zadužbina Dimitrija Stamenkovića Tvrdi povez 327 stranica K1

Knjiga:Dnevnik pobeda 1912 - 1913 ,431 str. 1990, 25 cm. Knjiga:Golgota i Vasrks Srbije 1914 - 1915 ,644 str. 1990, 25 cm. Knjiga:Golgota i Vasrks Srbije 1915 - 1918 ,777 str. 1990, 25 cm.

Vladimir Putin i vaskrs Rusije,sa tragovima pisanja i podvlačenja grafitnom i hemijskom olovkom. Autor:Vinko Đurić. Izdavač:Čigoja,Beograd 2001. Format:20,5cm x 14cm. Broj Strana:192 strana,mek povez,latinica. Prva knjiga u Srbiji i Evropi u kojoj se analizira dolazak Putina na vlast u Rusiji. Đurić daje niz argumenata koji ukazuju na pravce reformskih poteza Putina u cilju povratka Rusije među najznačajnije svetske sile.

OO SAVEZA POTOMAKA RATNIKA 1912 1920 BEOGRAD 2007g. 76str. sa posvetom autora

Srpska Golgota-Pesme Cvejo Jeremić,urednik Arhimandrit Varnava *6201*10-2022 autor pesama:Cvejo Jeremić , priredio A.Radosavljević predgovor: Episkop Artemije,Glavni urednik Arhimandrit Varnava izdanje: Lelić , Štampa: Valjevo PRINT 2019.g tiraž-500. ISBN 978-86-900335-5-3 Povez broš-preklop,101. strana,ćirilica, format 20,5 x 13,5 cm,težina 150.grama stanje: nova-Nekorišćena ...pesme su pisane ui desetercu iz sadržaja predgovor: Episkop Artemije pesme Balkanski rat 1912.g, -Evropski rat 1914-1918.g, -Početak Evropskog rata i smrt princa austrijskog 1914.g, -Objava rata Srbiji 1914.g, -Vilina vizija, -Car Viljem i Bugarski kralj prave savez 1915.g , -Bojevi 1915.g, -Okupiranje Srbije 1915.godine ili Srpska Golgota, - Srbija na krstu, -Oslobođenje Srbije 1918.godine Dodatak -Krvavi glasnik, -LJubostinja , -Đakon Avakum(Radovan Bećirević-Trebješki), -Oda guslama ** ** ** Ona nije zbirka pesama, ona je zbirka naših bolova, naših patnji, ali ona je i zbirka naših podviga, naše snage i naših heroja. Kažu da emocije ne treba držati u sebi, to je prevelik teret za srce. Pogrešno je mišljenje da je to slabost. Istina nije slabost, kalvarija nije slabost. Golgota je istina, naša istina, naša emocija, emocija koju ne krijemo. Možda smo to gurnuli u podsvest, a možda, ne daj Bože, zaboravili. Ako smo zaboravili našu golgotu, doživjet ćemo novu golgotu, novu patnju, jer ako tako nešto zaboravimo na bolje, nismo. Zato je `Srpska golgota` važna, da podseća, da uči i ako Bog da, da obaveštava. To nije zbirka pjesama, to je zbirka naših bola, naših patnji, ali je i zbirka naših podviga, naše snage i naših heroja. Ona svega pamti, ali je obožena, prašta i ništa ne zaboravlja. Poziva na pravdu, pravdu koja će doći, pravdu za koju se nadam da zaslužujemo jer se sjećamo i nemamo čega da se stidimo. Hvala bratu Aleksandru, idemo u spasenje, idemo u nezaborav, gde za nas neće biti golgote i gde će naša deca sa ponosom nositi imena naših heroja na usnama i gde će ponosno nositi svoja Srpska imena.

U dobrom stanju Novaković, Stojan Vaskrs države srpske Pronijari i baštinici : (spahije i čitluk sahibije) Udava ili Samovlasno apšenje za dug Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo Poslanica Stojana Novakovića / Stojan Novaković priredio i predgovor napisao Obrad Stanojević u redakciji Marka Mladenovića Jezik srpski Godina 1986 Službeni list SFRJ, 1986 (Beograd : Kultura) Fizički opis 267 str. : slika autora ; 24 cm Klasici jugoslovenskog prava. Kolo 1 ; 1 Napomene Tiraž 2.000 Predgovor: str. 5-10 Stojan Novaković - život i delo: str. 11-31 Važnija dela Stojana Novakovića: str. 265-266. Predmetne odrednice Teorija države i prava -- Srbija Stojan Novaković(1842 – 1915) je Srbin zaista impresivne biografije. Ostaje zapamćen kao filolog i istoričar, koji je zahvaljujući svom naučnom radu postao predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi predsednik Srpske književne zadruge.. Bio je najbolji đak niže gimnazije u Šapcu, da bi višu gimnaziju i trogodišnji Licej(odsek za pravne nauke), potom završio u Beogradu. Započeo je karijeru kao profesor gimnazije, a zatim je postao bibliotekar Narodne biblioteke, da bi 1872. godine postao i profesor Velike škole, preteče Univerziteta u Beogradu. Vrlo brzo se svojim radovima, koji obuhvataju i srednjovekovne teme,a li i Prvi srpski ustanak, nametnuo kao vodeći srpski istoričar svog doba i predvodnik kritičke škole srpske istoriografije. Iako za razliku od tadašnjih srpskih intelektualaca nije stekao svoje obrazovanje van granica Kneževine Srbije, ipak je uživao i međunarodni ugled: cenjen je bio u Beču, Minhenu, Berlinu i Parizu. U politici je najpre pripadao tzv mladokonzervativcima, da bi zajedno sa Milutinom Garašaninom, Milanom Piroćancem, Čedomiljom Mijatovićem i Milanom Đ. Milićevićem, osnovao Naprednjačku stranku U politici se zalagao za red i poredak i prosvećene reforme, s osloncem na krunu. Još 1873., prvi put je imenovan za ministra prosvete, u Vladi Jovana Ristića, da na toj funkciji ostao čak tri mandata. Kao ministar zaslužan je za reformu u kojoj je gimnazija dobila dva smera: prirodni i društveni, što je ostalo do današnjih dana. Svoju diplomatsku karijeru započeo je misijom u Carigradu(1885-1892), da bi potom bio još jednom bio poslanik u Carigradu, a onda u Parizu i Moskvi. Bio je višestruki ministar i poslanik, ali i predsednik jedne od najdugovečnijih vlada za vreme Aleksandra Obrenovića. Koliko je zaista bio jedan od najuglednijih srpskih političara, govori i činjenica da je za vreme Aneksione krize(1909), uprkos malom uticaju svoje stranke, bio izabran za predsednika koncentracione vlade. Novakovićevo nezavršeno delo Narod i zemlja u staroj srpskoj državi, imalo je znatan uticaj na unapređivanje naučnih znanja o srpskom narodu u srednjem veku. Ono svedoči o Novakovićevoj opredeljenosti da u srpskoj sredini orijentiše istoriografiju tako da se zainteresuje „za sve bez razlike pojave života narodnog“, kako je to sam lepo i formulisao.

ok

BEOGRAD - 1927 - 447 STRANA, TVRD POVEZ + KARTA NA KRAJU KNJIGE. TEKST KNJIGE JE PODVLAČEN OBIČNOM I CRVENOM I PLAVOM GRAFITNOM OLOVKOM A IMA I PISANJA TIM OLOVKOMA PO MARGINAMA. POLEĐINA KARTE LEPLJENA SELOTEJPOM. NA PREDLISTU ISPISANI IME I PREZIME I JOŠ PAR PODATAKA HEMIJSKOM OLOVKOM. JEDAN LIST ZACEPLJEN NA MARGINI, NE DOPIRE DO TEKSTA.

VASKRS DRŽAVE SRPSKE 1804-1813: Stojan Novaković Naslov Vaskrs države srpske : političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813 / napisao Stojan Novaković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1904 Izdanje 2. popunjeno i popravljeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1904 (Beograd : štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije) Fizički opis [4], 252 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; 87 ISBN (Karton) Napomene `(Ova je knjiga nagrađena iz fonda pok. Đorđa S. Đorđevića)` --> nasl. str. Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Prvi srpski ustanak -- 1804-1813 Dobro očuvana knjiga. sd

mek povez solidno ocuvano korica ostecena unutrasnjost nekoriscena listovi u tabaku ne seceni 260

Reči Milovana Vitezovića : ’’Patnje i stradanja kroz zaleđenu i vrletnu nimalo gostoljubivu Albaniju bile su tolike da se mogu iskazati samo u narodnoj pesmi: „Niko ne zna šta su muke teške Dok ne pređe Albaniju peške.” Kada se ova izbegla, postradala, izgladnela i ponosna Srbija približila jadranskoj obali nije mogla u luke spasa, bila je ustavljena na albanskim rekama Vojuši i Maći. Ustavile su je pomorske snage savezničke Italije koja je, pregovarajući, u rat ušla i sa potajnim snom da iz njega izađe kao gospodarica Jadrana. Srbima je svaki dan uveliko već postajao pitanje života i zapretio im je potpuni krah. Srećom, to nije dozvolila Francuska koju je najviše zapekla saveznička savest. Tu savest je oličavao general Piaron de Mondezir, vođa specijalne misije za spasavanje Srba, vojske i naroda, koji je sve učinio da Srbi, narod antičkih nazora, ne ode u nestale narode i da ih sačuva za svetsku istoriju. Kako je to učinio svedoči ova veoma dirljiva, obimom nevelika ali delom krcata knjiga iz njegovih memoara, koju treba čitati i prečitavati, a ne prepričavati. Stradanje Srba kroz Albaniju nazvano je Golgotom. A prvi koji je srpski put krvi nazvao Albanskom golgotom bio je general Piaron de Mondezir, a to je i naslov ovog dela. Iz svedočanstava ove knjige vidi se kako su Srbi do Krfa bili stradalnici, da bi od Krfa postali miljenici i istorije i saveznika.’’

DAN ŠESTI RASTKO PETROVIĆ NOLIT B e o g r a d 1 9 8 2 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ Р о м а н .... Најбоља књига и најаутентичније потресно казивање о великој српској пропасти/Голготи - прелазу преко Албаније из пера сјајног писца и једног од 1300 ђака каплара, брата сликарке Надежде Петровић, чије је младе животе отаџбина као маћеха трошила за пропалу, сулуду и погрешну политику Николе Пашића, званог `Баја зна шта ради`, са његовим мумлањем у браду, црнорукцима и тврдолинијашима, недораслим краљем Петром, мегаломанским престолонаследником Александром, удворичком војном камарилом, црквеним врхом и осталом булументом корупционашких, пропалих и корумпираних политичара што је резултирало библијском пропашћу српског народа од преко милион сатртих СРПСКИХ живота од чега се Србија никада није опоравила.. Чињеница да је у последњих 1ОО година ове године рођено у Србији најмање беба говори о страшној будућности и судбини Срба - о њиховом историјском нестајању, а Срби се и даље деле, држава рехабилитују квислинге, а српски народ не позива на одговорност корумпирану српску политику, српске политичаре и кукавну српску елиту - сви апсолутно одговорни за ово безнадежно стање! Радикалско-карађорђевићевска осовина држана под руском антизападном контролом, настављена под комунистичком диктатуром Србију је увела у потпуни С Л О М ! 50 година власти радикала + 50 година власти комуниста, то је биланс српског Термидора! Шта даље? Једина узданица је српска младост ако у међувремену комплетна не /о д е/ на Запад или не буде корумпирана страначким и лажним школским дипломама, али то онда више неће ни бити важно. Нећемо бити ни први ни последњи народ који је нестао са лице Земље !!!!!!! Читаш и плачеш!!! ................................................... Поговор: ЂОРЂИЈЕ ВУКОВИЋ Напомена о тексту Биографски и библиографски подаци Ћирилица Тврде корице Класичан шивен повез, /н и ј е/ лепљено !!! 677 страница НЕКОРИШЋЕНО Одлично Кондиција: 1О Српски Зид плача !!! Књига да je златом плаћаш !!!

GOLGOTA ČETNIKA Bojan Dimitrijević GOLGOTA ČETNIKA Bojan Dimitrijević Bojan Dimitrijević Posle završetka rata, 9. maja 1945, na prostoru Slovenije našlo se oko 300.000 raznih begunaca: Nemaca, ustaša, domobrana, četnika iz Srbije i Crne Gore, pripadnika drugih snaga koje su bežale ispred partizanskih jedinica. Ova knjiga prvi put istorijskim činjenicama pojašnjava tu dugo skrivanu državnu tajnu o masovnom streljanju, noću i danju, posle oslobođenja, na proplancima u Sloveniji. Prema nekim izvorima, partizanski odredi su tu usmrtili oko 100.000 neprijatelja komunizma. Knjiga „ Golgota četnika“ Bojana Dimitrijevića, na upečatljiv, dokumentovan i autentičan način pokazuje svu tragičnost četvorogodišnjeg rata i bratoubilaštva u Crnoj Gori i Srbiji, čije neizlečive posledice traju i danas. šnjeg rata i bratoubilaštva u Crnoj Gori i Srbiji, čije neizlečive posledice traju i danas. Knjiga je NOVA. . . . . ILUSTROVANA. .. ..368. strana..... ------------------------------ Knjiga je NOVA. . . . . ILUSTROVANA. .. ..368. strana ---------------------------- R2

Reč izdavača: ’’Knjiga je plod istraživanja dvojice istoričara iz beogradskog Instituta za savremenu istoriju. Sadrži opširan pregled sudbine snaga Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) iz Srbije i Crne Gore, posle ulaska partizanskih snaga u te dve pokrajine, kao i ulaska snaga Sovjetske armije na područje Srbije u jesen 1944. godine. Pod pritiskom partizanskih i sovjetskih snaga, jedinice JVuO iz Srbije povukle su se tokom kasne jeseni te godine na područje Bosne, u nestvarnom očekivanju iskrcavanja Saveznika. Ubrzo, njima su se priključile i snage JVuO iz Crne Gore, koje su pratile hiljade civilnih izbeglica bežeći pred partizanskom revolucionarnom pravdom. Posle niza iskušenja i bezizlaznih situacija na području Bosne, obe grupacije JVuO su stradale: crnogorska, delom na Lijevča polju, a delom u Sloveniji posle predaje Britancima kod Blajburga (Pliberka), a srpska u vrletima Zelengore. Partizani su izvršili masovnu likvidaciju ostataka obe grupe, i to posle formalnog završetka Drugog svetskog rata u drugoj polovini maja 1945. godine, tako smeštajući te masovne zločine u epilog višestrukog građanskog rata u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941–1945. Knjiga donosi nova istraživanja zločina na širem području istočne Bosne i ilustrovana je sa više od 200 fotografija, od kojih se mnoge prvi put objavljuju u javnosti.’’

VELIKA RASPRODAJA stripova Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Godinama se bavim kolekcionarstvom stripova, znam mnogo o očuvanosti i vrednostima i stripove nudim po realnim cenama za dati primerak i njegovu očuvanost tako da odbijam bilo kakve dodatne rasprave o kvalitetu kupljenih predmeta. Ko želi da se uveri u kvalitet kupljenog predmeta neka dođe da ga lično preuzme, ako mu ne odgovara ne mora ga preuzeti, razmenimo pozitivne ocene, ja platim proviziju kupindu i idemo dalje. PRIHVATAM DA MI KUPLJENE PREDMETE ukoliko sam ih slao VRATITE IZ BILO KOG RAZLOGA ali isključivo postekspresom pouzećem s tim što iznos koji plaćam može biti SAMO ZA VREĆENI PREDMET. Odbijam da plaćam bilo kakvu poštarinu i ukoliko ga tako vratite odbiću da ga preuzmem Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od kupinda nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Članovima bez negativnih ocena i sa pozitivnim ocenama od barem 5 različitih limundovaca šaljem pouzećem. Onima koji ne ispunjavaju taj uslov šaljem nakon uplate izlicitiranog iznosa a troškove dostave plaćate kuriru pri preuzimanju (sve važi samo za Srbiju) P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. Godine izdanja su opciono date i kome su bitne mogu ga porukom informisati na upit. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI UZ PRETHODNI DOGOVOR PORUKOM NA SAJTU. Kupci iz inostranstva su dobrodošli, plaćanje iz Srbije ili Western Unionom, ili preko pošte ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Крстић, Небојша nebojša milutinović krstić Наслов Политика и образ : за васкрс распетог Србства / Небојша Милутиновић Крстић Врста грађе књига Језик српски Година 1993 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд : Издавачки дом Образ, 1993 (Београд : БИГ) Физички опис 74 стр. ; 17 cm Збирка Политичко-теолошка библиотека ; ǂкњ. ǂ1 ISBN (Брош.) Напомене Тираж 1.000. УДК 2 Nebojša M. Krstić Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Nebojša M. Krstić Datum rođenja 28. avgust 1964. Mesto rođenja Niš SFRJ Datum smrti 4. decembar 2001. (37 god.) Mesto smrti Niš-Leskovac SRJ Za druge upotrebe pogledajte stranicu Nebojša Krstić. Nebojša M. Krstić (Niš, 1964 — Niš-Leskovac, 2001) je bio je srpski sociolog, publicista i aktivista. Krstić je bio član Udruženja književnika Srbije i osnivač i predsednik Otačastvenog pokreta Obraz.[1] Biografija Po obrazovanju je bio sociolog i teolog. Napisao je četiri knjige i više stotina članaka, tekstova i studija iz oblasti pravoslavnog bogoslovlja, filozofije, politikologije, geopolitike, analitike globalizma i problematike verskih sekti. Osnovao je i uređivao časopis Logos (1991-1994), glasilo studenata Bogoslovskog fakulteta.[2] Bio je član redakcija i saradnik brojnih časopisa: „Svetigora“, „Pravoslavlje“, „Vojska“, i saradnik podliska „Kultura – umetnost – nauka“ dnevnog lista „Politika“. Učestvovao je u osnivanju Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije.[3] Priredio je zbornik pravoslavnih bogoslovskih radova na temu Pravoslavlje i politika (Gradac, Čačak, 1993) i zbornik članaka Svetog vladike Nikolaja Pravoslavlje i politika (Beograd, 1997).[2] Poginuo je pod nerazjašnjenim okolnostima u saobraćajnoj nesreći na deonici autoputa E 75 između Niša i Leskovca 4. decembra 2001. godine.[4] U njegovom radu izdvajali su se eseji.[2] Bio je srpski rodoljub i vernik Srpske pravoslavne crkve. Dela Knjige Politika i obraz - za vaskrs raspetog Srpstva, Beograd, 1993. Pobediti ili nestati, Beograd, 2000. [5] Odabrani radovi Hrišćanstvo i žensko pitanje Pojam Logosa kod Sv. Jovana Bogoslova Bitniji život - liturgijsko iskustvo pakibitija Vizantija dansa (1992) Krst Gospodnji i vaskrsna radost Hrišćanstvo i istina (1993) Teološko tumačenje srpske sloge (1993) Stvaranje sveta i čoveka Crkva i partija (1994) Vera hrišćanska i ime srpsko (1997) Vidi još Otačastveni pokret Obraz Reference Obraz ostao bez dozvole, Večernje novosti, 12. jun 2012., Pristupljeno 6. 2. 2016. Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 63—66. Obraz Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2016), Pristupljeno 6. 2. 2016. Kako je ubijen Nebojša Krstić, Vesti.rs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. februar 2016), Pristupljeno 6. 2. 2016. Fondacija Nebojša M. Krstić, Pristupljeno 6. 2. 2016.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Konstantin „Stojan“ Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije. Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata. Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković. Bibliotekar Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova. Prevodilac Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine. Akademik Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915. 10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika, koji se ostvario sledećeg veka: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques. Književnik i istoričar Osnovao je 1865. časopis „Vila“ i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi „Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja. Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja). Priredio je Dušanov zakonik („Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu. Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv „Stojan Novaković“. Njegova najznačajnija dela su: „Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867“, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.) „Istorija srpske književnosti“, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.) „Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika“, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.) „Srpske narodne zagonetke“, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.) „Selo“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.) „Srbi i Turci XIV i XV veka“, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.) „Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.) „Srpska gramatika“, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.) „S Morave na Vardar - putne beleške“ Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.) „Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku“, SKZ, Beograd 1900. (118 str.) „Vaskrs države srpske“, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.) „Ustanak na dahije 1804“, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.) „Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.) „Tursko carstvo pred srpski ustanak“, Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.) „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.) „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.) „Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903“, Knjižaenica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.) „Kaluđer i hajduk“, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge. Nagrade „Stojan Novaković“ Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu „Stojan Novaković“. Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu. 2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine.

Meki povez, odlično očuvana knjiga je iz 1922 A1

VASKRS DRŽAVE SRPSKE 1804-1813 - Stojan Novaković Politicko - Istorijska studija o prvom srpskom ustanku 1804 - 1813 Stojan Novaković (Šabac, 1842. - Niš, 1915.), srpski povjesničar, političar, filolog i književni povjesničar Učenik istaknutoga jezikoslovca Đure Daničića, pod kraj 60-ih i početkom 70-ih postaje istaknuta ličnost u srpskome društvenom životu, poglavito u književnosti, politici i jezikoslovlju. Neki od međaša u njegovu životu su: urednik društvenoknjiževnog časopisa Vila (1865.-1868.), profesor Velike škole (prethodnice Beogradskoga sveučilišta) (1875.-1880.), ministar unutarnjih poslova, veleposlanik u Petrogradu, Parizu i Istanbulu, ministar vanjskih poslova i predsjednik srpske vlade (1896., 1909.). Bijaše predsjednikom Napredne stranke, a u društvenom i političkom životu Srbije obnašao je i druge funkcije. Stojan Novaković bio je član Srpskog učenog društva, član i predsjednik Srpske kraljevske akademije, član JAZU, Ruske akademije i dopisni član Académie des sciences morales et politiques u Parizu. Iako je Novakovićeva politička karijera impresivna, ono po čem će se pamtiti poglavito je njegova književna i znanstvenopovijesna djelatnost. Daničićev učenik, na tragu velikoga učitelja napisao je prijeglednu i sustavnu gramatiku srpskoga jezika, koja obuhvaća dijelove fonetike i fonologije, morfologiju i sintaksu. To djelo je izlazilo u više dijelova, a kompletirano je kao Srpska gramatika, 1894. Još ne u struji mladogramatičarske škole (koja je onda dominirala svjetskim jezikoslovljem), Novakovićevo je djelo najpotpunija srpska gramatika do kasnijih studija Aleksandra Belića i Mihaila Stevanovića u prvoj polovici 20. stoljeća. Kao povjesničar književnosti skupio je opsežnu Srpsku bibliografiju, 1869, s popisom djela 18. i 19. stoljeća, a njegova Istorija srpske književnosti, 1867., uradak je, po nekim značajkama, dubiozne vrijednosti: nesporno sistematičan i pouzdan u prikazu srpske književnosti, u njen je korpus ubrojio i nemali dio hrvatske pisane i književne baštine, postavši tako jednim od začetnika jezičnopovijesnih presizanja koja su dominantna u srpskoj književnojezičnoj kulturi i danas. Novakovićevo je pak djelo u izdavanju kapitalnih djela srpske jezične baštine neupitno: to se prije svega odnosi na pretisak Zakonika Stefana Dušana, 1870., te na veći dio (opet, uz spomenute izuzetke) Srpskih spomenika XV-XVIII veka`, 1875.. Među historiografskim i etnološkim studijama ističu se Narodna tradicija i kritička istorija, 1880., Srbi i Turci XIV i XV veka, 1893. i Vaskrs države srpske, 1904.. Novakovićeva bibliografija broji oko 400 znanstvenih, publicističkih i književnih djela. Stojan Novaković je 1908. godine za novine Pester Lloyd o aneksiji Bosne i Hercegovine, između ostaloga rekao, a zagrebački Srbobran je tu izjavu preveo: Kad god smo se mi na Balkanu maknuli, da protiv očite ili krvave nepravde štogod za svoja nacionalna prava izvojujemo, uvijek su se dizali protiv nas vrlo glasni prigovori, da narušavamo red, mjesto da čekamo korak Evrope i mjesto da se pokoravamo internacionalnom pravnom redu. Uvijek su nas opominjali, da će se na to naše pokoravanje volji Evrope, pri ošteti, koja će nam u dio pasti, uzeti u obzir. Mi stariji i obrazovaniji zaista smo već osijedili nastojeći da svom narodu utuvimo tu evropsku mudrost. A sad je sve to najnovijim svojevoljnim napadom Austro-Ugarske kompromitovano. Dakle više ne možemo vjerovati u evropski moral... Drugo popunjeno i popravljeno izdanje SKZ 1904, očuvana, 252 STR L.1. POL. DRV. 2

Istorijski roman Nikole Moravčevića o Srbiji u Prvom svetskom ratu i o prvim godinama nove jugoslovenske države, sve do smrti Nikole Pašića 1926. godine.Uzbudljiv roman o ratnim frontovima u Srbiji, o povlačenju srpske vojske preko Albanije do Krfa, o srpskoj vojsci i političkoj eliti na Krfu, o Solunskom procesu Apisu i “Crnoj ruci”, o Solunskom frontu i oslobođenju Srbije, o nastanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, o političkim trvenjima i nesporazumima u novoj državi.Vrhunski istorijski roman koji obnavlja interesovanje srpske književnosti za jedan od najvažnijih perioda naše novije istorije.Pišući roman Vreme vaskrsa, Nikola Moravčević je obavio obimna istraživanja istorijske građe i istorijskih arhiva kako bi na tom temelju uspostavio celovitu i razgranatu, produbljenu i dinamičnu sliku jednog istorijskog perioda.Istorija kao priča, priča kao moćna rekonstrukcija istorije.

Istorijski roman Nikole Moravčevića o Srbiji u Prvom svetskom ratu i o prvim godinama no­ve jugoslovenske države, sve do smrti Nikole Pašića 1924. godine. Uzbudljiv roman o ratnim frontovima u Srbiji, o povlačenju srpske vojske preko Albanije do Krfa, o srpskoj vojsci i političkoj eliti na Krfu, o Solunskom procesu Apisu i “Crnoj ruci”, o Solunskom frontu i oslobođenju Srbije, o nastanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, o političkim trvenjima i nesporazumima u novoj državi. Vrhunski istorijski roman koji obnavlja interesovanje srpske književnosti za jedan od najvažnijih perioda naše novije istorije. Pišući roman Vreme vaskrsa, Nikola Moravčević je obavio obimna istraživanja istorijske građe i istorijskih arhiva kako bi na tom temelju uspostavio celovitu i razgranatu, produbljenu i dinamičnu sliku jednog istorijskog perioda. Istorija kao priča, priča kao moćna rekonstrukcija istorije.

IST 9 07209) VELIKANI U VASKRSU SRBIJE , Krsman Milošević , Beograd 2006 , Frontovi ustaničkih borbi, Srpski narod pred ustanak, Prvi srpski ustanak i ratovanje Srba s Turcim1 1804-1813, Unutrašnje uređenje ustaničke Srbije 1804-1813, Velikani u vaskrsu Srbije /Karađorđe, Dositej, Vuk Karadžić, Prota Mateja, Hajduk Veljko, Filip Višnjić, Milan Obrenović, Jevrem Obrenović, Miloš Obrenović.. mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, ilustrovano, 273 strane , potpis i posveta autora na predlistu

KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA Str 266 JUGOSLOVENSKO PRAVO SRPSKO PRAVO Pronijari Baštinici UDAVA ili SamoVlasno Apšenje za Dug Srednjevekovna Srbija i Rimsko Pravo Њ-04

NIN broj 3126 + CD GOLGOTA SRBIJE