432 str.

Ocuvana 51

Novo. Soba1

Tvrdi povezi sa omotima, bez pisanja po knjigama\n\nGolgota i vaskrs Srbije 1914-1915\nGolgota i vaskrs Srbije 1915-1918 Zrinski, IRO Beograd 1989 Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Jedini put: sile Antante i odbrana Srbije 1915. godine - Miloš Ković Broj strana: 262 Povez: Mek Odbrana Srbije od udruženog napada Nemačke, Austro-Ugarske i Bugarske 1915. godine, povlačenje preko Crne Gore i Albanije, obnova na Krfu i pobeda na Solunskom frontu sa puno prava su nazvani Golgotom i Vaskrsom. Poraz i egzodus iz 1915-1916, događaji koji se ubrajaju u najtragičnije trenutke srpske istorije, dobili su svoj naknadni, dubinski smisao pošto su u nacionalnoj tradiciji i sećanju spojeni sa potonjom obnovom i pobedom. Ipak, kada se proučava samo godina 1915, od napada na Srbiju prvih dana oktobra do napuštanja otadžbine i uspona srpske vojske i izbeglica ka crnogorskim i albanskim planinama početkom decembra, slika srpskog poraza postaje mnogo stvarnija i mračnija.Šta se i zašto dogodilo? Ova knjiga ne nudi jednostavne i uprošćene odgovore. Njena ključna teza je, ipak, da su sile Antante Srbima pomoć prvo obećale, potom su ih sprečile da preventivnim napadom na Bugarsku sami sebi pomognu, da bi ih na kraju prepustile milosti i nemilosti neprijatelja.Istorija odbrane Srbije 1915. ovde je sagledana kao celina, koja obuhvata i vojnu i diplomatsku istoriju, kao i svakodnevna iskustva „običnih ljudi“. Pripovedanje o srpskom Velikom ratu ne sme da izostavi ni epsko junaštvo ni mučenička stradanja. U ovoj knjizi zato su sa skoro podjednakom pažnjom saslušani glasovi kralja Petra, njegovih oficira i vojnika, srpskih i savezničkih ministara i diplomata, novinara, pripadnika medicinskih misija i zarobljenih neprijatelja, žena i dece iz izbegličkih kolona.

Knjiga je referentna literatura lika i dela velikog srpskog junaka nekadašnjeg mitraljesca 17. puka Drinske divizije prvog poziva koji je prošao Albansku golgotu, bio sa srpskom vojskom na Krfu i učestvovao u borbama na Solunskoim frontu i Kajmakčalanu. Naš narod je od pamtiveka cenio slobodu pa su pojedinci u odbrani Srbije izrasli u div-junake i moralne veličine koje su bile vertikala države kakav je bio solunski ratnik Živojin Lazić (Izvod iz recenzije pukovnika Zvoniimira Pešića). Broj strana: 151 Štampa: ofset Broj fotografija: 57 Pismo: Čirilica Povez. Broširan Format: B5

Kao novo. Bez posvete. Lagum - Svetlana Velmar-Janković Godina izdanja: 2017 Broj strana: 280 Povez: Mek „Ovaj klasik savremene srpske književnosti smatra se nekom vrstom nacionalnog Doktora Živaga.“ Phoebus Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima. Lagum je mesto tame. Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine. „Ako je tačna tvrdnja da razumevanje, a potom i vrednovanje književnog dela ima za pretpostavku uvid u jezičkooblikovne, sadržinske i književno-kontekstualne momente posmatranog dela, onda upravo srećna izbalansiranost tih momenata u romanu Lagum vodi zaključku da je reč o događaju u srpskoj prozi.“ Mihajlo Pantić „Knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka.“ Le Figaro magazine

Душан Баранин: ДЕЛИГРАД Издавач: ВУК КАРАЏИЋ, Београд, 1966.год. Тврди повез, 194 стране, ћирилица. Очувано као на фотографијама `Душан Баранин (Жабљак,3.августа 1903. — Београд,1.септембар 1978) је био књижевник, публициста и учитељ. Писао је романе и романсиране биографије о догађајима и личностима из српске историје 19. века. Писао је о Проти Матеји Ненадовићу, Мехмед-паши Соколовићу, Карађорђу, хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милошу Обреновићу, кнезу Михаилу Обреновићу, султанији Мари Бранковић и другим историјским личностима. Биографија Душан Баранин је рођен у сељачкој породици и основну школу је завршио у родном месту. Школовање је наставио у Пљевљима, где завршава шест разреда гимназије, учитељску школу у Скопљу и вишу педагошку школу у Београду. Такође је апсолвирао на Катедри за историју Филозофског факултета. Одгојен у духу народне поезије, Баранин своје прве књижевне инспирације и уметничка сазнања налази у мотивима и легендама из народних песама, предања и приповедака. Касније се одаје помном читању велике руске литературе 19. века. Његово интересовање је искључиво везано за стару реалистичку прозу. То може да се види по Бараниновом начину описивања појединих историјских личности. Најзанимљивије је да из романа Душана Баранина сазнајемо колика је била повезаност народа Србије са људима из Херцеговине, Босне и Црне Горе и осталих крајева у борби за слободу и васкрс српске државе. У целокупном Бараниновом приповедачком и романсијерском опусу, издвајамо циклус његових историјских романа. Низ година, систематским проучавањем 19. века, Баранин је успео оно што ниједном његовом претходнику није пошло за руком: да свестрано проучи историјске чињенице и да маштовито дочара идеале и сурову стварност бурног раздобља српског 19. века. Душан Баранин је, са супругом Ружицом, двадесетих година прошлог вијека, био учитељ у великом семберском селу Бродац (Република Српска) и ту је написао три романа: `Голаћи`, `Њих троје` и `Гладни земље`. Са Брочанима је основао и позоришну групу са којом је припремао и изводио у овом селу, али и у Семберији и Мачви, дјела Милована Глишића, Петра Кочића, Јанка Веселиновића и других српских аутора. Када је одлазио из Броца испратило га је цијело село. Романи Душана Баранина задобили су широку читалачку публику, иако нису имали ни официјелну подршку, ни подршку критике. Баранин је, наиме, успео да открије и задовољи потребе тадашње читалачке публике, жељне да се посредством књижевних дела, ако већ није могла другачије, упознаје и с оним токовима историје који нису морали водити ономе што је била тадашња савременост. Скоро три деценије после смрти Душана Баранина још траје загонетка популарности овог писца. Трговци књигама напросто вапе за Бараниновим делима, познатим историјским романима, у којима читаоци виде, као живе, знамените фигуре наше прошлости.`

Kao novo. Bez posvete. Dara iz Jasenovca - Nataša Drakulić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 184 Povez: Mek Nakon filma koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, pred nama je i roman koji govori o neobičnoj i snažnoj desetogodišnjoj devojčici Darinki Dari Ilić i golgoti njene porodice u najvećem stratištu srpskog naroda – logoru Jasenovac.Priča u romanu nas često vodi i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat.Upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava.Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije.„Dužni smo večno sećanje svim jasenovačkim mučenicima, žrtvama genocida počinjenog od strane ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njihovi krici su decenijama bili dirigovano utišavani. Ne možemo ni mi kao narod dalje ako gazimo po svojim svetinjama, a svaka osoba koja je stradala tamo je naša svetinja.”– o knjizi, režiser istoimenog filma Predrag Gaga Antonijević

Pismo:Latinica Br.strana: 169 Format:24 cm God.izdanja:2021. Povez:Mek/Broširan DRUGO IZDANJE KNJIGE KOJA JE POBUDILA VELIKO INTERESOVANJE ČITALAČKE PUBLIKE. Autori su afirmisani pisci Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović nagrađivani na mnogim konkursima književno-publicističkog sadržaja. UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE NAGRADILO JE AUTORE PRIZNANJEM „ŽIKA M. JOVANOVIĆ“ A KNJIGU ZA NAJBOLJE DELO IZ OBLASTI PUBLICISTIKE U 2012.GODINI. U knjizi je opisano senzacionalno otkriće i ujedno rešena enigma stara 80 godina ko je snimio čuvenu fotografiju sa vešanja Stevana Filipovića u Valjevu za vreme Drugog svetskog rata koja se nalazila u Palati Ujedinjenih nacija u Njujorku i štampana u milionskom tiražu u istorijskim knjigama Sovjetskog saveza. Ekspertizu fotografije uradio je Đorđe Odanović redovni profesor fotografije na Akademiji lepih umetnosti u Novom SAadu. Rezenzent je ugledni doktor istorijskih nauka Venceslav Glišić. Stevan Filipović je kratko živeo samo 26 godina ali njegovo ime ostaće trajno zapisano u istoriji našeg naroda kao simbol pobune protiv okupatora i simbol borbe za slobodu. Njegova fotografija sa podignutim rukama uvis i stisnitim pesnicama snimljena nekoliko trenutka pred smrt učinila ga je besmrtnim. Njegov lik bio je inspiracija mnogim umetnicima. Po njemu su nazvane mnoge škole, ulice ustanove. Ovo je najpotpunija napisana biografija o Stevanu Filipoviću. Autori su opisali genezu njegovog imena. Rođen je kao Stipan, u Hrvatskoj ga zovu Stjepan a u Srbiji je poznat po imenu Stevan ili Steva Kolubarac. U monografiji je opisan ceo životStevana Filipovića i šta se sve dešavalo posle smrti sa njegovim imenom do današnjeg dana. Delovi knjige: Početak golgote porodice Filipović Kragujevac, centar slobodarske Šumadije Valjevo živortna prekretnica Osnivanje Valjevskog partiz.odreda Akcije Kolubarske čete Napad na Lajkovac Oslobođenje Stolica Bitka za Krupanj Formiranje Rađevskog partiz.bataljona Prva neprijateljska ofanziva Savetovanje u Dragodolu Rešenje za prodor u Pocerinu i Mačvu Kobno prepoznavanje U Šabačkom logoru Prebacivanje u zatvor Gestapoa Ponovo u valjevskom zatvoru Vešanje Stevana Filipovića Govor pod vešalima Svedoci događaja Traganje za autorom fotografije Anonimna poruka Snimi vešanje Put do vešala Nepokor naroda na jednoj slici Srpska rašomonijada Spomenik na Vidraku Lik S.Filipovića u delima stvaralaca Spomen ploče, biste Hronologija Izvori Literatura Članci