KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA 1-5 Tvrd povez sa omotom, izdavač: SLUŽBENI LIST - Beograd SVE JE ČISTO I UREDNO!!! Tom I Stojan Novaković: VASKRS DRŽAVE SRPSKE I DRUGE STUDIJE (268 strana) - Vaskrs države srpske - Pronijari i baštinici / spahije i čitluk sahibije - Udava ili samovlasno apšenje za dug - Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo - Poslanica Stojana Novakovića Tom II Valtazar Bogišić: IZABRANA DELA I OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU (510 strana) - O značaju pravnih običaja - Stručno nazivlje u zakonima - Tehnički termini u zakonodavstvu - O položaju porodice i nasljedstva u pravnoj sistemi - Povodom crnogorskoga Građanskog zakonika - O obliku nazvanom inokoština u seoskoj porodici Srba i Hrvata - Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru Tom III Živojin Perić: O UGOVORU O PRODAJI I KUPOVINI (642 strane) Tom IV Toma Živanović: OSNOVNI PROBLEMI KRIVIČNOG PRAVA I DRUGE STUDIJE (385 strana) - Osnovni problemi krivičnog prava - Dualitet krivičnih sankcija, kazne i mere bezbednosti - Princip uzročnosti u krivičnom pravu - Sistem sintetičke pravne filozofije Tom V Milan Bartoš: MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO * UGOVORNO PRAVO (439 strana)

KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA 1-5 Tvrd povez sa omotom, izdavač: SLUŽBENI LIST - Beograd Tom I Stojan Novaković: VASKRS DRŽAVE SRPSKE I DRUGE STUDIJE (268 strana) - Vaskrs države srpske - Pronijari i baštinici / spahije i čitluk sahibije - Udava ili samovlasno apšenje za dug - Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo - Poslanica Stojana Novakovića Tom II Valtazar Bogišić: IZABRANA DELA I OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU (510 strana) - O značaju pravnih običaja - Stručno nazivlje u zakonima - Tehnički termini u zakonodavstvu - O položaju porodice i nasljedstva u pravnoj sistemi - Povodom crnogorskoga Građanskog zakonika - O obliku nazvanom inokoština u seoskoj porodici Srba i Hrvata - Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru Tom III Živojin Perić: O UGOVORU O PRODAJI I KUPOVINI (642 strane) Tom IV Toma Živanović: OSNOVNI PROBLEMI KRIVIČNOG PRAVA I DRUGE STUDIJE (385 strana) - Osnovni problemi krivičnog prava - Dualitet krivičnih sankcija, kazne i mere bezbednosti - Princip uzročnosti u krivičnom pravu - Sistem sintetičke pravne filozofije Tom V Milan Bartoš: MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO * UGOVORNO PRAVO (439 strana)

Klasici JUGOSLOVENSKOG PRAVA 1-5 Komplet KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA 1-5 Tvrd povez sa omotom, izdavač: SLUŽBENI LIST - Beograd Tom I Stojan Novaković: VASKRS DRŽAVE SRPSKE I DRUGE STUDIJE (268 strana) - Vaskrs države srpske - Pronijari i baštinici / spahije i čitluk sahibije - Udava ili samovlasno apšenje za dug - Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo - Poslanica Stojana Novakovića Tom II Valtazar Bogišić: IZABRANA DELA I OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU (510 strana) - O značaju pravnih običaja - Stručno nazivlje u zakonima - Tehnički termini u zakonodavstvu - O položaju porodice i nasljedstva u pravnoj sistemi - Povodom crnogorskoga Građanskog zakonika - O obliku nazvanom inokoština u seoskoj porodici Srba i Hrvata - Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru Tom III Živojin Perić: O UGOVORU O PRODAJI I KUPOVINI (642 strane) Tom IV Toma Živanović: OSNOVNI PROBLEMI KRIVIČNOG PRAVA I DRUGE STUDIJE (385 strana) - Osnovni problemi krivičnog prava - Dualitet krivičnih sankcija, kazne i mere bezbednosti - Princip uzročnosti u krivičnom pravu - Sistem sintetičke pravne filozofije Tom V Milan Bartoš: MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO * UGOVORNO PRAVO (439 strana) KOMPLET Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- Komplet

Tvrd povez sa omotom, veliki format, nova 382 strane L Bogato ilustrovana. Prvi svetski rat veliki ilustrovani vodič od Sarajeva do Versaja Dalibor Denda, R. G. Grant Prvi svetski rat, vođen od 1914. do 1918. godine, bio je tragičan sukob epskih razmera što je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. U ovoj vizuel­no impresivnoj knjizi neposredno se pripoveda o toku rata, pri čemu se oživljavaju iskustva kolosalnih sukoba, kao što su Galipoljska bitka, bitka na Somi, Verdenska bitka i Kolubarska bitka, i beleže lična svedočenja bora­ca i civilnog stanovništva. Posebna pažnja posvećena je razvoju tehnike i tehnologije i njenom uticaju na ratna dejstva. Autori nisu zanemarili ni život običnog čove­ka u pozadini fronta, društvene promene podstaknute ratom, kao ni stradanja i patnje civilnog stanovništva. Knjiga PRVI SVETSKI RAT – VELIKI ILUSTROVANI VODIČ napisana je na osnovu proverenih činjenica koje su pot­krepljene velikim brojem fotografija da bi se omogući­lo lakše razumevanje rata što je promenio tok istorije.Skupo plaćeno učešće Srbije u Velikom ratu maestralno je predstavio srpski vojni istoričar dr Dalibor Denda, koji u autorskom tekstu čitalačkoj publici prijemčivim jezi­kom otkriva novi pogled na istorijske događaje. U delu Srbija 1914–1918. prikazane su velike pobede srpske vojske 1914. godine, njeno stradanje tokom povlačenja preko Crne Gore i Albanije, ali i vaskrs i nove pobede na Solunskom frontu 1916–1918. godine. Ubedljivi opisi epidemije tifusa, stradanja vojnika i civila u logorima i pod okupacijom, potkrepljeni svedočanstvima očevida­ca, duboko se urezuju u pamćenje čitalaca. U tekstu je istaknut i doprinos srpskih dobrovoljaca iz Vojvodine, Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije i Boke Kotorske trijumfu Srbije u Velikom ratu i dat je opis Topličkog ustanka kao jedine pobune u Evropi pod vlašću Centralnih sila. Pažljivo odabrane autentične i do sada retko korišćene ili potpuno nepoznate fotografije slavnog perioda srpske istorije dugo ostaju u sećanju i zato je PRVI SVETSKI RAT – VELIKI ILUSTROVANI VODIČ knjiga koja se izdvaja od ostalih. Prvi svetski rat Istorija Izdavač Data status 2018.

Edicija “Srbija 1914-1918”, prvo kolo 1-10 1. SRBIJA U RATU 1914-1916 2. SRPSKI RATOVI 3. 14. VELIKI RAT 4. PROKLETI SA AZINARE 5. GAVRILO PRINCIP 6. SRBIJA 1914-1918 RATNI CILjEVI 7. SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU 8. RASPEĆE SRPSKOG NARODA U SREMU 1914 9. SRPSKA PISMA IZ SVETSKOG RATA 1914-1918 10. SRBI NA KORZICI Izdavač / Saizdavač: RTS, IK Prometej Nagrada: Izdavački poduhvat 2014. godine SRBIJA U RATU 1914-1916 Katarina Šturceneger Prevod: Milivoje Marković Pogovor: akademik Vladimir Stojančević Format: 15x21 Broj strana: 228 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0907-3 Knjiga je toliko veran eho viđenih i proživljenih stvari, da slobodno možemo reći da svako njeno poglavlje predstavlja dokument. Iako autorka često piše potpuno iz srca, time se ne gubi na istorijskoj verodostojnosti, baš naprotiv. Katarina Šturceneger je Švajcarkinja nemačkog porekla, koja je za vreme rata radila u Crvenom krstu, a u knjizi su sakupljena njena iskustva, propraćena sa 120 fotografija koje je snimila sama. SRPSKI RATOVI Bruno Barili Prevod: Marija Živković Fiati Pogovor: Radovan Popović Format: 15x21 Broj strana: 144 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0915-8 Pisac ovog dnevnika, osobene proze o našoj golgoti, jeste jedna neobična ličnost. U našoj nepoznat, a u njegovoj domovini Italiji istoričari književnosti i muzike tvrde da je reč o izuzetnom stvaraocu, čak najvećem u dvadesetom veku. U nas on je jedino poznat po tome što je otac znamenite slikarke Milene Pavlović Barili. U svojim reportažama i izveštajima on otkriva svoj raskošni spisateljski dar. Skreće pažnju čitalaca na narod koji se bori za pravdu i slobodu. 14. VELIKI RAT Oliver Janc Prevod: Miloš Kazimirović, dr Ira Prodanov Krajišnik, Ljiljana Bugarski Redakcija celog prevoda: Miloš Kazimirović Format: 15x21 Broj strana: 492 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0911-0 Koristeći brojne savremene izvore, ugledni profesor istorije u Berlinu Oliver Janc u sagledavanje Prvog svetskog rata unosi jednu novu perspektivu koja će promeniti dosadašnju sliku, pre svega Zapadnog fronta, u ratni prizor s puno lica, koji pored političke i ekonomske, ima i ljudsku dimenziju. Kad govori o pojedinačnim sudbinama knjiga prosto oduzima dah. Globalna slika rata bez doterivanja činjenica! PROKLETI SA AZINARE Luka Gorgolini Prevod: Ivan Dimitrijević Format: 15x21 Broj strana: 254 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Pisac je mlad istoričar, iz Bolonje. Knjiga govori o odiseji zarobljenih austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu koji su se u toku povlačenja srpske vojske preko Albanije zadesili u toj velikoj grupi ljudi. Delo zapravo prikazuje njihova stradanja, jer su po pristanku u Valonu, tada grad pod italijasnkom kontrolom, prebačeni na jedno ostrvo u Italiji (Azinara), gde su pretrpeli još jednu golgotu u vidu epidemije kolere i ostalih problema, zbog čega je to ostrvo nazvano Đavolovim. Bizarno je što je među tim zarobljenicima, po zvaničnoj evidenciji, najviše bilo Srba (4.874). Dakle, to je bio, u suštini, rat u kojem su Srbi ratovali između sebe. GAVRILO PRINCIP Dokumenti i sećanja Miloš Ković Format: 15x21 Broj strana: 1000 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0913-4 O Sarajevskom atentatu i njegovim izvršiocima napisana je dosad čitava biblioteka knjiga. Nažalost, ogroman deo te literature nije nastao u cilju objektivnosti utvrđivanja istine, nego zbog raznih političkih tendencija i ličnih računa i obračuna. Sami atentatori i njihovi najbliži saučesnici ostavili su vrlo malo dokumenata i ispovesti o sebi i svom činu. U ovoj knjizi su prvi put u ovolikom obimu sabrana najznačajnija sećanja i svedočenja njihovih savremenika, istomišljenika i saboraca, islednika i branilaca, tako da sada čine novu, kompaktnu celinu. SRBIJA 1914-1918 RATNI CILjEVI Đorđe Stanković Format: 15x21 Broj strana: 484 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0912-7 Najnoviji rad prof. dr Đorđa Stankovića, pojavljuje se kao plod višedecenijske potrage, ponuđen u jednom sintetizovanom obliku, najpre studentima istorije i kolegama po stručnom i naučnom interesoavnju, ali i široj kulturnoj javnosti. Istovremeno, to je odgovor na višestruke izazove, neophodnost da se objavljeni tekstovi dopune novim saznanjima i pogledima, ali i da se glas nauke digne protiv njene zloupotrebe, nenaučnosti iskrivljene svesti, kratkoće i nekulture pamćenja, unošenja dnevnopolitičkih potreba i nedopustivog revizionizma u tumačenju istorijskih problema i procesa. SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU Ilustrovana hronologija Đorđe Đurić Format: 15x21 Broj strana: 473 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0918-9 Knjiga je napisana strogim naučnim pristupom, ali jasno i jednostavno, stilom i jezikom pristupačnim i za širu čitalačku publiku. Mnoge ocene, date u njoj, deluju sveže i originalno. Đorđe Đurić je pokazao veliko znanje i snalažljivost u ogromnom materijalu. Njegove britke a jednostavne analize i zaključci zasnovani su na izvornoj građi iz raznih institucija u zemlji i inostranstvu, te na materijalu iz ličnih kolekcija, štampe, te na istoriografskim i drugim monografijama. RASPEĆE SRPSKOG NARODA U SREMU 1914 Toša Iskruljev Predgovor: dr Slobodan Bjelica Format: 15x21 Broj strana: 392 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0914-1 Kada je završio Veliki rat, pouzdani istoričar i istraživač, Todor Toša Iskruljev, krenuo je redom po Sremu, od sela do sela, i popisivao imena svih žrtava. Ovaj njegov rad, publikovan u autorskom izdanju 1936, zarad čuvanja bratstva i jedinstva u Novoj Jugoslaviji, od 1945. nije bio poželjan jer je svedočio o teškim zločinima koje je Mađarska vojska počinila u Sremu 1914. godine. Tek se sada ispravlja velika nepravda i ovo rodoljubivo delo koje donosi podatke o brojnim našim žrtvama biće dostupno i upotpuniće podatke o tužnim i beskrajnim našim žrtvama. SRPSKA PISMA IZ SVETSKOG RATA 1914-1918 Vladislav Pandurović Format: 15x21 Broj strana: 300 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0916-5 U Beču je od početka Velikog rata postojalo cenzorsko odeljenje, sastavljeno ponajviše od penzionisanih oficira koji su kontrolisali svu prepisku ratnih zarobljenika i interniraca. Pisma su kontrolisana po jezicima: srpski, hrvatski, slovenački, češki, ukrajinski, rusinski, slovački, nemački, mađarski... ukupno 24 odeljenja. Vladislav Pandurović je kao cenzor za srpska pisma pročitao oko 30.000 pisama iz svih srpskih krajeva, uočio da u njima počiva ogromno narodno blago koje treba sačuvati. SRBI NA KORZICI Zoran Radovanović Pogovor: dr Vidoje Golubović Format: 15x21 Broj strana: 200 Pismo: ćirilica Povez: tvrd ISBN 978-86-515-0917-2 Jedan od motiva za priređivanje ove knjige je činjenica da je u Srbiji postojao svojevrsni kult saveznika u Prvom svetskom ratu. To se naročito ticalo Francuske. Ova knjiga treba da bude podsećanje na to savezništvo, na zajedničku borbu, herojstvo i slavu. Istovremeno, ona je svedočanstvo o stradanjima - više od 48.000 mrtvih na Korzici, među kojima je najviše Srba - ali o svakodnevnom životu u izbeglištvu. U tom smislu, posebno su interesantna poglavlja: Školovanje srpskih đaka u Korzici u Francuskoj 1915-1919. i „Srpski dan` u sto hiljada francuskih škola, kao i Spisak rođenih, venčanih i umrlih lica Srba-izbeglica. povez: tvrdi pismo: ćirilica jezik: srpski Izdavač / Distributer / Uvoznik: RTS TV. POL.

TEŽINA ZAKLETVE Ratni put Užičana i spomenica nastradalima za Kralja i Otadžbinu 1941-1945 Dejan Đerić Društvo istoričara Užica, 2023. 685 strana, tvrd povez, A4 format. Knjiga je odlično očuvana ali joj nedostaje pola trećeg predlista gde je bila posveta (pogledajte sve slike). Расветљавање ратних и поратних судбина припадника ЈВуО Књига Дејана Ђерића „Тежина заклетве” својеврсно је подсећање на епопеју Југословенске војске у отаџбини у ужичком крају Војевали су храбро у ратовима за ослобођење Србије и служили народу, краљу и отаџбини. Кад је букнуо Други светски рат, а зреле године их стигле, нису се склонили и заклетву погазили, наставили су да јој служе. Одгајани су тако и васпитавани, положена заклетва краљу и отаџбини правно и морално их је обавезивала да не чине другачије. Стали су под барјак првог герилца окупиране Европе, пошли на пут страдања са тешким бременом и осетили тежину заклетве. Да су били верни револуцији сада би се тргови, булевари, школе, касарне звали по њима. Нису, па им се ни гробови не знају. Ово бележи управо објављена књига `„Тежина заклетве” (на 678 страна, издавач Историјски архив Ужице) младог аутора Дејана Ђерића, познатог по књизи „Сломљена крила Златибора” о четничком спасавању савезничких авијатичара , коју је на српском и енглеском објавио 2020. године. Родом Ужичанин, с послом у Београду, Ђерић истиче да се у слободно време бави истраживањем и писањем скривене историје. У том духу му је и „Тежина заклетве” која баца светло на затамњене судбине и страдања припадника Југословенске војске у отаџбини у ратном и поратном времену: официра, подофицира, Дражиних сабораца из ужичког краја. Обимна „Тежина заклетве” расветљава више периода. Почиње поглављем „Од отпора до грађанског рата” у коме пише о четништву у ужичком крају, формирању првих одреда, односима четника и партизана, о Ужицу под комунистима, хапшењу и страдању штаба Златиборско-четничког одреда од окупатора... Следе странице о формирању Златиборског корпуса у поглављу „Ужичка бригада ЈВуО”, о репресалијама окупатора, борби на Тари, прогону Дражиних присталица у Ужичком срезу, учешћу ђенерала Драже у политици, о бици на Јеловој гори, па и о ликвидацијама партизана и њихових присталица. Део „На путу Голготе” открива детаље о ликвидацији Душана Радовића Кондора, о преласку Златиборског корпуса у Босну, формирању комунистичке власти у Ужицу уз обрачунавање са „дезертерима и јатацима” , те о прогон свештеника и верника, као и запис „Ђенерал Михаиловић пред ’Часним судом’”... Споменице настрадалим официрима, подофицирима и редовима ЈВуО из ужичког краја са биографијама, списак ратних заробљеника повратника и друго у оквиру су завршног поглавља „Ужичани у вихору рата”. Аутор истиче да је ту дат до сада најдетаљнији попис настрадалих Ужичана, не само припадника свих војних формација него и цивилног становништва. „Ретки су тако посвећени истраживачи периода наше затамњене прошлости као што је Дејан Ђерић”, пише у рецензији др Немања Девић, док проф. др Милоје Пршић истиче да је ова књига незаобилазан извор драгоцених података за оне који ће истраживати узроке раскола и међусобних српских убијања 1941–1945. како би се то за сва времена превазишло и у народу повратило јединство. За помирење уистини и љубави залаже се и аутор Ђерић, који је, шест година радећи на овој књизи, обилазио архиве, села, породице страдалих. Књига „Тежина заклетве”, како у њеном предговору наводи пуковник у пензији Драган Крсмановић, једна је од првих у којој идеологија није основни критеријум за опис и вредновање ратних догађаја и актера. „Аутор је уронио у архивску грађу трагајући за занемареним, маргинализованим, намерно изостављеним документима. У Војном архиву детаљно је прегледао све фондове од значаја за ЈВуО, а грађу је прикупљао и у Архиву Србије, Југославије, Београда, Ужица, као и тешко доступну а јако корисну грађу из Фонда БИА”, пише Крсмановић и закључује: „Српском народу је неопходно помирење, али не на прихватању лажи и обмане. Због тога је ова књига одлично штиво за оне који, скоро осам деценија после Другог светског рата, покушавају да ставе тачку на српске поделе и окрену се новим изазовима.” b

Nemojte nas zaboraviti-ratni dnevnik srpskog oficira WWI-1914. **3350*2020 war diary of a Serbian volunteer officer in the First World War, ratni dnevnik srpskog oficira dobrovoljca u Prvom svetskom ratu, -Ovo je zapravo priča o tome kako je srpski narod uspio u vremenima koja su bila surova i teška da očuva svoj živalj i da se digne iz mrtvih autor: Milan Vakanjac tekstovi: Gordana Bulović i Mile Ignjatović; urednik: Dragan Otašević; fotografije Feđa Kiselički Institut za savremenu istoriju, Beograd 1997 godine tiraž 300.-posebna izdanja-prvo izdanje Tvrd kožni povez. 597 strana.ćirilica,lostrovana, format: 24,5 x 18,5 cm, težina 1000.grama stanje : stanje odlicno-nema vidljivijih tragova da je korištena Zahvaljujući njihovim zaslugama za budućnost su zabeleženi i sačuvani događaji kojima se srpski narod svrstao u red velikih evropskih naroda u novijoj istoriji“ Da se budućim generacijama obraća i Vakanjac, naglasila je i Gordana Bulović, jedna od autora izložbe i istoričarka umetnosti Muzeja grada Novog Sada, pojasnivši da je citat iz dnevnika ovog dobrovoljca uzet za naslov izložbe zato što podseća na stradanje, odnosno „ideju oslobođenja“, koja ih je vodila. Ona je ukratko istakla najznačajnije momente iz biografije pomalo zaboravljenog slikara Vase Eškićevića, rođenog u Irigu 1867. godine, koji je posle završenog berberskog zanata s 17 godina dospeo do čuvenog beogradskog vlasuljara Arsnickog. Bulović je ukazala na njegovo školovanje – najpre u Beču, a potom u Petrogradu, gde u klasi čuvenog slikara Rjepina završava akademiju. Međutim, već na početku Velikog rata Eškićević odlazi iz Petrograda da se s puškom u ruci bori za nacionalne ideale. Raspodeljen je za zvaničnog slikara Prve srpske armije, s kojom je prošao sve strahote i golgote rata slikajući ratne prizore onako kako ih je doživljavao. Knjiga je bogata fotografijama prvog ratnog fotoreportera Riste Marjanovića, rođenog Šapčanina, koji se na poziv srpske vlade na početku rata vraća iz Pariza u Srbiju kao zvanični fotoreporter Vrhovne komande srpske vojske, kao i slikama Vase Eškićevića koga su nacionalni ideali doveli u Srbiju iz Rusije na početku rata. Kada je buknuo Prvi svetski rat, Vasa je sve ostavio u Rusiji i preko Odese i Renija Dunavom stigao u Srbiju. Kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, proveo je svih pet godina na ratištu. Kada je počeo Austro-Srpski rat, ja sam otišao u srpsko poslanstvo u Petrogradu i prešao u srpsko podanstvo, a 15-og avgusta 1914. god. došao u Srbiju i odmah podneo Vojnom ministarstvu molbu da me naznače u kakav divizijski štab kao ratnog slikara. Krf 13 Juna 1916.g U istom dokumentu stoji da je Štab Vrhovne komande, Operativno odeljenje, doneo rešenje br. 2461 od 31. 06. 1916. godine da se za ratnog slikara Štaba Prve armije odredi akademski slikar Vasa Eškićević. Ovo rešenje potpisao je načelnik Štaba đeneral Petar Bojović. „Vasa je radio slike na samom frontu. Brzo. Posebno su zanimljive njegove skice na kojima su predstavljeni prizori iz svakodnevnog života, žene na potoku, priroda kroz koju je prolazio“, naglasila je Bulovićeva. O drugom ratnom reporteru i umetniku Risti Marjanoviću pričao je za Danas Branislav Stanković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Šapcu, ukazujući da se ovaj fotograf, koji je rođen u Šapcu 1885. godine, posle školovanja u Beogradu, Beču, Berlinu zaustavio u Parizu, gde od 1908. godine postaje član, a potom i urednik za ilustracije New York Heralda za Evropu. Prema rečima našeg sagovornika, kroz Marjanovićeve fotografije prepoznajemo osećaj za trenutak koji posmatrača uvlači u atmosferu snimka – u fotografijama koje će moći da vidi publika se tako gotovo može osetiti miris Šapca, Mačve, zapaljenih kuća, užasi i hladnoća prelaska preko albanskih gudra, kao i po koji predah u borbi. Akademik Dušan Otašević zahvalio se i nabrojao juče sve institucije koje su ustupile materijal za izložbu „Nemojte nas zaboraviti“, među kojima su pored gorenavedenih i Vojni muzej, Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka „Pavlje Beljanski“, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srpska čitaonica iz Iriga, Vojna akademija, privatni kolekcionari. Na izložbi je predstavljeno 60 fotografija, 25 slika i 81 skica, a publici će biti dostupna do 25. novembra. Večeras u 19 sati svečano će je otvoriti akademik Dušan Kovačević. Upravo ovi radovi koji su bili su predstavljeni u Francuskoj na Velikoj savezničkoj izložbi 1916.godine, zatim 1917. u Londonu, pa u Njujojrku i kada je svu tu misao obavio vratio se na Solunski front i zabilježio posljednju fazu probijanja fronta i ulaska srpske vojske u Beograd i Novi Sad. Uništeno Bulovićeva je rekla da se i danas u Novom Sadu nedovoljno zna o Eškićeviću, koji je inače sahranjen na Uspenskom groblju u tom gradu 1933. Njegova slike s ratnom tematikom su, prema rečima Bulovićeve, neadekvatno ocenjene i nalaze se rasute po muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama Posle Drugog svetskog rata čak i fotografija na kojoj predaje crtež prestolonasledniku Aleksandru na Solunskom frontu je na zahtev vlasti uništena. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotaci malkice iskrzani po ivicama, nista strasno sve ostalo u dobrom i urednom stanju! ZAKONIK CARA STEFANA DUŠANA I-II - I struški i atonski rukopis - II studenički, hilandarski, hodoški i bistrički rukopis Urednik akademik mehmed begović Srpska akademija nauka i umetnosti 1975/1981 BEOGRAD Tvrd povez Veliki format 28,5cm Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308. — 20. decembar 1355), poznat i kao Stefan Dušan ili Dušan Silni, bio je poslednji srpski kralj iz dinastije Nemanjića, vladajući od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi car srpske države[a][2][3][4], kada ga je na Vaskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Dušan je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom 9 godina — od svog krunisanja 1346. do svoje smrti 20. decembra 1355. godine. Car Dušan je opisan kao energičan vladar, jakog karaktera i temperamenta, zato je često nazivan i pod imenom „Dušan Silni”. Rođen je oko 1308. godine od oca Stefana Dečanskog i majke Teodore Smilec. Dušanov deda po ocu je srpski kralj Stefana Milutina, a po majci bugarski car Smilec. Kao dečak je zajedno sa svojim oslepljenim ocem, majkom i starijim bratom Dušicom izgnan u Carigrad, najverovatnije 1314. godine. To je bila kazna za mladog kralja Stefana Dečanskog, koji se pobunio protiv oca i pokušao da mu otme vlast, ali ga je kralj Milutin pobedio, oslepeo i poslao ga zajedno sa njegovom porodicom u vizantijsku prestonicu Carigrad. Početkom 1317. ili 1318. godine Stefanu Dečanskom je bilo dozvoljeno da se vrati u kraljevinu Srbiju. Mladi Dušan je ostao na dvoru svog dede Milutina, najverovatnije kao talac. 1321. godine, kralj Milutin umire, a posle godinu dana borbe za vlast — na srpski presto dolazi kralj Stefan, Dušanov otac, kome se iznenada povratio vid. Tom prilikom je Dušan proglašen za naslednika prestola i dodeljena mu je na upravu Zeta. Poznato da je Dušan učestvovao u bici kod Velbužda 1330. godine, gde je srpska vojska porazila bugarsku i ubila njihovog cara. U bici se Dušan pokazao kao izuzetan ratnik i komandant, i verovatno je još tu zadobio simpatije vojske i vlastele. Početkom 1331. godine, odnosi Dušana i njegovog oca kralja Stefana Dečanskog su se prilično zahladneli. Kralj Stefan je verovatno na nagovor svoje druge supruge, kraljice Marije Paleolog, razmišljao da umesto Dušana za naslednika proglasi svog drugog sina Simeona Sinišu. Uz podršku vlastele koja je želela veće osvajačke pohode, Dušan se pobunio protiv oca — svrgnuo ga sa vlasti, i potom utamničio. Stefan Dečanski je umro u tamnici, ali razlog smrti nikada nije bio u potpunosti otkriven. Postoji nekoliko teorija o tome: neki izvori tvrde da je Stefan umro prirodnom smrću, dok drugi nagoveštavaju na to da je Dušan naredio da se Stefan ubije — što bi mogao da bude jedan od razloga zašto Dušan nije proglašen za svetitelja. U toku svoje vladavine, Dušan će osvojiti mnoga područja i gradove. Učestvovao je tokom prvog vizantijskog građanskog rata na strani Jovana Kantakuzina, takođe je i tada proširio svoje teritorije. Ubrzo nakon tog rata se krunisao za cara, ali njegovu titulu nisu priznavale mnoge države. Dešava se drugi građanski rat u Vizantiji tokom kojeg je Stefan Dušan aktivno učestvovao i bio u savezu sa Jovanom V Paleologom, tokom tog rata je zauzeo Epir i Tesaliju. Napao je Bosnu i čak je stigao do glavnog grada Bobovca, ali zbog iznenadnog napada Vizantije, morao je da napusti Bosnu. Tokom vladavine je nekoliko puta ulazio u sukobe sa Ugarima, od kojih je zauzeo Mačvu. Za vreme njegovog života Srpska država postaje najjača vojna sila na Balkanu, čak je i predvideo opasnost od Turaka. Dušan se oženio bugarskom princezom Jelenom, sa kojom je dobio jedinog sina Uroša, a neki izvori smatraju da su imali i ćerku. Posle smrti cara Dušana 1355. godine, carski tron nasleđuje njegov sin Uroš, zvanično car Stefan Uroš V. Zanimljivo je da je imao svoj poseban odred plaćenika, od kojih je najpoznatiji Palman Braht.[5] Godine 1349. je doneo veoma važan dokument, koji se zove „Dušanov zakonik”, a pisan je na srpskoslovenskom jeziku. Dušanova carska kruna se danas nalazi u Cetinjskom manastiru, u Crnoj Gori. Car Dušan je takođe poznat po tome što je sagradio Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde je i bio sahranjen sve do 1927. godine, kada je njegovo telo preneto u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Završio je takođe i zadužbinu svog oca Manastir Visoki Dečani. Dušan je smatran za heroja među današnjim Srbima, i ima veliko poštovanje u narodu. Jedno od obeležja Dušanove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj povelja. Još za vreme Dušanovog kraljevanja na srpski jezik je preveden Sintagmat Matije Vlastara koji predstavlja pravnu enciklopediju nastalu 1335. godine. Po ondašnjim shvatanjima Dušan je sa dobijanjem carske titule dobio pravo da postavlja zakone opšteg, univerzalnog karaktera.[119] Smisao svog zakonodavnog rada Dušan je pokušao da objasni u uvodnoj povelji prvog dela Zakonika gde se vidi da krajnji ciljevi nisu ovozemaljski. Smisao Zakonika je da pomogne dosezanje savršenog života i da doprinese spasenju.[120] Prvi deo Zakonika proglašen je 21. maja 1349. godine u Skoplju i sastoji se od 155 članova. Drugi deo donet je 1354. godine i sastoji se od 66 članova. Sastavljači nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana čija je služba bila povezana sa sudstvom. Original Zakonika nije sačuvan i poznat je samo na osnovu rukopisne tradicije. Sadržaj Zakonika je raznovrstan i nastoji da obuhvati gotovo sve oblasti života, ali je pojedinim oblastima posvećena različita pažnja — Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. U Zakoniku nisu doslovno ponavljane, a ni ukidane stare zakonske odredbe. Ti zakoni predstavljali su najveći autoritet i na njih se Dušan poziva u svojim propisima. Prvih 38 odredaba odnosi se na crkvu i tu se regulišu uglavnom aktuelni problemi odnosno ono što se ticalo položaja i delovanja crkve i njenih služitelja u konkretnim uslovima Dušanove države.[121] Grupa od narednih 25 članova se odnosi na vlastelu. Ovde Dušan i njegovi zakonodavci nisu raspolagali opštim zakonskim tekstovima na koje bi se mogli ugledati. Postojao je samo niz pojedinačnih pravnih akata nastao u dugom vremenskom periodu, a odnosi između vladara i vlastele uglavnom su regulisani propisima običajnog prava. U ostalim delovima Zakonika primetno je manje grupisanje članova, ali ne i izlaganje po nekom određenom sistemu koji je primetan u prvom delu Zakonika. U sistemu kazni vlastela je bila povlašćena u odnosu na druge slojeve društva. Nedostatak odredaba koje se odnose na građansko-pravnu problematiku objašnjava se time što je ova oblast bila obrađena u Zakonu gradskom (delu Nomokanona), Zemljoradničkom zakonu i Zakonu cara Justinijana. Dušanov Zakonik pre svega bavio problemima iz krivičnog prava.[122] Na oblikovanje Zakonika ogroman uticaj je imalo vizantijsko pravo. To se najbolje ogleda u načelu zakonitosti koje je preneto iz vizantijskog prava. Ovo načelo propisuje se u više članova. Pitanje je kolikog je uticaja ovo načelo imalo u praksi. Zakonik je nastavio svoj život dugo nakon Dušanove smrti. Sigurno se primenjivao za vreme Dušanovog naslednika, cara Uroša. Nije poznato da li je imao primenu tokom poslednjih decenija srpske srednjovekovne države. Sa konačnim padom srpske srednjovekovne države pod tursku vlast suzilo se područje na kome su se mogle primeniti odredbe Zakonika. Prostora za njegovu primenu bilo je u malim autonomnim oblastima pod mletačkom vlašću kao što su Grbalj i Paštrovići. O praktičnom značaju svedoči postojanje tri rukopisa iz ovog područja, ali i jezičko i terminološko prilagođavanje aktuelnim prilikama.[124] Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[125][126][127] svetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Dušanov zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima car Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava.[128] Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika Dušanov zakonik[1] (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[2][3][4] Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Dušanov Zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima Stefan Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava[5]. Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika[6][7]. Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, njenim služiteljima i posedima, slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici). U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član (prema izdanju Stojana Novakovića iz 1898. godine)[8], ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Odredbe zakonika regulišu raznovrsne oblasti prava, ali njihov cilj nije da bio da predvidi sve slučajeve, već samo nova pitanja. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara....