Grupa autora - GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1915-1918 (Zrinski/IRO Beograd, Čakovec/Beograd, 1989, tvrd povez, 777 str., ilustrovano) Papirni omot je pohaban. MK-0X

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914 - 1915 Tvrdi povez

LOK2)OMOT JE MALO OŠTEĆEN, OSTALO JE U REDU.

PriređivačiSilvija ĐurićVidosav StevanovićBeograd, 1989.Tvrd povez, format 24 cmĆirilica 644 STRBogato ilustrovanoZaštitni omotač7/30

Golgota i Vaskrs Srbije 1915 - 1918 BIGZ, Partizanska knjiga, 1986 Tvrd povez, ćirilica Dobro očuvana, 814 str.

Izdavač - IRO `Beograd` 1989., povez - tvrd, 24x17 cm, ilustrirana, strana 644, stanje - veoma dobro.

PriređivačiSilvija ĐurićVidosav StevanovićBeograd, 1989.Tvrd povez, format 24 cmĆirilica 644 STRBogato ilustrovano7/26

OO SAVEZA POTOMAKA RATNIKA 1912 1920 BEOGRAD 2007g. 76str. sa posvetom autora

KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA Str 266 JUGOSLOVENSKO PRAVO SRPSKO PRAVO Pronijari Baštinici UDAVA ili SamoVlasno Apšenje za Dug Srednjevekovna Srbija i Rimsko Pravo Њ-04

NUŠIĆ prvi srpski filmski scenarista i Hadzi Loja Stevan Jovičić Str 128 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi “Iza Steve Jovičića, poslednjeg gospodina i džentlmena stare škole, ostaće njegova porodica, prijatelji, Jugoslovenska kinoteka i naročito njen Arhiv i kolege zahvalne za sve što je utkao u instituciju, srpsku i jugoslovensku kinematografiju i kulturu uopšte”, istakao je Erdeljanović. Stevan Jovičić je rođen 12. maja 1936. godine u Banjanima kod Uba. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1959. objavljuje tekstove iz oblasti istorije srpskog filma, piše monografije o pionirima filma, a priredio je knjige “Nušić – prvi srpski filmski scenarista”, “Pre 100 godina – o kinematografu iz 1896. godine”, “Od kamere opskure do video filma”, “S kamerom i puškom Dragiša M. Stojadinović”… Bio je konsultant za više dokumentarnih serija i postavio teorijske osnove za vrednovanje filmske građe kao istorijskog izvora, pokrenuo rekonstrukciju starih srpskih filmova “Golgota Srbije”, “Krunisanje kralja Petra I 1904.” i drugih. Scenarista je dokumentarnih filmova “Vojvoda Petar Bojović”, “S kamerom i puškom”, “Na istoku Srbije”, “Vojna kinematografija”, “Mokranjac zauvek”… Bio je dobitnik priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Datum i vreme kremacije, kao i komemoracije u Jugoslovenskoj kinoteci, biće naknadno saopšteni.

IST 9 07140) ALTERNATIVNA ISTORIJA SRBIJE , Predrag Marković i Čedomir Antić , Nedeljnik Beograd 2016 , Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... Prvi put u regionu, kroz ova i druga pitanja će vas voditi dvojica najpopularnijih istoričara u Srbiji, Predrag J. Marković i Čedomir Antić. Oni su `u četiri ruke`, na osnovu feljtona koji je tokom 2015. izlazio u `Nedeljniku`, napisali knjigu `Alternativna istorija Srbije`, od Svetog Save do Zorana Đinđića. Tu su i ostale najkotroverznije stvari iz naše istorije: Da nije bilo 27. marta, da je pobedio Draža, ili Tito poginuo na Sutjesci, da je prevladao Ranković, da je napravljena Velika Srbija, ili da Srbija ima izlaz na more... Ovaj žanr u svetu je sve popularniji, bilo u istoriografiji ili beletristici - od Nila Fergusona i Marka Almonda, do Roberta Herisa i Filipa K. Dika - ali nijedan istoričar, sve do Markovića i Antića, dosad nije imao hrabrosti da ovako obimno, a opet zanimljivo i lako napisano, pristupi temi. Autori kažu da su ponosni što su prvi pisci ovog žanra u regionu, i da će biti zadovoljni ako uspeju da ukažu koje su to tačke u našoj prošlosti od kojih je moglo da se krene drugačijim putevima. mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 197 strana , posveta na naslovnoj strani ,

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO... „Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj prošlosti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te prošlosti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskušenja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom prošlošću, Srbi vole da razmatraju – šta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokušali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poštovanja, jer često konzervativna, naša istoriografija ne prašta alternativne pravce i hrabra promišljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmišljanja i pouke o sopstvenoj prošlosti.“ Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju Zašto su naši preci stvarali Jugoslaviju? Da li je ona mogla da preživi? Da li bi srpskog naroda bilo bez Svetog Save? Šta bi bilo da smo pobedili na Kosovu? A da nije bilo golgote u Prvom svetskom ratu? Ili da smo pristupili Trojnom paktu? Koliko se često svako zapita barem nešto od ovoga, kada razmišlja o istoriji Srbije i srpskog naroda? Kontrafaktualna ili virtuelna istorija nikada nije bila samo zanimacija istoričara i drugih teoretičara. Zapravo su retka razmišljanja koja su češća od kontrafaktualnih. Svako iznova zapitkuje sebe šta bi bilo da nije seo u kola u vreme nesreće, da nije otišao na žurku na kojoj je sreo buduću suprugu, kladioničari nikada ne zaboravljaju alternativne tikete... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10