Opis 1. Orijentacioni alkoholometar "rakijaš" -pomoć kod pečenja (destilacije) rakije -za merenje jačine rakije -alkoholometar meri zapreminski (procentualni) udeo alkohola u rakiji -skala u vol.% alkohola i u gradima 2. Indikator vrenja komine -za određivanje kraja vrenja voćne komine -za pečenje rakije neophodno je da sav šećer prevre u alkohol -ako komina nije prevrela, dobićemo manje rakije -rakije pečene odmah posle kraja vrenja su kvalitetnije Proizvođač: Tlos lab. staklo - Zagreb

Opis 1. Orijentacioni alkoholometar "rakijaš" -pomoć kod pečenja (destilacije) rakije -za merenje jačine rakije -alkoholometar meri zapreminski (procentualni) udeo alkohola u rakiji -skala u vol.% alkohola i u gradima 2. Indikator vrenja komine -za određivanje kraja vrenja voćne komine -za pečenje rakije neophodno je da sav šećer prevre u alkohol -ako komina nije prevrela, dobićemo manje rakije -rakije pečene odmah posle kraja vrenja su kvalitetnije NAPOMENA: Deklaracija o poreklu robe biće istaknuta na proizvodu.

1. Orijentacioni alkoholometar "rakijaš" -pomoć kod pečenja (destilacije) rakije -za merenje jačine rakije -alcoholometar meri zapreminski (procentualni) udeo alkohola u rakiji -skala u vol. % alkohola i u gradima 2. Indikator vrenja komine -za određivanje kraja vrenja voćne komine -za pečenje rakije neophodno je da sav šećer prevre u alkohol -ako komina nije prevrela, dobićemo manje rakije -rakije pečene odmah posle kraja vrenja su kvalitetnije Težina 0,107 kg Jedinica mere kom Podeli: Facebook share Messenger Viber

Opis 1. Orijentacioni alkoholometar "rakijaš" -pomoć kod pečenja (destilacije) rakije -za merenje jačine rakije -alkoholometar meri zapreminski (procentualni) udeo alkohola u rakiji -skala u vol.% alkohola i u gradima 2. Indikator vrenja komine -za određivanje kraja vrenja voćne komine -za pečenje rakije neophodno je da sav šećer prevre u alkohol -ako komina nije prevrela, dobićemo manje rakije -rakije pečene odmah posle kraja vrenja su kvalitetnije Proizvođač: Tlos lab. staklo - Zagreb NAPOMENA: Deklaracija o poreklu robe biće istaknuta na proizvodu.

- Vrsta proizvoda: Indikator vrenja komine i alkohola - Orijentacioni alkoholometar "rakijaš" - Brend: Duvančić SD - Težina: 0,1 kg Indikator vrenja alkohola, koristi se za merenje jačine rakije. Meri zapreminski (procentualni) udeo alkohola u rakiji. Prikazivanje na skali u vol. % alkohola i u gradima. Indikator vrenja komine, koristi se za određivanje vrenja voćne komine. Za pečenje rakije neophodno je da sav šećer prevre u alkohol, ako komina nije prevrela dobija se manje rakije. Rakije pečene odmah posle kraja vrenja su kvalitetnije.

Kontinualno GRADIRANJE RAKIJE pri pečenju. Pravim ja razne modele posuda za gradiranje a ovo je jedna od NOVIH POSUDA. Pogledajte VIDEO KLIP: https://www.youtube.com/watch?v=iMUioimjYtE&feature=emb_logo Cena je data za visinu grada 250mm za veće gradove je srazmerno veća cena pa je tu dogovor bitan.

Prodajem domaću rakiju od dunje, prepečenicu, odličnog kvaliteta, pečenu od dunje iz sopstvenog voćnjaka. - Dunja je tretirana samo prirodnim preparatima, - Plodovi su očišćeni od semena i isečeni ručno, - Rakija je bez dodataka drugog voća i aroma, - Jačine 42 stepena, odnosno 17 gradi. Na stanju je oko 300l. Poželjno je lično preuzimanje, a moguća je i dostava u zavisnosti od količine i lokacije. Cena je 1600 dinara za litar (u staklenoj ambalaži), za veće količine moguć dogovor oko korekcije cene.

Opis smeštaja Prenoćište je u tradicionalnoj kući sagrađenoj od prirodnih materijala,te naš smeštaj možemo okarakterisati i kao EKO. Naša Avlija je etno selo u podnožju Kopaonika, okružena Jastrepcom i Radanom.Svež ,čist planinski vazduh ostaviće na vas najlepše sećanje divnih svežih zora i večeri. Na porodičnom imanju svojih predaka porodica Zafirović preselila se iz Beograda i pravi etno selo 21 veka. Tradicionalne kuće šumadijskog stila potpuno smo renovirali i napravili sinergiju modernog ,udobnog i tradicije. Sobe su opremljene TV, WiiFii, udobnim dormeo dušecima. Celo imanje pokriveno je jakom WiiFii mrežom. U prirodi i jednoj od naše tri terase restorana možete uživati i raditi. Vaše nepce ukusa zagolicaćemo vrhunskim jelima juga Srbije, ali i modernim laganim obrocima. Jagnjetina sa ražnja, kremasti kajmak,domaća pogača, kačamak, rebarca na kajmaku učiniće, da nam se iznova vraćate kada ste u našem kraju. Toplica nudi najbogatije vinogorje te možete posetiti najbolje vinarije Srbije Doju i Topličke vinograde. Spa centri Prolom i Lukovska banja u našem okruženju zaokružiće vaš odmor u potpunosti. Svetsko čudo Đavolja varoš može biti vaš izbor još jednog izleta u našem okruženju. Grad šljive Blace u kome se nalazimo inspirisao nas je da vas naučimo veštini pečenja rakije. Budite naš gost i napravite svoju rakiju. Brendiraćemo je vašim imenom i elegantno upakovati. Ukoliko vam je potreban odmor,želite da iskusite najbolje iz Srbije, mi smo pravo mesto za vas. Dobro nam došli!

Opis smeštaja Salaš Djeram pruža doživljaj minulih vremena. Ova Vojvođanska oaza mira i spokoja – tamo gde vreme stoji a priroda uređuje život u etno kući „Đeram“. Etno kuća se nalazi u banatskom selu Mokrinu pored grada Kikinde. Udaljenost od Beograda je 130 km, od Novog Sada 120 km, od Subotice 70km. Kuća datira iz 1925.godine i od naboja je u tipično seoskom stilu. U etno kompleksu se nalaze otvoreni restoran pod trskom i zatvoreni restoran. Za smeštaj su predvidjene četiri komforne sobe, svaka soba ima kupatilo, klimu, tv, grejanje, radionica za izradu predmeta od gline, pecara za rakiju, dečije igralište. Priređujemo kulturno umetničke programe, likovne kolonije, koncerte i drugo. Čitav prostor veoma je pogodan za smeštaj individualnih turista i lovaca, seminare, odmor, rekreaciju i dečije igre.

Opis smeštaja Objekat Zvuk Tisine 2 nudi smeštaj u Valjevu, sa besplatnim WiFi internetom i atraktivnim pogledom na grad. Posetioci mogu koristiti vrt, zajednički salon i terasu. Vikendica takođe obezbeđuje besplatan privatni parking i pogodna je za aktivnosti kao što su pešačenje i biciklizam. Smeštaj sadrži flat-screen televizor sa satelitskim kanalima, trpezariju, kuhinju opremljenu frižiderom, kao i dnevni boravak. Vikendica ima tri spavaće sobe i dostupni su peškiri i posteljina. Mogucnost dugih setnji po selu i ujedno kupovina domacih kvalitetnih proizvoda: mleko, sir, kajmak, rakija, povrce su vam u mogucnosti. Za ljubitelje gljiva, divljeg voca i lekovitog bilja skupljanje u izobilju. Sa terasa se pruza velelepni pogled prema Šapcu, Lajkovcu, Beogradu u letnjim noćima koji oduzima dah.

Led trake za televizor. Rgb led rake za ambijentalno osvetljenje vasih televizora, monitora, laptopova, polica i svuda negde gde se moze postaviti i prikljuciti. Led traka je samolepljiva i postavlja se na pozadinu televizora i pritom ambijentalno osvetljava prostor oko televizora i pritom ne zamara oci. Led trake se povezuje direktno na usb priključak koji imate na poledjini televizora. Pomocu daljinskog se vrsi paljenje, gasenje trake kao i biranje boja i rezima rada. Mogućnost više boja i rezima rada. Pakovanje sadrži 2m trake Rgb, kontroler na traci daljinski. Kontakt poziv/viber Ako zelite da porucite ostavite ime, prezime, adresu, postanski broj, grad i kontakt telefon. moguca uplata unapred na tekuci zbog manje postarine/. Pogledajte moje ostale oglase U Nišu lično.

07449) PRILOZI POVIJESTI UMJETNOSTI U DALMACIJI 28 Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Split 1989 , iz sadržaja : N. PETRIĆ - Prilozi arheologiji kasnoantičkog grada Hvara T. BURIĆ - Novi nalazi srednjovjekovne skulpture iz Trogira M. IVANIŠEVIĆ - Liturgijski opisi oltara svetoga Staša u splitskoj prvostolnoj crkvi S. ŠTEFANAC - Nikola Ivanov Firentinac i raka sv. Nikole u Tolentinu R. IVANČEVIĆ - Ranorenesansna flora trogirske kapele E. HILJE - Marko Andrijić u Pagu G. GAMULIN - Još jednom o Meduliću S. KRASIĆ - Nekadašnji dominikanski samostan sv. Nikole u Kotoru (1266-1807) R. TOMIĆ - Prijedlog za Filippa Zanibertija u Šibeniku V. KOVAČIĆ -Mletačka kula u Sućurju na Hvaru R. TOMIĆ - Slika Antonija Trive na Braču I. PRIJATELJ - Prilog ikonografiji solinskog mučenika sv. Staša Z. DEMORI-STANIČIĆ - Spomenici 17. i 18. stoljeća u splitskoj zagori D. BOŽIĆ-BUŽANČIĆ - Još jedan tlocrt Splita iz 1784. godine A. FAZINIĆ - Pregradnja biskupske palače u Korčuli koncem 19. stoljeća S. PIPLOVIĆ - Graditelj i konzervator Bartul Tamino N. BEZIĆ-BOŽANIĆ - Majstori od IX do XIX stoljeća u Dalmaciji (VI) mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , latinica, ilustrovano, 304 strane,

Informacije o Proizvodu Veličina: M Brend: bonatti Grad: Pančevo Materijali: cipka saten bez zice Tagovi: brushalter novo bonatti Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: bordo ljubičasta NOV Bonatti brushalter sa etiketom, bordo ljubičaste boje i bronzanim B izmedju grudi. Brushalter je jaaaako udoban jer nema žicu ispod grudi (što i nije zdravo jer su istraživanja pokazala da oni sa žicom mogu uzrokovati rak dojke) već ima samo ojačanje sa strane kao korset. Za razliku od drugih brushaltera bez zice koji vise liče na bapske, ovaj je modernog dizajna i lep i zadržava lep oblik grudi zbog sunđera kojim je postavljen pa grudi ne više kao kod onih krpenih. Napred je saten nazad čipka, unutra jači sunđer. Nov sa etiketom samo je proban. Veličina 80B Ja imam vec jedan isti ovaj mi je višak. Bez razmena!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ocenjen kao jedan od najzabavnijih romana svetske književnosti za decu, ovaj Endeov roman pripoveda o prijateljstvu malog crnog dečaka Džima, mašinovođe Luke i lokomotive Eme. Tragajući za tajnom Džimovog porekla, kojeg su zagonetne okolnosti dovele u zaštićen svet Bezbrigije, hrabra trojka prolazi kroz čudesne pustolovine, stiče neobične prijatelje i dospeva u Zmajski grad. Endeova izuzetna imaginacija, koja je njegovo delo Beskrajna priča uvrstila u sam vrh književne fantastike, povezana je u ovom romanu s toplim humorom i nenametljivo doprinosi širenju dečijih saznanja o prirodnim pojavama i ljudskim naravima. Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo`. Počeo je pisati knjige za djecu, na nagovor prijatelja koji ga je zamolio da napiše tekst knjizi koju je ilustrirao. Tako je došlo do njegove prve knjige za djecu `Jim Knopf i Lucas strojovođa` (1960.) Godine 1971., Michael Ende se preselio sa suprugom u Italiju i nije se vratio do 1985. Godine 1989. oženio se japanskom prevoditeljicom Mariko Sato. Nakon šest godina, umro je od raka želuca.

Halid Muslimović komplet 3 CDa CD 1 01. Oj, jarane, jarane 02. Znam za sve sam kriv 03. Za moju tugu nosača nema 04. Čuvaj prvu ljubav 05. Stoj, jarane 06. Sad mi vino dušu greje 07. Mene je učilo vrijeme 08. Da, da, da 09. Volio sam te 10. Hej ljubavi, u dalekom gradu 11. Sjeda kosa počela je 12. Nepoznati druže moj 13. Putuj, putuj srećo moja 14. Milena 15. Tvoje ime kao vino 16. Učini bar jedan pogrešan korak CD 2 01. Hej kafani, neću više 02. Mama ne da da te diram 03. Samo ti možeš slomiti mi srce 04. Piši, piši jarane 05. Znam, ne mogu biti tvoj 06. Zbogom ostaje malena 07. Želiš mi sreću 08. Mladost više doći neće 09. Ništa od nas biti neće 10. Nemoj tako, hej sviraču 11. Od rakije nema bolje žene 12. Halo dušo, kako si 13. Volimo te ja i mama 14. Nešto me za tebe veže 15. Ljube mi se tvoje usne 16. Anita 17. Slušaj majko moju pjesmu CD 3 01. Nije mene dušo ubilo 02. Kunem se 03. Rosna livada 04. Idite i zovite je (Halid Muslimović & Jarani) 05. Đulijeta 06. Stani malo, hej ljepoto 07. Zaplakala Bosna 08. Tuđino 09. Častio bih sve jarane (Halid Muslimović & Jarani) 10. Žute dunje 11. U đul bašti 12. Pomozi kukavici 13. Moj Prijedore 14. Kćeri moja 15. Šanerska 16. Jesenje lišće 17. Dunjo moja 50 originalni hitova CD je u foliji!

Japanska kuhinja postala je planetarno popularna, od vremena prvih samurajskih filmova, kasnije crtaća i stripova iz te zemlje, pa onda filmova o Džemsu Bondu, sveznajućem tajnom agentu koji je najbolje znao kako jesti štapićima i koja je najbolja temperatura japanske rakije od pirinča – sakea. Sada je i u Beogradu otvoreno nekoliko desetina restorana, koji kao svoju glavnu ponudu nude japansku hranu, ali je još teško otići na Kalenićevu pijacu, kupiti namirnice i napraviti neki od japanskih specijaliteta. To nam je omogućila autorka ove knjige, Japanka koja u Beogradu živi već četiri decenije I najbolje zna šta je, od čitavog spektra bogate japanske ishrane, moguće napraviti u našim uslovima. Pred vama je šezdesetak recepata jela po njenom izboru, koje je lako i brzo napraviti, a koja su neverovatno ukusna – posebno ih vole deca. Autorka knjige Secuko Inumaru došla je u Beograd 1977. godine, udala se za Srbina i rodila dvoje dece, ćerku i sina. Sa više od četiri decenije iskustva života u glavnom gradu Srbije, uspevala je da samo od sastojaka koji se mogu naći na beogradskim pijacama i u prodavnicama zdrave hrane, za porodicu i prijatelje priprema ukusna i zdrava japanska i kineska jela. Ovo je prvi japanski kuvar ikada objavljen u Srbiji.

Kada nam je majka govorila da jedemo puno voća i povrća, ona je znala da je ono neophodno našem organizmu da bi bio zdrav i jak, ali nije znala da time možemo sebi produžiti život. Danas već znamo da ljudi koji u svakodnevnoj ishrani koriste puno voća i povrća, u mnogo manjem procentu boluju od srčanih oboljenja, raka, i drugih teških bolesti, a takođe žive i duži i kvalitetniji život. U Američkom institutu za istraživanje raka i Američkom udruženju za bolesti srca, tvrde da je potrebno da dnevno bar šest puta jedemo voće i povrće. Nažalost, jako je malo ljudi koji to čine. Ako neko i pokuša, onda unosi u svoj organizam takvo voće i povrće koje sadrži jako malo korisnih sastojaka. Nažalost nije istinita tvrdnja da naš dnevni jelovnik sadrži dovoljno elemenata neohodnih za dobro zdravlje. Voće i povrće se gaji na takvom zemljištu iz kojeg su već odavno iscrpljeni korisni sastojci. Zatim, pošto većina ljudi radi u gradovima, voće i povrće koje tamo kupuju je ubrano zeleno, da bi moglo da se transportuje do grada. Zbog toga ono sadrži jako malo takvih mikro-molekula biljnih jedinjenja (u daljem tekstu : fitronutrienti), koji se stvaraju u voću i povrću pri kraju procesa sazrevanja. Možemo dodati još i to da mi većinu korisnih sastojaka koje nam priroda daje u hrani uništavamo kuvanjem, zamrzavanjem, konzerviranjem i dodavanjem raznih aditiva za poboljšavanje ukusa. Zaključimo : Većina ljudi ne jede voća i povrća, a oni koji to čine, uglavnom jedu ono koje sadrži veoma malo korisnih sastojaka. Polako počinjemo da shvatamo razloge zbog kojih moderno društvo boluje od silnih bolesti za koje naši preci uopšte nisu ni znali. Budući da fitonutrienti sintetizuju jedino u biljkama koje su potpuno sazrele, većina ljudi nije u mogućnosti da uživa u njihovom blagotvornom dejstvu na poboljšanje zdravlja. Ta biljna jedinjenja čuvaju zrele biljke od štetnog dejstva UV zraka. Dokazano je da fitonutrienti imaju važnu ulogu u izgradnji imuno sistema i usporavanju procesa starenja. Sastav (4 tablete) i dejstvo pojedinih vitamina, minerala i oligo elemenata: A Vitamin (beta-karoten) 3000IU 60% - Važan antiokidans ( uništava slobodne radikale) i imuno stimulans, - Pomaže rast i regeneraciju tkiva, blagotvorno deluje na stvaranje zdrave kože i kose, štiti od infekcija, - Esencijalan za dobar vid noću; B1 Vitamin (Tiamin mononitrat) 1,5mg 100% - Potpomaže rast i razvoj, - Veoma je bitan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, - Pomaže varenje ugljenih hidrata; B2 Vitamin (Riboflavin) 1,7mg 100% - Pomaže pretvaranje masnoće u energiju, - Važan za zdravu kožu, kosu i nokte, - Važan za regulisanje kiselosti krvi; B3 vitamin (Nijacinamid) 20mg 100% - Esencijalan za proizvodnju energije, moždane funkcije i kožu, - Pomaže balans šećera u krvi, - Pomaže snižavanju holesterola; B5 Vitamin (d-kalcijumpantoteanat) 10mg 100% - Esencijalan za mozak i nerve, - Kontroliše metabolizam masnoća, - Pomaže produkciju antistresnih hormona, - Čuva zdravlje kože i kose; B6 Vitamin (Pridoksin HCL) 2mg 100% - Esencijalan za metabolisanje proteina, moždane funkcije, i produkciju hormona, kao i balans polnih hormona, - Prirodni je antidepresiv i diuretik, - Pomaže kontrolu alergijskih reakcija; B12 Vitamin ( CYANOCOBALAMIN) 3mcg 50% - Potpomaže i varenje i time povećava energiju tela, - Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, - Za pravilnu funkciju nervnog sistema; Folna Kiselina 300mcg 100% - Za razvoj mozga i nerava, pogotovo u toku trudnoće, - Neophodna je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, - Za iskorišćenje belančevine; Vitamin C-Biotin 300mcg 100% - Veoma je važan u detinjstvu, - Važan za sintezu belančevina, - Za zdravu kožu, kosu i nerve; C Vitamin (Askorbinska kiselina) 60mg 100% - Antioksidativno i imunostimulativno dejstvo, - Važan za sintezu kolagena (čini kosti, kožu i zglobove čvrstim i jakim); - Ubrzava zarastanje rana - Pojačava dejstvo lekova ... U brojnim lekarskim publikacijama, objavljeni u raznim časopisima, sličnim Newsweek-u, se kaže : Fitonutrientni u dramatičnoj meri jačaju imuni sistem i ubrzavaju ozdravljenje. pomažu kod bolesti srca, bolesti vezani za visok pritisam i holesterol, kod alergija, bolesti krvnih sudova, bolesti zglobova i mišićnog tkiva, glavobolje, depresije...Lista je zaista impresivna. Zatim znamo, da je ishrana u trudnoći i u ranom detinjstvu veoma kritična za pravilan razvoj i inteligenciju. Istraživanja su pokazala da dete u uzrastu od 8 godina, koje je svojevremeno hranjeno majčinim mlekom, na standardnim testovima inteligencije, postiže 8-10% bolje rezultate od deteta koje hranjeno mlekom u prahu. Nove tehnologije pripremanja nam danas omogućavaju da se sačuva sve ono što je bitno, uključujući tu i fitonutriente, vitamine, minerale i enzime, da bi oni u svom prirodnom obliku mogli da stignu i do nas, kao dopuna našoj svakodnevnoj ishrani. Forever Living Products je uspeo da proizvede "Forever Kids" multivitaminske tablete obogaćene fitonutrientima sa prirodnim ukusom pomarandže i grožđa, koje su oblikovane kao figurice životinja, pogodne za svaki uzrast, od 2-102 godine! Osnovni izvor fitonutrienata u Forever Kids-u su šargarepa, javorov sirup, kelj, ekstrakt iz kupusa, pektin iz jabuke, koncentrat borovnice, paradajza i citrusni bioflavonoidi. Pored toga u Forever Kids-u, koji je sastavljen prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, se nalazi A, D, B1, B2, B5, B6, nikotinska kiselina, biotin, cink i bakar, u 100% potrebnoj dnevnoj količini, a u 75% i više od potrebne dnevne količine ima vitamina E i folne kiseline, vitamina B12, kalcijuma, magnezijuma i mangana. ... ... Proizvod možete naručiti isključivo od ovlašćenog distributera kompanije FLP. Pozovite nas i poručite proizvod: 063/88-41-499 Sve proizvode Forever Living Product-s možete dobiti na kućnu adresu na celoj teritoriji Rebublike Srbije - Brzom poštom. Naveden proizvod nije namenjen za dijagnostikovanje, lecenje ili sprečavanje određenih bolesti i njihovih podvrsta. VAŽNA INFORMACIJA ZA VAS! Nas glavni cilj nije da Vam prodamo proizvod da bismo zaradili, već da budete zadovoljni rezultatima. Da li znate da koristeći naše proizvode i šireći informacije o njima možete zaraditi, rešiti Vaše finansijske probleme i ostvariti sve ono o čemu sanjate? - Za informacije oko kupovine proizvoda i pravilno korišćenje - Za pristupanje kompaniji sa statusom poslovnog partnera i dobijanja popusta na sve proizvode Kontaktirajte nas: 063/88-41-499 [email protected] aloja vera srbija Forever Living Products Forever Forever Kids Shewable Multivitamin Multivitamini za decu i odrasle sa fitonutrientima

NEURO MD FORTE Najkompletniji preparat za poboljšanje nervne funkcije i snažna potpora ublažavanju neuropatskog bola. Neuro MD Forte je dodatak ishrani sa alfa-lipoinskom kiselinom, uljem boraga, superoksid-dismutazom, vitaminima B1, B2, B3, pantotenskom kiselinom, vitaminom B6, B12, vitaminom E, selenom, hromom i manganom. Preporučuje se: Za zaštitu ćelija od oksidativnog stresa za normalnu funkciju nervnog sistema kao o dodatak terapiji dijabetesne neuropatije za poboljšanje stanja kod periferne polineuropatije (smanjuje trnjenje, peckanje, grčeve) kao dodatna terapija kod sindroma karpalnog, tarzalnog i kubitalnog tunela kao dodatna terapija kod radikulopatija (cervikobrahijalna, lumbalna, lumboishijadična) Funkcije preparata: Smanjuje oksidativni stres Obnavlja funkciju nerava Poboljšava ishranu nerava Zahvaljujući sinergističkom dejstvu aktivnih komponenti (alfa – lipoinska kiselina, gama – linoleinska kiselina, vitamini B kompleksa, vitamin E i selen), ima antioksidativni i antiinflamatorni efekat, Smanjuje bol, povećava regeneraciju endogenih antioksidanasa i poboljšava glikoregulaciju, Poboljšava lokalnu mikrocirkulaciju, nervnu sprovodljivost, Ima vazodilatatorni efekat, kao i antiinflamatorno i antiagregaciono dejstvo Aktivni sastojci (u jednoj kapsuli): alfa-lipoinska kiselina- 300 mg Superoxide dismutase- 5 mg boražine (gama linolenska kiselina)- 90 mg Vitamin B1- 1,1 mg Vitamin B6- 1,4 mg Vitamin B3 ( niacin)- 10mg Vitamin B12 (Methycobalamin)- 5mcg Vitamin B2 (Riboflavin )- 1.4mg Pantotenska kiselina- 6 mg Vitamin E- 7,5 mg Selen ( natrijum-selenat)- 27,5 mcg Hrom (hrm-hlorid)- 10mcg Mangan ( mangan sulfat)- 1 mg Alfa-lipoinska kiselina je rastvorljiva i u vodi i u mastima i ima sposobnost da obnavlja antioksidanse u organizmu (vitamin C, vitamin E, glutation). Kada je otkrivena, proglašena je za vitamin, ali je posle ustanovljeno da se proizvodi u organizmu. Alfa-lipoinska kiselina je neizostavan sastojak u procesu oslobađanja energije u organizmu. Zahvaljujući antioksidativnom dejstvu štiti od nastanka oštećenja ćelija i tkiva u organizmu. Superoksid Dismutaza (SOD) je enzim koji popravlja ćelije i smanjuje oštećenja koja im nanose superoksidi, najčešći slobodni radikali u telu. SOD se nalazi i u dermisu i epidermisu i ključ je za proizvodnju zdravih fibroblasta (ćelija koje grade kožu). Studije su pokazale da SOD deluje i kao antioksidant i antiupalni agens u organizmu, neutralizujući slobodne radikale koji mogu dovesti do bora i prekanceroznih promena ćelija. Superoksid Dismutaza se takođe koristi za lečenje artritisa, problema sa prostatom, čireva rožnjače, opekotina, zapaljenskih bolesti, upalne bolesti creva i dugotrajne štete od izlaganja dimu i zračenju, kao i za sprečavanje neželjenih efekata lekova protiv raka. Ulje boraga se dobija hladnim ceđenem semana biljke i izvrstan je izvor omega-6 masnih kiselina. Jedno je od tipičnih ulja koja svoju lekovitost duguju sastavu masnih kiselina. Sadrži gama-linolensku kiselinu (17-25%), linolnu (oko 38%), oleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu. Ulje se uglavnom koristi za neurodermatitis i kao dodatak ishrani. Terapeutski se može koristiti i kod reumatizma, kao kardiotonik i kod problema koji prate menopauzu. Zbog visoke koncentracije gama linolenske kiseline ispoljava povoljne efekte kod upalnih stanja posebno kože koja prate nedostatak ove omega- 6 masne kiseline. Upozorenja: Proizvod nije namenjen osobama ispod 18 godina, trudnicama, dojiljama , kao ni osobama preosetljivim na bilo koji sastojak proizvoda. Konsultovati lekara pre upotrebe u slučaju uzimanja lekova, zbog mogućih interakcija, kao i u slučaju kada postoje određeni medicinski problem i hronična oboljenja. Način upotrebe: Odrasli 1 kapsula dva puta dnevno. Pakovanje: 40 tvrdih želatinskih kapsula

Lepo očuvano kao na slikama 1963 Muzej grada Splita Vid Morpurgo (Split, 7. svibnja 1838. – Split, 31. siječnja 1911.) je hrvatski nakladnik, tiskar, bibliograf, knjižničar i političar. Portret Vida Morpurga, Muzej grada Splita Obitelj Uredi Obitelj Morpurgo je židovska obitelj podrijetlom iz Marburga (kako se u 17. stoljeću zvao Maribor).[1] Prvi splitski član obitelj bio je David-Vita (u. 1774.) koji se doselio u Split u prvoj polovini 18. stoljeća. Njegov praunuk David-Elija (u. 1882.) oženio se 1837. godine Anettom Gentili iz Gorice s koja mu je rodila sina Vida. Vid Morpurgo je osnovnu školu završio u Splitu (1846. – 1849.), zatim pohađa Carsko kraljevsku gimnaziju u Splitu, a maturirao je 1856. godine na Nadbiskupskom sjemeništu`. Bio je dobar učenik, ali hrvatski jezik nikada nije u potpunosti svladao. Zato se u novinskim polemikama i spisima uvijek služio talijanskim jezikom. Unuka njegova brata Josipa bila je Tina Morpurgo, hrvatska slikarica iz Splita.[2][3] Knjižarska i izdavačka djelatnost Uredi Još kao mladić, Vid se zaposlio u knjižnici splitskog posjednika Petra Sava. Tu je mladi Vid razvio živu knjižarsku djelatnost povezavši se s brojnim inozemnim izdavačkim kućama. U tu svrhu je 1855. godine putovao u Veneciju i Trst kako bi sklopio ugovore s knjižarima i nakladnicima. Godine 1860. otvorio je vlastitu knjižaru pod imenom `Libreria Morpurgo succ. Savo`, a od 1862. godine `Libreria Morpurgo`. Knjižara se nalazila u kući Tomašić na današnjem Narodnom trgu, gdje se i danas nalazi i djeluje pod imenom `Knjižara Morpurgo`. Godine 1861. pokrenuo je Morpurgo i prvu splitsku posudbenu biblioteku (Biblioteca circolante o da nolo), ali projekt nije sasvim zaživio.[4] Morpurgo je želio pokrenuti časopis koji bi okupio dalmatinsku inteligenciju u Dalmaciji i izbavio pokrajinu iz kulturne zaostalosti u kojoj se nalazila. U tu je svrhu pokrenuo `Annuario Dalmatico` (Dalmatinski godišnjak), tiskan 1859. godine u koji su svoje tekstove poslali brojni dalmatinski intelektualci (Kosta Vojnović, Nikola Tommaseo i dr.). Godine 1861., izdao je drugi svezak `Dalmatinskog godišnjaka`, koji se za razliku od prvog sveska čisto literarne prirode, počeo baviti političkim problemima zemlje. Tijekom 1861. godine u splitu je izdano oko deset publikacija političkog sadržaja, od kojih je pet objavio Morpurgo. Također, izdavao je razne prigodne knjige i brošure, s vremenom sve više na hrvatskom jeziku. Narodnjačka i politička djelatnost Uredi Već kao dvadeset trogodišnjak nalazi se među potpisnicima zahtjeva za sjedinjenje Dalmacije s Hrvatskom.[5] Morpurgova je knjižara od samih početaka svog djelovanja bila bila sjedište Narodne stranke u Splitu gdje su se okupljali mladi intelektualci zaneseni preporodnim idejama. Sam Morpurgo bio je neformalni organizator i savjetnik narodnjaka, zbog čega mu je `Naše jedinstvo`, povodom smrti, 1911. godine, odalo počast navodeći: `U njegovoj knjižari još prije nego se je počela razvijati borba u Splitu, okuplčjali su se prvi narodnjaci; tu su bili prvi sastanci sa kojih je naviješten u čitavoj pokraijini narodni pokret pa i za to je ime Vida Morpurga steklo uvaženje u cijeloj zemlji`.[6] Morpurgo je sudjelovao i u pokretanju preporodnih novina `Il Nazionale` (Narodni list), o čemu se ideja rodila upravo u Splitu. Isprva je bilo planirano da se list tiska u Splitu, ali je naposljetku odlučeno da se uređuje i tiska u Zadru, u kojem je bilo sjedište pokrajinskih vlasti i birokracije. Sam Morpurgo prihvatio se posla prikupljanja pretplatnika, a preuzeo je na sebe i vođenje dijela administracije lista. Njegova knjižara u Splitu bila je neka vrst filijalnog uredništva lista za srednju Dalmaciju. Nadalje Morpurgo je aktivno sudjelovao u radu lista objavljivanjem svojih članaka većinom upravljenih protiv autonomaške gradske uprave na čelu s načelnikom, dr. Antom Bajamontijem. Zbog toga je Morpurgo često bio na udaru autonomaških pristaša koji su ga više puta fizički napadali na ulici (u srpnju 1867., u srpnju 1868. i ljeti 1870. godine).[7] Godine 1870. kandidirala je Narodna stranka i izabrala Vida Morpurga za zastupnika u Dalmatinskom saboru. Nakon pobjede Narodne stranke u Splitu i preuzimanja općine 1882. godine Morpurgo je nastavio političku djelanost. `Naše jedinstvo` je na najbolji način izrazila njegov značaj za razvoj i djelovanje narodnog preporoda u Dalmaciji riječima: `Bio je običan vojnik za širok puk, ali u stvari bio je duša svega`.[8] Gospodarska djelatnost Uredi Vid Morpurgo je sudjelovao u svim akcijama, koje su se odnosile na gospodarski prosperitet Splita, ističući da zastoj u ekonomskom napretku može negativno utjecati na razvoj političkih ideja.[5] Osnivač je prve parne tvornice opeka u Splitu 1875. godine. U zemlji, ali i u inozemstvu bio je poznat po svojoj tvornici rakija i likera i skladišta vina. Tvornicu je osnovao 1870. godine.[9] Bila je to, uz zadarsku, najveća destilarija u Dalmaciji (Prva odlikovana dalmatinska parna destilerija). Jedina je od splitskih tvornica likera koja je opstala do Drugoga svjetskog rata, i do tad se Morpurgo udružio sa Šimom Brajovićem, Ljudevitom Troccolijem i Vickom Jurasom, te obitelji Buzolić i Fabris.[9] Nakon pohrvaćenja splitske općine izabran je za potpredsjednika splitske Trgovačko-obrtničke komore, a uskoro i njen predsjednik. Godine 1870. Morpurgo je pomogao osnivanje `Prve pučke dalmatinske banke` s ciljem da se dalmatinski težaci oslobode materijalne ovisnosti o, većinom autonomaškim, veleposjednicima, malim kapitalistima i lihvarima, koji su posuđujući novac seljacima, kupovali njihove izborne glasove. Banka je isprva djelovala u Morpurgovoj knjižari, a on je bio njen prvi potpredsjednik, a kasnije dugogodišnji predsjednik.[10] Nakon rascjepa u stranci povukao se s političke pozornice i usmjerio k gospodarstvu, na proizvodnju alkoholnih pića.[11] Njegova Prva odlikovana dalmatinska parna destilerija bila je suvremeno opremljena i zapošljavala je za ono vrijeme mnogo ljudi.[11] Proizvodila je proizvode na bazi dropa i vina.[11] Dobitnost posla bila je u tome što je Morpurgo povoljno nabaljao drop od seljaka iz splitske okolice koji su drop nakon gnječenja i tiještenja uglavnom bacali.[11] Proizvodio je rakiju dropicu, borovicu, mastiku, šljivovicu, zatim vinjake Cognac Dalmatia, Medicinal-Cognac, maraschino Selecht, Dalmatia vieux, maraschino Albe i ina alkoholna pića.[11] Proizvodio je i ekstrakte od dalmatinske višnje maraske za ine tvornice likera.[11] Proizvodi su dobili ugledne međunarodne nagrade, izvozili su se diljem Europe, a zbog etikete na lijepo dekoriranim bocama koja je imala grb Splita, širio se ugled Splita.[11] 1905. se je godine s Morpurgom u posao udružio Emil Stock s kojim je poslije pokrenuo prvu tvornicu Stocka.[11] Dopuštenje za izgradnju pogona u Supavlu osporavao je splitski gradonačelnik Vicko Mihaljević zbog ekoloških razloga (tvornički otpad kao zagađivač), a tom su osporavanju prema nekima pridonijeli i politički sukobi.[11] Zbog razočaranosti nedobivanjem koncesije i zbog ograničenosti stare tvornice, Morpurgovi i Stockovi nasljednici osnovali su drugu tvrtku i pogone premjestili u Rovinj, a jer je posao išao dobro, proširili su proizvodnju osnovavši u Trstu novu tvornicu alkoholnih pića.[11] Grob Vida Morpurga na židovskom groblju na Marjanu Pokopan je na splitskom židovskom groblju na Marjanu.

PETNIČKE SVESKE broj 77 zbornik radova Istraživačka stanica Petnica, 2018. Udžbenički format, 810 strana. Veoma lepo očuvana. Astronomija Mogući scenario nastanka Velikog južnog toka u galaksiji M31 (Dodović Matija, Despotović Predrag) Analiza stabilnosti rotirajućih haloa ultra-lake aksionske tamne materije (Savić Nikola, Jevtović Luka) Određivanje parametara globularnog jata M92 pomoću funkcije luminoznosti (Dakić Vinka) Orbitalna dinamika tela pod dejstvom vremenski-periodičnih perturbacija (Stepanović Milica, Ćeranić Ana-Marija) Uticaj smera rotacije spiralnih galaksija pri sudaru na formiranje elipične galaksije (Vrhovac Katarina) Ispitivanje verovatnoće nastanka polar-ring galaksija kao posledice malog sudara analizom podataka projekta Illustris (Ristić Danilo) Mapiranje elektronske temperature i elektronske koncentracije centra Orion magline upotrebom spektroskopije integralnog polja (Bulaja Luka) Fizika Simuliranje kretanja grupa pešaka pod usmerenjem vođe (Vasović Zlatan, Stošić Maja) In silico poređenje efekata različitih nanočestica u Ožeovoj radioterapiji (Prokić Dunja, Krstić Marija) Evolucija populacije koja igra kooperativne igre (Urošević Milica, Zdravković Nina) Analiza i razvoj modela konačnih dipolnih heliksa (Petreski Nikola, Radojević Mihajlo) Ispitivanje osobina spin-ice materijala (Jakovljević Andrej, Raonić Bogdan) Fenomen kreiranja konusnog oblika na vrhu zaleđenih kapljica rastvora alkohola (Miljković Sofija) Ispitivanje Vajsenbergovog efekta u njutnovskim fluidima (Jakovljević Nina, Bukorović Stefan) Optimizacija dizajna solarnih ćelija (Dimitrijević Jovan) Matematika Periodične orbite i Štefan-konstruktibilnost (Gavrić Tanja, Marković Dragan) Verovatnoća pogotka pri pogrešnoj primeni teoreme (Petrović Ana, Maksimović Milica) Primenjena fizika i elektronika Klasifikacija raka analizom mikronizova (Sekulić Diana, Aleksić Tijana) Praćenje šake korišćenjem dubinske kamere (Radović Srđan, Njaradi Valentina) 3D skener (Račić Aleksa, Stefanović Aleksa) Regulacija proizvodnje vetrogeneratora u sopstvenoj mreži (Marinković Jelena, Mićić Milena) Detekcija govornog signala očitavanjem vibracija staklene površine (Miković Andriana, Čejić Ivan) Protočna FPGA arhitektura za filtriranje slike linearnim i adaptivnim medijanskim filtrom (Grbić Mihailo, Parag Filip) Simulacija i poređenje modela automobila u zavisnosti od tipa simuliranih guma (Bogdanović Anđela, Polić Marko) Računarstvo Ekstrakcija melodije iz polifonih zvučnih izvora (Milanović Nemanja) Poređenje strategija za igru jamb (Stanković Matija) Poređenje tačnosti metoda K-najbližih komšija i neuronske mreže na prepoznavanje cifara (Lunić Vladimir) Biologija Ispitivanje toksičnosti i teratogenosti metilparabena i natrijum-benzoata na modelu zebrice (Danio rerio) (Stefanović Marija) Procena ekološkog potencijala akumulacije Pocibrava na osnovu LHS protokola i faune dna (Graovac Ana, Petrović Kristina) Fauna familije Sarcophagidae (Insecta: Diptera) okoline sela Petnica (Valjevo) (Vujić Mihajlo) Komparativna analiza ishrane kukuvije (Tyto alba) u okolini Čačka i Vršca (Stevović Tamara, Đokić Bojana) Gljive Fomes fomentarius i Trametes versicolor kao producenti ligninolitičkih enzima u toku čvrste kultivacije na ječmenoj slami (Savić Teodora) Uticaj hroničnog tretmana niskim dozama bisfenola a (BPA) na endotelne ćelije krvnih sudova na modelu humane ćelijske linije EA.hy926 (Gordić Vuk) Utvrđivanje toksičnosti i genotoksičnosti efluenta sa deponije grada Valjeva i ispitivanje potencijala za primenu biljnog otpada u prečišćavanju otpadnih voda (Tubić Simonida, Krstić Lazar) Biomedicina Uticaj nespavanja na fiziološke, emotivne i kognitivne sposobnosti polaznika IS Petnica (Jojić Natalija, Damnjanović Milica) Uticaj timola na membransku permeabilnost i antibiotsku osetljivost E. coli (Barić Marko) Uticaj zagađenja opušcima cigareta na populacije bakterija u zemljištu (Đukić Marija) Uticaj diltiazema i nifedipina na embriogenezu, srčani rad i aktivnost SOD kod zebrica (Danio rerio) (Jokić Aleksandar) Implementacija i optimizacija modela bakterijske konjugacije zasnovanog na ćelijskom automatu – TALOS (Velimirov Luka, Banjanin Sofija) Uticaj inhibicije Rag GTPaza gliciretinskom kiselinom na mTORC1 u MG ćelijskoj liniji humanog osteosarkoma i CRL2066 ćelijskoj liniji tumora pluća (Petrović Anđela) Geologija Prisustvo arsena u vodnim objektima na širem području grada Zrenjanina i njegovo uklanjanje metodom sorpcije nanočesticama magnetita (Antić Sara) Uticaj Petničkog jezera na promenu kvaliteta vode potoka Pocibrava (Vulović Maša, Lazić Dušica) Kvalitet vode kanala Dunav-Tisa-Dunav na području opštine Odžaci (Držajić Nađa) Kvalitet vode reke Dunav i podzemnih voda na teritoriji grada Novog Sada (Jovanović Pavle) Analiza promene kvaliteta vode reke Gradac kao prirodnog dobra od lokalnog značaja (Marković Uroš, Vizi Aleksa) Strukturno-tektonska analiza područja u slivu Bukovske reke (Belotić Branislav) Hemija Primena kopolimera divinilbenzena i 2-akrilamido-2-metil-1-propansulfonske kiseline kao kiselog katalizatora u reakciji zaštite alkohola THP-om (Čubraković Damjan) Sinteza termosenzitivnih hidrogelova na bazi poli(N-izopropilakrilamida), inkapsulacija i praćenje kontrolisanog otpuštanja paracetamola (Arsenijević Dunja) Sinteza i modifikovanje površinskog naelektrisanja nanočestica TiO2 i ispitivanje njihovog dejstva na fotokatalitičku degradaciju katjonskih i anjonskih boja (Koldžić Filip) Nove diazo boje na bazi barbiturne kiseline: sinteza i solvatohromizam (Topalović Igor) Voltametrijska metoda za određivanje kvercetina pomoću elektrode modifikovane provodljivim PANI polimerom (Baljak Jovan) Sinteza p-ksilena iz 2,5-dimetilfurana i akrilne kiseline pomoću Luisovih kiselina (Kujučev Petar) Ispitivanje migracije plastifikatora bis(2-etilheksil)-adipata iz polivinilhloridne (PVC) folije u sireve (Dinić Jovana) Dobijanje sorbenata sa potencijalnom primenom u ekstrakciji diosgenina pomoću čvrste faze (Ugrinov Stefan) Antropologija Pioniri posle Tita: identifikovanje kao emancipatorni otpor kod mladih „Jugoslovena” (Lazarević Mateja) Zajednièko „naše”, različiti „mi”: Etnička identifikacija pripadnica srpske zajednice u posleratnoj Baranji (Dvornić Sara) Konstrukcija ideje pozera u metal zajednici u Beogradu (Brašanac Marija) Arheologija Antropološka analiza četiri skeleta sa nekropole u okviru srednjovekovnog manastira Slavkovica (Krstić Jovana, Maksimović Tamara, Pantić Nevena) Ikonografska analiza predstava pauna na rimskom novcu (Antić Todor, Stevanović Mateja) Eksperimentalno ispitivanje tragova upotrebe na koštanim šilima (Pavlović Nemanja, Stojanović Anastasija) Geofizička istraživanja u okviru porte crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Petnici (Brkić Maša, Milosavljević Sanja, Nikolić Jovan) Mogućnosti primene kombinovanih tehnika na primeru keramičkih lonaca sa lokalieta Jerinin grad u Brangoviću (Bogojević Maša, Brančić Anastasija) Društveno-humanističke nauke Autovanje kao obred prelaza – lični izveštaji mladih osoba sa iskustvom autovanja (Fraisner Maria Sara) Šta nam deca govore: zadirkivanje u školi iz ugla učenika i učenica prvog razreda osnovne škole (Groydanovski Nevena) Identiteti u prostoru: Projekat „Skopje 2014” i osećanje nacionalne pripadnosti mladih Makedonaca (Arsić Relja) Istorija Radničko samoupravljanje u Valjevskoj pivari 1950–1971. (Ignjatović Pavle) Slika SSSR-a u propagandi zaraćenih strana na prostoru podgoričkog sreza 1941–1945. (Vukčević Marko) Uloga privrednih komora u posleratnom privređivanju leskovačkog sreza 1945-1962. (Milenković Milan) Javno zdravlje i stanje u zdravstvu na teritoriji somborskog sreza u periodu 1944–1961. godine (Beronja Branko) Lingvistika Automatizovana identifikacija prefiksa na imenicama srpskog jezika zasnovana na pravilima (Ivanović Stefan, Jevtić Kosta) Spontano usvajanje srpskog jezika kod izvornih govornika španskog (Petković Đurđa) Konceptualizacija somatizmima u frazeologizmima srpskog jezika – primer glave i nekih njenih delova (Barać Sara) Mačka ili komšinica – ko je sedeo na kauču? Prilog proučavanju parsiranja relativnih klauza u srpskom jeziku (Rajković Milica) Psihologija Uticaj povezanosti značenja višeznaćnih reči na njihovo pamćenje (Manojlović Milica) Adolescentsko shvatanje onlajn prijateljstava i povezanost vršnjačke afektivne vezanosti sa motivima za njihovo formiranje (Osmani Dajana) Uticaj indukovane anksioznosti na efikasnost radne memorije i organske funkcije (Damnjanović Milica, Jojić Natalija) Povezanost emocionalne regulacije i negativnih emocija sa zadacima moralnog odlučivanja (Micić Mihajlo) Kako se piše ironija: uloga valence emotikona i emodžija u proceni ironičnosti i jasnoće poruke (Jovičić Luka) Uticaj vizuelne perspektive posmatrača na indukovanje lažnih sećanja (Lazić Una, Miličić Ivana) Uticaj karakteristika ženskog govora na procenu privlačnosti (Despotović Anja) Dizajn Knjiga-objekat (Seminar dizajna 2018) k

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Retrko u ponudi, odlično očuvano! Edicija „Albatros“, kolo 5, knjiga 1, urednik Stevan Raičković Autor - osoba Marković, Slobodan, 1928-1990 = Marković, Slobodan, 1928-1990 Naslov Sedefaste dveri / Slobodan Marković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 19 cm Zbirka Albatros. ǂkolo ǂ5 ; 1 Napomene Beleška o pesniku / L. M.: str. [89]. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26. 10. 1928 – Beograd, 30. 1. 1990) Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velikih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tekstove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda. Danas na Čuburi njegovo ime nosi prosvetina knjižara i Skver na kraju ulice Maršala Tolbuhina. Slobodan Marković (alias Libero Markoni) je i činom rođenja bio predodređen za nutrinsku spregu sa kafanom; rodio se, naime, u prostoriji baš iznad ulaza u kafanu `Idadija`. U Ljubljani je načinio prve korake, a detinjstvo i mladost proveo u Peći i Beogradu (na znamenitoj Čuburi). Iako mu je bilo poznato da je svaka ljubav bez budućnosti, to mu nimalo nije smetalo da ljubavlju piše i diše. Nije želeo da izvlači korist iz činjenice da je aktivno učestvovao u borbi protiv fašizma. Sam je napisao uvod u knjigu izabrane poezije `Jednom u gradu ko zna kom`. O sebi i svom shvatanju umetnosti izjasnio se ovako: `Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem`.— Kao mlad, oduševljavao se Makijavelijem, Bergsonom, Marksom i Napoleonom. Izvanredno osećao poeziju Jesenjina, i sačinio neke od najboljih prevoda pesama velikog ruskog pesnika na srpski jezik. Kao gimnazijalac, po ulasku albanskih i italijanskih fašista u Peć 1941. godine, deportovan je u logor u Kavaji. Ali, ko može orlu da sapne krila? Mlađahni Slobodan je uspeo da pobegne iz transporta, da se potom skriva u Peći sve do uspešnog prebacivanja kod majke u Beograd, gde je zatim pohađao Četvrtu mušku gimnaziju, iz koje je 1943/44 odveden u logor u Smederevskoj Palanci (imao je 15 godina, a već logoraš!). Kasnije je nastavio školovanje u Trećoj muškoj gimnaziji, a maturirao je u Drugoj beogradskoj gimnaziji 1948. godine. Studirao je jugoslovensku književnost pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od navedenih 60 i više knjiga, trideset dve su zbirke pesama; Libero je pisao i prepeve, putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije... Navešću samo neke naslove njegovih knjiga poezije: Posle snegova, Svirač u lišću, Mornar na konju, Pijanci idu dijagonalno, Sedam ponoćnih kazivanja u ključaonicu, Vedri utopljenik, Tri čokota stihova, Crni cvet, Ikra, Umiljati apostol, Posetilac tamnog čela, Tamni banket, Ukleta pesnikova noćna knjiga, Eleonora žena Kilimandžaro, Jednom u gradu ko zna kom (štampana povodom 50 godina od pesnikovog rođenja i 35 godina književnog rada), Čubura među golubovima (Liberova poezija i crteži) ... Poslednja, Južni bulevar, objavljena je posle njegove smrti, a priredila ju je njegova Ksenija (supruga i verni pratilac). Libero je disao Jesenjinom. O tome svedoče i njegovi prepevi pesama velikog ruskog pesnika u knjigama Ko je ljubio taj ne ljubi više i Rastaćemo se uz smešak nas dvoje. Svetski putnik koji je, po vlastitim rečima, `oplovio četrnaest mora`, nalazio je duševno smirenje i duhovno vozdizanje u metohijskim manastirima. Sudbina je htela da, osim životnih trenutaka, sa Milošem Crnjanskim podeli i večni mir. Istoga dana su rođeni Libero i Miloš, 26. oktobra; Libero je bio taj koji se, u vreme hajke na Crnjanskog i bacanja anateme na ličnost ovog izuzetnog pisca, usudio da objavi poemu `Stražilovo` (kao urednik u nedeljniku `Naš vesnik`); po dolasku Crnjanskog u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili. Sada su u istoj grobnici, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Ksenija Šukuljević-Marković, Liberova supruga, muzejski savetnik po zvanju, priredila je dve knjige poezije svoga Slobodana: Južni bulevar (objavljena posle njegove smrti) i Zapiši to, Libero. Mnogo je dala od sebe i u pripremi knjige Liberovih pesama i crteža Čubura među golubovima. * * * `Krugu prvih posleratnih pesnika pripada i Slobodan Marković (1928), sličan svojim vršnjacima, ali svestraniji i istrajniji u svojim pesničkim težnjama, boem, sledbenik Rake Drainca, srpski Jesenjin, `tužni pesnik malih stvari... i velikih pijanstava, romantičnih uzleta i begova, velikih jadikovki`. Starinskom melodijom, pomalo setnom, nostalgičnom, jednostavnim i spontanim izrazom, koji se povremeno teško opire padanju u banalnost i sentimentalnost, on je izrazio nemir pesnika u modernom svetu, njegovu raspolućenost između žudnje za punoćom života i bolne praznine nastale iz osećanja vlastite otuđenosti i napuštenosti u svetu.` Jovan Deretić Kratka istorija srpske književnosti Slobodan Marković Libero (1928–1990) VODENI CVET Nećemo se naći. Otišla si. Kuda... Sve što smo hteli negde tiho spava, a dan nas teši i teši nas trava u kojoj sunce pravi s cvećem čuda. Nećemo se naći, a mogli smo sniti bar još malo o svemu što nije čak ni na mom stolu gde se ludo pije u dane tkane od neznanih niti. Izmislili smo prozor, vazu, pesme, suze. Na skromnom stolu dnevno malu juhu, a sad već eto i to nam se uze, pa smo k`o ptice blage u vazduhu. Gle, žive ptice, žive snovi, šume, livade male što u oko stanu... Zvezde što gasnu i zvezde što planu i pođu putem u tebe i u me. Nećemo se naći, ali nešto ide pored nas tako nejasno, bez tela i sve je samo pustoš, magla bela, kojoj se nigde oaze ne vide. Ja pijem, ali ne zbog rasnog sveta... Ja pevam glasno. Grožđe ljubim. Gorim. Ja se tugo stara neumorno borim, a dani teku, jeseni i leta. SMRT Ulazi smrt. Njen hod je kao hod ljubavi. Ne čuje se i ne vidi se, tek lice porumeni. Potamne ogledala. Kane u predsoblju kap. To je slutnja nekoga koji žali. Ulazi smrt plava kao vetar s večeri onda još kad smo nestajali iza šume, onda još, davno, pre deset godina i ko zna koliko dana. Ulazi smrt da reši sve što je nerešivo. Ona se okupana uvlači i leže u postelju. Ja osuđen na nju kao na poslednju ljubavnicu skidam mirno svoje iznošeno odelo i kao da ću ga još kad obući slažem ga preko stolice na kojoj sam sedeo i mislio na život. Onda se uvaljam u prekrivač čiji su krajevi iskrzani. Pomislim na dužnosti kojih se i neću dotaći i onda se onesvešćujem i ne sluteći da ja to poslednji put spavam. Tražim ruku koja je bila prisutna, ali ruke nema. Pogledam u prozor, u krov susedne kuće, i slučajno u jednu zabačenu zvezdu, ali, nikog nema. Prolaznici najkasniji, umorni od bdenja zavide pod mojim prozorom mome snu, ali sutra zahvaljuju danu kad na povratku ugledaju posmrtnicu pod prozorom sa crnim, masnim slovima i imenima potpisanih rođaka, koji me najsrdačnije ispraćaju. Rođaci, koji su te noći poumirali u meni svi do jednog i koje će smrt zateći isto tako i posle kojih ja neću biti ožalošćen. MG40 (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta, pecat! 1. Izdanje !!! Stolećima je Britanija živela do Evrope, ponekad i od nje. Stolećima je njen život zavisio od Evrope i Evropa od nje. Da vlastite interese zaštiti, došla je svojim intervencijama glave mnogim evropskim ambicijama, i ne verujem da sa sigurnošću smemo reći kako nije bila u pravu, ali kao da je sve vreme, u podozrenju i otporu prema Kontinentu kome je samo geografski pripadala, slutila opasnost koja će je jednom od nje snaći, opasnost što će u nekoliko krupnih i proždrljivih zalogaja progutati gotovo sve njene istorijske trijumfe. Borislav Pekić Objedinjujući mnoge istorijske istine i zablude, Borislav Pekić, dugo godina azilant na britanskom ostrvu, stvorio je neobičnu, istorijski validnu i čitalački uzbudljivu i zanimljivu povest gordog Albiona – britanskog Ujedinjenog Kraljevstva. Sentimentalna povest Britanskog carstva, međutim, uzdiže se iznad „terora istorije“, ali i iznad književnih uopštavanja i fikcionalizacije, ironijskim otklonom prema inače pouzdanom istoriografskom pristupu građi. Na taj način je stvorio delo koje svedoči da je istorija „učiteljica života“ ali je opisao i njene dobre i loše đake. Nema ničega sentimentalnog u krvavim istorijskim epizodama, ali ima u sentimentu pisca koji zna da je dobra priča osnov za dobru knjigu, a ova povest je upravo to. Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka,[1] romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.[2] Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Arsenija Njegovana iz 1970. godine i niza drugih priznanja: Nagrada Sterijinog pozorja (1972); nagrada udruženja izdavača, (1977); Nagrada Radio-Zagreba, (1982); Godišnja nagrada Udruženja književnika Srbije za Sabrana dela (1985); Njegoševa nagrada, (1987); Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, 1991. Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom za doprinos u kulturnom stvaralaštvu. Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Njegova najpoznatija dela su Zlatno runo, Besnilo, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, Atlantida i Vreme čuda. Od 12. decembra 1985. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Mladost i romani Rodio se u Podgorici 1930. Njegov otac, Vojislav D. Pekić, je u Kraljevini Jugoslaviji bio visoki državni činovnik, tako da su od Borislavovog rođenja do 1941. živeli u Starom i Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i Cetinju.[1] Početkom Drugog svetskog rata, italijanske okupacione vlasti su ih proterale iz Cetinja za Srbiju.[1] Njegova porodica se nastanila u Bavaništu (južni Banat), a 1945. se odselila u Beograd.[1] Po preseljenju u Beograd 1945, obrazovanje je nastavio u Trećoj muškoj gimnaziji, gde je maturirao 1948.[1] Ubrzo posle toga je bio uhapšen: „ Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine. ” — Borislav Pekić[1] Kao pripadnik SDOJ-a je osuđen na petnaest godina robije sa prinudnim radom. Izdržavao je kaznu u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je posle pet godina 1953. godine. Za vreme tamnovanja začete su mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954—1958). Borislav i Ljiljana Pekić sa svojom kćerkom 1959. godine Godine 1958. oženio se inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je bio predsednik vlade Jugoslavije (1935—1939) i ministar finansija. Godinu dana kasnije rodila im se ćerka Aleksandra. Godina 1959. je takođe godina kada je Pekić napisao svoj prvi od preko dvadeset originalnih filmskih scenarija za glavne filmske kuće u Jugoslaviji, među kojima i Dan četrnaesti, koji je predstavljao Jugoslaviju na Kanskom filmskom festivalu 1961. godine. Godinama je Pekić radio na nekolicini romana, a kada je prvi od njih, Vreme čuda (1965), štampan, privukao je pažnju velikog broja čitalaca, kao i književnih kritičara. Ovaj roman je 1976. izdat na engleskom od strane Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku kao Time of Miracles (Vreme čuda). Preveden je na francuski 1986, na poljski 1986, rumunski 1987, italijanski 2004. i grčki 2007. Pekićev prvi roman jasno je ukazao na dve važne karakteristike njegovog rada, oštar antidogmatizam i konstantni skepticizam u pogledu mogućeg „progresa“ čovečanstva koji je dostignut u toku svoje istorije. U periodu između 1968. i 1969. Pekić je bio jedan od urednika „Književnih novina“. Njegov drugi roman je Hodočašće Arsenija Njegovana (1970), u kome je, pored ostalog, dao sliku studentskog protesta 1968. u Jugoslaviji. Iako se ideološki distancirao od ovog opozicionog pokreta, nova politička klima je dalje komplikovala njegov odnos sa vlašću, tako da je godinu dana bio bez pasoša. Roman je ipak dobio Ninovu nagradu kao najbolji jugoslovenski roman te godine. Engleski prevod pod naslovom Houses of Belgrade (Beogradske kuće) se objavio 1978. u izdavačkoj kući Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku, a kasnije je bio preveden na poljski, češki i rumunski. Iseljenje i dalji rad Borislav Pekić kao zatvorenik, plakat za izložbu Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Najzad se 1975. pojavilo Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, koje je kasnije prevedeno na poljski 1980, mađarski 1982, češki 1985. i francuski 1992. Godine 1977. poslao je rukopis sotije Kako upokojiti vampira na književni konkurs Udruženih izdavača Jugoslavije, koji su prepoznali u njemu najbolje pristiglo delo i tako je knjiga štampana. Kasnije je prevedena na češki 1980, poljski 1985, italijanski 1992, a engleski prevod se pojavio 2005. Baziran delimično na Pekićevom sopstvenom iskustvu u zatvoru i istrazi, roman pokazuje metode, logiku i psihologiju modernog totalitarnog režima. Odbrana i poslednji dani (1977), saga-fantasmagorija prevedena je na poljski i mađarski 1982, na češki 1983, francuski 1989. i švedski 2003. Ova tri romana bazično se bave raznim vrstama i na raznim nivoima kolaboracije u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Posle više od dve decenije priprema, studija i proučavanja prvi tom Pekićeve sedmotomovne fantasmagorije Zlatno runo se 1978. godine pojavio pred čitaocima. Slede zatim i ostalih šest tomova tokom 1978—1986. godine. Tim delom se Pekić uvrstio u najznačajnije srpske književnike. Za ovu sagu Pekić je 1987. dobio Njegoševu nagradu, označujući ga kao jednog od vrhovnih savremenih proznih pisca u Jugoslaviji. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, taj roman je ušao u izbor deset najboljih romana, napisanih na srpskom jeziku u periodu od 1982. do 1992. godine. Zlatno runo je upoređivano od strane inostranih kritičara sa Džejms Džojsovim ″Uliksom″, po strukturi naracije klasičnog mita, sa Manovim ″Budenbrokovima″, po dugačkoj porodičnoj istoriji i evoluciji predratnog društva, kao i sa ″Kontrapunktom života″ Oldusa Hakslija, po unutrašnjoj tenziji koja prolazi kroz lavirint konfliktnih perspektiva. No ipak je Zlatno runo slavljeno kao jedinstveno. Jedna od očiglednih odlika je i ogroman obim i tematska kompleksnost. Zlatno runo opisuje lutanje generacija Njegovana i kroz njih istražuje istoriju Balkana. Prvi, drugi i treći tom izdat je na francuskom 2002, 2003. i 2004. godine. Osamdesetih je Pekić napisao nešto sasvim novo. Sakupljao je materijal za pisanje knjige o izgubljenom ostrvu Atlantidi, sa namerom da da jedno novo objašnjenje za korene, razvoj i propast naše civilizacije. I pored klasičnih izvora koji su inspirisali njegov antropološki interes, Pekić je odlučio da ocrta svoju novu viziju budućnosti i time izbegne restrikcije „istorijskog modela“ sa kojim je on nesumnjivo morao da se suoči u starim mitovima. Iz toga su proizišle tri knjige: žanr-roman Besnilo (1983), antropološki roman 1999 (1984) i epos Atlantida (1988).[3] Ove knjige su doživele veliki broj izdanja u Srbiji, a Besnilo je bio bestseler. Besnilo je prevedeno na španski 1988. i mađarski 1994, a Atlantida na češki 1989. Za Atlantidu je Pekić dobio „Goranovi nagradu“ 1988. Ovaj roman je 1983. izabran za najčitaniju knjigu domaćeg autora te godine i dobio je nagradu Beogradski pobednici. Pekićeva Odabrana dela u 12 tomova štampana su krajem 1984. a za njih je dobio Nagradu Udruženja književnika Srbije. Godine koje su pojeli skakavci, u tri toma, izdate su između 1987. i 1990. Dva odlomka prve knjige su prevedena na engleski i publikovana u književnim časopisima Velike Britanije. Ovo je Pekićeva autobiografsko-memoarska proza sa ocenom i objašnjenjem posleratnih dana, životom i proganjanjem buržoazije pod komunističkim režimom. Ove knjige nisu samo autobiografske u klasičnom smislu reči, pošto se Pekić bavi i opštim stanjem Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, kao i drugim zemljama i njihovim penalnim sistemima. On slika zatvorski život kao jedinstvenu civilizaciju, a civilizaciju „slobode“ kao specijalan vid zatvora. Ova trilogija je izabrana kao najbolja memoarska proza i za nju je Pekić dobio Nagradu Miloš Crnjanski 1989. Gotske priče Novi Jerusalim štampane su 1989, za koje je Pekić je dobio Nagradu Majska rukovanja u Crnoj Gori 1990. za svoja literarna i kulturna dostignuća. Dve priče iz ove zbirke su publikovane na francuskom, engleskom i ukrajinskom u raznim antologijama. Priča Čovek koji je jeo smrt iz ove knjige bila je posebno prevedena u Francuskoj 2005. kao separatno izdanje. Na talasima radio-stanice France kulture je 21. septembra 2005. ovo Pekićevo delo predstavljeno kao knjiga dana, odnosno kao najbolja knjiga stranog pisca te godine. Film, pozorište i radio Borislav Pekić sa Mihizom 1982. godine Pekić se sedamdesetih izdvojio kao jedan od najboljih savremenih dramskih pisaca Srbije. Redovno je pisao radio-drame za Westdeutscher Rundfunk u Kelnu, kao i za Süddeutscher Rundfunk u Štutgartu. Od 27 drama koje su izvedene i/ili štampane u Srbiji, 17 su imale svoju premijeru u Nemačkoj. Mnoge su bile transformisane u pozorišne i/ili TV drame i dobijale su brojne nagrade. Šesnaest njih je štampano u njegovim Odabranim delima 1984. Njegova drama Generali ili Srodstvo po oružju (1969) se može naći u svakoj antologiji srpske savremene drame. Dobila je Nagradu Sterijinog pozorja za komediju godine 1972, kao i Nagradu Kneginja Milica pozorišta u Kruševcu 1991. Pekićevi pozorišni komadi su bili veoma popularni i hvaljeni, a najpoznatiji od njih Cincari ili Korešpodencija (1979), koja je bazirana na četvrtom tomu Zlatnog runa, igrala se 280 puta u Ateljeu 212 u Beogradu, u periodu od 23 godine. Dobio je prvu nagradu Radio Zagreba za dramu 186. Stepenik (1982), kao i prvu nagradu na festivalima u Ohridu i Varni za Kako zabavljati gospodina Martina (1990). Tokom svoje karijere Pekić je radio na mnogim filmovima, napisao je više od dvadeset originalnih scenarija i adaptirao neke od svojih romana za film. Film Vreme čuda je bio izabran da reprezentuje Jugoslaviju na Kanskom festivalu 1991,[4] gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju, a kasnije film je učestvovao na festivalima u Glazgovu, Moskvi, Montrealu i Vrnjačkoj Banji. Nagrada kritičara dodeljena je u San Sebastijanu 1990. Đavolji raj (1989) (That summer of white roses), rađen po sagi-fantasmagoriji Odbrana i poslednji dani, dobio je nagradu na filmskom festivalu u Tokiju 1989. i bio je selektovan iste godine da reprezentuje Jugoslaviju na festivalu u Monpeljeu (Francuska), Puli (Hrvatska), San Sebastijanu (Španija), Los Anđelesu i San Francisku (SAD). Kao honorarni komentator Jugoslovenskog odeljenja Svetske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu (1986—1991) Pekić je čitao svoja „Pisma iz Londona“ svake nedelje; ova Pisma su posle štampana u Jugoslaviji kao Pisma iz tuđine, Nova pisma iz tuđine i Poslednja pisma iz tuđine (1987—1991). Svaka knjiga je sadržavala pedeset pisama sa duhovitim i inovativnim zapažanjima o Engleskoj i engleskom narodu. Pisma su bila emitovana za jugoslovenske i srpske slušaoce, za koje je Pekić naročito uživao da napravi brojna i humoristična poređenja između engleske i naše vlasti, države, običaja i ljudi. Za ove knjige dobio je Nagradu Jaša Ignjatović u Mađarskoj 1991. Pekić je takođe na istom programu Bi-Bi-Sija imao seriju o istoriji Velike Britanije, koja je izdata posthumno sa naslovom Sentimentalna povest Britanskog carstva (1992). Za ovo delo je dobio Počasnu nagradu BIGZ-a, izdavača knjige. Delo je štampano nekoliko puta i imalo je velikog uspeha. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Kraj života i smrt Borislav Pekić na prvim masovnim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Godine 1989, zajedno sa još dvanaest intelektualaca obnovio je rad Demokratske stranke,[2] da bi sledeće, 1990. godine, postao član Glavnog odbora, kao i jedan od urednika obnovljenog opozicionog lista „Demokratija“. Godine 1991, bio je kandidat Demokratske stranke za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica, kada je pobedio njegov protivkandidat Vojislav Šešelj.[5] Pekić je bio potpredsednik Srpskog PEN centra od 1990. do 1992. godine i član engleskog PEN centra. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, kao i član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića 1992. godine. Aktivan, kako kao autor tako i kao javna ličnost, do poslednjeg dana, Pekić je umro od raka pluća u svom domu u Londonu, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Kremiran je u Londonu, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu,[6] zajedno sa drugim uvaženim ličnostima iz socijalnog, političkog i kulturnog reda građana. Posthumno, 1992, ga je Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena, kao najvišeg odlikovanja dodeljenog od pretendenta Srbije na poziciju monarha...