Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Gospođa Rosela i njena ljubav - Tuna Kiremitči Izdavač: Otvorena knjiga Godina izdanja: 2018 Broj strana: 184 Format: 21 cm Povez: Broširani Ovo je priča o dve žene, naizgled potpuno različite, gospođi Roseli, kojoj smrt kuca na vrata i Peli, kojoj su vrata tek otvorena. Ono što ih povezuje je turski jezik. Vodeći dijalog, obe će putovati kroz istoriju, prošlost, samospoznaju, nedokučive tajne života. Radeći neobičan posao za gospođu Roselu, mlada devojka, Pelin, neće ostvariti samo finansijsku dobit, već će putovati ka svojoj suštini na jedan potpuno nesvakidašnji način, praveći društvo gospođi Roseli koja će poslednji put proći stazama svoje mladosti, punim ratnih strahota, ali i ljubavnih avantura, pomeranja granica..

Knjiga je kao nova. Otvaraju se hilandarske dveri - Miodrag Pavlović Izdavač: Biblos Godina izdanja: 2021 Broj strana: 96 Format: 21 cm Povez: Broširani “Bilo je prirodno da pre ili posle posete Indiji, Kini, evropskim gradovima i muzejima, starim romanskim i gotskim crkvama, posle ili pre posete Americi, antičkoj Grčkoj i ranohrišćanskim mozaicima, Miodrag Pavlović ode u Svetu Goru, pravoslavnu otadžbinu, koja je postala sveta pre hiljadu i malo više godina. To može da bude značajno, pa i presudno, za čoveka kome je stalo do „svetog“. Za pesnika, pa i za čoveka koji je svestan da je „putnik na zemlji“, ovo kada postaje bezvremensko, čim se jednom, meko i pažljivo, jer drukčije ne može, pregazi atonska zemlja, duša ispuni mirisom rastinja koje podseća na tamjan u atonskim manastirima, i kada poklonik hoda, potom, zamišljen, i ne znajući molitven, prevaljujući kraća ili duža rastojanja između dva manastira. Ali još zbog nečeg nije bitno da li je Miodrag Pavlović posećivao monaško pravoslavno bratstvo, grčko, srpsko, rusko i ostalo pravoslavno, pre ili posle svojih svetskih putovanja. Pravoslavni pesnik, posle samo jedne doživljene posete pravoslavnoj monaškoj republici, opet mora da joj se vrati. On joj se vraća i kada se nikad više kao ovozemljaski poklonik njoj nije vratio. Gorušičino zrno, koje možda i nije tražio kada je prvi put došao u Svetu Goru, pravoslavnom, srpskom pesniku, sa kojim Bog „računa“, nevidljivo je ubačeno u dušu i ono dalje raste i raste, a da ovo klijanje dugo ne primeti niko u pesnikovoj okolini, nekad ni sam pesnik. Iz zrna drvce, iz drveta stablo, koren sve dublji, krošnja sve bogatija, a plodovi raznovrsni — Velika Skitija, Svetli i tamni praznici, Hododarja, Bekstva po Srbiji, Svetogorski dani i noći…” Vladeta Jerotić “On prohodi Svetom Gorom s punim integritetom stvaraoca koji traga. Njegov lirski putopis ne pruža jednostavnu afirmaciju i mnogo puta ponavljane klišeizirane priče. U njegovim zapisima nalaze se dileme, a mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Čežnje i željeni zaveti bez snage, takođe su prisutni. Možda su takva osećanja i živa, jer tokom ovakvog putovanja svako biva u stvaralačkom procesu opštenja s Gospodom i svetima, sa sobom, te samo putovanje nikada ne može ostati neka sterilna žanr-slika s poukom ili slatkasta stvarnost pretočena u pripovest koja služi ponosu bez zadrške. Trajnost, postojanost u vekovima, i u krajnjem telesno vaskrsenje, daju nadu i uvode u smirenje. A sam monaški život, iako posetioca navodi na duhovni razvoj i pruža mu podršku, Pavlović uviđa da se „ne može delimično preuzimati, prisvajati, oponašati.“ I zbog toga, uverava nas Pavlović, ko je jednom doživeo Svetu Goru, ostaje njen doživotni iskušenik.” Vladimir Živanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Šumadijska divizija II poziva 1914-1918 - Dragutin Milutinović Godina izdanja: 2023 Broj strana: 170 Povez: Mek Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general.Prvi svetski ratU Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva. U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa.

Novo, nečitano, nema posvete. Kosingas 3: Smrtovanje - Aleksandar Tešić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 582 Povez: Mek Smrtovanje je poslednji deo trilogije Kosingas i nastavlja se događajima na Belom izvoru, pošto su naši junaci izašli iz Bezdanja. Kod Svetovidovog svetilišta čeka ih vila Vida, prvosveštenik Singur i kapetan čuvara hrama Dobrovuk. Na Gavrilov zahtev, sveštenik traži od boga Svetovida pomoć u predstojećoj borbi. Stari bog postavlja uslov – naši junaci moraju prvo da mu donesu određene svetinje pa će im on tek tada pomoći. Da stvar bude gora po Gavrila, sve to su predmeti koji su jednom bogu neophodni da bi postao vrhovno božanstvo, a on kao pravoverni hrišćanin razapet je između svoje vere i želje da spasi narod od sigurne propasti.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Hajde da pričamo o… - Jelena Holcer Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2015 Broj strana: 280 Format: 21 cm Povez: Broširani DA LI STE ONAKAV RODITELJ KAKAV ŽELITE DA BUDETE? DA LI MISLITE DA MOŽETE BITI BOLJI? DA LI BI VAM UMEĆE KOMUNIKACIJE POMOGLO DA POSTANETE TAKAV RODITELJ? Naš uticaj na decu je svakodnevni proces. Način na koji se ponašamo prema deci formira njihove emocije, utiče na njihove postupke, oblikuje njihove osobine. Kakav će životni stav vaše dete imati zavisi upravo od vas i od poruka koje mu komunikacijom prenosite. Pozivajući vas na razgovor, dete neretko poziva u pomoć. Otvara vrata. Na vama je da to prepoznate i da ta vrata stalno držite otvorena, ili barem odškrinuta. Međutim, komunikacija s decom često se svodi na niz nesporazuma i grešaka tipa „izgubljen u prevodu“, jer ono što ste mislili – niste rekli, a ono što su deca čula – niste ni pomislili. Zato, ukoliko dobra komunikacija kao način vašeg međusobnog sporazumevanja izostane, dete postepeno gubi nadu da u vama može imati odgovarajućeg sagovornika. Prestaće da vam se poverava ili da vas pita za mišljenje, a u pokušaju da izbegne neku od vaših kritika pribegavaće lažima. Ona odškrinuta vrata se tada zatvaraju, u mnogim slučajevima – zauvek. Komunikacija se uči. Vežbajte. Počnite odmah.

odabrao: Slobodan Petrović: POSLOVICE I IZREKE knjiga 1 - Edicija sadrži 6 knjiga koje skupa obuhvataju celu azbuku. Prva knjiga sadrži teme koje počinju sa početnim slovima od A do D. Trenutno je u izradi druga knjiga. Tvrd povez - format: 21,5x21,5cm, 216strana, ilustrovano, izdavač: 4CE - Beograd Knjiga se sastoji od 100 odabranih tema koje su opisane srpskom poslovicom ili izrekom. Svaka tema upotpunjena je originalnom ilustracijom našeg poznatog akademskog slikara Luke Dedića. Lepa reč i gvozdena vrata otvara je stara srpska poslovica koja se nalazi u okviru teme Vrata. U okviru iste teme nasumičnim odabirom iz baze od 70.000 poslovica sveta, prikazano je 20 poslovica i izreka drugih zemalja. Na taj način, čitalac ima priliku da se upozna i sa poslovicama iz Persije, Malte, Sicilije, Zambije, Kameruna i mnogih drugih zemalja.

Tvrd povez sa omotom, osim sto je malo zaprljan omot je odlican 5 za svoje godine, knjiga ima mali potpis ali i ona odlicna 5, retko sa omotom Matica Hrvatska - Zabavna biblioteka 1960 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Novo, nečitano, nema posvete. Vrati mi se - Gijom Muso Godina izdanja: 2011 Broj strana: 304 Povez: Mek Ovo je najvažniji dan u Itanovom životu. Danas se žena koju je oduvek voleo udaje za drugog čoveka. Danas će im se pružiti nova prilika. Itan ima neverovatna dvadeset četiri sata da promeni čitav život, ili ga zauvek izgubi...Jednog jutra Itan će dobiti pozivnicu za venčanje žene koju je nekada davno voleo, ali koju je ostavio kako bi se posvetio karijeri. On je sada jedan od najboljih psihijatara na Menhetnu - bogat, poznat, ali strašno usamljen. Ovo je dan kada je odlučio da ispravi grešku iz prošlosti i ponovo osvoji Selin. Posle zbrkana dvadeset četiri časa obavijena misterijom, Itana će ubiti nepoznati muškarac. Međutim, sledećeg jutra nešto neverovatno će se dogoditi - Itan će se probuditi i shvatiti da, igrom sudbine, ponovo proživljava isti dan.Hoće li uspeti da na vreme iskoristi priliku koju je dobio?

odlično stanje, str.,tvrdi povez,20cm, š k61 1. Zemaljska hrana / Nova hrana 2. Povratak razmetnoga sina / Močvare / Tezej 3. Vatikanski podrumi FALI 4. Uska vrata / Imoralist 5. Povratak iz Čada 6. Povratak iz SSSR-a 7. Ako zrno ne umre 8. Povodi i odjeci

U odlicnom stanju.. Darujući nam ovu bogato ilustrovanu knjigu, najveći srpski pisac s kraja ovog veka nam otkriva sve važne podatke, legende, svilenim nitima istkane priče o Beogradu, drevnom gradu na obalama rajske reke Istar, kojeg su Turci zvali `Vrata ratova` a hrišćani `Bedem hrišćanstva`

Izdavač: Alfa, Zagreb Povez: tvrd sa omotom Ilustrovane. Parčence selotejpa na jednoj omotnici. Potpisane, sitne tačkice po vrhu knjižnog bloka, veoma dobro očuvane. 1. NOĆ DUGIH NOŽEVA - Nikolaj Tolstoj Hitlerov krvavi obračun s vođama Jurišnih odreda 1934. godine. U noć 30. juna 1934. godine, poznatoj pod imenom Noći dugih noževa, Hitler je pokrenuo kampanju ubistava i smaknuća uperenih protiv rastuće snage jedinica SA. Tom je prilikom 77 vodećih nacista izgubilo svoje živote i u krvoproliću koje je sledilo i hiljade drugih. 2. GESTAPO - Roger Manvell Knjiga o najorganizovanijoj formi tiranije svih vremena, o osloncu Hitlerove policijske države. Od dvadesetih godina prošlog veka, pa do kraja rata, SS i Gestapo razvili su najgori sistem izopačene političke misli i potlačivanja čovečanstva. S jedne su strane pripadnici fanatične elite „rasa gospodara“, a s druge strane njihove jadne žrtve, ponižene, mučene i ubijane. 3. GENOCID ŽIDOVA - Ward Rutherford Potresna povest progona, deportacija, života u getima i logorima, te likvidacije miliona evropskih Jevreja. „Gore na travi neko je otvorio ventilatore i unutra ubacio kristale cijanida. Učinak se osetio već nakon kratkog vremena, svi su gurajući se jurnuli na vrata grebući po njima u očajničkom pokušaju da se spase. Smrt je nastupila za pet do petnaest minuta, već prema vremenu.“ 4. PRUGA SMRTI - Clifford Kinvig Strahota japanskih zarobljeničkih logora na gradilištima železničke pruge između Sijama i Burme. Više od 12000 savezničkih vojnika, ratnih zarobljenika, umrlo je od bolesti i zlostavljanja gradeći železničku prugu između Sijama i Burme. Oni koji su preživeli prolazili su kroz brojna iskušenja. Osim terora u logorima duž pruge morali su nemoćno gledati kako na njih padaju bombe vlastite avijacije. (K-82)

Mek povez, bez pisanja, ilustrovano, odlicno ocuvana, 5 Weidenfeld and Nicolson 1986

Pešić i sinovi, 2008. 265 strana. Dakle, nova. Geografski predeli Gvozdenih vrata na Dunavu i njegovih predela sa ključalom vodom znanih kao Kazani, zidine antičke naseobine na izlazu iz đerdapskog grotla zvanog Ždrelo, što čuvaju od zaborava uspomenu na zaštitnicu svetih puteva i devicu Dijanu, zatim naziv nestalog grada Dionis – dete dvostrukih kapija – utonulog u rečne dubine na potesu Đevrin u blizini Ada Kala prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap i na njegovom mestu pronađen Mitrin mermerni reljef – beleg svedočanstva o graničnom području ogromnog kamenog praga u rečnom dnu, imenovanog kao Pregrada sa značenjem prepreke povredi kosmičkog reda kojom „mnogomučna Pravda“ na stubovima otvara prolaz energiji, opredeljuju nas da tragove jednog bogatog mitskog pamćenja, između ostalog i kao stadijuma na putu saznanja – za šta ih je Platon koristio – pokušamo pronaći upravo u regiji Gvozdenih vrata Đerdapa. Herkulovi stubovi, Posejdon, kukasti krst, potop, Pontifex Maximus, ada Kale, Baba Kaj, blago Atlantide...

Opis Beograd je jedan od najstarijih i najčešće rušenih gradova sveta. Oni koji vole i poznaju ovaj grad ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je iščezao netragom pa ga više nikada nećemo videti, fotografisati ili dodirnuti. Ali istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas. Darujući nam bogatstvo ilustrovanu Kratku Istoriju Beograda, srpski pisac Milorad Pavić nam otkriva sve važne podatke, legende, svilenim nitima istkane priče o Beogradu, drevnom gradu na obalama rajske reke Ister, koji su Turci zvali "Vrata ratova" a hrišćani "Bedem hrišćanstva". Kroz ta vrata prohujali su Argonauti, Kelti, Rimljani, Vizantici, Goti, Huni, Avari, Bugari, Ugri, krstaši i Turci i ostavili mnoge tragove svoje moći, svog besa i svojih kultura... Povez knjige : tvrd Strana : 87 Format knjige : 23 X 30 cm Pismo : latinica / ćirilica

Knjiga je kao nova. Noga u vratima - Dubravka Stojanović Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2011 Broj strana: 296 Format: 17 cm Povez: Broširani Isto­ri­čar­ka Du­brav­ka Sto­ja­no­vić ma­gi­stri­ra­la je 1992, a dok­to­ri­ra­la 2001. go­di­ne na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Od 1988. do 1996. go­di­ne ra­di­la je u In­sti­tu­tu za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je. Go­di­ne 1996. pre­šla je na Ode­lje­nje za isto­ri­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, a 2008. go­di­ne po­sta­la je van­red­ni pro­fe­sor na ka­te­dri za Op­štu sa­vre­me­nu isto­ri­ju. Knji­ge: Is­ku­ša­va­nje na­če­la. Srp­ska so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja i rat­ni pro­gram Sr­bi­je 1912-1918, (1994), Sr­bi­ja i de­mo­kra­ti­ja 1903-1914. Isto­rij­ska stu­di­ja o “zlat­nom do­bu srp­ske de­mo­kra­ti­je” (2003), Sr­bi­ja 1804-2004, (sa M. Jo­va­no­vi­ćem i Lj. Di­mi­ćem, 2005), Kal­dr­ma i as­falt. Ur­ba­ni­za­ci­ja i evro­pe­i­za­ci­ja Be­o­gra­da 1890-1914 (2008) i Ulje na vo­di. Ogle­di iz isto­ri­je sa­da­šnjo­sti Sr­bi­je (2010). PRED­GO­VOR Svi ne­sreć­ni ured­ni­ci slič­ni su je­dan dru­go­me, a sva­ki sre­ćan – sre­ćan je na svoj na­čin. Ova obr­nu­ta pa­ra­fra­za po­čet­ka Ane Ka­re­nji­ne po­slu­ži­la je ured­ni­ku Bi­bli­o­te­ke XX vek Iva­nu Čo­lo­vi­ću da u jed­nom dav­na­šnjem in­ter­vjuu u NIN-u ob­ja­sni po­lo­žaj iz­da­va­štva i ured­ni­ka u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji[1]. To se, evo, ni sko­ro tri­de­set go­di­na ka­sni­je, u jed­noj sa­svim dru­ga­či­joj ze­mlji, ni­je pro­me­ni­lo. Uslo­vi su uvek bi­li ta­kvi da je naj­lak­še bi­lo pro­gla­si­ti se ne­sreć­nim. Bi­lo je do­volj­no pre­pu­sti­ti se i pri­klju­či­ti se oni­ma ko­ji ve­ru­ju da se dru­ga­či­je i ne mo­že. Oprav­da­va­ti se­be “ovim tre­nut­kom”, so­ci­ja­li­zmom, re­pre­si­jom, kri­zom, ne­sta­ši­ca­ma, ra­tom, tran­zi­ci­jom, opa­snim re­ži­mi­ma i svet­skim lo­mo­vi­ma uvek je bio lak­ši put. Dru­gim re­či­ma, bi­ti “sre­ćan ured­nik” i ta­da je, kao i da­nas, zna­či­lo ima­ti sop­stve­ni na­čin, svoj, uz mno­ge te­ško­će, pro­na­đen put. I na nje­mu, uglav­nom, bi­ti usa­mljen. Ova knji­ga na­sta­la je po­vo­dom ju­bi­le­ja Bi­b­li­o­te­ke XX vek. Ove, 2011. go­di­ne, na­vr­ša­va se 40 go­di­na nje­nog po­sto­ja­nja. Ona je je­di­na pre­ži­ve­la od edi­ci­ja te­o­rij­ske li­te­ra­tu­re ko­je su po­kre­nu­te u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. Iako su ta­da ta­kve se­ri­je bu­ja­le i uklju­či­va­le se u ži­vu in­te­lek­tu­al­nu sce­nu, ni­jed­na, osim Biblioteke XX ve­k, ni­je us­pe­la da pre­bro­di ras­pad Ju­go­sla­vi­je, ra­to­ve, pro­me­nu si­ste­ma i da na­pra­vi tran­zi­ci­ju i sna­đe se u no­vim, tr­ži­šnim od­no­si­ma. Već zbog to­ga, kao i zbog či­nje­ni­ce da su se u na­šoj pro­šlo­sti in­sti­tu­ci­je ru­ši­le i gu­bi­le lak­še ne­go što su se pra­vi­le, Bi­bli­o­te­ka XX vek za­slu­ži­la je svo­ju bi­o­gra­fi­ju[2]. Kao i u mno­gim dru­gim slu­ča­je­vi­ma, ona je op­sta­la za­hva­lju­ju­ći upor­no­sti po­je­din­ca, naj­če­šće upr­kos i na­su­prot si­ste­mu. I zbog to­ga je za­slu­ži­la svo­ju bi­o­gra­fi­ju, jer je to pri­ča i o dru­gim slič­nim “slu­ča­je­vi­ma” kul­tur­nih pro­je­ka­ta ko­ji su na­sta­li i op­sta­li za­hva­lju­ju­ći en­tu­zi­ja­zmu onih ko­ji su vi­še me­nja­li si­stem ne­go što je on us­peo da pro­me­ni njih. U na­šoj pro­šlo­sti ima mno­go ta­kvih pri­me­ra. Ipak, oni do da­nas ni­su po­mo­gli da se od­nos iz­me­đu po­je­di­na­ca i si­ste­ma pro­me­ni: da si­stem bu­de tu zbog po­je­di­na­ca, a ne obr­nu­to. Uvek je bi­lo vi­še raz­lo­ga da Bi­bli­o­te­ka XX vek pre­sta­ne da iz­la­zi, ne­go da op­sta­ne. Već go­di­nu da­na po osni­va­nju, 1972. go­di­ne, bi­la je za­bra­nje­na knji­ga ko­ja je ob­ja­vlje­na pod nje­nim zna­kom, a ured­nik i Bi­bli­o­te­ka iz­gu­bi­li su svoj pr­vi krov, Na­rod­ni uni­ver­zi­tet “Bra­ća Sta­men­ko­vić”. Ta­da je po­če­la sa­ga o ko­joj sve­do­či ova knji­ga. Čo­lo­vić je Bi­bli­o­te­ku, kao svo­je autor­sko iz­da­nje, se­lio od jed­ne do dru­ge iz­da­vač­ke ku­će, u po­tra­zi za bo­ljim uslo­vi­ma ili skla­njaju­ći je ka­da je bi­la ugro­že­na. Po­sle Du­ge, BIGZ-a i Pro­sve­te, od 1989. go­di­ne po­sta­la je pri­vat­no iz­da­nje svog ured­ni­ka. U svim fa­za­ma na nju su se od­ra­ža­va­le po­li­tič­ke pri­li­ke, pre­te­ći da joj odu­zmu auto­no­mi­ju, da je pre­to­pe, is­ko­ri­ste je u ne­koj bi­ci ko­ja ni­je bi­la nje­na. Si­ste­mi i me­to­di su se raz­li­ko­va­li, dru­ga­či­ji su bi­li i no­mi­nal­ni ci­lje­vi, kao i gar­ni­tu­re na vla­sti. Ipak, svi­ma je sme­ta­la Bi­bli­o­te­ka ko­ja je sta­ja­la sa stra­ne, bez na­me­re da se uhvati u ko­lo. Za­to je ovo knji­ga o Bi­bli­o­te­ci, ali i o tim si­ste­mi­ma. Me­to­do­lo­ški, ova knji­ga pri­pa­da dru­štve­noj isto­ri­ji. Po­sta­vlja se, za­to, pi­ta­nje uskla­đe­no­sti tog pri­stu­pa sa pod­na­slo­vom knji­ge: Pri­lo­zi za po­li­tič­ku bi­o­gra­fi­ju Bi­bli­o­te­ke XX vek. Osim otvo­re­ne alu­zi­je na po­zna­tu knji­gu Vla­di­mi­ra De­di­je­ra Pri­lo­zi za po­li­tič­ku bi­o­gra­fi­ju J. B. Ti­ta, na­slov mo­že da na­ve­de na za­klju­čak da je reč o kla­sič­noj, po­li­tič­koj isto­ri­ji. To, me­đu­tim, ni­je slu­čaj. Ov­de se go­vo­ri o mno­gim po­li­tič­kim do­ga­đa­ji­ma ko­ji su od­re­đi­va­li i po­tre­sa­li isto­ri­ju Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je u po­sled­njih 40 go­di­na, ali iz per­spek­ti­ve jed­ne se­ri­je knji­ga. U cen­tru pa­žnje je, da­kle, Bi­bli­o­te­ka XX vek, kao jed­na koc­ki­ca dru­štve­nog i kul­tur­nog mo­za­i­ka u pro­te­kle če­ti­ri de­ce­ni­je. Na nju je fo­ku­si­ra­no is­tra­ži­va­nje, ona je ta ko­ja po­ve­zu­je raz­li­či­te si­ste­me, re­ži­me, pre­o­kre­te, lo­mo­ve. I zbog to­ga me­to­do­lo­ški pri­pa­da dru­štve­noj isto­ri­ji – ona osta­vlja po stra­ni na­iz­gled bur­ne i br­ze pro­me­ne one plit­ke po­li­tič­ke sfe­re i po­sma­tra ih iz du­bi­ne, iz one per­spek­ti­ve ko­ja se spo­ro me­nja, ko­ja se kre­će u skla­du sa uspo­re­nim vre­me­nom ko­jim se kre­će dru­štvo. Isto­vre­me­no, ov­de je pri­me­njen je­dan no­vi pri­stup po­li­tič­koj isto­ri­ji, ko­ja se po­sma­tra iz te iz­mak­nu­te “staj­ne tač­ke” isto­ri­ča­ra, ko­me su po­li­tič­ki to­ko­vi sa­mo okvir, ram u ko­ji je sme­šte­no dru­štvo oli­če­no jed­nom ma­lom, ži­la­vom edi­ci­jom te­o­rij­ske li­te­ra­tu­re. Sve ove po­li­tič­ke pro­me­ne uti­ca­le su na Bi­bli­o­te­ku. Ona na njih ni­je. Ali ih je od­ra­ža­va­la, ona je bi­la sli­ka te po­li­ti­ke, odraz u ogle­da­lu. I to u ogle­da­lu na­mer­no iza­bra­ne mar­gi­ne. Baš za­to što je sve te go­di­ne ova se­ri­ja knji­ga osta­la ma­lo­ti­ra­žna, s ogra­ni­če­nim bro­jem na­slo­va go­di­šnje, ona da­je taj po­se­ban po­gled na po­li­tič­ku sfe­ru. Za­hva­lju­ju­ći sve­sno oda­bra­noj mar­gi­ni na ko­joj je stajala, ona je na­dži­ve­la sve po­ret­ke ko­ji su joj “ra­di­li o gla­vi”, za­dr­ža­la je vlastitu auto­no­mi­ju i osta­la kao sve­dok. Ako bi se tra­žio re­cept ko­ji je Čo­lo­vi­ću omo­gu­ćio da bu­de “sre­ćan” ured­nik, on­da bi to, na pr­vom me­stu, bi­la nje­go­va čvr­sta re­še­nost da odo­li uli­va­nju u bi­lo ko­ji “mejnstrim”, da ni­kad ne po­sta­ne deo vla­da­ju­ćeg “esta­bli­šmen­ta”, da, ka­ko je sam jed­nom pri­li­kom re­kao, ni­kad ne po­sta­ne ve­li­ki iz­da­vač. To mu je omo­gu­ći­lo da tra­je, da on is­pra­ti raz­ne gar­ni­tu­re vla­sti, a ne one nje­ga. To mu je omo­gu­ći­lo i da o srp­skom dru­štvu i o srp­skoj po­li­ti­ci stvo­ri sli­ku iz vlastitog po­seb­nog ugla, svog ma­log kru­ga slo­bo­de, ka­ko se i zo­ve po­sled­nje po­gla­vlje ove knji­ge. Ta sli­ka, ma ko­li­ko va­žna za sa­mu Bi­bli­o­te­ku, va­žna je i za srp­sku po­li­ti­ku i za srp­sko dru­štvo. Ili bi bar tre­ba­lo da bu­de. Ona je va­žna zbog to­ga što po­je­di­ne epi­zo­de isto­ri­je Bi­bli­o­te­ke XX vek otva­ra­ju ne­ka op­šta pi­ta­nja. Na pr­vom me­stu to su pro­ble­mi od­no­sa vla­sti i dru­štva, dru­štva i po­je­din­ca. Tač­ni­je, cen­tral­no pi­ta­nje je na če­mu po­či­va­ju auto­ri­tar­ni po­re­ci ko­ji se re­pro­du­ku­ju u na­šoj isto­ri­ji? Da li oni re­du­ku­ju slo­bo­de dru­štva i po­je­di­na­ca ili po­je­din­ci i dru­štvo ni ne tra­že vi­še slo­bo­de? Da li bi re­ži­mi bi­li re­pre­siv­ni da su ika­da na­i­šli na čvrst ot­por dru­štva? Ili se oni hra­ne sla­bo­sti­ma dru­štva, nje­go­vim kon­for­mi­zmom, stra­hom, ne­sprem­no­šću ni na mi­ni­ma­lan ri­zik? Ko ko­ga tu dr­ži u ša­ci? Da li po­li­tič­ki po­re­ci ko­če raz­voj dru­štva ili, obr­nu­to, sla­bo dru­štvo pro­iz­vo­di po­ret­ke ko­ji mu omo­gu­ća­va­ju da ne od­ra­ste? Po­ret­ke ko­ji mu po­di­la­ze i uljulj­ku­ju ga, šti­te­ći ga da ne pre­u­zme od­go­vor­nost odraslih? Ta pi­ta­nja i od­go­vo­ri pro­ve­ra­va­ni su u ovoj knji­zi kroz mno­ge si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se na­la­zi­la Bi­bli­o­te­ka XX vek. Zbog to­ga su ured­nik Bi­bli­o­te­ke i autor­ka knji­ge do­šli na ide­ju da se 40. go­di­šnji­ca pro­sla­vi i obe­le­ži nje­nom sop­stve­nom isto­ri­jom, kao dvestotom knji­gom. Ne da bi se ova edi­ci­ja ve­li­ča­la – ili, do­bro, ne sa­mo zbog to­ga. Ne­go da bi se po­ka­za­lo da se uvek, u sva­kom si­ste­mu i u sva­koj pri­li­ci, mo­glo op­sta­ti i osta­ti svoj. I da je uvek bi­lo lju­di ko­ji su to sme­li. I ni­je ih bi­lo ma­lo. Sve kon­flikt­ne si­tu­a­ci­je o ko­ji­ma je reč u ovoj isto­ri­ji po­ka­zu­ju da je uvek bi­lo no­vi­na­ra, pri­ja­te­lja, in­te­lek­tu­a­la­ca, slu­žbe­ni­ka, “obič­nih lju­di”, pa i ru­ko­vo­di­la­ca ko­ji su se su­prot­sta­vlja­li. Dru­gim re­či­ma, da je pro­sto­ra za ot­por uvek bi­lo. Da taj pro­stor pra­ve i ši­re po­je­di­n­ci u me­ri u ko­joj su sprem­ni za nje­ga da se bo­re. Za­to ovo ni­je knji­ga sa­mo o Bi­bli­o­te­ci XX vek i nje­nom ured­ni­ku, već i o svim tim lju­di­ma ko­ji ni­su da­li da se vra­ta za­lu­pe, ko­ji su dr­ža­li no­gu u vra­ti­ma. Za­to je ova knji­ge i po­dr­ška svi­ma oni­ma ko­ji će te bit­ke i u bu­duć­no­sti vo­di­ti. Knji­ga ima kla­sič­nu struk­tu­ru, po­de­lje­nu na če­ti­ri hro­no­lo­ške ce­li­ne. To je da­le­ko od me­to­do­lo­ških uzo­ra dru­štve­ne isto­ri­je, ali je ta­kva po­de­la sve­sno iza­bra­na. Ona omo­gu­ća­va da se pra­te na­o­ko br­ze sme­ne po­li­tič­kih pri­li­ka i spo­re dru­štve­ne i kul­tur­ne pro­me­ne, kao dva pa­ra­lel­na to­ka. Ta­ko se lak­še vi­di nji­ho­va me­đu­za­vi­snost, pre­pli­ta­nje tih ni­voa po­sta­je ra­zu­mlji­vi­je. Pr­va ce­li­na po­sve­će­na je afe­ri u Na­rod­nom uni­ver­zi­te­tu “Bra­ća Sta­men­ko­vić”, iza­zva­noj za­bra­nom knji­ge Do­bri­ce Ćo­si­ća Moć i strep­nje, ob­ja­vlje­ne 1971. go­di­ne, ko­ja u Bi­bli­o­te­ci no­si br. 4. Dru­go po­gla­vlje ob­u­hva­ta pe­riod od 1972. do 1989. go­di­ne, ko­ji je Bi­bli­o­te­ka pro­ve­la u ve­li­kim sa­mo­u­prav­nim iz­da­vač­kim ku­ća­ma Du­ga, BIGZ i Pro­sve­ta. Nju su ta­da mu­či­li i sa­mo­u­pra­vlja­nje i op­tu­žbe za po­li­tič­ku ne­po­dob­nost, ali pre sve­ga op­šta kli­ma kon­for­mi­zma ko­ja je ste­za­la ja­če od sa­mih vla­sti. Tre­ći deo go­vo­ri o dra­ma­tič­nom vre­me­nu od 1989. do 2000. go­di­ne, vre­me­nu ras­pa­da dr­ža­ve, ra­to­va i pro­me­ne si­ste­ma. Bi­lo je to i vre­me kad je Bi­bli­o­te­ka XX vek pri­va­ti­zo­va­na, što joj je do­ne­lo ne­ke ti­pič­ne pro­ble­me tran­zi­cij­e i pri­ti­ske no­vih vr­sta. Po­li­tič­ki i an­ti­rat­ni an­ga­žman ured­ni­ka po­no­vo se od­ra­ža­vao i na Bi­bli­o­te­ku. Po­sled­nji pe­riod, od 2001. do 2011. go­di­ne, ob­u­hva­ta vre­me po­sle pa­da Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma. Di­rekt­nih po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka vi­še ni­je bi­lo, ali je ti­me pi­ta­nje dru­štve­ne iner­ci­je, za­tvo­re­no­sti i ide­o­lo­ških op­te­re­će­nja bi­lo još, reč­ni­kom tran­zi­cij­e re­če­no, tran­spa­rent­ni­je. Ovaj pe­riod po­seb­no je po­ka­zao da je pro­stor slo­bo­de ostao sku­čen, ogra­ni­čen na ma­li krug. Sop­stve­ni krug, onaj ko­ji do­no­si sre­ću sreć­nim ured­ni­ci­ma. Ko­li­ko će se on ši­ri­ti za­vi­si po­no­vo od po­je­din­ca, ali i od ve­či­tog takmičenja iz­me­đu po­je­di­n­ca, dr­ža­ve i dru­štva. Knji­ga je za­sno­va­na na ra­zno­vr­snim iz­vo­ri­ma. Pr­vo po­gla­vlje je naj­bo­lje pot­kre­plje­no, jer je, za­hva­lju­ju­ći afe­ri u Na­rod­nom uni­ver­zi­te­tu “Bra­ća Sta­men­ko­vić” i mno­gim sa­ču­va­nim zva­nič­nim ak­ti­ma, po­sto­ja­la ra­zno­li­ka gra­đa ko­ja je omo­gu­ći­la da se ovi do­ga­đa­ji vi­de iz raz­li­či­tih uglo­va. Uz to, ured­nik Bi­bli­o­te­ke je u vreme ovih do­ga­đa­ja vo­dio de­ta­ljan dnev­nik, u ko­ji je uba­ci­vao i ori­gi­nal­ne do­ku­men­te i na­pi­se u štam­pi. I sve ka­sni­je kri­ze osta­le su sa­ču­va­ne u zva­nič­nim i ne­zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma nje­go­ve lič­ne ar­hi­ve, ko­ja je po­slu­ži­la kao iz­vor­na osno­va za re­kon­struk­ci­ju do­ga­đa­ja. Bu­du­ći da se ra­di o dru­štve­noj isto­ri­ji, deo iz­vo­ra po­tra­žen je i na­đen u ne­na­mer­no sa­ču­va­nim osta­ci­ma pro­šlo­sti: od spi­sko­va knji­ža­ra s ko­ji­ma se sa­ra­đi­va­lo, do uplat­ni­ca i do­stav­ni­ca, pre­ko ugo­vo­ra ili sa­ču­va­nih pi­sa­ma. Pre­pu­ne fa­sci­kle ta­kvih do­ku­me­na­ta sve­do­či­le su o ne­koj od te­ma va­žnih za ovu knji­gu. Uz to, ured­nik Bi­bli­o­te­ke i autor­ka knji­ge ži­ve za­jed­no. Dru­gim re­či­ma, ona sko­ro dva­de­set go­di­na slu­ša raz­ne pri­če o do­ga­đa­ji­ma ko­ji su opi­sa­ni u ovoj knji­zi. To je i pred­nost i ote­ža­va­ju­ća okol­nost. Pred­nost, jer je za­hva­lju­ju­ći to­me uop­šte i mo­gla da na­pi­še ovu knji­gu. Stal­ni raz­go­vo­ri o ovim te­ma­ma omo­gu­ći­li su da se re­kon­stru­i­šu do­ga­đa­ji, da se upot­pu­ni sve ono što ni­je pot­kre­plje­no od­go­va­ra­ju­ćom isto­rij­skom gra­đom, da se raz­u­me kon­tekst. Ote­ža­va­ju­ća okol­nost je, na­rav­no, u to­me što či­ta­o­ci mo­gu sum­nja­ti u objek­tiv­nost autor­ke i knji­gu, pre či­ta­nja, od­ba­ci­ti kao pu­ku pro­pa­gan­du i po­hva­lu ži­vot­nog part­ne­ra. To od­mah tre­ba raš­či­sti­ti. Pr­vo, od­u­vek za­stu­pam sta­no­vi­šte da je isto­ri­čar uvek su­bjek­ti­van i da ta­ko i tre­ba da bu­de, jer će, za­hva­lju­ju­ći to­me, stal­no že­le­ti da sa­zna vi­še o ono­me što ga lič­no pri­vla­či. Po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što bi­smo se uop­šte ba­vi­li ne­čim pre­ma če­mu ne­ma­mo ni­ka­kav li­čan od­nos, pre­ma če­mu smo ne­u­tral­ni, in­di­fe­rent­ni[3]. Iz­bo­rom svog pred­me­ta is­tra­ži­va­nja isto­ri­čar po­ku­ša­va se­bi da ob­ja­sni po­ja­ve ko­je ga lič­no in­tri­gi­ra­ju, op­se­da­ju, ko­je ga te­ra­ju na ne­pre­kid­no pre­i­spi­ti­va­nje. I dru­go i još va­žni­je: gra­đa o Bi­bli­o­te­ci ko­ju je ured­nik sa­ču­vao go­vo­ri mno­go vi­še o ju­go­slo­ven­skoj i srp­skoj po­li­ti­ci i dru­štvu ne­go o sa­mom Iva­nu Čo­lo­vi­ću. Sve si­tu­a­ci­je o ko­ji­ma sve­do­či ova knji­ga is­ko­ri­šće­ne su da bi se pre­ko njih is­tra­ži­la ne­ka ši­ra sce­na, ne­ko op­šti­je pi­ta­nje, ne­ki du­go­traj­ni­ji pro­blem. Pi­sa­nje o Čo­lo­vi­ću i Bi­bli­o­te­ci XX vek je “stu­di­ja slu­ča­ja”, ona uska pukotina koja omo­gu­ća­va da se kroz nju vi­di mno­go ši­ra po­za­di­na, da se upre pr­stom na ne­ke traj­ne pro­ble­me na­šeg dru­štva. Kad sam vi­de­la sa­ču­va­ne do­ku­men­te, bi­lo mi je ja­sno da se u nji­ma pre­la­ma na­ša naj­no­vi­ja isto­ri­ja, da se mno­ga ključ­na pi­ta­nja dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka mo­gu po­kre­nu­ti ako se do­volj­no uop­šte si­tu­a­ci­je o ko­ji­ma su sve­do­či­li. Ne is­ko­ri­sti­ti ta­kvu gra­đu ko­ja mi je bi­la na do­hvat ru­ke, u ku­ći, bio bi za me­ne kao isto­ri­čar­ku ozbi­ljan pro­fe­si­o­nal­ni pro­pust. Ta­ko je na­sta­la ova knji­ga. Mno­gi su mi po­mo­gli u ra­du na ovoj knji­zi. La­tin­ka Pe­ro­vić i Raj­ko Da­ni­lo­vić da­li su mi in­ter­vjue u ko­ji­ma su osve­tli­li do­ga­đa­je iz ra­nih se­dam­de­se­tih, što mi je po­mo­glo da raz­u­mem pr­vu afe­ru na­sta­lu za­bra­nom knji­ge Do­bri­ce Ćo­si­ća Moć i strep­nje 1972. go­di­ne. Dra­go­ljub To­do­ro­vić, pi­sac jed­ne od naj­in­te­re­sant­ni­jih knji­ga o Do­bri­ci Ćo­si­ću[4], po­mo­gao mi je svo­jim do­dat­nim ob­ja­šnje­nji­ma da de­talj­ni­je i tač­ni­je sa­gle­dam ulo­gu i de­lat­nost tog pi­sca u na­šoj kul­tur­noj i po­li­tič­koj isto­ri­ji. Isto­ri­ča­ru Mar­ku Milj­ko­vi­ću za­hval­na sam što je pe­dant­no pri­ku­pio i ob­ra­dio po­dat­ke o re­cep­ci­ji po­je­di­nih iz­da­nja, ko­ji su mi omo­gu­ći­li da raz­u­mem ulo­gu Bi­bli­o­te­ke i nje­no me­sto u ju­go­slo­ven­skoj i srp­skoj jav­no­sti. Mi­le­na Mar­ko­vić je iz­ra­di­la pot­pu­nu bi­bli­o­gra­fi­ju Bi­bli­o­te­ke XX vek, ko­ju će či­ta­lac na­ći u do­dat­ku ove knji­ge. Ova bi­bli­o­gra­fi­ja mi je omo­gu­ći­la da na­pra­vim ana­li­zu te­ma, na­uč­nih obla­sti i pa­ra­dig­mi ko­je su se sme­nji­va­le u ovoj iz­da­vač­koj se­ri­ji. Drin­ki Goj­ko­vić sam za­hval­na na po­dr­šci i sa­ve­ti­ma ko­ji su ovu knji­gu uči­ni­li bo­ljom. De­ja­nu Ili­ću du­gu­jem ve­li­ku za­hval­nost što je iskre­no i otvo­re­no, kao uvek, re­kao sa či­me se ne sla­že i ta­ko mi po­mo­gao da uočim manj­ka­vo­sti ko­je bez nje­ga ne bih vi­de­la. Sep­tem­bar 2011. D. S.

1. knjiga: Tvrd povez sa omot, omot ima zacepljenja i ocuvan je za 4+, knjiga ima zalepljenu pohvalnicu na predstrani, ostatak odlican 5\n2. knjiga: Tvrd povez bez omota, ima pritisak od hemijske vidljiv na predstrani, bez mastila, 5 Prosveta - Biblioteka Brazde - posebna serija 1970 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-9

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Približavanje Atosu - Pavle Rak Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2015 Broj strana: 105 Format: 23 cm Povez: Broširani Sveta Gora- ni jedna knjižica, ni čitave biblioteke, ne mogu je iskazati, niti se može do dna istražiti čak i dužim ponovljenim boravcima. Prva poseta obično nije mnogo više od neodređenog oduševljenja lepotom svega što srećemo: neba, stena i mora, crkava i njihovi riznica, vedrih monaških lica. Sa drugom i svakom daljom posetom tek otkrivamo šta o Svetoj Gori ne znamo, kakva su nam blaga do tada ostajala zatvorena. I ne samo zato što radi dobrog poznavanja treba preći desetine kilometara svakakvih staza, ni zato što su neki ljudi i neke riznice razbacani po gluvim šumama, a neki se kriju i izbegavaju susrete, nego zato što se u unutrašnju logiku i smisao svetogorskih lepota može ući samo postepeno, po meri uzgajanja u sebi iste one ljubavi koja je cilj celokupnog svetogorskog života…

Stan br. 16 - Adam Nevil Format: 13x20 cm Broj strana: 424 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 28. jun 2014. ISBN: 978-86-521-1529-7 Prevodilac: Vesna Stojković Vrlo dobro očuvana knjiga. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem... --------------------------- 20.3.24.K

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Novembar - Gistav Flober Broj strana: 103 Povez: Mek Novembar je prvo Floberovo delo, njegova najintimnija ispovest, knjiga daleko ispred svog vremena, čije su osnovne teme neostvarena ljubav jednog mladog čoveka, i priča kurtizane kojoj je mladost nepovratno prošla. . . „Novembar će biti knjiga koja će u XX veku dovesti do novog oblika romana i njegove proze.“Miloš Crnjanski„Odbio sam ljudska pijanstva koja su se nudila. Okomljen na samog sebe, obema rukama sam čupao čoveka iz korena... Od tog dveta sa zelenim granama hteo sam da napravim potpuno go stub, da na njega postavim sasvim gore, kao na neki žrtvenik, ne znam kakav nebeski plamen... “ Gistav Flober Gistav Flober (1821-1880), jedan od najvećih pisaca i stilista u svetskoj književnosti, čija proza „ima ritam stiha i preciznost naučnog jezika“, čuven je po svojim romanima Madam Bovari i Sentimentalno vaspitanje.Novembar, knjiga o Floberovoj mladosti, napisana je između1840 i 1850. godine, ali je ostala u piščevoj zaostavštini i prvi put je objavljena tek 1910. godine. „Proživeo sam svoju epohu živaca, svoju sentimentalnu epohu, i od nje još nosim, kao robijaš sa galija, trag na vratu. Svojom opečenom rukom imam sad prava da pišem o prirodi vatre.“

Penguin books 2001g. 250str. Svece gore do kraja na engleskom

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Meditacija - ljudsko savršenstvo u zadovoljenju boga - Šri Činmoj Broj strana: 271 Ova jednostavno i jasno napisana knjiga nas počev od prvih koraka u koncentraciji i meditaciji postupno vodi ka naprednim tehnikama, čiji je cilj postizanje viših stanja svesti, istovremeno nam nudeći i obilje inspiracije da zaronimo u mistični unutrašnji svet čija vrata otključava upravo meditacija.

Andre Gidé (Andre Žid): Odabrana dela - Komplet 1-8 Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka, 1980 1. Zemaljska hrana / Nova hrana 2. Povratak razmetnoga sina / Močvare / Tezej 3. Uska vrata / Imoralist 4. Vatikanski podrumi 5. Povratak iz Čada 6. Povratak iz SSSR-a i drugi politički članci 7. Povodi i odjeci (kritike, članci, eseji) 8. Ako zrno ne umre Knjige su odlično očuvane.

Poslednji deo trilogije o Bekstromu, junaku po kome je snimljena istoimena TV serija. Tomas Erikson, poznati branilac nesumnjivo krivih, pronađen je brutalno ubijen u svom domu i policija se našla u neobičnoj situaciji: umesto da ima problema sa pronalaženjem osumnjičenih, lista potencijalnih krivaca je toliko velika da ne znaju s kog kraja da joj priđu i suze izbor onih koji su želeli da vide Eriksona mrtvog. Da stvar bude gora, na samom vrhu liste osumnjičenih nalazi se i Evert Bekstrom – inspektor koji je zadužen za istragu ovog ubistva. Na njegovu žalost ovaj slučaj visokog prioriteta kvari njegovu rutinu koja se sastoji uglavnom od izbegavanja posla i bilo kakve „papirologije“. Srećom, Bekstrom ima odličnu mrežu sumnjivih kontakata koji mu pomažu da isporuči krivca. Sve što treba da uradi je to da prekrši svako pravilo koje mu se nađe na putu i zatvori oči pred podmićivanjem. Samo što ovoga puta ni najkorumpiraniji policajac ne bi mogao predvideti u kom pravcu niti koliko daleko će slučaj odvesti Bekstroma.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Tri senke ptice – Three shadows of a bird - Damir Damir Izdavač: Raštan Godina izdanja: 2022 Broj strana: 65 Format: 17 cm Povez: Broširani Maslačak Tako je teško biti jednostavan Oči moje ljubavi — Svete prolećne vode u lososovom snu Studen sve jača Na goloj grani zvezde u cvatu Plašeći se stare boli postadosmo Varvari Sunce ubija mesec Nova godina Moje bolno koleno još uvek nije Buda Sam svoj predak sam svoj naslednik Letnji talasi Iz zbirke Tri senke ptice, Raštan izdavaštvo Damir Damir rođen je Jugoslaviji, hladnog 6. novembra 1977. godine. Mornar sa aurom pesnika, darma lutalica, smucajući se preko sedam mora i gora, od Japana do Amerike, prikupio je više međunarodnih haiku priznanja. Zastupljen je u većini značajnih savremenih haiku antologija, kako u zemlji tako i u svetu. Objavio je zbirke pesama: Otisci snova (Udruženje građana Trablmejker, 2012), Sloboda u izmaglici (Odličan Hrčak, 2013), Filigranska sećanja (Književna radionica Rašić, 2017), Tri senke ptice (Raštan izdavaštvo, 2022).

Poslednji deo trilogije o Bekstromu, junaku po kome je snimljena istoimena TV serija. Tomas Erikson, poznati branilac nesumnjivo krivih, pronađen je brutalno ubijen u svom domu i policija se našla u neobičnoj situaciji: umesto da ima problema sa pronalaženjem osumnjičenih, lista potencijalnih krivaca je toliko velika da ne znaju s kog kraja da joj priđu i suze izbor onih koji su želeli da vide Eriksona mrtvog. Da stvar bude gora, na samom vrhu liste osumnjičenih nalazi se i Evert Bekstrom – inspektor koji je zadužen za istragu ovog ubistva. Na njegovu žalost ovaj slučaj visokog prioriteta kvari njegovu rutinu koja se sastoji uglavnom od izbegavanja posla i bilo kakve „papirologije“. Srećom, Bekstrom ima odličnu mrežu sumnjivih kontakata koji mu pomažu da isporuči krivca. Sve što treba da uradi je to da prekrši svako pravilo koje mu se nađe na putu i zatvori oči pred podmićivanjem. Samo što ovoga puta ni najkorumpiraniji policajac ne bi mogao predvideti u kom pravcu niti koliko daleko će slučaj odvesti Bekstroma.