Mihailo Lalić: CRNOGORSKA RAPSODIJA 1-4 IZABRANA DJELA I knjiga: RATNA SREĆA - 332strana II knjiga: ZATOČNICI : DRUGA SVESKA MEMOARA I DNEVNIKA PEJA GRUJOVIĆA, 290strana III knjiga: DOKLE GORA ZELENI : TREĆA SVESKA MEMOARA I DNEVNIKA PEJA GRUJOVIĆA , 354strane IV knjiga: GLEDAJUĆI DOLJE NA DRUMOVE : ČETVRTA SVESKA MEMOARA I DNEVNIKA PEJA GRUJOVIĆA , 386strana

Komplet sadrzi sledeće knjige: - Onda je došla dobra vila - Ljiljana Habjanović Đurović - Naš otac - Ljiljana Habjanović Đurović - Ana Marija me nije volela - Ljiljana Habjanović Đurović - Sjaj u oku zvezde - Ljiljana Habjanović Đurović - Paunovo pero - Ljiljana Habjanović Đurović - Javna ptica - Ljiljana Habjanović Đurović - Iva - Ljiljana Habjanović Đurović - Igra anđela - Ljiljana Habjanović Đurović - Gora preobraženja - Ljiljana Habjanović Đurović - Ženski rodoslov - Ljiljana Habjanović Đurović - Petkana - Ljiljana Habjanović Đurović - Svih žalosnih radost - Ljiljana Habjanović Đurović - Zapis duše - Ljiljana Habjanović Đurović - Voda iz kamena - Ljiljana Habjanović Đurović - Ostroško trimirje - So zemlji - Ljiljana Habjanović Đurović - Ostroško trimirje - To je ljubav, slepa sila - Ljiljana Habjanović Đurović - Ostroško trimirje - Kćeri Svetog Vasilija - Ljiljana Habjanović Đurović Povez knjige : broširan Format : 21 cm Pismo : ćirilica

Autor: Ivo Andrić Povez: tvrd sa zaštitnom kutijom Format: 15,5x21 Ivo Andrić bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije. Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za roman Na Drini ćuprija „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. U delu: Zatvorena vrata I druge priče – u nju su uvrštene one Andrićeve pripovetke od 1951 godine pa do kraja života. Komplet sadrži sledeće naslove i broj strana: – Znakovi pored puta (475 strana) – Na Drini ćuprija + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (332 strana) – Travnička hronika + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (454 strana) – Omerpaša Latas + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (284 strana) – Prokleta avlija + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (114 strana) – Jelena, žena koje nema+ rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (205 strana) – Ex Ponto, Nemiri, Lirika (248 strana) – Gospođica (190 strana) – Zatvorena vrata i druge priče (358 strana) – Porordična slika i druge priče (347 strana)

Izdavač: Rad, Beograd 1987. Povez: tvrd Komplet u odličnom stanju Sadrži: 1. Đura Jakšić-Pesme 2. Ivan Mažuranić-Smrt Smail Age Čengića 3. Desanka Maksimović-Izabrane pesme 4. Nikolaj V Gogolj-Revizor 5. Isidora Sekulić- Putopisi, pripovetke, eseji 6. Stara Srpska književnost  7. Ivo Andrić-Pripovetke 8. Jovan Skerlić-Književne kritike 9. Nikolaj V Gogolj-Šinjel i druge priče 10. Artur Rembo-Poezija 11. Radoje Domanović-Mrtvo more 12. Žak Prever-Pesme 13. Oton Župančič-Ciciban i druge pesme 14. Federiko Garsija Lorka-Pesme 15. Borisav Stanković-Koštana, Pripovetke 16. Dragan Lukić-Pesme 17. Dobrica Erić-Pusti puže rogove 18. P. P. Njegoš-Luča mirokozma 19. Mihailo Lalić-Lelejska Gora 20. Vladan Desnica-Proljeća Ivana Galeba 21. Čehov-izabrane priče 22. Vasko Popa-Od zlata jabuka 23. Milan Rakić-Pesme 24. Aleksa Šantić-Pesme 25. Sergej Jesenjin-Pesme 26. Marin Držić-Dundo Maroje 27. Jovan Dučić-Pesme 28. Simo Matavulj-Bakonja fra Brne. 29. Ljuba Nenadović-Pisma iz Italije 30. A. G. Matoš-Izabrana dela 31. Petar Kočić-Jazavac pred sudom, Pripovetke 32. Svetolik Ranković-Gorski car 33. Branko Radičevvić-Pesme

IZDAVAČ: SEZAM BOOK FORMAT: 21 POVEZ: TVRD, SA ZAŠTITNIM OMOTOM U KUTIJI STANJE KNJIGA: IZUZETNO LUX IZDANJE, KOMPLET OD 10 ANDRIĆEVIH KNJIGA U ZAŠTITNOJ KUTIJI KOMPLET BISERI NAŠEG NOBELOVCA OBUHVATA SLEDEĆE NASLOVE: 1. ZNAKOVI PORED PUTA (475 STR.) 2. NA DRINI ĆUPRIJA (332 STR.) 3. TRAVNIČKA HRONIKA (454 STR.) 4. OMERPAŠA LATAS (284 STR.) 5. PROKLETA AVLIJA (114 STR.) 6. JELENA, ŽENA KOJE NEMA (205 STR.) 7. EX PONTO, NEMIRI, LIRIKA (248 STR.) 8. GOSPOĐICA (190 STR.) 9. ZATVORENA VRATA I DRUGE PRIČE (358 STR.) 10. PORORDIČNA SLIKA I DRUGE PRIČE (347 STR.)

Komplet Ivo Andrić: Dragocena zbirka dela velikog pisca Upoznajte Ivu Andrića kroz njegova najvažnija dela Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, oblikovao je srpsku književnost svojim nezaboravnim romanima i pripovetkama. Ovaj komplet obuhvata najvažnija dela ovog velikog pisca: Znakovi pored puta Na Drini Ćuprija Travnička Hronika Omerpaša Latas Prokleta Avlija Jelena, Žena Koje Nema Ex Ponto, Nemiri, Lirika Gospođica Zatvorena Vrata i Druge Priče Porodična Slika i Druge Priče Duboka istrazivanja balkanske književnosti Andrićeva dela otkrivaju duboke slojeve ljudskih sudbina, istorije i kulture Balkana. Kroz "Na Drini Ćuprija" i "Travničku Hroniku", čitaoci uranjaju u život bosanskih gradova i sela, dok "Prokleta Avlija" otkriva mračne aspekte turske vladavine. Nobelova nagrada i književno nasleđe Ovaj komplet ne samo da predstavlja dragoceno književno nasleđe, već i snažno oslikava Andrićevu genijalnost i uticaj na književnost Balkana i sveta. Komplet Ivo Andrić je izrađen u tvrdom povezu, ima 3008 strana, autor je Ivo Andrić . Težina kompleta je 5 kg. Komplet Ivo Andrić cena Cena Kompleta Ivo Andrić je 18645,00 dinara. Cena sa popustom je 15850.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava Format: 21 cm Povez knjige: Tvrd, zaštitna kutija Pismo: Latinica

Marija Juric Zagorka GORDANA 1-12 komplet Stvarnost Zagreb 1976 tvrd kožni povez zlatotisak, latinica format 23x16cm ukupno preko 5900 strana Odlicno ocuvano 1-2. PROROČANSTVO NA KAMENITIM VRATIMA. 3-4-5-6. PAKAO PRESTOLA. 7-8-9-10-11-12. VELIKI SUD

Ova kolekcija čini kompletan opus Milice Jakovljević, popularno poznate kao Mir Jam, čije su priče postale sinonim za srpski ljubavni roman. U ovom kompletu nalazi se dvanaest njenih izuzetnih dela, svako sa svojom jedinstvenom pričom koja će čitaocima otkriti širok spektar emocija, intriga i ljubavnih zapleta. Od uzbudljivih avantura do dubokih emotivnih sukoba, svaka knjiga u ovom setu nudi nezaboravno putovanje kroz svet ljubavi, strasti i snova. Uz Mir Jam (Sabrana dela) 1 - 12, čitaoci će imati priliku da zaronite u nezaboravne priče o ljubavi, sudbini i snazi ljudskog srca. DEVOJKA SA ZELENIM OČIMA MALA SUPRUGA U SLOVENAČKIM GORAMA GREH NJENE MAME DAMA U PLAVOM RANJENI ORAO SAMAC U BRAKU TO JE BILO JEDNE NOĆI NA JADRANU OTMICA MUŠKARCA NEPOBEDIVO SRCE PRVI SNEG SVE ONE VOLE LJUBAV Povez knjige tvrd

Gordana 1-12 komplet Marija Juric Zagorka Stvarnost Zagreb 1979 , tvrd kožni povez , zlatotisak, latinica, format 15.5×24.5 cm , ukupno preko 5900 strana 1-2. Proročanstvo na kamenitim vratima. 3-4-5-6. Pakao prestola. 7-8-9-10-11-12. Veliki sud Stanje: Vrlo dobro.

Sve dole pobrojane knjige su iz biblioteke „BESTSELER“, izdate 2004., 2005. i 2006. godine u saradnji lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, sve su nekorišćene, praktično NOVE, u tzv. broširanom povezu, dimenzija 12 x 16,5 cm. 01. Alis Sebold - Srećnica 02. Anita Nair - Kupe za dame 03. Beri Ansvort - Pesme kraljeva 04. Džejms Gripando - Van sumnje 05. Džejn Grin - Istinite priče 06. Dženifer Vajner - Dobri u krevetu 07. Džozef Konrad - Freja sa sedam ostrva 08. Eva Heler - Sa drugim će sve biti bolje 09. Gospođa de Lafajet - Princeza de Klev 10. Hening Mankel - Ubice bez lica 11. Majkl Li Vest - Američka pita 12. Nora O. Keler - Žena za utehu 13. Patriša Skanlan - Frančeskina zabava 14. Robert Ladlam - Kasandrin sporazum 15. Šarlot Bronte - Profesor N A P O M E N A: Ukoliko niste zainteresovani za kupovinu celog kompleta od 15 gore pobrojanih knjiga, već za jednu ili više pojedinačnih knjiga iz ovog kompleta, kontaktirajte me putem Kupindo poruka, pa ću otvoriti novi Kupindo predmet u skladu sa Vašim željama (izabrani naslov/i, cena, način plaćanja, dostave i dr.). Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Marija Jurić Zagorka Opis Knjiga Gordana je vrhunac Zagorkinog književnog opusa i ujedno njeno najopsežnije delo u čak 12 knjiga. Akcija, ljubavni zapleti, politika, spletke i stalna neizvesnost šta će se dogoditi na sledećoj stranici pravi su pokazatelji koliko je Zagorka bila ispred svog vremena i kako je danas, gotovo 80 godina nakon prvog izdanja, i dalje aktuelna i apsolutno bezvremena spisteljica. Ovo luksuzno i atraktivno izdanje zasigurno će obradovati sve čitataoce koji su se već susreli sa Zagorkom i potstaći ih da se još jednom vrate svojoj omiljenoj spisateljici, a zasigurno će privući i nove generacije čitalaca koji do sada nisu imali priliku uroniti u fantastični literarni svet najveće hrvatske spisateljice.

Srpska književnost Roman Komplet 1- 50 / 53 KnjigaTvrdi povezIzdavač Nolit1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric **** NEDOSTAJE ****37 (33). PESMA – Oskar Davico38 (34). TAJNE – Oskar Davico39 (35). KORENI – Dobrica Cosic **** NEDOSTAJE ****40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic43 (37). PROLOM – Branko Copic44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic **** NEDOSTAJE ****46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic48 (42). BAŠTA, PEPEO – Danilo Kiš **** NEDOSTAJE ****49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA– Borislav Pekić50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic56 (49). TUTORI – Bora Cosic57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac1/28

Srpska književnost Roman Komplet 1- 50 / 56 knjigaTvrdi povezIzdavač Nolit1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric **** NEDOSTAJE ****37 (33). PESMA – Oskar Davico38 (34). TAJNE – Oskar Davico39 (35). KORENI – Dobrica Cosic40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic43 (37). PROLOM – Branko Copic44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic48 (42). BAŠTA, PEPEO – Danilo Kiš49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA– Borislav Pekić50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic56 (49). TUTORI – Bora Cosic57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac1/24

1 (1). ARISTID I NATALIJA - Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA - Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA - Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA - Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN - Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA - Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT - Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE - Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN - Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA - Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA - Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA - Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM - Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA - Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA - Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR - Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM - Ivo Cipiko 18 19 (19). GAZDA MLADEN - Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC - Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE - Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU - Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I - Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II - Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III - Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I - Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II - Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI - Rastko Petrovic 29 (26). 30 (27). POKOSENO POLJE - Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I - Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II - Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE - Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA - Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA - Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA - Ivo Andric 37 (33). PESMA - Oskar Davico 38 (34). TAJNE - Oskar Davico 39 (35). 40 (36). DEOBE I - Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II - Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III - Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM - Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA - Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT - Mesa Selimovic 46 (40). DAJ NAM DANAS - Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU - Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA,PEPEO – Danilo Kiš 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA–Borislav Pekić 50 (44). NISCI - Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC - Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE - Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA - Aleksandar Tisma 54 (48). 55 (48). PEVAC II - Bosko Petrovic 56 (49) 57 (50). VRATA OD UTROBE - Mirko Kovac

Odlicno ocuvane SRPSKA KNJIŽEVNOST ROMAN KOMPLET 1 - 50 / 55 KNJIGA odlično očuvane (Fali broj 35) 1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko 18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic 19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic 29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic 30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric 37 (33). PESMA – Oskar Davico 38 (34). TAJNE – Oskar Davico 39 (35). KORENI – Dobrica Cosic nedostaje 40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM – Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic 46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA, PEPEO – Danilo Kiš 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA– Borislav Pekić 50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma 54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic 55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic 56 (49). TUTORI – Bora Cosic 57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac

SRPSKA KNJIŽEVNOST ROMAN 1-50 53 KNJIGA Tvrdi povez Izdavač Nolit 1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko 18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic 19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic 29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic 30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric **** NEDOSTAJE **** 37 (33). PESMA – Oskar Davico 38 (34). TAJNE – Oskar Davico 39 (35). KORENI – Dobrica Cosic **** NEDOSTAJE **** 40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM – Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic **** NEDOSTAJE **** 46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA, PEPEO – Danilo Kiš **** NEDOSTAJE **** 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA– Borislav Pekić 50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma 54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic 55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic 56 (49). TUTORI – Bora Cosic 57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac

SRPSKA KNJIŽEVNOST ROMAN 1-50 56 KNJIGA Tvrdi povez Izdavač Nolit 1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko 18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic 19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic 29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic 30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric **** NEDOSTAJE **** 37 (33). PESMA – Oskar Davico 38 (34). TAJNE – Oskar Davico 39 (35). KORENI – Dobrica Cosic 40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM – Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic 46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA, PEPEO – Danilo Kiš 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA– Borislav Pekić 50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma 54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic 55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic 56 (49). TUTORI – Bora Cosic 57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac

Ernest Hemingvej IZABRANA DELA KOMPLET 1-6 RETKO IZDANJE Matica srpska Novi Sad, 1985. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak, obeleživač za stranice, široke margine, krupniji font. Knjige su izvanredno očuvane, čiste i uredne, moguće da nisu čitane - neke svakako nisu. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. SUNCE SE PONOVO RAĐA 02. PRIPOVETKE 03. IMATI I NEMATI * STARAC I MORE 04. ZA KIM ZVONO ZVONI 05. PREKO REKE I U ŠUMU 06. ZBOGOM ORUŽJE Na knjizi ZA KIM ZVONO ZVONI, na predlistu je pečat ex libris. Ernest Miler Hemingvej (1899 — 1961), američki književnik i novinar, pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina XX veka i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao `izgubljena generacija`, kako ih je nazvala Gertruda Stajn. Za roman STARAC I MORE, 1953. godine, dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu, a već naredne, 1954. godine i Nobelovu nagradu za književnost. Svojim posebnim načinom pisanja koji karakterišu kratke rečenice, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj beletristike u vremenu u kome je živeo i stvarao. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke i svetske književnosti. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Tako, kad god bi putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani, gde su i nastala njegova najbolja književna dela. Prvog svetskog rata, iako još uvek dečak, sećao se i po tome što je za izuzetnu hrabrost, po cenu sopstvenog života, spasavao italijanske vojnike od sigurne smrti, za šta je dobio visoko italijansko odlikovanje: `Kad kao dečak odete u rat imate veliku iluziju besmrtnosti. Drugi ljudi stradaju, ne vi... Onda kada bivate teško ranjeni tad prvi put izgubite tu iluziju i saznate šta vam se može dogoditi.` Tokom Prvog svetskog rata, otkada datira i ova njegova rečenica, vozio je sanitet Crvenog krsta. Bio je teško ranjen, a iz njegovog tela izvukli su 237 delova šrapnela. A evo i par zanimljivih podataka o slavnom piscu: Počeo je da lovi kada je imao tri godine. Tom prilikom je ulovio bodljikavo prase i pojeo ga! Dok je pecao na Ki Vestu, uspeo je samog sebe da upuca u obe noge. Uspeo je da ulovi ajkulu, što govori o njegovim ribolovačkim sposobnostima. Voleo je da piše stojeći. Svakoj od svojih supruga, a ženio se više puta, posvetio je knjigu. Jednom prilikom, srušio je sebi luster na glavu, povlačeći lanac za koji je mislio da je od vodokotlića?! Desilo mu se i da slomi stopalo šutiranjem vrata. U samo dva dana, preživeo je dve avionske nesreće. Preležao je antraks, malariju, tešku upalu pluća, rak kože, hepatitis i dizenteriju. Nikada nije pisao scenarije za filmove koji su snimani po motivima njegovih romana. Kada je osetio da ne može da živi kako želi, okončao je svoj život lovačkom puškom.

GEORGE ORWELL ODABRANA DJELA KOMPLET 1 - 6 IZVANREDNO OČUVAN BIBILIOFILSKI / KOLEKCIONARSKI KOMPLET AUGUST CESAREC ZAGREB, 1983/84. GODINE, TVRD POVEZ, PROŠIVENO, ZAŠTITNI OMOT. KNJIGE SU ODLIČNO OČUVANE PRETPOSTAVLJAM DA NISU ČITANE ALI IH IPAK POSTAVLJAM KAO POLOVNE, NIJEDAN OMOT NIJE ISKRZAN. KNJIGE SU FANTASTIČNE KOMPLET SE SASTOJI OD SLEDEĆIH NASLOVA 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA KOMPLET JESTE HRVATSKO IZDANJE, ALI JE POTREBNO IMATI U VIDU DA JE HRVATSKI JEZIK, SVE DO POLOVINE DEVEDESETIH GODINA, BIO UMNOGOME SLIČAN SRPSKOM JEZIKU, NIJE BILO U VEĆEM BROJU NOVIH REČI I KOVANICA - DOK SE DANAS ČAK I PROSEČNI HRVATSKI ČITALAC NAĐE U PROBLEMU SA NOVOHRVATSKIM IZRAZIMA. DŽORDŽ ORVEL, ČIJE JE PRAVO IME ERIK ARTUR BLER (1903 — 1950), ENGLESKI KNJIŽEVNIK I PUBLICISTA. SVETSKU SLAVU JE STEKAO SVOJIM ČUVENIM ROMANIMA 1984 I ŽIVOTINJSKA FARMA, KRITIKAMA, POLITIČKIM I KNJIŽEVNIM RADOVIMA. ORVEL SE SMATRA JEDNIM OD NAJPOZNATIJIH ENGLESKIH ESEJISTA XX VEKA. U ROMANU ŽIVOTINJSKA FARMA, ORVEL URANJA U METAFORU. NAIMA, GRUPA ŽIVOTINJA IZ SEOSKOG DVORIŠTA POBUNILA SE I PROGNALA LJUDSKE GOSPODARE, USPOSTAVLJAJUĆI SOPSTVENU VLAST. NA KRAJU, SVINJE KOJE I INAČE VAŽE ZA INTELIGENTNE ŽIVOTINJE, ŽELJNE MOĆI, RUŠE REVOLUCIJU I REVOLUCIONARNE TEKOVINE SVOJIH AKCIJA I STVARAJU OBLIK DIKTATURE ČIJI LANCI SU GORI I BEZDUŠNIJI NEGO LJUDSKI! PREMA NEKIM PODACIMA, CIA JE, POSLE ORVELOVE SMRTI, OD NJEGOVE UDOVICE OTKUPILA PRAVA NA OVAJ ROMAN, KAKO BI ORGANIZOVALA SNIMANJE FILMA, SA ANTIKOMUNISTIČKOM PORUKOM. MEĐUTIM, MORALNA PORUKA OVOG ROMANA NIJE BILA ISKLJUČIVO USMERENA PROTIV KOMUNIZMA, NEGO PROTIV SVIH REŽIMA KOJI GUŠE PRAVA I SLOBODE SVOJIH GRAĐANA. U SVAKOM SLUČAJU, CIA JE ANGAŽOVALA IZVESNOG UMETNIKA KOJI JE, PO MOTIVIMA ŽIVOTINJSKE FARME, SNIMIO ANIMIRANI FILM. KADA JE REČ O ROMANU 1984, MOŽE SE REĆI DA JE OVO PRIČA O REŽIMU KOJI ODRŽAVA SVOJU VLAST SISTEMSKIM IZVRTANJEM ISTINE I NEPRESTANIM PREPRAVLJANJEM ISTORIJE RADI SVOJIH CILJEVA. OVAJ ROMAN ORVEL JE PISAO KADA JE VEĆ BIO BOLESTAN I DODATNO ISCRPLJEN KLIMOM JEDNOG MALOG ŠKOTSKOG OSTRVA, NA KOJE SE POVUKAO POSLE SMRTI SVOJE ŽENE. U ŽIVOTU DŽORDŽA ORVELA ZNAČAJNU ULOGU JE IMAO OLDUS HAKSLI (VRLI NOVI SVET), KOJI MU JE PREDAVAO FRANCUSKI NA KOLEDŽU I, VERUJE SE, OSTVARIO ODREĐEN UTICAJ NA NAČIN RAZMIŠLJANJA MLADOG ORVELA. AKO SE ZA KNJIŽEVNIKA MOŽE REĆI DA JE ANGAŽOVANI KNJIŽEVNIK - ONDA JE TO, SVAKAKO, DŽORDŽ ORVEL. IZVANREDAN. #28

приредио и превео Аћин Јовица, прво издање, 2022, 3,5 х 20 цм, тврд повез, ћирилица НЕСТАЛА ОСОБА ПРОЦЕС ЗАМАК САБРАНЕ ПРИЧЕ 1 САБРАНЕ ПРИЧЕ 2 САБРАНЕ ПРИЧЕ 3 САБРАНИ ЦРТЕЖИ РАЗГОВОРИ СА КАФКОМ / О КАФКИ У јединственом издавачком подухвату први пут имамо све што је, до последњег фрагмента, у свом кратком животу, у креативној прози написао горостас светске књижевности. Превод је урађен са ослонцем на факсимилна издања аутентичних рукописних изворника. Ништа није мењано, додавано нити одузимано. Композиција и редослед поглавља у романима пренесени су у најверодостојнијој верзији. У корпусу свих прича и приповедних одломака и нацрта, необјављених за пишчевог живота, приличан је број до данас нама незнаних и код нас непревођених. У овој колекцији је и збирка свих његових цртежа, међу којима су и новооткривени. Најзад, колекцији је приложен и једини аутентичан разговор с писцем, као и сабрани записи Валтера Бенјамина о Кафки, који су од њиховог настанка до данас остали најподстицајнији увиди у тешко решиву и болну загонетку о моћном и универзалном смислу који је прашки књижевник уткао, као мало ко други, у своје незаборавно дело. Књиге су опремљене допунским објашњењима, подацима о тексту и његовим изворницима, хронологијом, књижевним коментарима цртежа, као и драгоценим поговорима, који потичу од Јовице Аћина, једног од наших најупућенијих познавалаца и вишедеценијског преводиоца веледела Франца Кафке. Ово издање је повратак извору, јер и пишчево дело као да жели да нас са странпутица нашег времена врати изворима и избави из лавиринта у којем себе опасно залуђујемо. Са Кафком нам понешто у свету бива јасније, а онда није све изгубљено.

Knjige su potpuno nove. Nema posvete. Zbog vrednosti knjiga moguca je i uplata na rate i slanje nakon zavrsene uplate po dogovoru. Preko 3800 strana, 400 autora, 39 starih geografskih karata u punom koloru, skoro 500 tekstova o srpskom trajanju na verigama sveta! Catena mundi I-II Enciklopedija Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Knjiga predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu. . U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. (Više o prva dva toma ovde) Catena mundi III Treći tom Catena mundi je nastavak prva dva toma, čiji priređivač je bio Predrag Dragić Kijuk i sa njima čini jednu celinu. Treći tom enciklopedije srpskog naroda bavi se porazima i pobedama, zabludama i vizijama srpskog naroda na verigama sveta. Iz pera više od 100 srpskih i svetskih priznatih autora sabrani su radovi o tajni postojanja i trajanja srpskog identiteta na razmeđima imperija, religija i civilizacija. Na jednom mestu sabrani su najznačajniji tekstovi o srpskom nacionalnom identitetu, ali i pozitivnim primerima uspostavljanja kontinuiteta srpske nacionalne misli i politike. Ona nastavlja da demistifikuje političke mehanizme i stereotipe koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa. Više o trećem tomu OVDE. Catena mundi IV Četiri godine posle objavljivanja trećeg toma enciklopedije srpskog naroda Catena mundi objavljen je četvrti tom jedne od najznačajnijih srpskih knjiga. Catena mundi IV je prirodni nastavak trećeg toma, kompoziciono i tematski kompatibilna sa prva dva, ali sa potpuno novim materijalima. Bavi se proučavanjem društvenog kontinuiteta i nacionalnog identiteta srpskog naroda kroz vekove. Knjigu preporučuju: akademik Kosta Čavoški, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić i prof. dr Miloš Ković. Više o četvrtom tomu OVDE. Rekli su o Catena mundi… O enciklopediji su govorili ili je preporučili Vladeta Jerotić, Kosta Čavoški, Aca Seltik, Nele Karajlić, Ratko Dmitrović, Slobodan Rakitić, Dejan Tomašević, đakon Nenad Ilić, Dejan Mirović, Ljubomir Protić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Vladimir Dimitrijević… Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju.

Knjiga je dobro očuvana,nedostaje mali deo korice sa strane pri vrhu(kao na slici). Knjiga o Nemačkoj 1 (2. deo, iako je planiran, nikad nije ugledao svetlost dana) Geca Kon, 1931. Beograd ,,Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označan kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku.`` ,, Miloš Crnjanski se putopisom kao žanrom bavio u nevelikom broju svojih knjiga, a pre svega u delima `Ljubav u Toskani`, `Putopisi` i `Knjiga o Nemačkoj`. Međutim, stiče se utisak da je veći deo njegovog stvaralaštva svojevrsni putopis. Elemente tog žanra imaju čak i `Seobe` i `Roman o Londonu`, a multižanrovske karakteristike ima i njegova knjiga `Kod Hiperborejaca`. Ipak, ne bismo mogli reći da je sve što je u formi putopisa nastalo iz pera Miloša Crnjanskog pripada književnosti. Poznato je da je, kao novinar i dopisnik srpskih, odnosno jugoslovenskih listova, mnoge svoje putopisne tekstove pisao publicističkim stilom i objavljivao ih u `Politici`, `Vremenu` i drugim listovima. Zapravo, u velikom broju slučajeva reč je o putopisnim reportažama, sa primesama i putopisne i publicističke proze. Za većinu tih reportaža karakteristično je upravo preplitanje književnog i novinarskog izraza, ali oni po svom kvalitetu daleko nadmašuju dobar novinarski tekst.``

Description Hari Poter I-VIII komplet – Dž. K. Rouling Komplet knjiga o čarobnjaku Hariju Poteru uključuje osam knjiga (Kamen mudrosti, Dvorana tajni, Zatvorenik iz Askabana, Vatreni pehar, Red feniksa, Polukrvni princ, Relikvije smrti, Ukleto dete) u tvrdom povezu. Komplet ne uključuje i kutiju za knjige. Kamen mudrosti Ostavljen kao beba na pragu kuće u Šimširovoj ulici broj 4. Hari Poter odrasta u ostavi ispod stepeništa, kao meta stalnih maltretiranja tetke, teče i njihovog Dadlija. Ali kada sove počnu da opsedaju njihov dom, noseći na njega adresirana pisma, život mu se iz korena menja. Od poludžina Hagrida saznaje za svoje čarobnjačko nasleđe i magijski svet skriven iza kulisa svakidašnjice. Poput perona devet i tri četvrtine, početne stanice čarobnog voza koji Harija void do Hogvortsa, škole za veštičarenje i čarobnjaštvo, srca sveta magije! Dvorana tajni Misteriozno pojavljivanje kućnog vilenjaka Dobija, i njegov pokušaj da spreči Harija da se vrati na Hogvorts navode Darslijeve da ga stave u kućni pritvor do daljeg. Spas stiže u vidu letećeg automobila, kojim upravljaju Ron i njegova braća. Posle raspusta provedenog u Jazbini, nesvakidašnjoj kući Vizlijevih, dramatičnim dolaskom na Hogvorts započinje nova školska Godina. Zatvorenik iz Askabana Treća hogvortska godina je na pragu, a leto koje joj prethodi kao da nikada nije bilo duže… Darslijevi, suroviji nego ikada pre, muštraju i maltretiraju Harija za svaku sitnicu. Za to vreme, zemlja je u strahu i panici. I to oba njena sveta, i normalski I čarobnjački. Razlog je Sirijus Blek, jezivi i monstruozni ubica koji je pobegao iz najbolje čuvanog zatvora na svetu – Askabana, kako bi podmirio još nekoliko starih računa… Romori se da mu je cilj samo jedan – sâm Hari Poter koji mu pripada na neki sasvim poseban način… Vatreni pehar Pojava Smrtoždera i Mračnog znaka tokom svetskog prvenstva u kvidiču označavaju jačanje Voldemorove moći. No, Hari ima preče brige: protiv svoje volje postaje takmac Tročarobnjackog turnira, drevnog nadmetanja tri najstarije čarobnjacke škole. Međutim, stoji li iza Tročarobnjačkog turnira neka zlokobna pretnja? U jeku takmičenja i neverovatnih podviga od kojih zastaje dah, daleko ozbiljnija pitanja traže svoje prave odgovore, a mnoga od njih na sebi nose i jezivi znak sve prisutnije Smrti… Red feniksa Nakon napada dementora na Harija i njegovog rođaka Dadlija, profesori i čarobnjaci prinuđeni su da ponovo aktiviraju pokret otpora pod nazivom Red Feniksa. Na Dambldorovo insistiranje, Hari pokušava da zatvori svoj um od kontrole Lorda Voldemora. Učeći Oklumenciju sa zlokobnim profesorom Snejpom, a pri tom pokušava i da svoje prijatelje obuči odbrambenim činima da bi bili spremni za predstojeće bitke. Hoće li novoosnovana Dambldorova armija biti u stanju da se odupre Vodlemoru i spreči ga u njegovim mračnim namerama? Polukrvni princ Šesta hogvortska godina u životu Harija Potera od početka nosi izvesnu tminu i slutnju zle kobi. Mračne prilike promiču kroz svaku stranicu ove uzbudljive priče. I sam naslov sugeriše da Hari svoje vreme provodi uz Polukrvnog Princa, a da pritom niko, ni sam Hari, a ni čitalac, ne zna o kome je reč, sve do pred kraj ove knjige. Dambldor Harija uvodi u svet jezivih sećanja i još strašnijih predviđanja. To samo učvršćuje njihov odnos, odnos dva čarobnjaka koji jedino zajedno mogu da spasu svet od sve bliže i gotovo sigurne propasti. Relikvije smrti Hari Poter i relikvije Smrti je konačno razrešenje drame. Toliko željeno čekani odgovor na pitanje ko će preživeti i ko je konačni pobednik u epskoj borbi dobra i zla. U toj borbi Hari Poter nije ni najmanje usamljen, ali i mračni gospodar Voldemor ima silu jaču nego ikad pre. Dambldor je Hariju poverio ključni zadatak za opstanak i prevagu dobra. Ali je tolike tajne poneo sa sobom, u svet s one strane života. Našeg junaka stoga razdiru sumnje i izneverena očekivanja, koja samo rastu sa približavanjem završnog sukoba – rata oko Hogvortsa i svih tajni koje su u njemu pohranjene. Ukleto dete Hariju Poteru nikad nije bilo lako, a nije mu lakše ni danas kad je prezauzeti službenik u Ministarstvu magije, muž i otac troje dece školskog uzrasta. Dok se Hari bori s prošlošću koja odbija da ostane tamo gde joj je mesto, njegov najmlađi sin Albus (pogodili ste – ime je dobio po Albusu Dambldoru!), mora da se suoči s porodičnim nasleđem koje nikad nije želeo. Prošlost i sadašnjost zloslutno se mešaju, upozoravajući oca i sina da neprijatna istina ponekad leži tamo gde je najmanje očekuješ.

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Vrlo dobro očuvano, a naročito s obzirom na godine, bez pisanja, podvlačenja, osim malog potpisa prethodnog vlasnika na najavnoj strani. Retko u ovakvom stanju! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Na Drini ćuprija : roman / Ivo Andrić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1945 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 366 str. ; 20 cm Zbirka Južnoslovenski pisci ; 1 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Rečnik turskih reči i provincializama: str. 363-366. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana.