Hrvoje Šalković Oko cucka pa na mala vrataMeki povezČetvero diplomiranih sociologa odlučuje se na potez na koji ih nije spremio fakultet, ali život, nažalost, jest: opljačkat će banku u središtu grada. Možda i više nego u bilo kojem svojem prethodnom djelu, Šalković u Cucku uspijeva čitatelja uhvatiti na udicu „akcije“, ali samo da bi mu ispričao mnogo ozbiljniju i nimalo laganu priču – onu zbog koje je ovaj roman o urbanim autsajderima zapravo i napisan. Oko cucka pa na mala vrata donosi sve ono na što nas je Šalković navikao: mnogo humora, akcije, živopisnih likova i onu dozu srca zbog koje sve navedeno ima tako dobar okus. Svaka njegova knjiga čeka se s nestrpljenjem, a čita s užitkom.

Mek povez. Novo!

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Two Sisters - Gore Vidal Two Sisters is Gore Vidal`s fictional memoir of a love affair with a beautiful set of twins in post-war Paris - a story skilfully interwoven with notebooks, diaries and the vivid fragment of a screenplay set in ancient Greece. In seductive settings from a brothel in a Parisian backstreet to the rooftops of seventies Rome, Vidal assembles his characters, real and imagined: Cocteau and Tennessee Williams, Gide and Mailer rub shoulders with creations as unforgettable as the ageing femme fatale Marietta Donegal and Hollywood hustler and flagellant Murray Morris. All are bound together in a mesmerising fiction that builds to an extraordinary conclusion.

Dragoslav Mihailović Gori MoravaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaNagrada Vukove zadužbine.Priča o detinjstvu junaka Stevana u srpskoj varošici na Moravi tridesetih godina XX veka zapravo je piščeva gorka ispovest o svojoj mladosti. Likovi meštana, rođaka i prijatelja oživljeni su nezaboravnim dijalozima i osenčeni strpljivim podnošenjem svoje teške i mukotrpne sudbine u nemirnim vremenima, a opisi odnosa sa rodbinom i opraštanje od oca na samrti spadaju u najbolje stranice novije srpske proze.„Po izvornosti i emotivnoj energiji, roman Gori Morava možda je najsnažnije delo Dragoslava Mihailovića, pisca koji je srpskoj književnosti dao Kad su cvetale tikve, Petrijin venac i Čizmaše.Na prvi pogled fragmentarnog sklopa, ovaj roman se zapravo odlikuje promišljenom čvrstinom kompozicije, tvoreći, potresno i nežno, tolstojevsku nisku detinjstva, dečaštva i mladosti. Motivske niti kojima je premrežen Mihailovićev roman polaze od osunčane slike detinjstva, gde nesreća, bolest i smrt deluju pre kao nerazumljive i čudne nego kao tragične pojave, da bi sa sazrevanjem ta ugodna izmaglica iščezla, a ljudi i događaji se našli u nemilosrdno jasnom osvetljenju.Ovo prozno remek-delo Dragoslava Mihailovića počiva na finom preplitanju uspomena i, kao na jesenjoj prigrevici, obrazuje neku vrstu šarenog hlada, gde se zračna vedrina i razigranost stapaju sa sumornim nagoveštajima i tragičnim spoznajama.“Vladeta Janković3/31

Dragoslav Mihailović Gori Morava Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Nagrada Vukove zadužbine. Priča o detinjstvu junaka Stevana u srpskoj varošici na Moravi tridesetih godina XX veka zapravo je piščeva gorka ispovest o svojoj mladosti. Likovi meštana, rođaka i prijatelja oživljeni su nezaboravnim dijalozima i osenčeni strpljivim podnošenjem svoje teške i mukotrpne sudbine u nemirnim vremenima, a opisi odnosa sa rodbinom i opraštanje od oca na samrti spadaju u najbolje stranice novije srpske proze. „Po izvornosti i emotivnoj energiji, roman Gori Morava možda je najsnažnije delo Dragoslava Mihailovića, pisca koji je srpskoj književnosti dao Kad su cvetale tikve, Petrijin venac i Čizmaše. Na prvi pogled fragmentarnog sklopa, ovaj roman se zapravo odlikuje promišljenom čvrstinom kompozicije, tvoreći, potresno i nežno, tolstojevsku nisku detinjstva, dečaštva i mladosti. Motivske niti kojima je premrežen Mihailovićev roman polaze od osunčane slike detinjstva, gde nesreća, bolest i smrt deluju pre kao nerazumljive i čudne nego kao tragične pojave, da bi sa sazrevanjem ta ugodna izmaglica iščezla, a ljudi i događaji se našli u nemilosrdno jasnom osvetljenju. Ovo prozno remek-delo Dragoslava Mihailovića počiva na finom preplitanju uspomena i, kao na jesenjoj prigrevici, obrazuje neku vrstu šarenog hlada, gde se zračna vedrina i razigranost stapaju sa sumornim nagoveštajima i tragičnim spoznajama.“ Vladeta Janković

Stanje ko na slici ocuvane Neki od naslova: Smetenjakov crtez Pismo na kozi Gora Ljeljenova Lelecite braco crnogorci Sudbenik rastemo zajedno Od izvora ka uviru Begecka rapsodija Oda zavicaju Prezrene pesme

PETA KAZIVANJA O SVETOJ GORI Prosveta 2007, 405 strana mek povez sa klapnama odlično očuvana knjiga Kao i prethodna `Kazivanja` i ova knjiga je proistekla iz predavanja koja su članovi Društva prijatelja Svete Gore Atoske, inače naši eminentni stručnjaci iz raznih oblasti, istoričari umetnosti, istoričari, istoričari književnosti, etnolozi i drugih oblasti, držali na tribini u Biblioteci grada Beograda. Tekstovi su raznovrsni po tematici, a najviše je onih koji se odnose na Hilandar, jedini srpski manastir na Svetoj gori.

Leningrad,Detskaja literatura,1975g.,175str.

Odlično očuvana knjiga,kao nova... K200

ova ukronija

Prosveta 2005 197 strana odlična očuvanost, posveta

Druze Tvoja Kuca Gori-Izbor iz Vijetnamske Poezije (1968) Izdaje Udruzenje Knjizevnika Srbije meki povez 119 strana ocuvana skoro necitana omot prednji 4+iz licne privatne kolekcije.

Tiha Vatra Gori Pola Hokins Vulkan 2021g./268 str. Napomena,knjiga je pokisla ,posslednjioh 50 listova je talasasto,unutrasnjost tih listova je potpuno cista,nema ostecenja teksta. Cena je zbog vidnih ostecenja umanjena -`Lora je devojka sa kojom je Danijel Saderland, žrtva, proveo poslednju noć. Već poznata policiji, živi sama i bez ljubavi. Neki bi je čak nazvali opasnom. Mirijam je radoznala komšinica koja je otkrila telo i pozvala policiju, sakrivši pritom poneku informaciju. Jednom je neko ukrao njenu priču i nikada nije platio za to`... vr391

MILICA JAKOVLJEVIĆ MIR JAM U SLOVENAČKIM GORAMA Meki povez Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam... Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku izmedju dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama. Nepravedno zaboravljena, skrajnuta na margine književnosti, Mir-Jam danas doživljava renesansu i zasluženo pleni duše hiljada čitalaca. Милица Јаковљевић (Јагодина, 22. април 1887 — Београд, 22. децембар 1952), позната под псеудонимом Мир-Јам, била је српска новинарка и књижевница. Новинарску каријеру је започела у београдским „Новостима”, а наставила у „Недељним илустрацијама”. Под псеудонимом Мир Јам објавила је више љубавних прича и романа. Једна је од само три жене, међу сто најзначајнијих српских новинара, уврштене у монографији о два века српског новинарства (1791–1991). Биографија Милица Јаковљевић рођена је у Јагодини, у великој породици Јакова Јаше Јаковљевића, државног чиновника. Јаков Јаковљевић био је удовац са осморо деце. Како је деци била потребна мајка или замена за мајку, рођаци и пријатељи су му саветовали да се ожени извесном Симком, удовицом без деце. У то време, када у браку није било деце, сматрало се да је женина кривица, па ако Симка није имала деце до сада, неће их имати ни у убудуће. Али већ после прве године брака Симка Јаковљевић родила је кћи Милицу. Како су се државни чиновници често, због потребе службе, селили из места у место, Симка је три године касније, 1890. у Књажевцу родила сина Стевана, а у Крагујевцу најмлађу ћерку Зору. Стеван Јаковљевић, брат Милице Јаковљевић, такође је постао познати српски писац, аутор првог српског бестселера `Српска трилогија`.[1][2] Према сећањима глумице Невенке Урбанове, Милица Јаковљевић је била `лепа, раскошна плавуша која је на плажи читала Раблеа у оригиналу.` Говорила је руски и француски језик.[3] Иако је у својим делима писала углавном о љубави и браку, сама се никада није удавала.[4] Детињство и младост Детињство и младост провела је у Крагујевцу. Завршила је Вишу женску школу у Београду,[5] где се школовала за учитељицу. Од 1906. до 1919. године радила као сеоска учитељица.[6][7] Прву службу добила је у селу Криви Вир, испод Ртња.[3] Новинарска каријера После Првог светског рата, преселила се у Београд и започела новинарску каријеру у дневним новинама „Новости”, затим писала у „Недељним илустрацијама”, а по ослобођењу била кратко и новинар вечерњег листа „Глас”. Према сопственим речима (у писму упућеном Удружењу новинара Србије) Милица Јаковљевић започела је новинарску каријеру 1. јуна 1921. и радила непрекидно до 6. априла 1941. године. Првих 5 година провела је у „Новостима” а наредних 15 у „Недељним илустрацијама”.[7] Под окупацијом, коју је провела на ивици сиромаштва и беде, Милица Јаковљевић је 1941. године одбила позив да сарађује у окупационим дневним листовима „Ново време` и „Обнова`, под изговором да је уморна и стара, како не би окаљала свој и образ брата Стевана, мајора краљевске војске у заробљеништву.[7][2] Међутим, 1945. године, упркос изнурености и годинама, покушала је да настави новинарску каријеру у „Гласу` који је после илегалног ратног периода (од 1942), наставио излажење у ослобођеном Београду 7. новембра 1944. Уочи Априлског рата Краљевине Југославије 1941. године, Удружење новинара Србије имало је 264 члана, међу којима је било свега 12 жена. Други светски рат је преполовио чланство. Ништа боље нису прошле ни његове чланице. Три нису дочекале ослобођење, једна је осуђена на робију због сарадње са окупатором, три су престале да се баве новинарством, а само их је пет обновило чланство 1945. године, међу њима и Милица Јаковљевић.[7] У монографији о два века српског новинарства (1791-1991), међу сто најзначајнијих новинара уврштене су само три жене - Мага Магазиновић, Деса Глишић и Милица Јаковљевић - Мир Јам.[6] Послератне године Према тадашњим правилима Удружења, новинар који шест месеци буде незапослен губи статус новинара. Милица Јаковљевић није успела да се одржи у „Гласу`. Од пет новинарки она је била најстарија и није могла да издржи превелики новинарски напор, који у тадашњим условима („нема одмора док траје обнова`) није имао ограничене ни норму ни време. Удружење је 1945. године избрисало из чланства 22 новинара. Међу њима је избрисана и Мир-Јам. По окрутном слову правила, брисана је из чланства Удружења 14. децембра 1945. године.[7] Легендарна Мир-Јам, искусни новинар и публициста, 1945. узалудно је покушавала да се запосли. На седници Савеза књижевника Југославије Оскар Давичо потписао јој је професионалну осуду: „Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржујски сентиментално и сладуњаво, као Мир Јам”. Молба за запослење Мир Јам одмах је одбијена с образложењем да је имала прекид у раду десет месеци, због чега је изгубила статус новинара. Прећутано је да је „прекид” наступио јер је Милица одбила да ради у окупационој штампи.[2] Упркос изразима лојалности и свом ангажовању у новој власти Стеван Јаковљевић није могао да спасе своју сестру Милицу. Успео је само да јој обезбеди малу пензију. После рата, до краја живота, живела је врло бедно. Нова власт одбацила ју је без званичног објашњења.[1] „Рехабилитована” је тек 1972. постављањем представе „Рањени орао” по њеном роману на сцену Атељеа 212.[2] Године 1972. родбину, која је мислила да има ауторска права, изненадио је тада бивши београдски књижар Иван Веселиновић, који се појавио с уговором из 1946. којим му је Милица Јаковљевић преноси сва ауторска права. На позадини документа Мир-Јам се захваљивала „анђелу чувару” Веселиновићу јер јој је „дао новац да купи нешто угља” да се не смрзне. У расправу о ауторским правима се умешала општина Стари град, подсећајући да је својевремено, Законом о национализацији Веселиновићу одузето предузеће, укључујући и све уговоре. Тако се општина декларисала као наследник Мир-Јам и њених ауторских права, од којих је родбина добијала загарантовани део.[2] Јавности није познато како је Мир-Јам провела последње године живота. Почетком зиме 1952. године добила је запаљење плућа које је за њу имало кобан исход. Умрла је 22. децембра, окаљаног имена и дела. Вест о њеној смрти нису објавиле ни једне тадашње новине.[4] За разлику од Џејн Остин, са којом су је својевремено поредили, а чија је кућа претворена у музеј посвећен овој списатељици, кућа у Молеровој улици у Београду, у којој је Милица Јаковљевић живела, умрла, али и написала сва своја дела, срушена је. Нигде нема њене спомен плоче, њене бисте, нити улице са њеним именом.[8] Књижевни рад Широј јавности Милица Јаковљевић остала је позната по својој питкој прози која је обележила домаћу књижевност између два светска рата. Под псеудонимом Мир-Јам објавила је више љубавних прича и романа. Лаки, љубавни садржаји, као и једноставан, често сладуњав и изнад свега сликовит стил, обезбедили су њеним романима сталну популарност, мада ју је књижевна критика отписивала (`књижевни плићаци... без имало духа`[9]). Стварну вредност њених романа представља детаљно и аутентично дочаравање живота и вредности грађанске класе у међуратној Југославији, које јој је донело надимак Џејн Остин српске књижевности.[6] Године 1939. одважила се да напише и позоришну драму „Тамо далеко”, која је, са Жанком Стокић у главној улози, тријумфално изведена.[8] Била је најпопуларнија и најчитанија списатељица у Краљевини Југославији али је после ослобођења одбачена, без званичног објашњења. Није била једина, али многи су се прилагодили новом поретку и „стварању новог човека”. Она није, иако је имала времена да то уради.[1] Феминистичко ангажовање Мир-Jам се залагала и за женска права. У време када је већина дама још била необразована и потлачена, она се борила за родну равноправност, бавећи се суштинским проблемима женског пола. Издвојила се текстом „Треба ли подићи жени споменик”, залажући се да се дамама призна свако умеће.[10] Дела Романи Рањени орао То је било једне ноћи на Јадрану Непобедиво срце Отмица мушкарца Грех њене мајке У словеначким горама Самац у браку Мала супруга Изданци Шумадије- аутобиографски роман Збирке приповедака Дама у плавом Девојка са зеленим очима Часна реч мушкарца Све оне воле љубав Позоришни комади Тамо далеко Еманципована породица[11] Екранизовани романи Брод плови за Шангај (ТВ филм према роману „Самац у браку”, 1991.) Рањени орао (ТВ серија, 2008.) Рањени орао (филм, 2009.) Грех њене мајке (ТВ серија, 2009-10.) Непобедиво срце (ТВ серија, 2011-12.) Кад љубав закасни (филм према роману „Самац у браку”, 2014.) Самац у браку (ТВ серија, 2014.) Једне летње ноћи (ТВ серија, 2015.) Отмица мушкарца (ТВ серија, 2018.) Мала супруга (ТВ серија, 2022.) Позоришне представе Тамо далеко (1939) Рањени орао (Атеље 212, 1972)

Autor: Milan Antunović Format: 20 Povez: broširan Br. strana: 188 `Još nam potop u sećanju beše. Kiše grdne, poplave, močvare. Ale razne i druge utvare. Kad su ljudi jazik podelili. Od jazika zbrke nastadoše. Kažu da je Maestrom vladao. Silni bratac od plemena Ham. Za njim dođe naki Jeremija. Nasledi ga nervozni Feosta, što ga ljudi egipatski, Svarogom prozvaše. Do Feosta borahu se batinama i kamenjem mnogi. Za njega su, klešte, s gornjeg neba pale. Naš je Hefest oružje kovao. Tu nam naki zakon utvrdio. Od Feosta nešto drugo beše. Sve bludnice da se strogo kazne. A u žena da je jednog muža, vazda valja da ujedno žive. I od tad ga Svarog nazivahu. Pre njega se žene predavahu, svim onima što takijeh traže, i življahu kao životinje. Ako kakvo dete utom nikne, dosuđivahu ga onom koga one kažu. Ko zakona Svarogovog zgazi, beše bačen u čeljusti peći usijane, da sagori. Sin se njegov, Dažbog sunčani, u bogatu Egipćanku zagledao. Ali ona samo blud činjaše. Pohvataše tad ove bludnike. Stavljena je na najljuće muke, i kroz celu zemlju sramno provođena. Od to doba ne pamte poroka. I zato ga pamte kao Sunce. Oni mlađi kao mesečinu. A najmlađi ko đurđevsku kišicu. Al’ to beše samo u pesmama. Što je reda, da svoje pomenem. Kod nas su ga Dažbogom pamtili. Beše Dabog, zatim `romi Dabo. Kako kod nas to inače biva. I sa Suncem, kroz sito sećanja.` - odlomak iz romana!

Autor Dragomir BrajkovićNaslov Ledene gore južna moraБеоград : Београдски издавачко-графички завод, 1983Fizički opis 67 стр. ; 21cmZbirka poezije3/1

Autor Dragomir BrajkovićNaslov Ledene gore južna moraБеоград : Београдски издавачко-графички завод, 1983Fizički opis 67 стр. ; 21cmZbirka poezije3/1

Vulkan 2021 267 strana odlična očuvanost

Novo 122

Podvlačena grafitnom solidna. Sifra adp11.4

kao novo

THE JUDGMENT OF PARIS Autor: Gore Vidal Izdavač: Panther Granada Publishing, London 1984. Tvrd povez, zaštitni omot, 316 stranica, 18x11cm Tekst na engleskom jeziku Vrlo dobro očuvano - `In post-war Europe, fresh-out-of-law-school Philip Warren takes a year to discover his future. In this classic coming-of-age story, Philip journeys through various affairs, misadventures, and cities full of unforgettable characters that prompt his self-discovery and lessons on taking pleasure in both love and life.` v14

Laguna, 2019. Ko je ko u samoći starog stana? Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine, neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi. Nikola Lekić, rođen 1989. u Beogradu, detinjstvo i prvu mladost proveo u Kruševcu i Somboru. Studirao Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno živi i radi na relaciji Novi Sad-Beograd. Piše kratke, srednje i duge forme, sa rimom i bez rime. Objavljivan u književnim časopisima i nekoliko zbornika kratkih priča. 2014. godine fotokopir mašinom štampao svoj prvi roman Žbun u pedeset primeraka. 2016. kao samizdat objavio roman u pričama Trafika, u tiražu od 500 primeraka, sa kojim je uspeo dopreti do nešto šire čitalačke publike. 2018. godine fotokopir mašinom štampao roman Persson u pedeset primeraka rasprodatih u nekoliko dana nakon prvog predstavljanja knjige. Persson u izdanju Lagune njegov je prvi zvanično objavljeni roman.

Šandor Marai SVEĆE GORE DO KRAJA Autor: Šandor Marai Izdavač: Narodna knjiga Alfa Godina izdanja: 2003 Broj strana: 171 Format: 20 x 14,5cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Veoma dobro očuvano Od pisca evropskog klasika Tri lica jedne ljubavi Prvobitno objavljen 1942. godine, ovaj roman Šandora Maraija otkriven je čitaocima širom sveta tek početkom ovog veka. Napet i izvrsno strukturiran, odmah je ocenjen kao klasik moderne evropske književnosti, delo koje svojim oštrim izazivanjem prošlosti deluje kao proročki pogled u moralne ponore sadašnjosti. Stari general se u dvorcu skrivenom šumama svog velikog poseda očekuje retkog posetioca. To je čovek koji mu je nekada bio najbliži prijatelj, a koga je poslednji put video pre četrdeset jednu godinu. Dugo iščekivan i pripreman susret u kojem će se evocirati uspomene na jedan lov i generalovu davno preminulu ženu ubrzo će se pretvoriti u proces u kojem će general suditi gostu. U dvoboju reči i ćutnje, optužbi i utaja, otkriva se priča o strasnoj borbi za ljubav iz koje niko nije izašao kao pobednik. „Savršen, majstorski napisan roman kakav se samo možete poželeti.“ Washington Post Book World „Raskošan roman. Snažan, potresan i pre svega suptilan.Trijumfalno delo Šandora Maraija.“ New York Times Book Review „Roman koji će i najzahtevnijeg čitaoca držati prikovanog uz svaku stranicu svojim emocionalnim nabojem.“ Los Angeles Times Tags: 08.05.2024.