Sabrana dela akademika Mira Vuksanovića u devet tomova koji okupljaju romane, pripovetke, poeme, zapise i autopoetička kazivanja (sa rečnicima i bibliografijom). Naslovi su povezani i hronološki i po srodnosti. Objavljivani su u od 1977. do 2020. godine. Prvi tom: Gorske oči Kletva Peka Perkova Gradišta Drugi tom: Nemušti jezik Daleko bilo Vučji tragovi Treći tom: Moračnik Točilo Tamooni Četvrti tom: Semolj gora Peti tom: Semolj zemlja Šesti tom: Semolj ljudi Sedmi tom: Kućni krug Bihpolje Osmi tom: Otvsjudu Čitanje tavanice Deveti tom: Povratak u Ravangrad Razgovor s Nemanjom

Mirko Kovač izabrana proza komplet u 6 knjiga izdanje Svjetlost Sarajevo 1990. tvrd povez ..... Gubilište Nebeski zaručnici Rane Luke Meštrevića Ruganje s dušom Uvod u drugi život Vrata od utrobe odlično očuvane, kao nove

kao na slikama retko Bajka o vratima Danijel Dragojević Ilustracije: Boris Dogan Biblioteka: Zelena žirafa Izdavač: Naprijed, Zagreb God.izdanja: 1975. Uvez: tvrdi Danijel Dragojević (Vela Luka, 28. januar 1934 — Zagreb, 19. februar 2024[1]) bio je hrvatski književnik, scenarista i urednik na radiju.[2] Danijel Dragojević Lični podaci Datum rođenja 28. januar 1934. Mesto rođenja Vela Luka, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 19. februar 2024. (90 god.) Mesto smrti Zagreb, Hrvatska Književni rad Najvažnija dela Svjetiljka i spavač Nevrijeme i drugo Prirodopis Razdoblje karbona Oko nule Kasno ljeto Nagrade Zmajeva nagrada Nagrada Branko Miljković Vladimir Nazor Goranova nagrada Biografija uredi Rodio se 28. januara 1934. godine u Veloj Luci na ostrvu Korčuli. Bio je jedan od najvažnijih hrvatskih pisaca. Uticao je na generacije hrvatskih autora svojim tekstovima, pesmama, posebnim stilom i beskompromisnim držanjem. Dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada, između kojih: Goranove nagrade 2005. za knjigu Žamor, Nagrade Vladimir Nazor 1981. godine, Zmajeve nagrade 1981. za knjigu Razdoblje karbona, nagrade Branko Miljković za knjigu `Prirodopis` 1974. godine, i drugih.[3] Dragojević je ostao dosledan svom stavu da izbegava svaku vrstu publiciteta.[4] O poeziji uredi Danijel Dragojević pesnik je jednog smirujućeg, ali opet proaktivnog stava prema stvarima koje nas okružuju. On nije pesnik koji koketira s tugom, očajem, beznađem. Kod njega se apstraktno tretira kao konkretno. Dragojević je posmatrač očevidnog i očitog. Njegove pesme su mudre, on se, kao svaki veliki pesnik saživljuje s njima, ne radeći naprečac. Njegov najčešći motiv su nepokretne slike, a ne slike u pokretu. Upravo ti statični motivi upozoravaju čitatelja da se radnja pesme odigrava i događa u samom tekstu. Naglasak stavlja na sada, na realni život. On nije pesnik bunta i boli, odbacuje svaku mogućnost polemike s ideologijom da bi zasnovao poeziju, on propagira slobodu, kroz gestu slobode same.[5] Dela uredi Knjige uredi Kornjača i drugi predjeli (poezija), Matica hrvatska, Split, 1961; U tvom stvarnom tijelu (poezija), Naprijed, Zagreb, 1964; Svjetiljka i spavač (poezija), Naprijed, Zagreb, 1965; Nevrijeme i drugo (poezija), Razlog, Zagreb 1968; Bijeli znak cvijeta (poezija), izdanje autora, Zagreb 1969; O Veronici, Bezlebubu i kucanju na nezvjesna vrata (proza), Matica hrvatska, Zagreb, 1970, Bajka o vratima (proza), Zagreb 1972; Četvrta životinja (poezija), Naprijed, Zagreb, 1972, Prirodopis (poezija), Biblioteka Teka, Zagreb, 1974; Izmišljotine (proza), Naprijed, Zagreb 1976, Razdoblje karbona (poezija), Centar za kulturnu djelatnost omladine, Zagreb, Zagreb 1981; Rasuti teret (proza), Nolit, Beograd 1985, Zvjezdarnica (poezija), Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994, Cvjetni trg (proza), Durieux, Zagreb 1994, Hodanje uz prugu (poezija), Matica hrvatska, Zagreb 1997. Žamor (poezija), Meandar, Zagreb, 2004 (Goranova nagrada za najbolju knjigu, 2005) Negdje (poezija), Fraktura, Zagreb 2013 Kasno ljeto (poezija), Fraktura, Zagreb 2018. Filmski scenariji uredi Jutro čistog tijela (1969), režiser: Bogdan Žižić Monografije uredi Kosta Angeli Radovani, Mala likovna biblioteka sv XIX, Naprijed, Zagreb, 1961. Članci i eseji (izbor) uredi Neki sebeznani nemir, Književna tribina, Zagreb, siječanj 1959. Postoji li kriza dalmatinske skulpture. Slobodna Dalmacija, Split 24.9. 1960. Kosta Angeli Radovani, Mediteran čistog ljudskog tijela, Oslobođenje, Sarajevo 24.11. 1963. Kosta Angeli Radovani – Materija i tijelo (Spektar), Telegram, Zagreb,28.11. 1969.

MIR-JAM MILICA JAKOVLJEVIĆ 1-10 Komplet sadrži: 1. To je bilo jedne noći na Jadranu, br. str. 408. 2. Samac u braku, br. str. 327. 3. Dama u plavom, br. str. 184. 4. Mala supruga, br. str. 383. 5. Devojka sa zelenim očima, br. str. 175. 6. U Slovenačkim gorama, br. str. 232. 7. Ranjeni orao, br. str. 472. 8. Greh njene mame, br. str. 465. 9. Nepobedivo srce, br. str. 526. 10. Otmica muškarca, br. str. 406. Povez: tvrd Izdavač: Beoknjiga J/3

Komplet sadrži: 1. OTMICA MUŠKARCA, br. str. 426. 2. GREH NJENE MAMA, br. str. 490. 3. PRVI SNEG, br. str. 194. 4. DEVOJKA SA ZELENIM OČIMA, br. str. 183. 5. RANJENI ORAO, br. str. 483. 6. SVE ONE VOLE LJUBAV, br. str. 206. 7. DAMA U PLAVOM, br. str. 200. 8. U SLOVENAČKIM GORAMA, br. str. 241. 9. NEPOBEDIVO SRCE, br. str. 634. 10. MALA SUPRUGA, br. str. 412. 11. SAMAC U BRAKU, br. str. 359. 12. TO JE BILO JEDNE NOĆI NA JADRANU, br. str. 443. Izdavači: Feniks Libris i Neven Povez: tvrd sa omotnicom

Odlično očuvano , 4716 strana 6140 grama 1) Majstor i Margarita , Mihail Bulgakov , 434 strane 680 grama 2) Bjesovi , F.M. Dostojevski , 775 strana 810 grama 3) Uskrsnuće , Lav Tolstoj , 482 strane 700 grama 4) Mrtve duše , Nikolaj Gogolj , 399 strana 575 grama 5) Uzorana ledina , Mihail Šolohov , 764 strane 840 grama 6) Lopov , Leonid Leonov , 732 strane 800 grama 7) Gola godina / Mećava , Boris Piljnjak , 267 strana 425 grama 8) Petrograd , Andrej Beli , 361 strana 500 grama 9) Crvena konjica / Odeske priče , Isak Babelj , 270 strana 420 grama 10) Zavist , Juris Oleša , 232 strane 390 grama Plakar gore

kca Nikolaj Vasiljevič Gogolj SABRANA DELA KOMPLET 1-5 Zajedničko izdanje Narodna knjiga Beograd i Obod Cetinje, 1970. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak. Ćirilica. Knjige su odlično očuvane, pogotovo kada se ima u vidu godina izdanja. Sasvim neznatni tragovi vremena na koricama. Komplet sadrži sledeće naslove: 1. VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE 2. MIRGOROD 3. PRIPOVETKE - napukao papir imeđu prednje korice i predlista i između poslednje korice i pretposlednjeg lista 4. DRAMSKA DELA 5. MRTVE DUŠE Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809 - 1852), ruski književnik rođen u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije. Hronološki gledano, prvi je među plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma. Nesporan je njegov veliki uticaj na kasnije ruske realiste. Ali, malo je poznato da je poznanstvo i prijateljstvo između Gogolja i Puškina imalo veliki uticaj na Gogoljev život i karijeru. Naime, Puškin je čak dao Gogolju ideje za nastanak dva nejgova najpoznatija dela, MRTVE DUŠE i REVIZOR. U razgovoru, Puškin kaže Gogolju: - U redu, ja sam genije. Ti si, takođe, genije. Ali, i Tolstoj je genije, i Dostojevski je, pokoj mu duši, takođe genije! Pa gde je tome kraj? Njihovim šalama se smejao čitav krug njihovih prijatelja. Tako se jednom prilikom Gogolj preobukao i bukvalno maskirao u Puškina, pa otišao kod njega i pozvonio na vrata. Puškin mu otvara i dovikuje:

Stanje:dosta dobro,bez većih oštećenja,kao na slikama Izdavač:Stvarnost, Zagreb Izdato:1979 Korica: tvrda Pismo : latinica 1-2. Proročanstvo na kamenitim vratima 3-4-5-6. Pakao prestola 7-8-9-10-11-12. Veliki sud Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- MAMA ----

Stanje:dosta dobro,bez većih oštećenja,kao na slikama Izdavač:Stvarnost, Zagreb Izdato:1979 Korica: tvrda Pismo : latinica 1-2. Proročanstvo na kamenitim vratima 3-4-5-6. Pakao prestola 7-8-9-10-11-12. Veliki sud Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- MAMA ----

Izdavač: Grafički zavod Hrvatske, Zagreb Godina izdanja: 1985 Povez: tvrd sa omotom Stanje knjiga: VRLO DOBRO Komplet sadrži sledeće naslove: Naslovi: Knjiga 1 (284. str.) • Žudnja za Buenos Airesom • Blizak mjesec • Bilježnica „San Martin“ • Evaristo Carriego • Rasprava Knjiga 2 (232. str.) • Opća povijest gadosti • Povijest vječnosti • Izmišljanja • Izmišljaji Knjiga 3 (236. str.) • Aleph, Druga istraživanja Knjiga 4 (256. str.) • Tvorac • Drugi, isti • Za šest žica • Pohvala sjene Knjiga 5 (220. str.) • Brodijev izvještaj • Zlato tigrova • Knjiga od pijeska • Duboka ruža Knjiga 6 (239. str.) • Željezni novčić • Povijest noći • Lozinka • 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju; otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde. Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Knjiga od peska (1975). Jorge Luis Borges, komplet, sabrana dela, argentinska književnost MG121 (N)

Serijal Točak vremena 1-6 Robert Džordan Izdavač: Laguna, Beograd 2002-2007; -zenica sveta, prva knjiga u ediciji Točak vremena, strana 610. -veliki lov, druga knjiga u serijalu Točak vremena, strana 554. -ponovorođeni Zmaj, treća knjiga u serijalu Točak vremena, strana 576. -dolazak senke, deo prvi, četvrta knjiga u serijalu Točak vremena, strana 418. -nebeski oganj, deo prvi, peta knjiga u serijalu Točak vremena, strana 379. -gospodar haosa, deo prvi, šesta knjiga u serijalu Točak vremena, strana 415. mek povez, 20cm, stanje: vrlo dobro. najpopularniji serijal epske fantastike posle Tolkinovog Gospodara prstenova. Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati. U Trećem dobu, Dobu proročanstva, Svet i Vreme leže u skladu. Ono što je bilo, što će biti i što jeste još može da padne pod Senku.

Autor: Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 874+783+694 Format: 13 x 20 Savremena nemačka drama 1945-1968 - I Savremena nemačka drama 1968-1989 - II Savremena nemačka drama 1989-2008 - III Priredile: Bojana Denić, Drinka Gojković i Jelena Kostić Tomović Nemačko pozorište tradicionalno je veoma značajno i u nemačkoj umetnosti i u nemačkom društvu. Ono se oduvek zanimalo za filozofsko-psihološka pitanja svojstvena odgovarajućoj epohi, ali je na drugoj strani uvek bilo i posebno osetljivo na probleme socijalno-političke stvarnosti. Ta svojstva ono je zadržalo sve do danas. Ova antologija savremene nemačke drame predstavlja čitaocima dramsku produkciju na nemačkom govornom području – dakle u Austriji, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Saveznoj Republici Nemačkoj i Švajcarskoj – od 1945. do 2008. godine. Taj period odabran je iz dva razloga: dramsko stvaralaštvo na nemačkom jeziku tog perioda za nas je danas i tematski i formalno posebno aktuelno, ali, uprkos tome, ono našoj pozorišnoj i čitalačkoj publici još nije dovoljno poznato. Antologija se sastoji od tri toma, a svaki od njih posvećen je specifičnom periodu političke i društvene istorije germanofonih zemalja, pa i čitave zapadne hemisfere, u skladu s jednim od osnovnih ontoloških svojstava pozorišta i dramskog teksta – da osvetljavaju, preispituju i dovode u pitanje aktuelnu realnost. Shodno tome, kao granice između svezaka poslužili su upravo prelomni istorijski trenuci. Prvi tom antologije otpočinje tekstovima koji su nastali neposredno po završetku Drugog svetskog rata, 1945, a okončava se previranjima koja su obeležila 1968. godinu, pa i čitavo razdoblje koje je potom usledilo. Drugi tom obuhvata dramsko stvaralaštvo od 1968. do 1989, dakle do pada Berlinskog zida, događaja koji je suštinski preusmerio tokove nemačke i evropske istorije. Završni, treći tom predstavlja čitaocima period od 1989. do 2008. godine, kada izbija aktuelna svetska ekonomska kriza, čije se posledice, koliko se za sada može sagledati, neće svesti na relativno kratkotrajne potrese, nego će veoma ozbiljno i dugoročno izmeniti lice planete. Iz perioda 1945–1968. u antologiju je uvršteno dvanaest autora i dela: Volfgang Borhert, Napolju, ispred vrata; Bertolt Breht, Sofoklova Antigona; Fric Hohvelder, Javni tužilac; Elijas Kaneti, Oročeni; Hajner Miler, Ispravka I; Maks Friš, Biderman i palikuće; Fridrih Direnmat, Fizičari; Peter Haks, Brige i moć; Peter Vajs, Mara/Sad; Hajnar Kiphart, Slučaj Roberta Openhajmera; Karl Cukmajer, Đavolov general i Volfgang Bauer, Magic Afternoon. Dramski tekstovi u ovom tomu tematizuju nekoliko međusobno povezanih problema: pacifizam i antifašizam (Borhert, Breht i Cukmajer), opasnost od novih katastrofalnih sukoba, pre svega od nuklearnog rata (Kiphart i Friš), totalitarizam i problem ljudske slobode (Kaneti), izigrane ideje revolucije (Vajs i Hohvelder), izgradnju socijalizma u Istočnoj Nemačkoj i borbu ideologija tokom Hladnog rata (Miler, Haks, čak i Direnmat), a najavljuju i novu osećajnost, koja će obeležiti naredni period (Bauer).

Reč i misao Komplet 1 - Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad **** Knjige su generalno u dobrom stanju,kompletne ,zaljuštene korice na rikni **** 1 Herman Melvil Bili Bed / Benito Sereno 2 Marks Engels O književnosti 3 Oskar Vajls Zločin lora Artura Sevila 4 Hauptman Čuvar pruge Til 5 Nikolaj Gogolj Taras Buljba 6 Ivo Andrić Priča o Vezirovom slonu 7 Eshil Persijanci / Okovani Prometej 8 Šamiso Čudnovata povest Petra Šlemila 9 Prosper Merime Kolomba 10 Džek London Glas dilvjine 11 Vašington Irvin Rip Van Vinkl 12 Saltikov - Ščedrin Gospoda Goovljovi 13 Ivan Cankar Pripovetke 14 Edgar Alan Po Avanture Gordona Pima 15 Volter Kandid 16 Migel de Servantes Uzorne priče 17 Džozef Konrad Tajfun / Mladost 18 Anatol Frans Taida 19 Dante Aligijeri Pakao 20 Lirske narodne pesme 21 Sergej Jesenjin Pesme 22 Mering Prilozi istoriji književnosti 23 Alber Kami Stranac 24 Deni Didro O poreklu u prirodi lepoga 25 Merike Mocartovo putovanje u Prag 26 Tomas de Kvinsi Ispovesti jednog uživaoca opijuma 27 Molijer Tartif / Don Žuan 28 Stefan Cvajg Fantastična noć 29 Strindberg Gospođica Julija / Otac 30 Fjodor M. Dostojevski Bedni ljudi 31 Perl Bak Mati 32 Fransoa Rable Gargantua 33 Frensis Skot Ficdžerald Veliki Getsbi 34 Lenjin O književnosti 35 Tomas Man Tonio Kreger 36 Ekerman Razgovori sa Geteom 37 Ibzen Stubovi društva 38 Stendal O ljubavi 39 Mark Tven Tajanstveni stranac 40 Petar Petrović Njegoš Gorki vijenac 41 Lav Nikolajevič Tolstoj Hadži Murat 42 Luiđi Pirandelo Novele 43 Henri Džejms Okretaj zavrtnja 44 Gotfrid Keler Ljudi iz Seldvile 45 Plehanov Umetnost i društveni život 46 Kevedo Životopis lupeža 47 Anton Pavlovič Čehov Stepa 48 Sinkler Luis Čovek koji je poznavao Kulidža 49 Rudnjicki Zlatni prozori 50 Stern Sentimentalno putovanje 51 Opat Prevo Manon Lesko 52 Džonatan Svift Guliverova putovanja 53 Huismans Pripovetke 54 Čarls Dikens Cvrčak na ognjištu 55 Ljermontov Junak našeg doba 56 Dombrovska Znaci života 57 Emil Zola Tereza Raken 58 Simo Matavulj Bakonja Fra Brne 59 Seneka O gnevu 60 Akutagava Kapa 61 Džon Golsvordi Tamni cvet 62 Maksim Gorki Mati 63 Radoje Domanović Danga 64 Svetozar Marković Pevanje i mišjenje 65 Pesma o kralju Nalu 66 D. H. Lorens Pruski oficir 67 A. N.Tolstoj Pripovetke 68 Federiko Garsija Lorka Pesme 69 Alfons Dode Tartaren Taroskanac 70 Hajnrih Hajne Florentinske noći 71 Miroslav Krleža Hrvatski Bog Mars 72 L. N. Andrejev Priča o sedmorici obešenih 73 E. T. A. Hofman Gospođica Skideri 74 Andre Žid Uska vrata 75 Emili Bronte Orkanski visovi 76 J. V. Gete Jadi mladoga Vertera 77 Gistav Flober Gospođa Bovari 78 Ivan Turgenjev Očevi i deca 79 Daniel Defo Mol Flanders 80 Klajst Mihael Kolhas 81 Kineska lirika 82 Bret Hart Izgnanici iz Poker Fleta 83 Aleksandar Fadejev Poraz

Aldous Huxley ODABRANA DELA 1–10 Odlično očuvano! August Cesarec Zagreb i Svjetlost Sarajevo Godina: 1980. tvrd povez, zaštitni omot, 1) DIVNI NOVI SVIJET, 275 str. 2) OTOK, 358 str. 3) MAJMUN I BIT, 226 str. 4) VRIJEME MORA JEDNOM STATI, 320 str. 5) SLIJEP U GAZI, 466 str. 6) ESEJI, 208 str. 7) PRIPOVIJETKE, 390 str. 8) GENIJ I BOGINJA, 150 str. 9) POSLIJE MNOGIH LJETA, 314 str. 10) KONTRAPUNKT, 524 str. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima “Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG (N)

Svetlana Aleksijevič KOMPLET TRI KNJIGE ČERNOBILJSKA MOLITVA POSLEDNJI SVEDOCI LIMENI DEČACI NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST ZA 2015. GODINU Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Stanislav, Ukrajina), sovjetska i beloruska književnica, novinarka i scenarista dokumentarnih filmova. Piše na ruskom jeziku. Otac joj je bio Belorus, majka Ukrajinka. Završila je studije žurnalistike na Beloruskom državnom univerzitetu 1972. i radila kao vaspitačica, učiteljica istorije i nemačkog jezika u nekoliko škola na jugu Belorusije i kao novinar u lokalnim beloruskim novinama. Primljena u Savez pisaca SSSR 1983. Od 2000. godine živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a od 2013. ponovo u Belorusiji. Njene knjige, pisane u maniru dokumentarističke proze, prevedene su na 20 jezika, dobila je brojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, zatim Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, Srednjoevropsku književnu nagradu „Angelus“, a 2015. godine Nobelovu nagradu za književnost za `višeglasno stvaralaštvo – spomenik stradanju i herojstvu našega vremena`. Posle Černobiljske molitve koja joj je donela svetsku slavu i objavljena u 4 miliona primeraka, objavila je još knjige Poslednji svedoci – nimalo dečje priče u kojoj o Drugom svetskom ratu na području tadašnjeg Sovjetskog Saveza govore svedoci koji su tada bili deca. Napisala je dvadesetak scenarija za dokumentarne filmove i tri drame. Književna kritika ovu sjajnu autorku svrstava među najznačajnije predstavnike dokumentarističke proze, kao što su Truman Kapote i Norman Majler. ČERNOBILJSKA MOLITVA Hronika budućnosti. `I došla je mama. Ona je juče okačila u bolničkoj sobi ikonu. Nešto šapuće tamo u uglu, kleči. Oni svi ćute. Profesor, lekari, medicinske sestre. Misle da ništa ne podozrevam, da ne znam da ću uskoro umreti. A ja svake noći učim da letim... Ko je rekao da je lako leteti? Noć 26. aprila 1986... Za jednu noć smo se premestili na drugo mesto istorije. Skočili smo u novu realnost, a ispostavilo se da je ona, ta realnost, ne samo iznad našeg znanja već i iznad naše mašte. Pokidane su veze vremena... Prošlost je postala bespomoćna, na nju se nije moglo osloniti, u sveznajućem (kako smo verovali) arhivu čovečanstva nije se našao ključ da otvori ta vrata.` Čudesna i potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi. Svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe. Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu Černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice. POSLEDNJI SVEDOCI Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat. Knjiga pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu. Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“. Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu. LIMENI DEČACI Dramatična knjiga o sovjetskom ratu u Avganistanu. U još jednom svom polifonom romanu-ispovesti Svetlana Aleksijevič, kroz književno oblikovana svedočanstva svojih sagovornika, običnih, „malih“ ljudi, iznosi teške i nesrećne sudbine ruskih mladića koji su se sa ratišta u Avganistanu vraćali u limenim sanducima. Taj `pogrešan rat`, kako kaže jedan glas u ovoj uznemirujućoj knjizi, koji je trajao deset godina (1979–1989), odneo je živote 15 hiljada sovjetskih vojnika i preko 150 hiljada mudžahedina, i znatno uticao na raspad Sovjetskog Saveza i kraj vladavine Komunističke partije. Bez ovog svetskog bestselera nemoguće je sebi predstaviti istoriju ovog besmislenog rata. Mnoge neutešne majke, rođaci, prijatelji, pa i preživeli vojnici, užasnuti istinom koja je u punom svetlu izbila posle objavljivanja knjige, pod pritiskom sovjetske vlasti, različitih `grupa za podršku`, sudskih organa i režimske štampe, tužili su Svetlanu Aleksijevič za klevetu. Zamenom teza, oni su odbijali da prihvate da su se `limeni dečaci` uzalud borili, i na sudu su odustali i od sopstvenog svedočenja. Najznačajniji delovi tog sudskog procesa sastavni su deo ove izuzetne knjige, koja je promenila svest ruskog čoveka. Knjige su nove. Laguna, 2016. i 2017. godine. # 108

Novo, nečitano, nema posvete. Nomos zemlje - Karl Šmit Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2011 Broj strana: 430 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Nomos zemlje je neobičan spoj reči, mešavina starogrčkog nomos (zakon) i nemačkog der Erde (zemlja) i nipošto nije slučajan. Upravo starogrčkoj reči nomos, toj „protoreči“, Karl Šmit hoće da vrati „prvobitnu snagu i veličinu“, jer ona je, po njegovom mišljenju, sačuvala izvorni smisao uprkos iskrivljavanjima kroz prevode i rđavu upotrebu. Na samom početku ona je, u glagolskom obliku nemein, značila „deliti“, odnosno „napasati“, a kao nomos „podela pašnjaka“, zasnivalačko prisvajanje zemlje. Nomos, prema tome, uvek upućuje na prostor. Nijedna institucija, niti bilo kakvo zakonodavstvo, ne može da postoji bez prethodnog razgraničenja na tlu, bez ustanovljavanja osnovnog prava na zemlju. Zakon je vezan za zemlju. No, Šmit ne bi bio to što jeste kada bi se zadržao na, manje ili više, zdravorazumskom uvidu po kojem su stabilnost, nepomerivost, trajnost zemlje, čvrstina tla, potrebne da bi se oformila nekakva institucija. Naravno da ne može bez tla, ali je potrebno još nešto: čin, odluka, odnosno nomos. Tek tada, odlukom o tome da se uspostavi nekakav poredak, da se ustanovi institucija, da se proglasi zakon, prostor zemlje postaje ono do čega je Šmitu stalo: poredak. Tek tada pašnjak postaje politička činjenica. Etimologija je, međutim, samo početak jedne brutalne i, u svojoj brutalnosti, zavodljive teorijske konstrukcije koja će da uroni u evropsku modernost i pokaže da je jus publicum europaeum, evropsko javno pravo, jedan od ključnih momenata deteologizacije rata, ili, u nešto skromnijoj varijanti, izraz izbacivanja teoloških momenata iz rata. Ranije smo se, naime, ubijali i mrzeli, dok se danas fino možemo ubijati i bez mržnje. Potom će Šmit da se upusti u razmatranje problema razgraničenja na moru i vazduhu (kopno je, u međuvremenu, (ne)uspešno podeljeno), da se dotakne krize evropskog javnog prava i oživljavanja pojma pravednog rata (nije, naime, poznato da je iko, ikada, u istoriji vodio nepravedan rat), da se pozabavi aporijom mirotvorca, da još malo provrti svoje omiljene motive teologa, neprijatelja i suverena i usput nam udeli nekoliko korisnih saveta za život u zlom liberalno-demokratskom svetu. Na Šmitovoj se teoriji, naravno, ne može zasnovati parlamentarna demokratija i to je, verovatno, najteži prigovor na koji on nema odgovor. Tome uprkos njegovi uvidi svetlucaju tamnim, opakim, hladnim sjajem, na koje moramo da reagujemo kako nas tama, što ju je i sam Šmit radosno proizvodio, ne bi progutala.

Sve 3 knjige su potpuno nove. Bez posvete. Težina 2,9 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 450, 474, 410 Dimenzije 165X240 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj GULaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ Josif Brodski