Stanje kao na slikama.. Fleka s gornje strane u ćošku.unutra očuvana. Izdanje 2008 godine,288 strana

Esotheria 2005, manji format 400 str ODLIČNO OČUVANO Prošlo je 50 godina od kada je Ajlin Kedi prvi put primila lično vođstvo od malog glasa u sebi, izvora koji je ona nazvala unutrašnji Bog. Ovaj bezvremeni vodič predstavlja izbor tih inspirativnih i praktičnih poruka – jednostavnih učenja ponuđenih u nadi da će pomoći drugima da pronađu veru, ispunjenje i unutrašnji mir.Knjiga sadrži poruke i meditacije za svaki dan u godini – 365 iskri božanskog nadahnuća i mudrosti, radosne i pune srca, koje ulivaju snagu za suočavanje sa svakodnevnim trvenjima – glas Ljubavi za povezivanje sa unutrašnjim Bogom u svakome od nas.

manji format odlično očuvana, potpis i pečati pret. vlasnika Prošlo je 50 godina od kada je Ajlin Kedi prvi put primila lično vođstvo od malog glasa u sebi, izvora koji je ona nazvala unutrašnji Bog. Ovaj bezvremeni vodič predstavlja izbor tih inspirativnih i praktičnih poruka – jednostavnih učenja ponuđenih u nadi da će pomoći drugima da pronađu veru, ispunjenje i unutrašnji mir.Knjiga sadrži poruke i meditacije za svaki dan u godini – 365 iskri božanskog nadahnuća i mudrosti, radosne i pune srca, koje ulivaju snagu za suočavanje sa svakodnevnim trvenjima – glas Ljubavi za povezivanje sa unutrašnjim Bogom u svakome od nas.

IZDAVAC ; ESOTERIJA - BEOGRAD 2005 GOD. 404 STR. MEKI POVEZ , NOVO

Ko je ko u samoći starog stana? Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine, neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Ko je ko u samoći starog stana? Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine, neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Nova knjiga G7 Pogled iza vrata bez kvake - Olgica Marinkovic Naucna KMD 2013. 97 str.

Андре Жид: ИМОРАЛИСТ/ ТЕСНА ВРАТА/ ИЗАБЕЛА/ ПАСТОРАЛНА СИМФОНИЈА/ ШКОЛА ЗА ЖЕНЕ/ РОБЕР/ ЖЕНЕВЈЕВА ИЛИ НЕДОВРШЕНА ИСПОВЕСТ Издавач: НОЛИТ, Београд, 1956.год. Меки повез, 525 страна Очувано као на фотографијама.

RUMENA BUŽAROVSKA NIKUDA NE IDEM Prevod - Irena Šentevska Izdavač - Booka, Beograd Godina - 2021 212 strana 20 cm Edicija - Booka ISBN - 978-86-80830-21-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Vaza Kupine Sika Tu sam. Nikuda ne idem Meduza Čeroki crvena Osmi mart (harmonika) `Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom „proširuje područje borbe“ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, „naših“ i „stranaca“, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde. Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport. Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Vidal, Gore, 1925-2012 = Vidal, Gor, 1925-2012 Naslov Burr / Gore Vidal ; s engleskog preveo Antun Jurčić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1978 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 475 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jurčić, Antun Zbirka Hit : biblioteka moderne literature. ǂkolo ǂ11 (Pl.) Eugene Luther Gore Vidal (3. 10. 1925. – 31. 7. 2012) je bio američki pisac, scenarista, esejista, poznat kao jedna od najkontroverznijih ličnosti na američkoj književnoj i političkoj sceni. Jedan od njegovih ranih radova, roman The City and the Pillar (1948) je razbesneo kritičare kao jedan od prvih velikih američkih romana koji se nedvosmisleno bave homoseksualnošću. Rođen je kao Eugene Luther Gore Vidal u West Pointu, kao jedini sin Eugena Luthera Vidala Sr. i Nine S. Gore. Rođen je u bolnici vojne akademije West Point, na kojoj je njegov otac bio prvi predavač aeronautike. Njegovo drugo srednje ime dato mu je u čast njegovog dede po majci, Thomasa P. Gora, demokratskog senatora iz Oklahome. Njegov otac, Gene Vidal, bio je igrač američkog fudbala i olimpijski veteran (dekatlon, 1920). Bio je jedan od prvih pilota britanskog ratnog vazduhoplovstva i jedan od osnivača tri američke aviokompanije tokom 1920-ih i 1930-ih: Ludington Line (koja se spojila sa drugom kompanijom i postala Eastern Airlines), Transcontinental Air Transport (koja je kasnije postala Trans World Airlines) i Northeast Airlines (koju je osnova sa Amelijom Earhart). Njegova majka, Nina, bila je alkoholičarka. Godine 1928. imala je debi na Broadwayu u svojoj jedinoj ulozi. Udavala se još dva puta posle razvoda of Vidalovog oca (jedan od muževa joj je bio Hugh D. Auchincloss, kasniji očuh Jacqueline Kennedy Onassis) i, po Vidalovim tvrdnjama, imala je dugu vezu uz raskide i mirenja sa Clarkom Gablom [1]. Gore Vidal ima četvoro polu-braće i sestara sa očeve strane i petoro sa majčine iz njihovih kasnijih brakova. Veći deo vremena s kraja XX veka, Vidal provodi između Italije i Kalifornije. Godine 2003. Vidal je prodao svoju vilu u Ravellu i sada živi samo u Kaliforniji. Novembra 2003., njegov životni partner, pisac, Howard Auster, sa kojim je živeo poslednjih 40 godina, umire. Februara 2005. Auster je sahranjen na groblju Rock Creek u Washingtonu, u grobnici gde treba da bude sahranjen i Vidal. Vidal je počasni član Nacionalnog sekularnog društva. Književna karijera Fikcija Karijeru je započeo sa 21 godina, kada je objavio prvi roman Williwaw, koji je dobio dobre kritike i dobro je prošao i kod publike, iako je konvencionalno realističan. Nekoliko godina kasnije objavljuje svoj pionirski roman The City and the Pillar u kome se otvoreno bavi gej temama. Ovaj roman je izazvao bes i New York Times je odbio da objavljuje prikaze njegovih pet narednih knjiga. Roman je posvećen osobi sa inicijalima „J. T.“. nakon objavljivanja tračeva o identitetu J. T.-a, Vidal je potvrdio da se radi o Jimmiju Trimblu, njegovoj ljubavi iz školskih dana, koji je poginuo u Bitci za Ivo Džimu 1945. Kasnije je tvrdio da je Trimble bio jedina osoba u koju je ikada bio zaljubljen. Iako prodaja njegovih romana opada, Vidal ima uspeha sa svojim scenarijima. Dve njegove predstave, The Best Man i Visit to a Small Planet bile su hit na Broadwayu, a kasnije i uspešni filmovi. Tokom ranih 1950-ih objavljuje pod pseudonimom Edgar Box krimi-romane sa glavnim likom detektivom Peterom Sergeantom. Godine 1956. Vidal je angažovan kao scenarista za Metro Goldwyn Mayer. Godine 1959. reditelju William Wyleru potrebna je obrada scenarija za film Ben-Hur. Vidal je sarađivao sa Christopherom Fryom u preradi scenarija, sa postavljenim uslovom da ga MGM oslobodi dve godine ugovora. Smrt producenta filma, Sama Zimbaliste iskomplikovala je situaciju oko potpisivanja saradnika, tako da je kao autor scenarija potpisan samo Karl Tunberg. Vidal je kasnije tvrdio da je u dogovoru sa rediteljem, kao i sa glumcem Stephenom Boydom (Mesala) u priču uneo homoerotski podtekst. U interviju za knjigu Celluloid Closet, 1986. i kasnije za istoimeni film, Vidal objašnjava da tadašnja cenzura ne bi dozvolila eksplicitno izražavanje istopolne ljubavi u filmu, pa je ona morala da bude prikazana samo ubedljivom glumom. Međutim, znajući da je glavni glumac, Charlton Heston homofobičan, sav teret je pao na njegovo glumačkog partnera u filmu, Boyda. Vidal tvrdi da se rezultati njegove intervencije u smislu stvaranja homoerotskog subteksta mogu videti u filmu. Charlton Heston je na ovo negativno reagovao i tvrdio je da Vidal laže i da nije imao značajan doprinos za scenario. Na ove optužne, Vidal je odgovorio objavljujući odlomke iz Hestonovog dnevnika, The Actor’s Life, štampanog 1978., u kome Heston lično navodi da je Vidal dao veliki doprinos stvaranju scenarija za film. U toku 1960-ih, Vidal je objavio tri veoma uspešna romana. Prvi, Julian (1964) je nastao uz veoma detaljna istraživana o caru Julijanu Apostati. Drugi, Washington, D.C. (1967) govori o političkoj porodici u vreme Franklin D. Roosevelta. Treći roman, Myra Breckinridge (1968.) bio je hrabra, nesvakidašnja i čudna trans komedija, koja se bavi temama po kojima je Vidal prepoznatljiv: seks, rod i popularna kultura. Posle dva komercijalno neuspešne predstave, Weekend (1968.) i An Evening With Richard Nixon (1972.) i loše prihvaćenog romana, Two Sisters, Vidal se fokusira na eseje i na dve teme u svojoj fikciji. Jedan niz romana se bavi američkom istorijom i posebno prirodom njene nacionalne politike. Naslovi iz ove serije uključuju: Burr (1973), 1876 (1976), Lincoln (1984), Emire (1987), Hollywood (1989), The Golden Age (2000) i roman čija je radnja smeštena u starom svetu, Creation (1981. objavljen u proširenom izdanju 2002). Drugi niz romana sastoji se od komedija i nemilosrdnih „satiričnih invencija“: Myron (1975, nastavak romana Myra Breckinridge), Kalki (1978), Duluth (1983), Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) i The Smithsonian Institution (1998). Vidal se povremeno vraćao pisanju scenarija za pozorište, televiziju i film. Napisao je originalni scenario za film Caligula, ali je kasnije tražio da se njegovo ime ne pominje, jer su scenario preradili reditelj Tinto Brass i glumac Malcolm McDowell, znati menjajući ton i temu. Producenti su kasnije bezuspešno pokušali da spasu Vidalovu verziju u post-produkciji. Eseji i memoari Uprkos njegovim željama, Vidal je cenjeniji kao esejista, nego ako romansijer. Kritičar John Keates, hvatajući opšti konsenzus, hvali ga kao „najvećeg kritičara (dvadesetog) veka“. Čak i neprijateljski kritičari, kao što je Martin Amis priznaje da: „Eseji su ono u čemu je on dobar... obrazovan je, duhovit i odlično uviđa stvari. Čak i stvari o kojima ne zna su prosvetljujuće.“ Shodno tome, šest decenija Gore Vidal ulaže svoju inteligenciju i duhovitost, široko obrazovanje i neponovljiv glas za veliku raznovrsnost socio-političkih, seksualnih, istorijskih i književnih tema. Godine 1987. Vidal piše esej pod imenom Armageddon? u kome ispituje strukturu moći u savremenoj Americi i snažno kritikuje predsednika konzervativnog Ronalda Regana kao „pobednika veštine mumifikovanja“. Godine 1993. osvojio je National Book Award za eseje United States (1952–1992). Sledeća zbirka eseja objavljena je 2000. godine pod naslovom The Last Empire. Od tada objavljuje takve samo-opisujuće „pamflete“ kao što su Perpetual War for Perpetual Peace, Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta i Imperial America, snažna kritika američkog ekspanzionizma, vojno-industrijske strukture, stanja nacionalne bezbednosti i trenutne administracije. Godine 1995. objavio je dobro prihvaćene memoare Palimpsest, a 2006. objavio je i naredni deo memoara, Point to Point Navigation. Zbog njegovog bavljenja temama o homoseksualnosti u knjigama kao što je The City and The Pillar, Vidala često smatraju ranim i nepobedivim borcem za seksualno oslobodjenje. Sexually Speaking: Collected Sex Writings, zbirka eseja sadrži tekstove o književnosti i kulturi, koji pokazuju njegov dugogodišnji napor da ismeje i subvertira konvencionalna američka shvatanja o seksu. Fokusirajući se na anti-seksualno nasledstvo Judeo-Hrišćanstva, iracionalne i destruktivne seksualne zakone, feminizam, heteroseksizam, homofobiju, gay liberation i pornografiju, eseji često ponavljaju Vidalov omiljeni motiv: fluidnost seksualnog identieta. Vidal kaže da „iako naša svest o tome šta je ispravno seksualno ponašanje obično jeste bazirano na religijskim tekstovima, ovi tekstovi su interpretirani od strane vladara da bi nastavili da kontrolišu one nad kojima vladaju.“ U odbacivanju ovog uskog i rigidnog moralizma, Vidal tvrdi da je seks kontinuum načinjen od različitih faza tokom životnog veka i da su svi potencijalno biseksualni. Objašnjava da „ljudska vrsta je podeljena na muškarce i žene. Mnogo ljudi uživaju u seksualnim vezama sa svojim polom, mnogi ne; mnogima odgovaraju oba. Pluralitet je činjenica naše prirode i nije vredno opterećivati se time.“ Zato, „nema homoseksaulnih osoba, samo homoseksualnih činova.“ Gluma i publicitet Tokom 1960-ih Vidal se preselio u Italiju. Frederico Fellini ga je angažovao za film Roma. Vidal se pojavljivao u još nekim filmovima, kao što su Bob Roberts, Gattaca, With Honors i Igby Goes Down. Gore Vidal je poznat po tome što je veoma pametan i neumoran samo-promoter. U jednom intervjuu izjavio je da „ne postoji nijedan ljudski problem, koji se ne može rešiti, samo kada bi ljudi radili onako kako im ja savetujem“. Godine 2005. Jay Parini je imenovan za egzekutora Vidalovog književnog opusa. Politički stavovi i aktivizam Pored dede, Vidal je imao i druge veze sa Demokratima: Jacqueline Kennedy Onassis i on su imali istog očuha, Jimmy Carter mu je bio dalji rođak, kao i Al Gore. Kao politički aktivista, Vidal je bio 1960. godine neuspešni kandidat za Kongres ispred Demokratske stranke, ali je izgubio izbore u inače tradicionalno republikanskoj oblasti, ali je osvojio više glasova nego što je to učinio bilo koji drugi demokratski kandidat u toj oblasti 50 godina pre toga. Iako se često identifikuje sa demokratskim ličnostima i ciljevima, Vidal piše: „postoji smo jedna partija u Sjedinjenim Državama, Partija Vlasništva... i ona ima dva krila: Republikance i Demokrate. Republikanci su malo gluplji, rigidniji i više tvrdoglaviji u svom lassez faire kapitalizmu nego Demokrati, koji su finiji, lepši i malo korumpiraniji – bar do nedavno... i spremniji su nego Republikanci da učine male ispravke kada se pobune siromašni, crnci i anti-imperijalisti. Ali, suštinski, nema razlike između ove dve strane.“ Vidal je imao veoma odbrambeni odnos prema Americi i njenoj politici. „Moja porodica je pomogla da ova zemlja nastane“, piše Vidal, „i mi učestvujemo u političkom životu... od 1690-ih, i imam veoma posesivna osećanja prema ovoj zemlji.“ Vidal sebe smatra „radikalnim reformatorom“ sa željom da se Amerika vrati na „čisti republikanizam“ stare Amerike. Kao student bio je član anti-ratne organizacije America First Committee i, za razliku od drugih članova koji su danas promenili mišljenje, Vidal i dalje veruje da Amerika nije trebalo da uđe u Drugi svetski rat (mada priznaje da je pružanje materijalne podrške Saveznicima dobra ideja). Vidal je bio član odbora organizacije World Can’t Wait, koja je zahtevala smenu George W. Busha, kao i podnošenje krivičnih prijava protiv njegove administracije za zločin protiv čovečnosti. Vidal je zagovornik teze da je Bushova administracija znala za napade 11. septembra i da nije uradila ništa da bi taj napad sprečila, kako bi imala opravdanje za napad na Avganistan, nastojeći da uspostavi kontrolu nad naftom. Aprila, 2009. godine Vidal je prihvatio imenovanje za počasnog predsednika Američke humanističke asocijacije, zamenivši na tom mestu Kurta Vonneguta. Bibliografija Eseji i ne-fikcija Rocking the Boat (1963) Reflections Upon a Sinking Ship (1969) Sex, Death and Money (1969) Homage to Daniel Shays (1973) Matters of Fact and of Fiction (1977) The Second American Revolution (1982) Armageddon? (1987) At Home (1988) A View From The Diner`s Club (1991) Screening History (1992) ISBN 978-0-233-98803-0 Decline and Fall of the American Empire (1992) ISBN 978-1-878825-00-1 United States: essays 1952–1992 (1993) ISBN 978-0-7679-0806-1 Palimpsest: a memoir (1995) ISBN 978-0-679-44038-3 Virgin Islands (1997) The American Presidency (1998) ISBN 978-1-878825-15-5 Sexually Speaking: Collected Sex Writings (1999) The Last Empire: essays 1992–2000 (2001) ISBN 978-0-375-72639-2 Perpetual War for Perpetual Peace or How We Came To Be So Hated, Thunder`s Mouth Press, 2002, (2002) ISBN 978-1-56025-405-8 Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta, Thunder`s Mouth Press, (2002) ISBN 978-1-56025-502-4 Inventing a Nation: Washington, Adams, Jefferson (2003) ISBN 978-0-300-10171-3 Imperial America: Reflections on the United States of Amnesia (2004) ISBN 978-1-56025-744-8 Point to Point Navigation : A Memoir (2006) ISBN 978-0-385-51721-8 The Selected Essays of Gore Vidal (2008) ISBN 978-0-385-52484-1 Gore Vidal: Snapshots in History`s Glare (2009) ISBN 978-0-810-95049-8 Predstave Visit to a Small Planet (1957) ISBN 978-0-8222-1211-9 The Best Man (1960) On the March to the Sea (1960–1961, 2004) Romulus (adapted from Friedrich Duerrenmatt`s play) (1962) Weekend (1968) Drawing Room Comedy (1970) An evening with Richard Nixon (1970) ISBN 978-0-394-71869-9 On the March to the Sea (2005) Romani Williwaw (1946) ISBN 978-0-226-85585-1 In a Yellow Wood (1947) The City and the Pillar (1948) ISBN 978-1-4000-3037-8 The Season of Comfort (1949) ISBN 978-0-233-98971-6 A Search for the King (1950) ISBN 978-0-345-25455-9 Dark Green, Bright Red (1950) ISBN 978-0-233-98913-6 The Judgment of Paris (1953) ISBN 978-0-345-33458-9 Messiah (1955) ISBN 978-0-14-118039-7 A Thirsty Evil (1956) Julian (1964) ISBN 978-0-375-72706-1 Washington, D.C. (1967) ISBN 978-0-316-90257-1 Myra Breckinridge (1968) Two Sisters (1970) ISBN 978-0-434-82958-3 Burr (1973) ISBN 978-0-375-70873-2 Myron (1975) ISBN 978-0-586-04300-4 1876 (1976) ISBN 978-0-375-70872-5 Kalki (1978) ISBN 978-0-14-118037-3 Creation (1981) ISBN 978-0-349-10475-1 Duluth (1983) ISBN 978-0-394-52738-3 Lincoln (1984) ISBN 978-0-375-70876-3 Empire (1987) ISBN 978-0-375-70874-9 Hollywood (1989) ISBN 978-0-375-70875-6 Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) ISBN 978-0-14-023119-9 The Smithsonian Institution (1998) ISBN 978-0-375-50121-0 The Golden Age (2000) ISBN 978-0-375-72481-7 Clouds and Eclipses : The Collected Short Stories (2006) Objavljeno pod pseudonimima A Star`s Progress (aka Cry Shame!) (1950) kao Katherine Everard Thieves Fall Out (1953) kao Cameron Kay Death Before Bedtime (1953) kao Edgar Box Death in the Fifth Position (1954) kao Edgar Box Death Likes It Hot (1954) kao Edgar Box Prevodi Gor Vidal, Rat iz snova. Prev. Slađana Vuković, Beograd: Čarobna knjiga, 2004. Gor Vidal, Slabljenje i pad američke imperije. Prev. Branka Dinić, Beograd: Verzal press, 1999. Gore Vidal, Kalki. Prev. Opačić Vlado, Zagreb: August Cesarec, 1988. Gore Vidal, 1876. Prev. Josip Katalinić, Zagreb: Znanje, 1980. Vidal Gore, Burr. Prev. Antun Jurčić, Zagreb: Znanje, 1978. MG99 (N)

Wolfgang Borchert Draußen vor der Tür und Ausgewählte Erzählungen Volfgang Borchert Ispred vrata i odabrane priče Jedina drama rano preminulog pesnika je očajnički poklič protesta protiv razorne i razorne moći rata. Njegove priče i prozni komadi sa sigurno naglašenom ekspresivnošću izveštavaju o razornim posledicama rata na individualne i kolektivne ljudske živote. RORORO Rowohlt odlično očuvana exlibris DEUTSCH.3

Knjiga je dobro očuvana. ,,Genije kratke priče. Ako mene pitate, ono što se dogodilo Avišaju Abudiju treba da bude upozorenje za sve nas. Teško da ste mogli naći prosečnijeg i bezličnijeg čoveka od njega. On nije neko ko bi šutirao i prevrtao kontejnere ili započinjao tuču u pabu. Zapravo, nikad nije uradio ništa što bi privuklo nečiju pažnju. A ipak, jednog dana, iz čista mira, na vrata mu zalupaše dvojica siledžija. Odvukli su ga niz stepenice, ubacili u zadnji deo nekog kombija i odvezli pravo kod njegovih roditelja. I sve to dok prestravljeni Avišaj otpozadi viče: „Ko ste vi? Šta želite?“ „To nije ono što treba da se pitaš“, kaže vozač, a silos pored njega klima glavom. „Treba da se pitaš ’Ko sam ja?’ i ’Šta ja želim?’“ Etgar Keret je jedan od majstora savremene kratke proze. Paradoksalan poput Kafke, ironičan poput Vonegata, komedijaš poput Vudija Alena, a ipak autentičan, urnebesan, pronicljiv i uvek neobičan. Vaspitavanje deteta, laganje šefa, poručivanje jela u restoranu brze hrane… Za Kereta i ove sasvim obične, svakodnevne situacije predstavljaju komplikovan i opasan svet, ali i svet prepun čežnje. Iznenada neko pokuca na vrata je zbirka njegovih najboljih i najzrelijih priča u kojima živi i mrtvi, neobično tiha deca i životinje koje govore, snoviđenja i stvarnost stoje jedni uz druge. Noseći nas na bujici apsurda, duhovitosti, tuge i saosećanja, ove priče su Kereta iznele na glas najoriginalnijeg pisca svoje generacije.``

Talasa Ali Prosjak pred vratimaMeki povezIzdavač AlnariProšle su dve godine otkako je Marijana Givens napustila utvrđeni grad Lahore. Međutim, još ne može da zaboravi opojni miris ruža koji je osetila onog dana kada se udala za Indijca i zapanjila englesko visoko društvo u Kalkuti. Da stvari budu gore, prinuđena je da se odrekne Sabura – dečaka koji navodno poseduje magičan dar, a čiji je život spasla. Marijana sada mora da se vrati u Lahore kako bi odvela Sabura njegovoj porodici i kako bi se razvela od Hasana Ali Kana. Međutim, može li da se oprosti od zagonetnog čoveka čija je ljubav prkosila dvama kulturama – ili od deteta koje je volela kao svoje? Dok politička previranja prete da prerastu u nasilje, Marijana će potražiti odgovore u svetu u koji nijedna Engleskinja nikada nije ni kročila. Naći će se suviše blizu tajne koja je toliko moćna da će zauvek promeniti njen život i živote ljudi koje voli. Priča o ljubavi i razumevanju, dužnosti i časti, duhovnosti i iskupljenju2/29

Višejezično izdanje Beograd, 1954. Udžbenički format, 14 strana. Lepo očuvana, sem što je požutela, posveta autora na predlistu. Fruška gora, šume... s

Autor - osoba Haksli, Oldus Naslov Vrata percepcije ; Raj i pakao / Oldous Haksli ; prevod s engleskog `Vrata percepcije` Vesna Podgorac i Branislav Jurašin, `Raj i pakao` Vesna Podgorac Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1997 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior) Fizički opis 138 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Podgorac, Vesna Jurašin, Branislava Zbirka Anima mundi : edicija svetske književnosti (broš.) Napomene Prevodi dela: 1. The Doors of Perception ; 2. Heaven and Hell / Aldous Huxley Beleška o autoru: str. 5. Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „The Doors`), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela – sažeti, mudri, humani, oni u isti mah prosvetljuju i opominju, a stvorio ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvarnosti`. Takođe raspravlja о spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao`. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima „Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG92 (N)

TALASA ALI PROSJAK PRED VRATIMA Meki povez Izdavač Alnari Prošle su dve godine otkako je Marijana Givens napustila utvrđeni grad Lahore. Međutim, još ne može da zaboravi opojni miris ruža koji je osetila onog dana kada se udala za Indijca i zapanjila englesko visoko društvo u Kalkuti. Da stvari budu gore, prinuđena je da se odrekne Sabura – dečaka koji navodno poseduje magičan dar, a čiji je život spasla. Marijana sada mora da se vrati u Lahore kako bi odvela Sabura njegovoj porodici i kako bi se razvela od Hasana Ali Kana. Međutim, može li da se oprosti od zagonetnog čoveka čija je ljubav prkosila dvama kulturama – ili od deteta koje je volela kao svoje? Dok politička previranja prete da prerastu u nasilje, Marijana će potražiti odgovore u svetu u koji nijedna Engleskinja nikada nije ni kročila. Naći će se suviše blizu tajne koja je toliko moćna da će zauvek promeniti njen život i živote ljudi koje voli. Priča o ljubavi i razumevanju, dužnosti i časti, duhovnosti i iskupljenju

OTKLJUČANA VRATA - Izbor proze iz edicije PRVA KNJIGA Matice srpske (1957-1987), Matica srpska Novi Sad, Priredio David Albahari. Tvrdi povez, 190 strana. Odlično sačuvana, retka knjiga.

Разумети наше муслимане у свим њиховим идентитетским, политичким или културним ставовима је тешко. Иако имамо исте менталитетске погледе, исту врсту понашања, језичку и књижевну блискост, тај однос је постао пакао. Иако видимо исту ствар, они је тумаче другачије. Историја како је они виде и данас разумевају је одавно прешла у сферу иреалног. Наш избор студија у овој књизи је суштински најзначајније што је писано у протеклих сто година. У сваком од ових текстова (160 стр.) проналазимо тумачење и знање о важном историјату преображаја тих односа Срба и Муслимана, били они Бошњаци, босански муслимани, Срби исламске вере, Горанци, Арнаути, македонски Торбеши, или прави потомци Турака. Како каже Хасан Ребац, нашег муслимана треба упознати изнутра, а не споља. Изнутра је по свему као и сваки Србин, а споља неће ни да помисли да је то. То је наша стварност.

Dobro očuvana knjiga,posveta autora... K2

ima posvetu inače je knjiga u dobrom stanju , 20 x 15 , 200 strana

Odlično očuvana. C15

POLARIS - 2000 - 192 STRANE, MEK POVEZ.

Roland Boer je vanredni profesor komparativne knjiženosti i kulturnih studija na Junajted teolodžikal koledžu u Sidneju, Australija. Posebnu oblast njegovog interesovanja čine biblijske studije. Proučavanju Biblije i savremenosti posvećenena je većina njegovih radova. U knjizi Kao da kucam na rajska vrata (Knockin’ on Heaven’s Door: The Bible and Popular Culture, 1999) Boer istražuje veze i paralele između Biblije (pre svega, Starog zaveta) i popularne kulture. To ga vodi istraživanju biblijskih tema u filmovima Alfreda Hičkoka, u pornografiji, u muzici hevi metala, u naučnoj fantastici i drugim oblastima savremene masovne kulture. Teorijsko utemeljenje za svoju provokativnu knjigu Boer nalazi u radovima Mišela de Sertoa i Anrija Lefevra o popularnoj kulturi, a poziva se i na Frederika Džejmsona i Slavoja Žižeka. 370 str.

odlično očuvana ženski rodoslov to je ljubav gora preobraženja petkana ana marija im2

Šumska vegetacija i fitocenoze Fruške Gore *6451*12-2022 Milorad Janković, Vojislav Mišić Autor-i izdavač: Matica Srpska Novi Sad - Odeljenje za prirodne nauke.1980.g Povez broš,ćirilica,191.strana,ilustrovana, format: 24 cm, težina 350.grama stanje: vrlo očuvano.-nema ispisivanja Na prostoru uže zone Nacionalnog parka raste oko 1000 vrsta biljaka, a njihov ukupan broj, zajedno sa biljkama na prostoru zaštitne zone, prelazi cifru od 1500 vrsta. Ovako velikom raznovrsnošću Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim i višljim planinama u Srbiji. Papratnjače su zastupljene sa 15 rodova. Do sada je ukupno zabeleženo 32 predstavnika ove grupe biljaka, od kojih se 6 nalaze na listi prirodnih retkosti Srbije.Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Fruška gora je poznata po prisustvu velikog broja (oko 700) lekovitih biljaka. Veći deo njih su autohtone, “divlje” vrste, a manji deo su alohtone, gajene biljke. Fruška Gora, šume, šuma, bukva, grab, kitnjakove šume sa festukom, festuka, sladun, cer, floristički sastav, lipa...1000 vrsta biljaka, U poslednja dva veka na području Fruške gore je pronađena brojna fosilna flora, u koju spadaju palme, razne vrste čempresa, sekvoja, lovor i druge vrste koje su nekada činile vegetaciju, na osnovu čega je rekonstruisan tok prirodnih promena u poslednjih 200 miliona godina pa sve do danas.