Lav Trocki IZDANA REVOLUCIJA 1-2 LAV TROCKI IZDANA REVOLUCIJA 1-2 Prevod - Melita Wolf Izdavač - `Otokar Keršovani`, Rijeka Godina - 1973 240 + 312 strana 22 cm,Povez - Tvrd,Edicija - Izbor iz djela SADRŽAJ: Predmet ove knjige ČINJENIČNO STANJE Glavni pokazatelji industrijskog razvoja Usporedna ocjena rezultata Po stanovniku PRIVREDNI RAZVOJ I KRIVUDANJA UPRAVLJANJA »Ratni« komunizam, Nep i politika prema kulacima Nagli zaokret » Petogodišnji plan za četiri godine« i »potpuna kolektivizacija« SOCIJALIZAM I DRŽAVA Prijelazni sistem Program i zbilja Dvostruki značaj sovjetske države Žandar i podruštvljena potreba »Potpuna pobjeda socijalizma« i »učvršćenje diktatures BORBA ZA PROIZVODNOST RADA Plan i novac Socijalistička inflacija Obnova rublja Stahanovski pokret SOVJETSKI TERMIDOR Zašto je Staljin pobijedio? Izrođavanje boljševičke partije Socijalni uzroci termidora PORAST NEJEDNAKOSTI I JAČANJE DRUŠTVENIH ANTAGONIZAMA Bijeda, raskoš, špekulacija Diferencijacija proletarijata Društvene suprotnosti u kolektiviziranom selu Socijalna fizionomija rukovodećih krugova VANJSKA POLITIKA I VOJSKA Od svjetske revolucije do »statusa quo« Liga naroda i Komunistička internacionala Crvena armija i njezina doktrina Likvidacija milicija i ponovno uvođenje činova SSSR i rat ŠTO JE SSSR? Društveni odnosi Državni kapitalizam? Je li birokracija vladajuća klasa? Povijest još nije dala konačan sud o socijalnom značaju SSSR-a SSSR U OGLEDALU NOVOG USTAVA Rad »prema sposobnostima« i osobno vlasništvo Sovjeti i demokracija Demokracija i Partija KAMO IDE SSSR? Bonapartizam, režim krize Borba birokracije protiv »klasnog neprijatelja« Nova je revolucija nužna Dodatak I »Socijalizam samo u jednoj zemlji« Dodatak II »Prijatelji« SSSR-a Prilog Posljednje pismo Adolfa Joffea Predgovor U »socijalističkoj« Norveškoj Iza zatvorenih vrata Atlantik U Meksiku Uoči drugog procesa Govor na mitingu održanom na Hipodromu u New Yorku Prethodna istraga u Coyoacanu Zašto je istraga nužna Je li istraga moguća s političkoga gledišta? Ekspertiza profesora Charlesa Birda O jednoj »isključivo pravnoj« ekspertizi Autobiografija Moj pravni položaj Tri vrste dokaza Matematički nizovi prevara Politička osnova optužbe: terorizam Ubojstvo Kirova Tko je sastavio popis žrtava terorizma? Politička podloga optužbe: sabotaža Politička podloga optužbe: savezništvo s Hitlerom i Mikadom Kopenhagen Radek »Svjedok« Vladimir Romm Pjatakovljev put u Oslo Što je oboreno na procesu protiv Pjatakova? Tužitelj je krivotvoritelj Teorija »kamuflaže« Gdje su uzroci procesima Obezglavljenje Crvene armije Staljin o vlastitim krivotvorinama Početak kraja Bilješka urednika Leon Trotsky Knjige u ODLIČNOM stanju.... ------------------------------- R2

Biserka Ilijašev : KIKINDA VEKOVI PROLAZE - GRAD OSTAJE, Istorijski arhiv Kikinda 2002, tvrdi povez, veliki format, omot, str. 216. 250 godina urbanističkog i graditeljskog razvoja. Kolor ilustrovana monografija. Očuvanost 4. Biserka Ilijašev (rođ. Milićević, 15. mart 1942 — 29. decembar 2020) bila je inženjerka arhitekture, rođena je u selu Grgure, u opštini Blace, 1942. godine. Bila je članica Udruženja urbanista Srbije i Vojvodine, inženjerske komore Srbije i Udruženja arhitekata Kikinde. Završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu 1966. godine. Karijera Radni vek započela je 1966. godine, kao profesor u Srednjoj građevinskoj školi u Kikindi, u okviru tadašnjeg Školskog centra za tehničko obrazovanje. 1977. godine dobija zaposlenje u Projektnom birou (deo građevinske radne organizacije Severni Banat). U periodu 1980 – 1982. godine, bila je direktor Projektnog biroa. 1987. godine imenovana je za sekretara za urbanizam opštine Kikinda i na tom mestu ostaje do 1991. Poslednjih 10 godina radnog veka, do penzionisanja 2001. godine, radila je na poslovima vodećeg urbaniste u Zavodu za urbanizam u Kikindi. Uradila je niz urbanističkih planova ne samo za opštinu Kikinda, nego i za opštine Novi Kneževac, Nova Crnja i Čoka. U centru interesovanja Biserke Ilijašev, kao arhitekte i urbaniste, nalazila se graditeljska baština Kikinde. Posvetila se istraživanju ove oblasti. Kroz bogato urbanističko i arhitektonsko nasleđe Kikinde, Biserka Ilijašev tragala je za mogućnostima razvoja Kikinde u urbanističkom i arhitektonskom smislu. Saznanja dobijena u ovim istraživanjima koristila je u izradi urbanističkih planova i trudila se da Kikinda ostane prepoznatljiv grad. Svojim radom doprinela je očuvanju identiteta i prepoznatljivosti naselja u Banatu na kraju 20. veka.[1] Umrla je 29.12.2020. u Kikindi.[2] Objavljene knjige Biserka Ilijašev autorka je niza knjiga o arhitekturi i urbanizmu Kikinde: SUVAČA U KIKINDI – MLIN RAVNICE, AD Kikindski mlin, Kikinda i Tiski cvet, Novi Sad, 1999. KIKINDA, VEKOVI PROLAZE – GRAD OSTAJE, Istorijski arhiv, Kikinda, 2002. VRATA – KIKINDSKI ARHITEKTONSKI DRAGULj, Istorijski arhiv, Kikinda, 2004. ARHITEKTI MILAN I ĐORĐE TABAKOVIĆ, Garamond, Novo Miloševo, 2007. VILE I PALATE U KIKINDI, Istorijski arhiv, Kikinda, 2010. 20 GODINA ZA JAVNO ZDRAVLjE KIKINDA, monografija, Zavod za javno zdravlje Kikinda, 2013. 50 GODINA URBANIZMA U KIKINDI - grad po meri čoveka, monografija, Narodni muzej Kikinda i Udruženje članova i prijatelja Matice srpske u Kikindi, Kikinda 2015.

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac 1986 Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Osim manjih tragova na koricama od stajanja i precrtane posvete na drugoj strani, kao nova. Vidi slike. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak Izvori - Iz Studeničkog tipika. - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi. - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve. - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom. - Likovni Pilozi - Imenik lica - Imenik mesta, ustanova, spisa i naroda

MIROLJUB TODOROVIĆ GEJAK GLANCA GULJARKE GEJAK GLANCA GULJARKE / šatrovačka poezijA !!!!!!!!!!!! ..... ---------------------------- Š a t r o v a č k i g o v o r !!! Ilustracije Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1974 102 strana 21 cm Edicija - Savremena poezija 1974 Povez - Broširan SADRŽAJ: KO TI ŠMIRGLA UŠI Ocarinio sam ti sošku Čik odšrafite Nanjušiše ale odmah travu Ko najcrnji temerut Od šljafgusta nema ništa Uposlu ništa falš Upalim celu rupu Idi knjavaj Hteo bi da se kožira Ko ti šmirgla uši OSTANEM SASVIM CIGA Tresu se nacirisane gepavice Ne kopčaš da sam peškir Da je bar kakva šlager butra Ko šljivi mesec Ostanem sasvim ciga Gori si nego drotar Čarni ko čakije Ne znaš odakle da ga pališ Kaliraćeš ko kalaštura GEJAK GLANCA GUNJARKE Neslana nerga Ocinkali nas ortaci Gejak glanca guljarke Skrcajte somove Nisi glavni Bacaju vunu blinderi Masne mandare Kresni klikerom NE ŠZNA KLEODA AD GA LIŠPA Ne šzna kleoda ad ga lišpa Snikre keromkli Mačka je kriva Rečnik O šatrovačkom govoru `Miroljub Todorović (rođen 1940. godine) je osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizam. Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu. Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti. Zastupljen je u biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Sadržaj: Reč autora Iz recenzija Sokolac i okolina u sadašnjem i prošlom vremenu. Priroda i istorija kroz vrijeme Priroda, istorija i ljudske naseobine i zbivanja Objekti infrastrukture do 2000. godine Sokolac i Romanije u Drugom svetskom ratu Društvene organizacije i ustrojstvo državne vlasti nakon Drugog svetskog rata Uslovi života i migracioni procesi u tokovima izgradnje Neka privredna i kulturna kretanja na Romanijskom prostoru u povratnim godinama Naselja i stanovništvo u tokovima XX veka Građanski rat u BiH (i na Romaniji) 1992. godine Spisak poginulih boraca u II svetskom ratu 1941-1945. Spisak poginulih boraca u otadžbinskom ratu 1991-1996. godine Gubici stanovništva Sokolačke opštine Izvori i saznanja o građi za monografiju Arhivski materijal Objašnjenje stranih reči Gavrilović Milana rođena Borovčanin piše Beleška o piscu Prilozi Jovo I. Krsmanović rođen je 1931. godine u selu Bijele Vode, opština Sokolac. Do kraja marta 1951. godine živio je u ovom selu. Radio je u Sokocu, Zenici, Sarajevu i Beogradu. Više od trideset godina radio je u građevinarstvu na rukovodećim mjestima: organizatora izgradnje, tehničkog direktora i direktora kolektiva. Objavio je više novinskih tekstova u raznim listovima. Bio je dopisni član „Privrednog pregleda”. Napisao je preko dvadeset knjiga od kojih je većina i objavljena. Najpoznatije su mu: „Krsmanovići sa Romanije”, „Na sred gore Romanije”, „Put do zvijezda”, „Otac kod Boge”, „Romanija u plamenu” i druge. Potpredsjednik je BUK-a, Bratstveničkog udruženja Krsmanovića. Kao inžinjer napisao je više stručnih radova. Završio je visoku školu i specijalizaciju u Švajcarskoj iz oblasti građevinarstva. Član je Udruženja književnika Srbije.

Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu. NJEGOV AUTOGRAM

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vitraž (franc. Vitrail) je površina sastavljana od raznobojnih stakala likovno uređenih i spojenih olovnim trakama i služi za zastakljivanje prozora. Izraz se upotrebljava i za označavanje slikarske tehnike za njegovu proizvodnju. Tokom svoje hiljadugodišnje istorije, termin se primenjivao skoro isključivo na prozore crkava i drugih značajnih verskih objekata. Iako se tradicionalno izrađuju u ravnim panelima i koriste kao prozori, kreacije modernih vitražnih umetnika takođe uključuju trodimenzionalne strukture i skulpture. Savremena narodna upotreba često proširuje pojam „vitraž” na domaće olovno svetlo i umetničke predmete napravljene od staklene folije sa primerima poznatih svetiljki Luisa Komforta Tifanija. Izradom vitraža bave se vitražisti. Vitražista je najčešće i zanatlija i umetnik. Može se baviti izradom vitraža prema svojoj ili tuđoj zamisli, ili restauracijom već postojećih. Ovo je danas veoma cenjeno zanimanje. Veština izrade vitraža izučava se najčešće u umetničkim školama[1] i na specijalističkim kursevima,[2] a nije retkost da se zanat prenosi u porodici s kolena na koleno.[3] Istorija Vitraži su počeli da se pojavljuju u gradnji srednjoevropskih gotskih katedrala koje su imale otvore suviše velike da bi se zastaklile jednim staklom i moralo se spajati više stakala u jednu celinu. Postepeno je ovo postala umetnost. Kako se pre vitraž upotrebljavao samo u crkvama, hramovima i manastirima u današnjem vremenu on se upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje vrata i prozora kao dekoracija na njihovim delovima. Izrada i restauracija vitraža Vitražista Tom Holdman u svojoj radionici Vitraž iz 13. veka, na vitražu prikazan Tomas Beket Izradom vitraža bave se vitražisti. Vitražista uklapa precizno oblikovane komade najčešće obojenog stakla prema modelu i spaja ih pomoću posebnih olovnih profila koji se zagrevaju. U radu koristi, kalupe, klješta, makaze, pincete, lemilicu i dodatne preparate. Vitražista često može i sam da priprema staklo, koje boji metalnim oksidima, nakon čega se sve greje u pećima na visokim temperaturama.[4] Izrada idejnih rešenja, nacrti, biranje, sečenje i bojenje stakla tradicionalnim metodama takođe spadaju u delatnosti vitražiste. Izrada vitraža je spoj kreativnosti, umetnosti i zanatstva. Restauracija je posebno važan segment ovog umetničkog zanata. To je način da se sačuvaju neka izuzetno vredna dela starih majstora. Jedna od zakonitosti restauracije je svakako očuvanje originalnog stanja dela u što većoj meri. Trajanje restauracije nekog vitraža uglavnom zavisi od opšteg stanja samog dela.[5] Vitražista je zanimanje kojim se češće bave muškarci, ali ima i žena.[3] Najteži deo posla je montaža, jer se vitraži često montiraju na visokim pozicijama, gde i vremenski uslovi mogu biti otežani.[6] Klasičan vitraž Klasičan vitraž nastaje spajanjem raznobojnog stakla na hladno pomoću olovnih profila i upotrebljava se za dekorisanje prozorskih otvora ili vrata. Tifani vitraži Tifani vitraž je novija, filigranskija tehnika, stara nekih stotinak godina. Ona pre svega omogućava izradu vitraža od mnogo manjih komadića stakala, fuge su mnogo tanje i u prostorijama gde imate bliski kontakt sa vitražima, tifani vitraži deluju mnogo elegantnije. Zatim, tifani tehnika je omogućila da vitraži ne moraju da budu samo u jednoj ravni. Najpoznatije su tifani lampe, ali je moguće izrađivati razne umetničke i upotrebne predmete. Lažan vitraž Lažan vitraž pripominje na klasičan vitraž koji je stvoren za razliku od klasičnog pomoću nanošenja boje na staklo i lepljenjem olovne trake ili čak naglašavanje kontura pomoću boje. Osnovni princip da se vitraž sastoji od staklenih delova se ovde ne primenjuje. Proizvodnja stakla Tokom kasnog srednjeg veka, fabrike stakla su osnovane gde je bilo dostupno snabdevanje silicijum dioksidom, osnovnim materijalom za proizvodnju stakla. Silicijumu je potrebna veoma visoka temperatura za topljenje, što nisu sve fabrike stakla mogle da postignu. Takvi materijali kao što su kalijum, soda i olovo mogu se dodati da bi se smanjila temperatura topljenja. Druge supstance, poput kreča, dodaju se za obnovu oslabljene mreže i čine staklo stabilnijim. Staklo se boji dodavanjem metalnih oksidnih prahova ili fino usitnjenih metala dok je u rastopljenom stanju.[7] Oksidi bakra proizvode zelenu ili plavičastozelenu boju, kobalt čini tamno plavu, a zlato proizvodi vinsko crveno i ljubičasto staklo. Većina modernog crvenog stakla proizvodi se koristeći bakra, koji je jeftiniji od zlata i daje svetliju, crvenu nijansu crvene boje. Staklo obojeno dok se nalazi u glinenom loncu u peći poznato je kao metalno staklo u loncu, za razliku od blistavog stakla..... Donka Stančić rođena je 1948. godine u Danilovgradu. Po profesiji je istoričarka umetnosti, a oblasti ekspertize su joj istorija arhitekture 18., 19. i 20. veka, i likovno stvaralaštvo – vitraži. Pohađala je Šestu beogradsku gimnaziju u Beogradu, i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala u oblasti istorije umetnosti (1975. godine). Takođe je išla i na specijalizaciju u oblasti istorije arhitekture novijeg doba, gde je stekla zvanje konzervatorka-savetnica (1996. godine). Kao stručna savetnica – kozervatorka, radila je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine na zaštiti spomenika kulture Novog Sada i Sremskih Karlovaca (1981 – 1984. godine). Nakon toga, zaposlila se kao savetnica u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (od 1996. godine) na polju istraživanja i zaštite graditeljske baštine Novog Sada (sa okolnih 14 naselja). Donka Stančić ima oko 100 objavljenih radova, i monografije: „Vitraži“, „Banovina“ i „Novi Sad od kuće do kuće“.

VIŠE OD 40 PROJEKATA ZA ARDUINO, RASPBERRY PI I ESP32! U ovoj knjizi se govori o razvoju projekata pomoću senzora koji koriste Arduino Uno, ESP32 i Raspberry Pi razvojne sisteme mikrokontrolera. U različitim projektima iz knjige koriste se svi senzori iz kompleta senzora. U knjizi je na jednostavan način i uz pomoć testiranih i potpuno funkcionalnih primera projekata objašnjeno kako se koriste senzori koji se nalaze u kompletu senzora. Projekti koji su dati u knjizi obuhvataju sledeće: • Menjanje svetline LED-ova • RGB LED-ovi • Kreiranje duginih boja • Čarobni štapić • Tihi alarm za vrata • Tajna šifra • Modul Magic Light Cup • Merenje trajanja šoka • Ultrazvučno parkiranje unazad • Uključivanje/isključivanje svetla na pljesak ruku • Reprodukcija melodije • Merenje jačine magnetnog polja • Muzički instrument zasnovan na džojstiku • Praćenje linije • Prikazivanje temperature • Kontrola ON/OFF za temperaturu • Wi-Fi projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Bluetooth projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Slanje podataka u „oblak“ (Cloud) Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Arduino Uno hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 2 • Raspberry Pi hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 3 • ESP32 hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 4 • Osnovni projekti senzora: Arduino - Raspberry Pi - ESP32 Poglavlje 5 • Projekti za infracrveni prijemnik/predajnik Poglavlje 6 • Projekti vibracija i šoka Poglavlje 7 • Projekti ultrazvučnih senzora Poglavlje 8 • Projekti zvučnih senzora Poglavlje 9 • Projekti senzora pasivnih piezo zujalica Poglavlje 10 • Projekti magnetnih senzora Poglavlje 11 • Projekti senzora plamena Poglavlje 12 • Projekti modula džojstika Poglavlje 13 • Projekti senzora za prepreke Poglavlje 14 • Projekti modula senzora za praćenje Poglavlje 15 • Projekti modula rotacionog enkodera Poglavlje 16 • Projekti modula senzora za merenje otkucaje srca Poglavlje 17 • Projekti senzora za temperaturu, vlagu i pritisak Poglavlje 18 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - ESP32 Poglavlje 19 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Raspberry Pi Poglavlje 20 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Arduino Uno Dodatak A • Sadržaj kompleta senzora (JOY-iT Sensor-Kit X40) Dodatak B • Projekti i korišćeni moduli senzora Dodatak C • Moduli senzora koji se koriste u projektima Prof. dr DOGAN IBRAHIM ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u mnogim industrijskim organizacijama pre nego što se vratio na akademiju. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija.

ISCELJENJE ŠTITASTE ŽLEZDE Entoni Vilijem Isceljenje štitaste žlezde – Entoni Vilijem Istina koja se krije iza Hašimotovog tireoiditisa, Grejvsovog hipotireoiditisa, nesanica, čvorova na štitastoj žlezdi i Epštajn–Barovog virusa. Treća knjiga iz serijala Medicinski medijum! Izdavač: Leo commerce ISBN: 978867950479 Broj strana : 327 Povez: Broširan Format: 150mm x 230mm Pismo: Latinica Opis Isceljenje štitaste žlezde – Entoni Vilijem Istina koja se krije iza Hašimotovog tireoiditisa, Grejvsovog hipotireoiditisa, nesanica, čvorova na štitastoj žlezdi i Epštajn–Barovog virusa. Treća knjiga iz serijala Medicinski medijum! Ako se borite s bilo kojom hroničnom bolešću, niste sami – jedan ste od više miliona ljudi koji su suočeni s misterioznim simptomima koje su medicinski krugovi počeli da dovode u vezu sa oboljenjima štitaste žlezde. Kao i toliko mnogo ljudi, želite da saznate pravu istinu o ovoj žlezdi. Već više od sto godina čekamo na prave uvide medicinskih zajednica u probleme sa štitastom žlezdom, ali njih ni od traga. Čak ni najnovija stručna mišljenja još nisu dokučila šta se zaista krije iza vaše patnje. Hašimotova bolest nije napad tela na samog sebe. Ima još toga o raku štitaste žlezde što vam niko ne govori. Niste beznadežan slučaj ako više nemate štitastu žlezdu. Vaši geni ne treba da snose krivicu za oboljenja štitaste žlezde. Današnje dijagnoze vezane za ovu žlezdu ne objašnjavaju vaše godine muka s misterioznim simptomima. Ne treba da čekate još deset, dvadeset, trideset ili više godina da naučna istraživanja otkriju prave odgovore. Ako ležite u postelji, ako se vučete svaki dan ili se osećate izgubljeno po pitanju svog zdravlja, ne treba više ni dana da provedete tako, a kamoli još deceniju. Ne treba ni da gledate kako vam deca prolaze kroz isto. Smisao koji se krije iza današnjih široko rasprostranjenih oboljenja štitaste žlezde mnogo je krupniji od ičega što je iko otkrio i ono što ćete ovde pročitati ne liči na ostale informacije s kojima ste se susretali. Vreme je da preuzmete kontrolu i da postanete pravi stručnjak za štitastu žlezdu. Otkrijte prave razloge i put isceljenja za desetine simptoma i oboljenja, uključujući: – BOLOVE I SLABOST – ANKSIOZNOST I DEPRESIJU – AUTOIMUNE BOLESTI – SMUŠENOST I KONCENTRACIJU – RAK – EPŠTAJN–BAROV VIRUS – KOMPLIKACIJE TRUDNOĆE – UMOR – MONONUKLEOZU – FIBROMIJALGIJU I SINDROM HRONIČNOG UMORA – PROREĐIVANJE I OPADANJE KOSE – HAŠIMOTOV TIREOIDITIS – GLAVOBOLJE I MIGRENE – SRČANE PALPITACIJE – VRTOGLAVICU – HIPERTIREOIDIZAM – HIPOTIREOIDIZAM – SIMPTOME MENOPAUZE – NEOBJAŠNJIVO GOJENJE – POREMEĆAJE SPAVANJA – PECKANJE I UTRNULOST O knjizi Isceljenje štitaste žlezde – Entoni Vilijem: Štitasta žlezda nova je vodeća tema u zdravlju. Kroz sve starosne grupe, od bejbi-bum generacije (i njihovih roditelja) do milenijalaca, sve više i više ljudi – a naročito žene – dobija informaciju da im je štitasta žlezda kriva za umor, gojenje, smušenost, probleme s pamćenjem, bolove i slabost, nesanicu, opadanje kose, valunge, osetljivost na hladnoću, zatvor, nadimanje, anksioznost, depresiju, srčane palpitacije, gubitak libida, nemirne noge i još toga. Svi žele da saznaju kako da se izbave iz tireoidne zamke. Iako je štitasta žlezda osvojila veliku pažnju, ovi simptomi nisu nestali – ljudima nije bolje. Kada se nekome prikači etiketa „Hašimotova bolest“, „hipotireoidizam“ i slično, time se ne objašnjava mnoštvo zdravstvenih problema s kojima se ta osoba možda suočava. To je zato što suštinska istina prolazi neopaženo: problem sa štitastom žlezdom nije krajnji razlog nečije bolesti. Problematična štitasta žlezda samo je još simptom nečeg mnogo krupnijeg nego što je ova mala žlezda na vratu. Neki mnogo gori uljez u telu, neki napadač odgovoran je za spisak simptoma koji se pripisuju oboljenju štitaste žlezde. U knjizi Isceljenje štitaste žlezde Entoni Vilijem, medicinski medijum, otkriva sasvim nov pristup epidemiji oboljenja štitaste žlezde. Dajući čitaocima uvide i snagu da postanu sami svoji stručnjaci za tu žlezdu, detaljno objašnjava šta je, zapravo, izvorni problem, kao i šta se dešava sa upalama i autoimunim bolestima i brojnim drugim simptomima i stanjima, i onda nudi sredstva koja menjaju život i pomažu da se spase štitasta žlezda, a čitaoci vrate ka zdravlju i vitalnosti. Ovo je pristup koji nije nalik nijednom drugom i, kao što će vam milioni njegovih obožavalaca i pratilaca reći, to je pristup koji donosi rezultate. Iz sadržaja knjige Isceljenje štitaste žlezde – Entoni Vilijem: Predgovor Napomena za vas PRVI DEO: Otkrića o štitastoj žlezdi Prvo poglavlje: Istina o štitastoj žlezdi Drugo poglavlje: Okidači virusa štitaste žlezde Treće poglavlje: Kako funkcioniše virus štitaste žlezde Četvrto poglavlje: Prava svrha štitaste žlezde Peto poglavlje: Simptomi i stanja – objašnjeni Šesto poglavlje: Rak štitaste žlezde Sedmo poglavlje: Testovi za štitastu žlezdu Osmo poglavlje: Lekovi za štitastu žlezdu DRUGI DEO: Velike greške koje vam škode Deveto poglavlje: Most ka boljem zdravlju Deseto poglavlje: Velika greška 1: autoimuna zabuna Jedanaesto poglavlje: Velika greška 2: zabluda o misterioznim bolestima Dvanaesto poglavlje: Velika greška 3: etikete kao odgovori Trinaesto poglavlje: Velika greška 4: upala kao uzrok Četrnaesto poglavlje: Velika greška 5: mit o metabolizmu Petnaesto poglavlje: Velika greška 6: geni kao dežurni krivci Šesnaesto poglavlje: Velika greška 7: ignorisanje nemilosrdne četvorke Sedamnaesto poglavlje: Velika greška 8: sve je to u tvojoj glavi Osamnaesto poglavlje: Velika greška 9: sami ste stvorili svoju bolest TREĆI DEO: Vaskrsenje štitaste žlezde Devetnaesto poglavlje: Vreme je da obnovite svoje telo Dvadeseto poglavlje: Život bez štitaste žlezde Dvadeset prvo poglavlje: Česte zablude i šta treba izbegavati Dvadeset drugo poglavlje: Moćna hrana, bilje i suplementi za isceljenje Dvadeset treće poglavlje: Devedesetodnevna rehabilitacija štitaste žlezde Dvadeset četvrto poglavlje: Recepti za isceljenje štitaste žlezde Dvadeset peto poglavlje: Tehnike isceljenja štitaste žlezde Dvadeset šesto poglavlje: Najzad isceljena – priča jedne žene ČETVRTI DEO: Tajne spavanja Dvadeset sedmo poglavlje: Nesanica i štitasta žlezda Dvadeset osmo poglavlje: Izvor zdravog sna Dvadeset deveto poglavlje: Određivanje problema sa spavanjem Trideseto poglavlje: Isceljivanje problema sa spavanjem Trideset prvo poglavje: Zašto su košmari dobri Pogovor: Blago duše Pojmovnik Zahvalnosti O piscu Knjiga je NOVA ---------------------------- 1w

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nađmeđer, austrougarski logor za Srbe 1914-1918 - Isidor Đuković Austrougarski logor za Srbe Studija o logoru Nađmeđer Isidora Đukovića. - Monografija o Đuzi Stojiljkoviću. - `Halucinacije`, roman Marka Mladenovića. - Roman o ljubavi i smrti Stane Dinić-Skočajić Isidor Đuković (1927), vrstan znalac istorije našeg naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu, o čemu je napisao više knjiga, upravo je objavio značajnu studiju `Nađmeđer - austrougarski logor za Srbe 1914-1918` (izdavač `Signature`, Beograd). Autor veli da je knjigu napisao posle dugog istraživanja u arhivama, literature ali i boravaka u Nađmeđeru - logor je pod vedrim nebom formiran krajem leta 1914. godine, bio je najveći i nalazio se između Bratislave i Komorana. U Nađmeđeru je sahranjeno oko 6000 Srba. Đuković je u knjizi objavio podatke o umrlim i sahranjenima u ovom stratištu Srba danas u Slovačkoj. Akademik Vladimir Stojančević, kao recenzent, veli da je ova knjiga dragoceni doprinos priznavanju istorijske prošlosti Srba u jednom od najsudbonosnijih trenutaka celokupne njegove dotadašnje istorije. Po rečima ovog uglednog istoričara, delo Isidora Đukovića jedno je `od najdokumentovanijih i najuspelijih, kako po uvodnoj studiji, tako i po spisku nastradalih Srba u Nađmeđeru`. Tako je knjiga o ovom logoru i istorija i spomenik našim precima. Pola veka na sceni Vlastimir Đuza Stojiljković Vlastimir Đuza Stojiljković (1929), jedan od velikana srpskog glumišta druge polovine 20. veka, svestrano je predstavljen u monografiji koju je ovih dana objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u ediciji o laureatima nagrade `Dobričin prsten`. Knjigu je znalački priredio poznati teatrolog dr Zoran T. Jovanović. Nije bilo lako ni jednostavno prikazati život i delo umetnika koji je tokom pedesetogodišnjeg rada u pozorištima ostvario preko 130 uloga, igrao u 13 filmova, na televiziji nastupao u više od 30 drama i 20 serija (između ostalog u seriji `Na slovo, na slovo`, `U ime zakona`, pa preko 120 epizoda serije `Pozorišta u kući`...). Punu afirmaciju Đuza Stojiljković ostvario je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, ali je nastavio u Ateljeu 212, gde je ostvario galeriju veoma zapaženih likova. Jovanović naglašava: `Stojiljković je jedan od prvih predstavnika moderne glume na srpskim scenama, koji svoje umetničko delo bogati, već punih pola veka, originalnim i samosvojnim stilom na teatarskim scenama, radiju i televiziji, kako u Beogradu i Srbiji, tako i na gostovanjima u inostranstvu`. O Stojiljkoviću pišu najistaknutiji kritičari i teatrolozi (od Ćirilova i Pervića, Milutina Čolića, Milosava Mirkovića, Aleksandra Obrenovića, do Radomira Putnika, Branke Krilović, Slobodana Turlakova, Ksenije Šukuljević- Marković) i reditelji (kao što su: Dejan Mijač, Ljubomir Draškić, Nebojša Bradić, Aleksandar Đorđević...), a potom glumci i saradnici (od Renate Ulmanski, Tatjane Lukjanove, Olivere Marković, Tamare Miletić, Ružice Sokić, Mire Banjac, Svetlane Bojković, Ljube Tadića, Rada Markovića, Dušana Jakšića, Petra Kralja, do Tihomira Stanića, Gorana Sultanovića, Branislava Jerinića, Vojislava Simića...). Bogato ilustrovana monografija donosi opsežnu dokumentarnu građu. Marko Mladenović, univerzitetski profesor i pisac knjige iz oblasti i prava, ali i autor niza romana (objavio je izabrana dela u deset knjiga, oko 4.000 strana, 1996) i više zbirki lirskih i satiričnih pesama. Pre neki mesec prof. dr Mladenović objavio je roman `Halucinacije` (recenzenti Dragoljub Stojadinović i Milutin Cvetković), priča o precima. A osnovno obeležje je istorijsko, kolektivno i individualno ludilo... I priča se smenjuje, dopunjuju se dva toka - istorijski i savremeni... Vreme spahija i biroša Jelena Papić, beogradski pisac, napisala je roman o svome zavičaju - Potisju, Bačkoj i Banatu, Tisi, Bečeju... Cela priča u knjizi - romanu `Tiski cvet` je istinita, uverljiva, jednostavna tuga za rodnim krajem. Sve se događa krajem devetnaestog veka - vreme spahija i biroša, ispričano sočnim jezikom ovog podneblja gde `sunce potisne siva magla`, a ulicama odzvanjaju praporci, zvuci harmonike, lavež pasa, a slavlja traju najčešće tri dana...

Odlicno časopis FORUM broj 11-12 1965 viljem šekspir marin franičević ... franjo tuđman milivoj solar ernst bloh Danijel Dragojević (Vela Luka, 28. januar 1934) hrvatski je pesnik, esejista, prozni pisac, scenarista i urednik na radiju.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rodio se 28. januara 1934. godine u Veloj Luci na ostrvu Korčuli. Jedan od najvažnijih hrvatskih pisaca danas. Uticao na generacije hrvatskih autora svojim tekstovima, pesmama, posebnim stilom i beskompromisnim držanjem. Dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada, između kojih: Goranove nagrade 2005. za knjigu Žamor, Nagrade Vladimir Nazor 1981. godine, Zmajeve nagrade 1981. za knjigu Razdoblje karbona, nagrade Branko Miljković za knjigu `Prirodopis` 1974. godine, i drugih.[2] Dragojević je ostao dosledan svom stavu da izbegava svaku vrstu publiciteta.[3] O poeziji[uredi | uredi izvor] Danijel Dragojević pesnik je jednog smirujućeg, ali opet proaktivnog stava prema stvarima koje nas okružuju. On nije pesnik koji koketira s tugom, očajem, beznađem. Kod njega se apstraktno tretira kao konkretno. Dragojević je posmatrač očevidnog i očitog. Njegove pesme su mudre, on se, kao svaki veliki pesnik saživljuje s njima, ne radeći naprečac. Njegov najčešći motiv su nepokretne slike, a ne slike u pokretu. Upravo ti statični motivi upozoravaju čitatelja da se radnja pesme odigrava i događa u samom tekstu. Naglasak stavlja na sada, na realni život. On nije pesnik bunta i boli, odbacuje svaku mogućnost polemike s ideologijom da bi zasnovao poeziju, on propagira slobodu, kroz gestu slobode same.[4] Objavljena dela[uredi | uredi izvor] Kornjača i drugi predjeli (poezija), Matica hrvatska, Split, 1961; U tvom stvarnom tijelu (poezija), Naprijed, Zagreb, 1964; Svjetiljka i spavač (poezija), Naprijed, Zagreb, 1965; Nevrijeme i drugo (poezija), Razlog, Zagreb 1968; Bijeli znak cvijeta (poezija), izdanje autora, Zagreb 1969; O Veronici, Bezlebubu i kucanju na nezvjesna vrata (proza), Matica hrvatska, Zagreb, 1970, Bajka o vratima (proza), Zagreb 1972; Četvrta životinja (poezija), Naprijed, Zagreb, 1972, Prirodopis (poezija), Biblioteka Teka, Zagreb, 1974; Izmišljotine (proza), Naprijed, Zagreb 1976, Razdoblje karbona (poezija), Centar za kulturnu djelatnost omladine, Zagreb, Zagreb 1981; Rasuti teret (proza), Nolit, Beograd 1985, Zvjezdarnica (poezija), Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994, Cvjetni trg (proza), Durieux, Zagreb 1994, Hodanje uz prugu (poezija), Matica hrvatska, Zagreb 1997. Žamor (poezija), Meandar, Zagreb, 2004 (Goranova nagrada za najbolju knjigu, 2005) Negdje (poezija), Fraktura, Zagreb 2013 Kasno ljeto (poezija), Fraktura, Zagreb 2018. Filmski scenariji[uredi | uredi izvor] Jutro čistog tijela (1969), režiser: Bogdan Žižić Monografije i druge knjige[uredi | uredi izvor] Kosta Angeli Radovani, Mala likovna biblioteka sv XIX, Naprijed, Zagreb, 1961. Članci i eseji (izbor)[uredi | uredi izvor] Neki sebeznani nemir, Književna tribina, Zagreb, siječanj 1959. Postoji li kriza dalmatinske skulpture. Slobodna Dalmacija, Split 24.9. 1960. Kosta Angeli Radovani, Mediteran čistog ljudskog tijela, Oslobođenje, Sarajevo 24.11. 1963. Kosta Angeli Radovani – Materija i tijelo (Spektar), Telegram, Zagreb,28.11. 1969.

Haris K. Skarlakidis - Sveti Oganj Cudo na Hristovom grobu na dan Velike subote Cetrdeset pet istorijskih svedocanstava (IX-XVI vek) Elea, Atina, 2011. Mek povez, 288 strana, bogato ilustrovano, posveta autora. RETKO! Blagodatni oganj (grč. Ἄγιον Φῶς) predstavlja plamen koji se po tvrdnji vernika čudesno pojavljuje na Svetom Grobu U Jerusalimu na bogosluženju Velike subote, uoči pravoslavnog Vaskrsa. Pojava blagodatnog ognja po verovanju većine vernika predstavlja vidljivu projavu Duha Svetoga i potvrdu vaskrsenja Isusa Hrista. Praznično bogosluženje Velike Subote i priziv blagodatnog ognja zajedno služe Pravoslavna crkva u Jerusalimu, Srpska pravoslavna crkva i Jermenska apostolska crkva. Bogosluženju prisustvuju i sveštenici Koptske i Sirijske orijentalno-pravoslavne crkve, kao i predstavnici franjevačkog reda Rimokatoličke crkve. Bogosluženje Velike subote u hramu Svetog Groba (crkva Vaskrsenja Hristovog) liturgijski podseća na događaje Hristovog stradanja, pogreba i sahrane. [1] Ujedno predstavlja i uvod u njegovo Vaskrsenje. Obred Silazak Blagodatnog ognja na Veliku subotu 2018. godine Blagodatni oganj se „priziva“ nakon što se prethodno proveri da u hramu ne postoje bilo kakva zapaljiva sredstva. Nakon toga, sledi „priziv“ Duha Svetoga i jerusalimski patrijarh prvi prima oganj na svoju sveću i predaje ga ostalima. Vernici tvrde da oganj pri dodiru ne stvara opekotine, niti osećaj toplote. Istorija Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. Relevantna rasprava se može pronaći na stranici za razgovor. Ne uklanjajte ovu poruku dok se steknu uslovi za to. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja) Po predanju jerusalimske crkve, bilo je dva pokušaja od strane drugih crkava da „prizovu“ Blagodatni oganj. Prvi je bio od strane rimokatoličke crkve, u vreme krstaške vladavine, kada su katolici na silu oduzeli od pravoslavnih svetkovinu Svetog ognja.[traži se izvor] Međutim, kako im se Oganj nije javljao nakon nekoliko sati molitve, vratili su „priziv“ Blagodatnog ognja pravoslavnom patrijarhu. Od tada se Sveti oganj opet počeo „javljati“.[2][3] Drugi pokušaj se dogodio u 16. veku od strane Jermenske crkve. Jermeni su na Veliku Subotu, na dan svetkovine Svetog Ognja, potplatili turske činovnike[traži se izvor] da ne dozvole ulazak jerusalimskom patrijarhu u Crkvu Svetog Groba (Hram Vaskrsenja Hristovog). Prema predanju Jerusalimske crkve, pošto nije pušten unutra, patrijarh Sofronije se počeo moliti napolju i posle izvesnog vremena Blagodatni oganj se neočekivano „spustio“ kroz stub ulaznih vrata hrama, pri tome se stub raspukao a oganj je zapalio svežanj sveća koje je patrijarh Sofronije držao u rukama. Od tada više nije bilo pokušaja da se od pravoslavnih preotme priziv Blagodatnog ognja.[4][5] Za priziv Svetog Ognja postoje prethodne pripreme koje se moraju obaviti.[6][7][8]

KORDUN - OD VOJNE GRANICE DO REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE 1881-1995. Urednik - Momčilo Pavlović Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 2018 750 strana 25 cm Edicija - Biblioteka Studije i monografije ISBN - 978-86-7403-227-5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PREDGOVOR UVOD BILJANA STOJIĆ - KORDUN - OD RAZVOJAČENJA DO UJEDINJENJA (1881-1918) Saobražavanje razvojačene Krajine zakonima Banske Hrvatske Kućne zadruge Demografska slika Korduna Politički život (1883-1905) Politička previranja (1906–1914) Srpska pravoslavna crkva Školstvo Zdravstvene prilike Stočarstvo i poljoprivreda Počeci industrijskog razvoja Razvoj novčanih zavoda Banje i ljekoviti izvori Čitaonice, kulturna društva i svakodnevni život Kordun u Prvom svjetskom ratu Rat u pozadini Na frontovima Na putu ka ujedinjenju ALEKSANDAR LUKIĆ - KORDUN U JUGOSLOVENSKOJ KRALJEVINI (1918–1941) Politički život na Kordunu 1918–1929. Politički život na Kordunu 1929–1935. Politički život na Kordunu 1935-1941. Privreda, zdravstvo i školstvo na Kordunu 1918–1941. NEBOJŠA STAMBOLIJA - KORDUN U DRUGOM SVJETSKOM RATU (1941–1945) Aprilski rat i okupacija zemlje Uspostavljanje i organizacija ustaške vlasti Ustaški zločini i narodni ustanak na Kordunu u 1941. godini Genocidno zakonodavstvo i prvi ustaški masovni zločini Ustanak Formiranje komande za Kordun i Baniju Ustaška ofanziva na sjeverni Kordun decembra 1941. Kordun u ratnoj 1942. godini Ustaška ofanziva na slobodnu teritoriju Korduna u proljeće 1942. Formiranje brigada i prve borbe Formiranje i prve akcije Osme kordunaške divizije Kordun u ratnoj 1943. godini Kordun u ratnoj 1944. i 1945. godini i oslobođenje Kordun u prvoj polovini 1944. godine ,,Kordunaški proces` Kordun u drugoj polovini 1944. godine Ratna 1945 godina i završne borbe za oslobođenje Posljedice rata DRAGOMIR BONDŽIĆ - KORDUN U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI (1945-1990) Kordun u socijalističkoj Jugoslaviji i Hrvatskoj: Politički, geografski i demografski okviri 1945-1990. Jugoslavija i Hrvatska 1945–1990. Kordun – prostor: teritorijalno-administrativne podjele 1945–1990. Kordun – ljudi: broj i struktura stanovništva 1945–1990. Kordun od Drugog svjetskog rata do 60-ih godina Kordun 1945: posljedice rata i nova vlast Kolonizacija i agrarna reforma Život na Kordunu 40-ih godina Ideologija, prosvjeta, kultura i crkva krajem 40-ih godina Političko stanje i problemi na Kordunu 1945–1950 Politički, privredni i društveni razvoja Korduna od početka 50-ih do početka 60-ih godina Prosvjeta i kultura na Kordunu od početka 50-ih do početka 60-ih godina Kordun od 60-ih godina do Građanskog rata Društveno-ekonomsko zaostajanje Korduna 60-ih godina Posjeta Josipa Broza Tita Kordunu oktobra 1967. – tok i posljedice Odjeci političke krize krajem 60-ih i početkom 70-ih na Kordunu Privredni i kulturni razvoj Korduna od kraja 60-ih do kraja 80-ih godina Izgradnja političkog sistema samoupravljanja na Kordunu 70-ih godina Politička, društvena i ekonomska kriza 80-ih godina Čuvanje tradicija NOB-a na Kordunu MILAN GULIĆ - KORDUN U RATU 1991–1995 Političke prilike na Kordunu pred raspad SFRJ (1989–1990) Kordun i stvaranje Srpske Krajine (1990–1991) Teritorijalna odbrana na kordunu (1991-1992) Teritorijalna odbrana Vrginmost Teritorijalna odbrana Vojnić Teritorijalna odbrana Slunj Kordunaške brigade Teritorijalne odbrane Jugoslovenska narodna armija na KORDUN (1991-1992) Oružani sukobi na Kordunu u drugoj polovini 1991. godine Borbe oko Topuskog Zločin na Koranskom mostu Oružana dejstva prema kupi i Karlovcu Borbe oko Slunja Teritorijalno-administrativno uređenje Korduna (1991-1995) Vrginmost Vojnić Karlovac-Krnjak Duga Resa Ogulin Slunj Policija i pravosuđe Mirovna inicijativa i dolazak Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija na područje Korduna (1991-1992) Organizacija Srpske vojske Krajine na području Korduna (1992-1995) Prilike na Kordunu od januarskog udara na Krajinu do Zagrebačkog sporazuma o prekidu vatre (1993–1994) Januarski i septembarski udari na Krajinu 1993. godine Političke i ekonomske prilike na Kordunu Izbori u Republici Srpskoj Krajini Zagrebački sporazum Privredni potencijali kordunaških opština u ratu 1991–1995. Zdravstvene i socijalne ustanove Ratna bolnica Petrova gora Banjsko lečilište Topusko Domovi zdravlja Školski sistem na području KopyHa 1991-1995. Kultura, informisanje i sport Srpsko pravoslavno omladinsko društvo „Sveti Sava“, Karlovac Srpsko kulturno društvo,,Sava Mrkalj“, Topusko Srpsko kulturno društvo,Milan Radeka`, Karlovac Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ - Pododbor „Dr Gajo Petrović“, Karlovac Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, Vojnić Centar za informisanje i kulturu, Slunj Memorijalni park,,Petrova gora“ Ostale kulturne ustanove Radio stanica „Glas Petrove gore“ Informativni centri Sport Srpska pravoslavna crkva na Kordunu 1991-1995. Dešavanja u Zapadnoj Bosni i njihov značaj za Kordun i Krajinu Izbjeglice iz zapadne Bosne Oružana dejstva na bihaćkom ratištu Nedozvoljena trgovina Ratna 1995. Agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju maja 1995. godine Vidovdanska smotra Agresija Hrvatske na zapadni dio Republike Srpske Krajine avgusta 1995. godine Zločini nad Srbima na Kordunu tokom i poslije agresije hrvatskih snaga MILANA LJUBIČIĆ, VLADIMIR VULETIĆ - KORDUNAŠI VAN KORDUNA - KORDUN (N)I OVDJE (H)I TAMO Uvod Ciljevi istraživanja Metodologija Život na Kordunu prije rata Izbjeglištvo i integracija Sjećanje na progon – Oluju i izbjeglištvo Progon i transgeneracijska trauma Kordun i sjećanjima i razmišljanjima Sjećanja i osjećanja Kordun bez Kordunaša Kordunaši bez korduna Može se ubiti ptica ali ne i njen let Zaključak IZVORI I LITERATURA SKRAĆENICE `Istorija Korduna je u minijaturi istorija srpskog naroda u Hrvatskoj, istorija suživota i surovih zločina, organizovanog egzistencijalnog otpora ustaškim divljim zločinima kroz partizanski otpor i stradanje. Demografija Korduna je, takođe, minijaturna slika naseljavanja i raseljavanja stanovništva, posebno srpskog - od Vojne granice, tog odbrambenog pojasa, preko zbegova od ubilačkih nasrtaja ustaša, sistematske kolonizacije preostalog popaljenog, ogolelog, oboselog i desetkovanog stanovništva na prostor Vojvodine posle Drugog svetskog rata, pa sve do brutalnog proterivanja od strane hrvatske vojske i policije 1995. uprkos činjenici da je Kordun bio uključen u područje pod zaštitom UN-a (UNPA - United Nations Protected Areas). Ovo proterivanje se u Hrvatskoj predstavlja kao oslobođenje i Korduna od „velikosrpske agresije` sa kojeg je srpsko stanovništvo izbeglo. Kao da su na Kordun došli i živeli neki drugi ljudi, okupatori, a ne autohtono srpsko stanovništvo, vekovima pomešano sa Hrvatima, koje se suprotstavljalo nacionalističkim i šovinističkim tendencijama razbijanja jugoslovenske države i stvaranja nezavisne Hrvatske. U etničkom čišćenju početkom i tokom avgusta 1995. godine od straha je pobeglo ili prote- rano gotovo celokupno srpsko stanovništvo sa prostora Severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije koje je na tim područjima živelo vekovima i koje je nerazdvojivi činilac bogate istorije svih tih regiona. Vrednovanje istorijskih događaja može biti različito, ali činjenica da na ovom brdovitom prostoru danas tek u neznatnom procentu i u fragmentima živi srpsko stanovništvo, govori sama za sebe. Danas ne samo da nema Korduna- ša Srba, nego je i sam termin Kordun skrajnut iz javnog govora i zamenjen administrativnim pojmom Karlovačka županija. Danas Srba Kordunaša ima više na zapuštenim i zaraslim grobljima (Na Kordunu grob do groba) nego živih u pitomim mestima Korduna. Prognani i rasejani Kordunaši po zemaljskoj kugli sa sobom nose svoj identitet i svoja sećanja. Da bi se bolje razumela sadašnjost Korduna i udes Kordunaša, bila je potrebna elementarna rekonstrukcija istorijskih događaja i procesa na tom prostoru u poslednja dva veka i detektovanje uzroka koji su doveli do toga da danas na tom prostoru gotovo i da nema srpskog stanovništva. Napred navedene činjenice su presudno uticale da Institut za savremenu istoriju i Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda krenu u jedan veoma ambiciozan projekat čiji je cilj bio izrada jednog istorijskog pregleda. Okupljeni tim istraživača krenuo je sa istraživanjima u svim relevantnim arhivskim institucijama u kojima bi se mogla naći istorijska građa. U toku naredne dve i po godine obavljena su istraživanja u arhivima u Republici Srbiji (Arhiv Jugoslavije, Arhiv Srbije, Vojni arhiv, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti) i Republici Hrvatskoj (Hrvatski državni arhiv, Državni arhiv u Karlovcu, Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata), u kojima je pregledano preko 80 arhivskih fondova. Pored arhivske građe, konsultovano je i preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica - zbornika objavljene istorijske građe, sećanja, naučnih i publicističkih knjiga, naučnih i novinskih članaka, enciklo pedijskih odrednica i dr. Nakon prikupljene građe i obavljenog istraživanja autori su pristupili pisanju i sredinom 2018. godine rukopis je doživeo svoju finalnu verziju. Uz zahvalnost autorima posebno hvala aktivnim članovima Zavičajnog kluba Kordunaša. Veliko hvala i recenzentima, a posebno porodici Stambolija, Veljku koji je lektorisao tekst i Nebojši Stamboliji koji je tehnički priredio rukopis za štampu. Ovaj rukopis predajemo naučnoj javnosti i, pre svega, Kordunašima gde god da se u svetu nalaze. Istraživački rezultati, ocene i zaključci su delo svakog pojedinog autora. Ovo je samo jedan od mogućih pogleda na istoriju i ukupnu prošlost Korduna i Kordunaša. Drugi autori će novim istraživanjima, posebno najnovijeg perioda, isticati druge činjenice i doći možda do drugačijih zaključaka. Polazeći do činjenice da je srpski narod u Hrvatskoj, posebno od trenutka razbijanja Jugoslavije, u tihom nestajanju i zatiranju tragova svog postojanja, ovim zbornikom podstičemo dalja istraživanja i dajemo naš skromni doprinos održavanju sećanja. Jer bez sećanja nema identiteta. (Momčilo Pavlović)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Ne gubite vreme, ne gubite novac! Ovde su svih 6 knjiga iz edicije KRISTALI u jednoj, kompaktnoj knjizi! uključuje i INDEX RERUM VIŠE od 900 strana. * Najbolji reprint za ove pare. Bez skupih fetišarenja, bez loših kopija! bEZ IZMIŠLJENIH `BANJALUČKIH` `Dubrovačkih` i ostalih izdanja... ТАКОЂЕ саветујем књигу PLOTIN - Jednostavnost POGLEDA https://www.kupindo.com/Filozofija/76279197_PLOTIN-JEDNOSTAVNOST-POGLEDA-Pierre-Hadot Pierre Hadot, jer: `Plotinove Eneade su prekrasna i prebogata riznica najljepših misli o ljudskoj duši, o njenom padu u ovaj svijet i o njenoj težnji da se vrati svom pravom izvoru – Dobru. No, svatko tko se prihvatio čitanja Eneada zna kako je ponekad zahtijevan ovaj tekst, zna kako je teško samostalno čitanje Plotina. A, opet, odbija nas i čitanje knjiga u kojima nam netko drugi prepričava što je `pjesnik` htio reći; želimo Plotinovu misao doživjeti što je neposrednije moguće. Ova Hadotova knjiga je savršen spoj jednostavnosti i neposrednosti. Njegovo poznavanje Plotinove filozofije je duboko, i zato on ne prepričava Plotina, on nas jednostavno vodi, poput turističkog vodiča, kroz čarobnu zemlju Plotinove filozofije, a ono o čemu govori neposredno se pokazuje pred našima očima i ostavlja nas bez daha.`

Mik Burni život i ludi genij Mika Džegera Kristofer Andersen Nova knjiga Format: 13x20 cm Broj strana: 387 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 18. oktobar 2013. ISBN: 978-86-521-1391-0 Prevodilac: Dejan Cukić Publicistika / Biografija / Muzika  Skandali, novac, neizvesnost, muzika, slava, droge, genijalni potezi i seks. „Očigledno, ja nisam primer vrline.“ – Mik Džeger Ulični borac? Ponoćna lutalica? Čovek od bogatstva i ukusa? Sve navedeno, a ispostavilo se, i još mnogo, mnogo toga. Po svemu, Mik Džeger je posebna pojava, jedna od najvažnijih figura savremene kulture. Šepureći se i trseći se, ponekad zlokobno, ali uvek opčinjujuće, on nas je kolektivno ščepao za vrat pre pola veka i, za razliku od mnogih talentovanih savremenika, nikada nas nije pustio. Decenijama, Mik je vešto skrivao mnoge zapanjujuće tajne – do sada. Nijedna rok grupa nije oličavala suštinu „seksa, droge i rokenrola“ psihodelične ere više od Stounsa. Kada su ovoj smeši dodata i okultna verovanja, Mik se nije ogrnuo odorom nekakvog mistika već Luciferovim grimiznim plaštom. Kristofer Andersen demistifikuje najsloženiju i najzagonetniju ikonu rokenrola u ovoj detaljnoj i fascinantnoj biografiji koja će vam prikovati pažnju jednako koliko i sam Džeger. „Nakrcano sočnim pričama.“ – Entertainment Weekly „Eksplozivno!“ – The Telegraph „Oduzima dah!“ – Bloomberg News

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I izdanje ! Među mineralima i stijenama - Fran Tućan Izdavač: Luča, Beograd Godina: 1934 Broj strana: 295 Meki povez Biblioteka: zadruge profesorskog društva Fran Tućan (Divuša, 26. rujna 1878. – Zagreb, 22. srpnja 1954.), hrvatski mineralog i petrograf. Osnovnu školu završio je u Divuši. Srednju školu i studij prirodnih znanosti na Filozofskom fakultetu završio je u Zagrebu. Doktorirao je 1905. godine pod vodstvom profesora Mije Kišpatića, svog znanstvenog uzora, disertacijom Pegmatiti u kristaličinom kamenju Moslavačke gore.[1] Iste godine postaje kustos Mineraloško-petrografskog odjela Narodnog muzeja u Zagrebu. Po odlasku profesora Kišpatića u mirovinu 1918. godine, postaje profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje predaje predmete iz petrografije i petrologije. Sljedeće godine dobiva zvanje redovitog profesora te povjerenika za prosvjetu i vjeru u Hrvatskoj. Godine 1930. izabran je za stalnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Rad prof. Tućana prekinut je za vrijeme Drugog svjetskog rata, od 1942. do 1945. godine, kada biva umirovljen i zatočen u logoru. Po završetku rata vraća se na sveučilište i postaje prvim dekanom novoosnovanog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.[1] Znanstveni rad i doprinos Veliki dio svoje karijere posvetio je proučavanju boksita, vapnenca i zemlje crvenice. Na temelju svojih istraživanja crvenice Tućan je iznio teoriju o podrijetlu crvenice. Prema toj teoriji crvenica je netopivi ostatak karbonatnih stijena, a boksit je fosilna crvenica. Istraživao je i vapnence i dolomite Hrvatske. Svoja istraživanja objavio je u knjizi Die Kalk-steino und Dolomite des Kroat. Karstgebietes objavljenoj 1911. godine. Zbog doprinosa prof. Tućana geologiji prof. Karšulin je prema njemu nazvao mineral tućanit. Od 1987. godine Republički komitet za znanost Hrvatske dodjeljuje nagradu Fran Tućan za popularizaciju znanosti. Od 1915. do 1919. godine i od 1945. pa do smrti 1954. godine uređuje časopis Priroda.[2] Autor je i pjesme Na Uni objavljenoj u časopisu Pobratim 1898. godine, te zbirke novela Sa sela, koju je izdao pod pseudonimom F. Borivoj.

U dobrom stanju! Zastitni omotac malo iskrzan i ostecen, nista strasno ostalo u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA LUJ BREJE NOLIT B e o g r a d 1 9 7 6 KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA S a d r ž a j PRIVATNI ŽIVOT - Porodica - Porodična imena - Veridba i brak - Porodični život - Porodični posed - Materijalni život - Kuća - Nameštaj - Odelo - Obedovanje - Kupatila - Privatni život careva GRADSKI ŽIVOT - Život u Carigradu - Grad - Stanovništvo - Saobraćaj i javni život - Hipodrom i priredbe - Pozorišta - Gradski život u provincijama - Aleksandrija i egipatski gradovi - Antiohija - U azijskim provincijama - Maloazijski i crnomorski gradovi - Zapad: Ilirik i Helada - Vizantijski zapad PRIVREDNI ŽIVOT - Sela i seoska privreda - Industrija i trgovina DUHOVNI ŽIVOT - Verski život - Praznoverice, otpadnici INTELEKTUALNI ŽIVOT - Vizantijska književnost - Poezija - Filozofija i nauke - Nastava - Vizantijska umetnost - Ekspanzija vizantijske umetnosti ZAKLJUČAK .............................................................. LUJ BREJE Rođen 1868. u Brestu (Francuska). Doktorirao na Sorboni. Profesor istorije u gimnazijama u Montobanu, Buržu, Remsu, Sen Kentenu i najzad, 1899. predavač istorije starog veka i geografije na Univerzitetu u Klermon Feranu. Luj Breje je stekao ogromno znanje preduzimajući mnogobrojna putovanja kad to nije bilo lako. Posetio je 191O-1912-1914 Veneciju, Atinu, Carigrad, Rim, Siciliju, ponovo Grčku gde je proučavao vizantijsku skulpturu. Poslednje putovanje preduzeo je po SVETOJ GORI 1930. sa svojim prijateljem Gabrijelom Mileom, poznatim vizantologom. Jažući na magarcu mesec dana su krstarili čuvenim poluostrvom, zadržavajući se u mnogim manastirima kako bi proučili blago vizantijske umetnosti. Bio je svetski autoritet za Vizantiju, Govorio je naučnicima okupljenim u Bristu, Buržu, BEOGRADU, Bukureštu, Rimu. Napisao je veliku /t r i l o g i j u/ Vizantije, naučnO remek delO svetskog značajaš: 1. Život i smrt Vizantije, 1947 2. Institucije Vizantijskog carstva, 1949 3. Vizantijska civilizacija, 1950 Po svom naučnom znanju, autoritetu, radoznalosti i strašću za putovanjem i upoznavanjem na licu mesta sa prohujalim kulturama, Luj Breje bio je /r e n e s a n s n i/ historik !!!

Autor - osoba Bardon, Franc Naslov Magičar Frabato / Franc Bardon ; prevela s nemačkog Mila Matijašević Jedinstveni naslov Frabato. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2005 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 2005 (Beograd : J. Antić) Fizički opis 184 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Matijašević, Mila Votavova, Oti Rigeberg, Diter Zbirka Lux Hermeticum : edicija zapadnog okultizma Sadržaj Sadrži i: Zlatna knjiga mudrosti ; Visoka magija. (broš.) Napomene Prevod dela: Frabato / Franz Bardon Tiraž 1.000 Str. 129-132: In memoriam / Oti Votavova Str. 133-135: Pogovor / Diter Rigeberg Predmetne odrednice Okultizam Magičar Frabato – Okultni roman – Franc Bardon Magičar Frabato: Pred vama je dugo očekivana jedinstvena zbirka Bardonovih spisa iz zaostavštine, pronađenih posle njegovog misterioznog nestanka. Prvi deo je neobična okultna autobiografija u obliku romana. Drugi deo, pod nazivom Zlatna knjiga mudrosti sadrži prva tri poglavlja Bardonovog nedovršenog okultnog dela. Treći deo, Visoka magija, ima sledeći sadržaj: Viša i niža svesnost. Usmeravanje na jedan cilj. Plan vežbi i pripreme. Principi prvog koraka. Elementi razmišljanja. Moć želje. Viša i niža svetlost. Rezultati odricanja. Snovi – Simboli. Visoka moć koncentracije. Meditacija na Drvo Života. Disciplina željenja. Ritam. Moj Sledbenik – Vežba intuicije. Put ka tebi – Put ka Bogu. Dah – meditacija na smrt i pogreb. Prirodna vežba. Vežba ogledala. Interesovanje za misli. Kako gore tako i dole. Spiritualna putovanja. Franz Bardon (Katherein, blizu Opave, 1. prosinca 1909 – Brno, 10. srpnja 1958.), češki mađioničar, hermetički autor i okultist. Popularnost je stekao 1950-ih izdavanjem četiri knjige u kojima piše o hermetizmu i okultnom. Rodio se u obitelji kršćanskog mistika Viktora Bardona kao jedno od trinaestero dece. Školovao se za industrijskog mehaničara u Opavi. Tokom 1920-ih i 1930-ih godina delovao je kao mađioničar pod scenskim imenom Frabato. Za vreme Drugog svetskog rata nacisti su ga zatvorili u koncentracioni logor. Poslije rata posvetio se hermetičkom učenju i pisanju knjiga. Godine 1958. uhapšen je tokom komunističkih čistki u Čehoslovačkoj zbog objavljivanja okultnih knjiga, da bi uskoro umro u bolnici u Brnu. Djela Inicijacija u hermetizam (1956) Praksa magijske evokacije Ključ za pravu kabalu MG69 (N)

Dobro očuvana, 165 strana, izdanje Clio 1998, prevela sa francuskog Vesna Injac-Malbaša, detaljniji opis: Uticaj mas-medija gotovo se može izjednačiti s uticajem vaspitno-obrazovnih institucija. Mas-mediji su, ponekad, značajnije obrazovne institucije od same škole, jer je prevazilaze u obimu publike, vremenu i interesovanju koje posvećuju svojoj publici, kao i u raznovrsnosti sadržaja koje nude. Žak Gone pokazuje kako mediji obrazuju, ali i kako utiču na školu da se i sama menja i da prevazilazi tradicionalne oblike podučavanja. TV kursevi, na primer, mnogo su aktuelniji i dinamičniji, obrađuju samo popularne sadržaje, koji se neprekidno menjaju, izbegavajući uobičajeni način izlaganja. Stoga, kako primećuje Gone, „za nastavnike je rad u medijima ponekad pozitivan povod da se školi ponovo vrati njena istinska dimenzija mesta za prijem učenika, i da se na taj način prevaziđe neprirodni karakter jedne ‘prepametne’ škole, koja uvek zna više i koja se prepustila i udaljila od svoje suštine, jer je nevešta u savladavanju svojih nedostataka. Zar nije besmisleno i zar se ne lišavamo upravo onoga istinski revolucionarnog što mediji mogu da unesu u škole, ako ih uključimo u neku klasičnu disciplinu? Ova pitanja nas nužno vraćaju pitanjima o funkciji škole i o njenom položaju. Zar nismo na putu želje za promenom same misije škole?” Žak Gone

Knjiga MOSAD govori u detalje o čuvenim akcijama najčuvenije obaveštajne agencije na svetu. Knjiga je objavljena najpre u Izraelu 2010. godine, a onda par godina kasnije i na engleskom jeziku. Ovo je prva knjiga o Mosadu na srpskom jeziku stranih autora. Suština Mosada su njegovi bezimeni ratnici, svi oni muškarci i žene koji rizikuju svoje živote, pod lažnim imenima žive odvojeno od svojih porodica i sprovode neustrašive operacije u neprijateljskimdržavama, u kojima i najmanja greška može da dovede donjihovog hapšenja, mučenja ili smrti. Tokom Hladnog rata, najgore što je moglo da se desi tajnom agentu koga bi zarobili Zapadni ili Komunistički blok, bilo je da na jednom od hladnih, maglom obavijenih berlinskih mostova bude razmenjen za nekog drugog agenta. Ruski ili američki, britanski ili istočnonemački agenti su uvek bili svesni toga da nisu sami i da uvek ima nekoga ko će da ih vrati na sigurno. Za usamljene ratnike Mosada, međutim, nema razmene na maglovitim mostovima - oni svoju smelost plaćaju životom. Majkl Bar-Zohar, Nisim Mišal `Mosad, najveće misije izraelske tajne službe`, Magelan Press, Beograd 2014, 397 str. Knjiga je korišćena, ali je u dobrom stanju i bez oštećenja, tekst je čitljiv, hartija je kvalitetna, samo je na prvoj stranici ispisana posveta.

VOJVODA ĐUJIĆ i DINARSKA četnička divizijaВојвода Ђујић и Динарска четничка дивизија,Аутор: Милослав СамарџићIlustrovana,191. str. ,21. cmОпис:Током четири ратне године војвода Момчило Ђујић и његова Динарска четничка дивизија спашавају српски народ са Тромеђе Лике, Далмације и Босне од хрватског геноцида, као и од разорне комунистичке акције. Првих дана децембра 1944. године Динарска четничка дивизија је опкољена од бројних комунистичких снага. После низа тешких борби, у зору 3. децембра војвода Ђујић, уз сагласност збора команданата, доноси одлуку о пробоју према Лици. У великој бици код села Пађени, Динарска четничка дивизија пробија обруч, одлази у Лику, а потом у Словенију. Из Словеније Дивизија одлази у Италију, 1. маја 1945. године, где је Западни савезници разоружавају. Војвода Ђујић на неко време прелази у илегалу, јер су комунисти тражили његово изручење. После неколико година, четници у емиграцији, расути широм света, се консолидују и оснивају своја удружења. Војвода Момчило Ђујић био је на челу највеће четничке организације, Покрета српских четника Равне Горе, од његовог оснивања 1957. године.`Vojvoda Đujić: Hrabri ratnik i borac za slobodu` je inspirativna biografija posvećena životu i delu jednog od najistaknutijih vođa četničkog otpora tokom Drugog svetskog rata - Vojvode Đujića. Autor ove knjige, Miloslav Samardžić, majstorski rekonstruiše životnu priču ove kontroverzne i izuzetno uticajne ličnosti.Knjiga nas vodi kroz živopisnu istoriju i donosi dubok uvid u hrabrost, odlučnost i nepokolebljivu predanost Đujića i njegovih saboraca u borbi protiv nacističke okupacije. Od prvih koraka u vojsci Kraljevine Jugoslavije, preko osnivanja četničkih jedinica do borbe za očuvanje srpskog naroda, Đujić je ostavio neizbrisiv trag u istoriji otpora protiv okupatora.Autor pažljivo istražuje Đujićevo detinjstvo, formiranje ideala, njegovu hrabrost na bojnom polju, ali takođe se bavi i kontroverzama i podelama koje su pratile četnički pokret. Knjiga pruža čitaocima priliku da sagledaju kompleksnost političkog i ratnog okruženja tog vremena, osvetljava ulogu i motivaciju vojvode Đujića, ali i izaziva razmišljanje o različitim tumačenjima istorijskih događaja.`Vojvoda Đujić: Hrabri ratnik i borac za slobodu` je ne samo biografija, već i pokušaj da se u potpunosti razume jedan od ključnih protagonista u ratu koji je obeležio 20. vek. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve ljubitelje istorije, ratnih priča i biografija hrabrih ljudi koji su se suprotstavljali tiraniji i borili za slobodu.6/35

VOJVODA ĐUJIĆ i DINARSKA četnička divizija VOJVODA ĐUJIĆ i DINARSKA četnička divizija Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија, Аутор: Милослав Самарџић Ilustrovana,191. str. ,21. cm Опис: Током четири ратне године војвода Момчило Ђујић и његова Динарска четничка дивизија спашавају српски народ са Тромеђе Лике, Далмације и Босне од хрватског геноцида, као и од разорне комунистичке акције. Првих дана децембра 1944. године Динарска четничка дивизија је опкољена од бројних комунистичких снага. После низа тешких борби, у зору 3. децембра војвода Ђујић, уз сагласност збора команданата, доноси одлуку о пробоју према Лици. У великој бици код села Пађени, Динарска четничка дивизија пробија обруч, одлази у Лику, а потом у Словенију. Из Словеније Дивизија одлази у Италију, 1. маја 1945. године, где је Западни савезници разоружавају. Војвода Ђујић на неко време прелази у илегалу, јер су комунисти тражили његово изручење. После неколико година, четници у емиграцији, расути широм света, се консолидују и оснивају своја удружења. Војвода Момчило Ђујић био је на челу највеће четничке организације, Покрета српских четника Равне Горе, од његовог оснивања 1957. године. `Vojvoda Đujić: Hrabri ratnik i borac za slobodu` je inspirativna biografija posvećena životu i delu jednog od najistaknutijih vođa četničkog otpora tokom Drugog svetskog rata - Vojvode Đujića. Autor ove knjige, Miloslav Samardžić, majstorski rekonstruiše životnu priču ove kontroverzne i izuzetno uticajne ličnosti. Knjiga nas vodi kroz živopisnu istoriju i donosi dubok uvid u hrabrost, odlučnost i nepokolebljivu predanost Đujića i njegovih saboraca u borbi protiv nacističke okupacije. Od prvih koraka u vojsci Kraljevine Jugoslavije, preko osnivanja četničkih jedinica do borbe za očuvanje srpskog naroda, Đujić je ostavio neizbrisiv trag u istoriji otpora protiv okupatora. Autor pažljivo istražuje Đujićevo detinjstvo, formiranje ideala, njegovu hrabrost na bojnom polju, ali takođe se bavi i kontroverzama i podelama koje su pratile četnički pokret. Knjiga pruža čitaocima priliku da sagledaju kompleksnost političkog i ratnog okruženja tog vremena, osvetljava ulogu i motivaciju vojvode Đujića, ali i izaziva razmišljanje o različitim tumačenjima istorijskih događaja. `Vojvoda Đujić: Hrabri ratnik i borac za slobodu` je ne samo biografija, već i pokušaj da se u potpunosti razume jedan od ključnih protagonista u ratu koji je obeležio 20. vek. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve ljubitelje istorije, ratnih priča i biografija hrabrih ljudi koji su se suprotstavljali tiraniji i borili za slobodu.

Beograd 1999. Mek povez, ilustrovano, 238 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. Temu Atlantide predstavljamo našim čitaocima preko ruskog istoričara Vladimira Ščerbakova, plodnog autora preko 30 knjiga prevashodno istorijskog karaktera, posmatranih iz jednog drugačijeg, kritičkog ugla u odnosu na vladajuće istine zapadne istoriografske škole. Mit o Atlantidi on obraduje, ili mu se vraća u više svojih radova - ”Zlatni dvorac Posejdona”, ”Sve o Atlantidi” i u romanu ”Čaša bure”. Tema atlantske pracivilizacije najobuhvatnije je obrađena u knjizi ”Sve o Atlantidi”, koju predlažemo našoj čitalačkoj publici. Knjiga je pisana privlačnim stilom, pruža izuzetno obilje podataka, zadovoljava zahteve najšireg kruga radoznalaca, ali odgovara i na najstručnije izazove znalaca. Imajući u vidu nedovoljnu pripremljenost onih koji se po prvi put upoznaju sa ovim drevnim mitom, sumnje onih koji su ga upoznali preko drugih autora, Ščerbakovljevo štivo je najbolji izbor da ga upoznaju ili da mu se ponovo vrate. Stoga je ovo delo o Atlantidi propraćeno fusnotama, komentarima i prilozima iz drugih knjiga istog autora, kao i nekih drugih autora i naših izdanja. One se odnose na tri teme koje povezuje `mitološka veza” To su: -drevni mitovi kao skrivena istorijska istina; -mit o drevnoj Americi koji se vremenski i prostorno najviše povezuje sa praatlantskom civilizacijom; - mit o Praslovenima kao Istočnim Atlantima. Mit o Atlantidi koji decenijama pobuđuje pažnju istraživaca, rasvetljen je iz sasvim novih uglova savremenim naučnim otkrićima o dalekoj prošlosti zemlje, sa dodacim Milutina Milankovića i Lomonosova. Dodatak-ilustracije dostignuća starih civilizacija.

Internet generacija - Dezorijentisanost dece u digitalnom dobu - Dr Džin Tvengi Knjiga "Internet generacija - Dezorijentisanost dece u digitalnom dobu" autorke Dr Džin Tvengi istražuje uticaj digitalne ere na mlade, posebno generaciju rođenu između 1995. i 2012. godine, koju autorka naziva "aj-generacijom" ili "iGen". Kroz obimna istraživanja i analize, Tvengi donosi uvid u dramatične promene u ponašanju, emocionalnom stanju i razvoju ove generacije koju je formirao internet, pametni telefoni i društvene mreže. Autorka ističe kako su pripadnici aj-generacije nespremni za odraslost, često ostajući duže u roditeljskim domovima i izbegavajući odgovornosti. Oni su fizički bezbedniji, ali istovremeno skloni depresiji, usamljenosti i niskom samopouzdanju, delom zbog zavisnosti od pametnih telefona i nedostatka prave ljudske interakcije. Knjiga postavlja ključna pitanja o uticaju digitalne dezorijentacije na socijalni i emocionalni razvoj mladih, ističući potrebu za intervencijom roditelja, nastavnika i vaspitača kako bi se postavile granice i pomoglo deci da se vrate u stvarni svet. Iako postavlja izazove i opasnosti, knjiga takođe prepoznaje pozitivne karakteristike aj-generacije, poput njihove tolerancije, svesti o mentalnom zdravlju i želje za uticajem na stvari. "Internet generacija - Dezorijentisanost dece u digitalnom dobu" pruža dubok uvid u kompleksnu interakciju između modernih tehnologija i mentalnog zdravlja mladih, pozivajući na sveobuhvatan pristup rešavanju ovog sveprisutnog problema. "Internet generacija" je izrađena u mekom povezu, ima 403 strane, autor knjige je Dr Džin Tvengi. Težina je 0.6 kg. Internet generacija cena Cena knjige "Internet generacija" je 1870,00 dinara. Cena sa popustom je 1215.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prisutan je i CD Svečulni tragovi svetlosti Vladimir Labat Rovnjev Autor: Vladimir Labat Rovnjev Žanr Psihologija Izdavač: Dijam M pres 2009. g ISBN: 978-86-7026-172-3 Povez: broširan, strana:400. , ilustracije u boji, kvalitetan punomasni papir, latinica Reporter `Svedoka” , Vladimir Labat Ravnjev, autor senzacionalne knjige, `SVEČULNI TRAGOVI SVETLOSTI` na razmeđi Mongolije, Kine, Rusije i Kazahstana TRAGOVI SVETLOSTI I PUPAK SVETA Piše: Vladimir Labat Rovnjev `Svečani tragovi svetlosti`! ? Ko je Vladimir Labat Rovnjev? Šta su `Svečani tragovi svetlosti`? O čemu se, zapravo radi? Nova knjiga multimedijalnog umetnika, kako za sebe tvrdi, Vladimir Labat- Rovnjev. U luksuznoj štampi, izdavačke kuće `DIJAM-M-PRES` iz Veternika, Mileta Imerovskog, teologa - istoričara ređaju se uzbudljive stranice pisane rukom i perom Vladimira Labata. O čemu se, zapravo radi, verujte, meni, običnom smrtniku, koji nema prilike, ili ne zna da ih ima, sa `onozemaljskim`, sa kojima očito autor knjige kontaktira, ili misli da kontaktira, najbolje je da on sam govori. . .. .. .. . Reporteri nedeljnika `Svedok` tokom 15 godina postojanja lista i 708 nedelja pred čitaocima `zavirivali su` u brojne tajne planete zemlje. Od kontinenta do kontinenta, od zemlje do zemlje, od događaja do događaja. Ipak, nikada, dosad, nisu kročili na `Pupak sveta`! ? Do dalekog Altaja, prostora na razmeđi Mongolije, Kine, Rusije i Kazahstana. Sve dok naš saradnik Vlada Labat, tragajući za svojim SVEČULNIM TRAGOVIMA SVETLOST nije odlučio, da se zarad provere svojih ideja, zaputi tamo, u daleki Altaj, u područje za koji mnogi neupućeni misle da je i Bog rekao laku noć. .. Ali, ovim tekstom i serijom briljntnih fotografija našeg saradnika, i autora za mnoge kontroverzne knjige `SVEČULNI TRAGOVI SVETLOSTI` Vladimira Labata, uverićete se da nije - tako. .. Dakle, od Beograda, preko Moskve, put na Altaj vodi prvo do aerodroma Novosibirsk! Odatle, na Altaj, dalje se ide samo ruskim džipovima `Gaz` ili `Lada Niva`. Ostala prevozna sredstva brzo otkažu i postanu neupotrebljiva. Osim glavnih saobraćajnica koje su asvaltirane, svi ostali putevi su zemljani. Ako se uputite na put po ovoj zemlji, morate imati lične vodiče, meštane. Ali, ne i uvek: meštani će na takvu dužnost pristati jedino ako prvo prođete šamanski test, koji ih uveri da ste dobronamerni i da ste dobro došli u njihovu zemlju. Tek tada možete da zalazite u njihova sela, svetilišta, šume. .. Možete slobodno da se krećete i da nailazite samo na predusretljive i dobronamerne ljude. Obdareni su intuicijom i komuniciraju međusobno na principima svoje iskonske vere koju nazivaju `Belom verom`. Belci i stanovnici Azije žive ravnopravno i u velikoj slogi. Zemlja im je prelepa, sa mnoštvom šuma, reka i jezera. Tihi i predani svom poslu imaju poseban pristup stočarstvu. Njihova stoka slobodno se kreće poljima i nastanjenim mestima. Ipak, stanovnici tih mesta prepoznaju svoje krave, bikove, jakove i sitnu stoku koja se vrati - svaka svom toru. Verske vođe (šamani) su ljudi uklopljeni u svakodnevni život i profesionalni rad u poljoprivredi, stočarstvu i vrlo malobrojnoj industiji. Posvećeni su svojoj veri koja je svojevrsna religija prirode i praiskonskih načela. Žive u složnim zajednicama koje nadgeldaju lokalni šamani i sveštenici drugih konfesija. Verska tolerancija je na izuzetno visokom nivou. Okrenuti su posebno da svoju tradiciju prenesu na svoju decu što im uspeva u potpunosti. Saobraćajna, telekomunikaciona i energetska mreža zemlje je na zadovoljavajućem nivou. Služe se, ruskim jezikom kao službenim i svojim lokalnim narečjima. O Srbiji znaju malo, ali znaju! Kod našeg rastanka zaželeli su da dođu u Srbiju i predstave svoje bogato muzičko folklorno stvaralaštvo. Nadamo se da ćemo to uspeti da ostvarimo. .. Bivajući, samo pet dana na Altaju, viđene prirodne lepote, netaknute od industrije i moderne civilizacije, čoveka primoraju da zaželi da se vrati i provede više vremena na prostorima ove ruske republike koju nazivaju `Pupak sveta`. Vladimir Labat Rovnjev - vajar, slikar, grafičar, kantautor, kompozitor, pesnik i dizajner. Poslednjih par decenija tragalac duhovnih stvarnosti. Od oca Stevana, profesora fizičke kulture, i majke Olge, takođe profesora fizičke kulture, čija je porodica Rovnjev, kao istaknuto rusko plemstvo, umetnošću nadarena, stigla na ove prostore 1920. godine. Osnovnu, srednju i Višu pedagošku akademiju - likovni smer završio je u Novom Sadu. Pedagoškim radom, iz oblasti likovnog obrazovanja, bavi se do 1976. godine. Od 1979. godine, pa do danas eksperimentiše na relaciji skulptura, poezija, muzika i razvoj duhovne energije. Na temu ekologije, objavljuje kan tautorski LP album 1979. godine u produkciji RTB. Među prvima u svetu stvara akustične skulpture i od 1980. godine na njima izvodi bezbroj koncerata, izložbi, muzičkih priloga za radio, televiziju, pozorište i film. Sve ovo je posebno omogućeno njegovom praktičnošću iskazanoj u poznavanju i upotrebi 16 različitih zanata koji ma povezuje svoju zamisao kao vajar, muzičar što celokupnu ideju pretvara u multimedijalni događaj. Autor je i učesnik brojnih samostalnih i grupnih izložbi, koncerata u zemlji i inostranstvu i učestvovao je u stotinak televizijskih nastupa, radio i novinskih intervjua. Dobitnik je više nagrada na javnim konkursima i izložbama kod nas i u svetu. Autor je mnogih spomen obeležja, grbova, znakova, plaketa, značaka, odlikovanja, povelja kao i arhitektonsko-enterijerskih likovnih rešenja u prostoru. Jedan od značajnih autorskih radova iz ovih oblasti objedinio je u rešenjima simbola Vojske Jugoslavije, a takođe izveo je oznake specijalnih jedinica SDB-a. Najnoviji ciklus multidisciplinarnih kreacija pod naslovom `OMFAL` i `SVAR` koje nastaju od 1996. godine, kao prva takva tvorevina u svetu, predstavljaju akustično-energetsko-svetlosne strukture i oblike, čije dejstvo aktivira pored čulne i sveobuhvatnom, potpunom čulnom percepcijom (svečulnom). Ovakav vid kreativnih ostvarenja, uvodi čoveka u izmenjeno stanje svesti, a grafičku i prostornu formu trajno preobražava i zadržava u paralelnoj dimenziji koju `VIDIMO` svečulnim opažanjem. Član je Udruženja Likovnih umetnika Vojvodine, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Vojvodine, Udruženja estradnih umetnika. Uvršten je u internacionalni imenik značajnih osoba. Živi i radi na Popovici i Petrovaradinskoj tvrđavi na Fruškoj Gori. Vladislav Bajac - Akustične skulpture Vlade Labata Kada se zadesite ispred predmeta za koje ne znate šta su, a to su (s pravom nazvane) Akustične skulpture Vlade Labata, događa se ono što se desilo i drugima: dečja znatiželja ustupa mesto čuđenju. Ulazite u svet koji Vam je nepoznat, ali koji biste rado razotkrili. I treba se prepustiti želji. Jer, i muzički stručnjaci su se isto tako ponašali: nisu se stideli odbacivanja plašta akademskog znanja pred ovim, istovremeno i drskim i šarmantnim izazivanjem radoznalosti. Stvaralačko delo koje ujedno razbija granice medu pojedinim umetnostima i spaja ih u novu umetničku tvorevinu, rizično je definisati.Valja ga razumeti i potom (ne)prihvatiti. Ono je, uostalom, bio i jedini motiv ulaska Labata u rizik nepoznatih zvukova koje je dobijao radeći na svojim vajarskim delima tolike godine. 1979. načet je mukotrpan rad na `hvatanju` ovih zvukova metala i pokušaj njihovog kanalisanja, ako ne i kontrole nad njima. Labatovo prethodno muzičko iskustvo bilo je u ovom traganju bunar bez dna: ono je obezbedivalo ispravnu motivaciju, upornost i veru. Stvaralački čin je želja i potreba koje samo naslućuju otkriće. (Drugi ga kasnije nazovu uspehom). `Svirati na skulpturama` verovatno je pojednostavljena kontradikcija. Jer možda je stvar obrnutog reda: pre bi se moglo reći da je reč o instrumentima koji su originalna vajarska dela. Za šta se god odlučili, istina im je zajednička: već poznate kompozicije odsvirane na ovim akustičnim skulpturama postaju skoro nove kompozicije. A gde je tek kraj improvizacijama i mogućnostima pri stvaranju novih muzičkih dela? Dokle god se to ne zna, horizont je otvoren. Zar već to ne stavlja ove instrumente, u najmanju ruku, u red svih već znanih? Dakle, ako sada i znamo pred kakvim predmetima stojimo, još uvek ne znamo šta sve oni mogu. U tome je i suština Labatovog izuma: objediniti prostor i zvuk, a ne znati koliki je i kakav. Gledati i slušati, a ne videti kraj. Shvatiti i uživati, a verovatno se i dalje Čuditi. Jer čuđenje je takode stvaralački čin - ne odraz posmatračevog oslobađanja od perceptorske odgovornosti.