Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija – Karlovačke mitropolije. 
Izdavač: Zavod za udzbenike – Beograd
Broj strana: 598
 Knjiga je nova u izvanrednom stanju uz nju ide prateća diskteta i turistička karta. 

Prvo izdanje, 2007.

Aleksandar Fotic Sveta Gora i Hilandar u Osmanskom carstvu 15 - 17 vek Izdavac - Balkanoloski institut SANU, Beograd Godina - 2000. Atos, Istorija Hilandara, Sveta Gora, Hilandar Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 27 cm,498 str. (67)

k4 SVETA GORA I HILANDAR U OSMANSKOM CARSTVU XV-XVII VEK ALEKSANDAR FOTIĆ Balkanski institut SANU Manastir Hilandar Sveti Arhijerejski sinod SPC Beograd

Albin Fakin najkvalitetnija skola Klavirne harmonike. Komplet od 4 knjige namenjen za ucenje sviranja Klavirne harmonike od pocetnog nivoa do zahtevnog nivoa. Albin Fakin skola klavirne harmonike 1-4

Knjiga Škola narodne muzike za harmoniku 2 (akordi i harmonije, vežbe, improvizacije, notni zapisi) se najvećim delom bavi akordima i harmonijama u narodnoj muzici (harmonizacija pesama i melodija i sviranje akordske pratnje) kroz detaljna objašnjenja u tekstovima, slikama i primerima u popularnim narodnim pesmama, kao i kroz tehničke vežbe i pravila prstoreda za sviranje akorda i harmonskih tokova na klavijaturi harmonike. Pored ove veoma kompleksne teme, u knjizi je dat i osvrt na improvizacije u narodnoj muzici, a u dodatku se nalaze notni zapisi kola. Format: A4 Broj strana: 157 Februar 2021. godine DODATAK: NOTNI ZAPISI NARODNIH KOLA – DUNAVSKI VRTLOG – ESINO KOLO – GOCINO KOLO – GUNJ KOLO – JASENIČKO KOLO – KEKINO KOLO – KUMOVO KOLO – MELJAČKO KOLO – MOMAČKI KOLOPLET – ZVEČANKA KOLO

Mjuzikl Slobidan Snežana Živković

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj Autor: Mirko Kovačević Izdavač: Zadužbina Svetog manastira Hilandara Godina izdanja: 2015 Broj strana: 640 Format: 30 x 24cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, minimalno oštećenje - sanirano na donjem delu rikne, blaga fleka na knjižnom bloku ostalo odlično očuvano Tags: Hilandar Sveta Gora Atonska 06.06.2023.

Ptice Svete gore - Javor Rasajski BIRDS OF MOUNT ATHOS VEOMA RETKO ,mali tiraz ,samo 500 primeraka veci format ,A4 Format:30x25 cm. Broj strana: 95 Izdavač i godina izdanja: Matica Srpska 2012 Tvrd povez vrlo dobro očuvano. IMA malo prevoda na druge jezike,engleski ,mozda grčki (veliki beli ormar)

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj - Mirko Kovačević Hilandar 2015. Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (33 cm), 622 strane. NOVO Knjiga o prvom milenijumu razvoja graditeljske baštine manastira Hilandara u izdanju Manastira Hilandara na Svetoj Gori i Zadužbine manastira Hilandara u Beogradu. Prošle godine navršilo se hiljadu godina od najstarijeg poznatog pisanog pomena manastira Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj. Knjiga Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj, arhitektura i druga dobra profesora dr Mirka Kovačevića predstavlja izuzetan sažetak ovog prvog milenijuma istorije manastira, ponajviše sa aspekta njegove graditeljske baštine, ali i kroz prikaz duhovnog i umetničkog blaga koje se u njemu čuva. Knjiga je takođe značajna jer se posle dužeg vremena pojavljuje jedna sveobuhvatna, kompleksna i sadržajna monografija o Hilandaru, koja u velikoj meri dopunjuje postojeće znanje o manastiru. Na preko šest stotina stranica autor izlaže znanje sakupljeno tokom pedesetogodišnjeg perioda u kome se na razne načine bavio Hilandarom, od snimanja i proučavanja do rada na konzervaciji i restauraciji. Tekst je praćen stotinama arhitektonskih crteža i fotografija koji čitaocu ilustruju izloženu faktografiju i autorove teze. Kovačević započinje izlaganje opisom istorijskog i prostornog konteksta Svete Gore i Hilandara. Sažet prikaz stvaranja i karaktera monaške države pomaže nam da shvatimo okolnosti u kojima nastaju i razvijaju se svetogorski manastiri, njih dvadeset, od kojih je jedan i Hilandar. U kratkim crtama predstavljeni su pojedinačno svi manastiri, kao i šest važnijih skitova. Posle uvodnog putovanja kroz vreme i prostor Kovačević prelazi na detaljan i širok prikaz samog manastira i velikog broja njegovih objekata i poseda u bližem i daljem okruženju. Objekte u manastirskom utvrđenju prikazuje pojedinačno, analizira ih u pogledu nastanka, karakteristika, mesta u okviru celine i rekonstrukcije procesa koji su im dali konačni oblik. Detaljno prikazane i argumentima potkrepljene faze izgradnje od najstarijih delova pa do intervencija koje su oblikovale današnji izgled objekata daju posebnu vrednost knjizi. Pored arhitekture, za pojedine objekte prikazane su i freske, ikone i drugi predmeti od duhovne, umetničke i istorijske vrednosti koje ovi objekti sadrže i koji su za njih osobeni. Hilandar je još od vremena Svetog Save sticao posede kako širom Svete Gore tako i van njenih granica, na kojima su vremenom nastajala zdanja koja su obeležila razne epohe hilandarske i svetogorske istorije. U posebnim poglavljima knjige predstavljene su ove građevine, podeljene po grupama u objekte užeg i šireg okruženja, objekte u Kareji, njenoj okolini i u ostatku Svete Gore, kao i objekte na posedima van Svete Gore, a na grčkom tlu.

Hilandar lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu Drugo izdanje Beograd 2021g./334 strane Tvrd povez,kvalitetna stampa,kompletno ilustrovana u boji,osim par manjih tackica okrznuca na koricama ( uslikano),knjiga odlicno ocuvana-kao nova -`Monografija Hilandar – lekovito bilje u Bogorodičnom vrtu je treća po redu publikacija objavljena u saizdavaštvu Manastira Hilandar i Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije`. -`Posvećena je istraživanju prirode, njenih odlika i vrednosti, ovoga puta lekovitom bilju na imanju Manastira Hilandar. Već nas naslov upućuje na dugu tradiciju lečenja biljem na ovom svetom mestu. Ako se zna da je Sveta Gora u samom epicentru evropskog biodiverziteta, ili biološke raznovrsnosti, da su istraživanja flore na ovom tlu sprovodili velikani evropske botanike, onda je publikacija naših autora značajni i sveobuhvatni, bogato ilustrovani, detaljno objašnjeni nastavak tog rada`. -`Autori su, posebno nadahnuti delom monaha Save Hilandarca i čuvenim Hilandarskim medicinskim kodeksom, istražili i opisali preko stotinu biljnih vrsta, što samoniklih što gajenih, i naveli načine njihove primene u lečenju`... vr186

Knjiga je u dobrom stanju.Malo su uglovi korice gore nabijeni ,ali ništa strašno.(Vidi se na slici)

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2. NAPOMENA: Knjiga je nova, samo je došlo do veoma blagog oštećenja na zadnjoj naslovnoj strani, u dnu rikne, što se vidi i na fotografiji. Ostalih oštećenja nema, u odličnom je stanju!

Stanje: skoro kao novo Izdavač: Politikin Zabavnik Izdato: 2007 Korica: Tvrda Pismo : Ćiriliica Stanje proverite na slikama, poneki listovi su talasasti u knjigama, ali inače su savršene. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovako lepom stanju! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Do 2kg knjiga je postarina samo 83 din... (ide do vaših vrata u preporučenoj tiskovini) Preko 2 kg knjige šaljem u paketu, do vaše najbliže pošte! Ako treba I 20 kg paket šaljem za 200 din poštarinu... SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- SEP -----

KRALJEVI ŠAHA - KOMPLET OD 13 KNJIGA RETKO IZDAVAČ. POLITIKA MEKOG POVEZA 1. VILJEM ŠTAJNIC 2. EMANUEL LASKER 3. HOZE KAPABLANKA 4. MAKS EVE 5. ALEKSANDAR ALJEHIN 6. TIGRAN PETROSJAN 7. MIHAIL BOTVINIK 8. MIHAIL TALJ MALO NAGNJEČENA OD GORE, 9. VASILIJ SMISLOV 10- BORIS SPASKI 11. ROBERT FIŠER 12. ANATOLIJ KARPOV 13. GARI KASPAROV STANJE. 2. KNJIGE MALO TALASASTE BEZ VILJIVIH POSLEDICA, OČUVANA, OCENA. 4... 4+ KNJIGE KAO NA SLICI DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 1/5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Gojko Subotić (Bosanska Gradiška, 1931) srpski je istoričar umetnosti, akademik i naučni savetnik Vizantološkog instituta SANU.[1] Biografija Rođen je u Bosanskoj Gradiški 11. avgusta 1931. godine, gde je proveo detinjstvo i pohađao osnovnu školu do izbijanja rata (1941). Niže razrede gimnazije je završio u Beogradu i rodnom mestu (1946), a više u Banjoj Luci (1950). Na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirao je istoriju umetnosti i diplomirao (1955). Nakon odsluženja vojne obaveze, tokom jeseni 1956. godine, radio je u stručnim ekipama na terenskom istraživanju i iskopavanjima u istočnoj Srbiji, a zatim u Publicističko-izdavačkom zavodu Jugoslavija. Aprila 1957. godine je na matičnoj katedri upisao postdiplomske studije i marta 1959. godine odbranio magistarski rad sa temom Veze između srpskog srednjovekovnog slikarstva i književnosti. U junu iste godine izabran je za asistenta na Odeljenju za istoriju umetnosti. Nakon odbrane doktorske disertacije Ohridska slikarska škola XV veka, 1974. godine izabran je za docenta na predmetu Istorija umetnosti jugoslovenskih naroda srednjeg veka. Januara 1978. godine je prešao na dužnost direktora Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Od oktobra 1979. godine do penzije, avgusta 1998. godine, radio je u Vizantološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je, istovremeno, dugogodišnji saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je dve godine obavljao i dužnost upravnika. Za dopisnog člana SANU izabran je 27. oktobra 1994. godine, a 2003. za redovnog člana. Od 1997. do 2000. godine bio je direktor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. U naučnim istraživanjima posvetio se proučavanju srpske umetnosti srednjega veka i njenim vezama sa Vizantijom i Zapadom, kao i umetničkom nasleđu Balkana u vreme turske vlasti. U ovim istraživanjima značajno mesto zauzimaju studije o spomenicima XIV veka u Svetoj gori, meteorima, Vodenu, Kastoriji, Ohridu i dr. Nedavno je objavio i pregled umetničkog stvaranja na Kosovu i Metohiji u XIII i XIV veku, gde su predstavljena monumentalna arhitektonska zdanja sa svojim plastičnim ukrasom i bogatim zidnim slikarstvom. Uporedo sa istorijsko-umetničkom i istorijskom analizom balkanskog nasleđa, posebnu pažnju je posvetio epigrafskoj građi koji danas čini zamašan korpus i predstavlja osnovu ne samo za temeljno poznavanje spomenika od XI do XVIII veka i uslova u kojima su oni nastajali nego i dragoceni izvor saznanja za istoriju, filologiju, paleografiju, pomoćne istorijske nauke i dr. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1981), nagrade za kulturu Vukove zadužbine (1999) i više drugih priznanja za stručni rad u službi zaštite spomenika kulture. Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio mu je Orden Svetoga Save prvog reda (1998), a Nomarhion Atike sa gradom Atinom počasnu titulu Ambasadora helenizma (1999). Hilandar (grč. Μονή Χιλανδαρίου) ili Hilendar, takođe i Helandar,[n. 1] srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore (grč. Άγιο Όρος), na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu (grč. Аτоς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora.[4] Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.[5] Radi uspostavljanja stalnog lekarskog nadzora manastirske porodice kao i poklonika, krajem 2015. godine osnovano je Hilandarsko lekarsko društvo. Etimologija Etimološko značenje imenice Hilandar verovatno je izvedeno iz grčke reči helandion (grč. χελάνδιον), koja označava tip vizantijskog transportnog broda, čiji se kapetan zove helandaris (grč. χελάνδάρης).[2] Položaj Hilandar je prvi manastir na koji se nailazi kada se sa kopna, iz Makedonije, ide na Svetu goru. Smešten je u šumovitoj udolini kraj Hilandarskog potoka koji nikada nije presušivao. Sa tri strane okružen je šumom, dok je sa severne otvoreniji i udolinom povezan sa morem. Pobrežje je obraslo raznovrsnom sitnom i krupnom šumom, a posebno se ističu čempresi kako oko samog manastira tako i u dolini koja ga povezuje sa morem. U blizini se prostiru vinogradi, maslinjaci kao i nasadi limuna i pomorandži.[6] Istorija 12. vek — osnivanje Ikona — Sv. Sava i Sv. Simeon, ktitori hilandarski Manastir Hilandar je izgradio grčki monah svetogorac, Georgije Hilandario (grč. Γεώργιο Χιλανδάριο) ili Helandarios (grč. Χελανδάριοс). Hilandar su obnovili Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sveti Sava 1198. godine.[7] Te godine je vizantijski car Aleksije III Anđel (1195—1203) Simeonu i Savi[2][3] izdao zapečaćenu zlatnu bulu (Hrisovulja Aleksija III) kojom se manastir Helandaris i svetilište u Milejama daruju kako bi mogli „služiti za primanje ljudi od srpskog naroda, što se odaju monaškom životu, baš kao god što i manastiri iberijski i amalfijski postoje na toj Gori, oslobođeni od svake vlasti pa i od same vlasti prota te Gore”.[3][7] Car je pristao da to učini, pošto su bile ispunjene i očuvane forme, i pošto je molba imala pristanak celog svetogorskog bratstva. Manastir je izgrađen na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, koji je osnovan početkom 11. veka.[1] Delovi tog najstarijeg Hilandara postoje i danas na jugozapadnoj strani manastira; to su pirg Svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu uz koji su iznutra prizidani konaci i trpezarija.[4] U periodu od 1198. do 1200. godine Simeon i Sava su podigli Crkvu Vavedenja Bogorodice (koja danas ne postoji), pirg Svetog Save, Kambanski pirg zvonara i keliju Svetog Simeona.[4] Simeon i Sava su za obnovu manastira imali finansijsku podršku od velikog župana Stefana Nemanjića.[7] Kada su građevine bile gotove, sredinom 1199. godine, Nemanja je kao ktitor izdao povelju. Ovu osnivačku povelju je napisao Sava, a za nju je Nemanja dobio pristanak od velikog župana Stefana. Povelja je u originalu bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata, kada je stradala 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu.[1] Po nekim izvorima povelji se trag gubi tokom Prvog svetskog rata kada je opljačkana....

Gaudi: Obra Completa/Complete Works Hardcover – January 1, 2003 Obra Completa = Celokupna dela. Feierabend Verlag, OHG [Datum objave: 2003]. Podstavljeni tvrdi povez kvadrat, 791 str . Dvojezični, španski i engleski. Ilustracije u punom koloru. Sadržaj uključuje: Teh Gaudijev fenomen; Prirodna tehnika i umetnost; Gaudijev život; Izgrađeni radovi; Casa Vicens; vila Ouijano-ElCapricho; Keramika; Finca Guell; Trencadis; Sagrada Familia; Religiozni motivi; Palau Guell; Palacio episcopal de Astorga; Col.legi de las Teresianes; Casa de los Botines; Casa Calvet Guell; Casa Calvet Guell; Nameštaj; Vitraži; Cripta de la Colonia Guell; Bellesguard; Park Guell Animals; Finca Miralles; Kovano gvožđe; Restauracion de la catedral de Palma de Majorca; Casa Batllo; Prirodni motivi; Vrata; Casa Mila; Jardins Artigas; Ulične svetiljke; Mape; Nekonstruisani projekti; Gaudi noću; Hronologija i bibliografija. nova nekorišćena kao nova ostao trag na unutrašnjoj strani korice po vertiklali , pretpostavljam da je bio zalepljen neki mali letak pa je odlepljen, te je osto trag

"Crvena knjiga" - Karl Gustav Jung "Crvena knjiga", remek-delo Karla Gustava Junga, prvi put je dostupno na srpskom jeziku. Ova knjiga predstavlja duboko i fascinantno putovanje u unutrašnji svet ljudske psihe, koje je Jung nazvao "sučeljavanjem sa nesvesnim". Kroz stranice "Crvene knjige", Jung otkriva nove dimenzije svoje teorije o arhetipovima, kolektivnom nesvesnom, procesu individuacije i transformaciji psihoterapije. Ovo delo se smatra Jungovim najznačajnijim, a njegovo objavljivanje 2009. godine obeležilo je ključnu tačku u razvoju moderne psihologije. "Crvena knjiga" nije samo knjiga, već vodič kroz dubine ljudske psihe, nudeći čitaocima mogućnost dubokog razumevanja evolucije savremene psihologije i sopstvene unutrašnje stvarnosti. Ova enigmatična knjiga otvara vrata ka istraživanju dubina sopstvene psihe i nudi uvid u složene procese transformacije i samospoznaje. "Crvena knjiga" je izrađena u tvrdom povezu, ima 471 stranu, autor knjige je Karl Gustav Jung. Težina je 0.8 kg. Crvena knjiga cena Cena knjige "Crvena knjiga" je 4990,00 dinara. Cena sa popustom je 4241.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Agape 1-3 Vladeta Jerotic i Aleksandar Gajsek Na osnovu razgovora vođenih u serijalu Agape Studija B. Agape 1 TEME: Tesna su vrata koja vode u život – gost: Patrijarh Pavle Smisao - gosti: Vladeta Jerotić, Nenad Ilić, Milan Ćirković, Zagorka Golubović Vera - gosti: Vladeta Jerotić, Nikola Tucić Brak - gosti: Vladeta Jerotić, Vesna Brzev Ćurčić Ličnost - gosti: Vladeta Jerotić, Petar Jevremović Porodica i vaspitanje - gosti: Vladeta Jerotić, Svetomir Bojanin, Branko Milićević, Srđan Slavić Žena i muškarac - gosti: Vladeta Jerotić, Zorica Tomić Bolest - gosti: Vladeta Jerotić, Vladimir Adamović Samoubistvo - gosti: Vladeta Jerotić, Vojislav Ćurčić Narkomanija - gosti: Vladeta Jerotić, vladika Porfirije Agape 2 život i smrt ljubav liturgija magija i mistika vera i nacija mediji snovi stvaralastvo greh i pokajanje Agape 3 U knjizi `Agape 3` zabeleženi su razovori o: gnevu, bludu i očajanju; rimokatolicizmu i pravoslavlju; hrišćanstvu i judaizamu; islamu i hrišćanstvu, budućnosti religije; nauci i religiji. Biblioteka svedočanstva Beograd 2008, mek povez, odlično stanje, 365+297+283 strana Stanje Veoma dobro, na predlistu faksimil potpisa i pečata Mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija.

Agape 1-3 Vladeta Jerotic i Aleksandar Gajsek Na osnovu razgovora vođenih u serijalu Agape Studija B. Agape 1 Teme: Tesna su vrata koja vode u život – gost: Patrijarh Pavle Smisao - gosti: Vladeta Jerotić, Nenad Ilić, Milan Ćirković, Zagorka Golubović Vera - gosti: Vladeta Jerotić, Nikola Tucić Brak - gosti: Vladeta Jerotić, Vesna Brzev Ćurčić Ličnost - gosti: Vladeta Jerotić, Petar Jevremović Porodica i vaspitanje - gosti: Vladeta Jerotić, Svetomir Bojanin, Branko Milićević, Srđan Slavić Žena i muškarac - gosti: Vladeta Jerotić, Zorica Tomić Bolest - gosti: Vladeta Jerotić, Vladimir Adamović Samoubistvo - gosti: Vladeta Jerotić, Vojislav Ćurčić Narkomanija - gosti: Vladeta Jerotić, vladika Porfirije Agape 2 život i smrt ljubav liturgija magija i mistika vera i nacija mediji snovi stvaralastvo greh i pokajanje Agape 3 U knjizi `Agape 3` zabeleženi su razovori o: gnevu, bludu i očajanju; rimokatolicizmu i pravoslavlju; hrišćanstvu i judaizamu; islamu i hrišćanstvu, budućnosti religije; nauci i religiji. Biblioteka svedočanstva Beograd 2008, mek povez, odlično stanje, 365+297+283 strana Stanje Veoma dobro, na predlistu faksimil potpisa i pečata Mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija.

12 reprodukcija crteža Vladimira Kirina, dimenzija 24×29,5 cm sa stihovima Vjekoslava Majera Zagreb 1971. Tvrda plastificirana fascikla, format 32×42 cm, 4 stranice teksta + 12 reprodukcija. Odlično očuvano. 12 grafika Vladimira Kirina kojima je prikazao najpoznatije ambijenate i građevine grada Zagreba U mapi »Stari Zagreb« Kirin je pokazao sve svoje crtačko umijeće i ljubav prema starini. Štoviše, danas je značenje te mape neizmjerno, jer je Kirin na licu mjesta crtao ambijente i kule koji su nestajali. Crtajući motive oko Katedrale i Dolca, ustoličio je najzagrebačkije panorame. Ova mapa je pretisak izvornog izdanja iz 1925. godine. Vladimir Kirin hrvatski je ilustrator i grafičar rođen u Zagrebu u poznatoj umjetničkoj obitelji. U Zagrebu pohađa pučku školu i četiri razreda niže Realne gimnazije. Godine 1909. polazi u srednju graditeljsku školu. Na Graditeljskoj stručnoj školi s njim su i budući slikari Marino Tartaglia i Ernest Tomašević te kipar Frano Kršinić. Prvi svjetski rat 1914. godine prekida njegovo školovanje i mobiliziran odlazi u rat. Nakon rata uspijeva 1919. godine maturirati i u jesen iste godine odlazi u London na studij grafike. U jesen 1924. godine odlazi u Beč i upisuje Akademiju likovnih umjetnosti - grafički odjel. Autor je čitavog niza grafika, ilustracija knjiga za djecu i prve grafičke opreme za Hrvatsku enciklopediju. Popis reprodukcija: 1. Lotrščak 2. Kamenita vrata 3. Sa Strossmajerova šetališta 4. Dverce 5. Pogled s Lotrščaka na staru katedralu 6. Harmica 7. Sa tornja stolne crkve 8. Rauchova palača 9. Popov toranj 10. Pod zidom 11. Trg sv. Marka 12. Tkalčićeva ulica

ŠTA JE FILM I - IV Andre Bazen Biblioteka Umetnost ekrana Institut za film, Beograd, 1967. Šta je film? I Ontologija i jezik (u vrlo dobrom stanju, gore desno uglovi stranica malo savijani, blago zacepljena rikna pri dnu) Šta je film? II Film i ostale umetnosti ( pri dnu stranice do kraja knjige ima tragova jedva vidljive mrlje od vlage koja ne utiče na čitanje) Šta je film? III Film i sociologija (u vrlo dobrom stanju) Šta je film? IV Estetika realnosti: neorealizam (u vrlo dobrom stanju) VRLO RETKI brojevi 4, 5, 6, 7 iz Biblioteke Umetnost ekrana originalni naziv: QU’EST-CE QUI: LECINEMA? André Bazin istorija filma, teorija filma, razvoj filmskog jezika, zabranjena montaža, slikarstvo i film, pozorište i film, Rober Breson, erotika na filmu, Hemfri Bogart, Žan Gaben, vestern, Čaplin, De Sika, Roselini, neorealizam, filmski realizam, Andre Žid, ontologija fotografske slike... Andre Bazen (1918 – 1958) je bio francuski filmski kritičar i jedan od najuticajnijih teoretičara u istoriji filma. Osnovao je ugledni časopis Cahiers du cinema i bio pokrovitelj francuskog novog talasa. Bazen je kroz svoje kritike nastojao objasniti i približiti široj publici ono što je smatrao najboljim filmovima. Preferirao je dokumentarne filmove i italijanski neorealizam, smatrajući da takvi filmovi gledaocu pružaju ono što je nazivao „objektivnim realizmom”; iz istih razloga je isticao režisere poput Hauarda Hoksa, koje je nazivao „nevidljivima”, te smatrao da se filmska naracija može najbolje ostvariti kroz široke kadrove (poput onih koje je koristio Žan Renoar) i izbegavanje brze montaže i sličnih postupaka karakterističnih za dotad popularnu sovjetsku montažnu teoriju. Bazen je, takođe, smatrao da film mora biti verodostojan odraz ličnosti režisera, što je 1954. godine dodatno razradio njegov štićenik Fransoa Trifo u članku Izvesna tendencija francuske kinematografije (časopis Filmske sveske, 1979) i tako pružio podlogu za teoriju autora.

Naziv: Psychiatrie Autor: Leon Michaux Godina izdanja: 1965 Izdavač: Editions medicales flammarion, Paris Povez: Tvrd Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Preko hiljadu stranica. Jedan list se odvojio ali je i dalje u knjizi. Opis: UVOD ISTORIJSKA EVOLUCIJA I GRANICE PSIHIJATRIJE Pahijatrija je etimološki nauka o bolestima duše. Nema potrebe ići dalje da bismo sagledali ogromne teškoće koje su morale biti prevaziđene da bi psihijatrija dobila mesto u patologiji: filozofske, religiozne, demonološke predrasude koje proizilaze iz konfuzije zašto i kako, odnosno primarnih uzroka, koji ne tiče se medicine, i kliničkih i patogenih procesa na koje se mora ograničiti. Ne smemo verovati da su svi naši savremenici očistili ovu zabunu. Ove vannaučne predrasude nastavljaju da inspirišu, često bez njihovog znanja, mnoge od njih, čak i eminentne, koji veruju da su slobodni od njih: koliko često rasprave urganogogenista i psihogenista poprimaju strastveni ton jer se iza naučne kontroverze krije ideološki sukob, organogeneza se nekima čini, i sasvim pogrešno, da pretpostavlja materijalizam, dok je drugima, i bez daljeg razloga, psihogeneza vrlo sumnjiva na spiritualizam? To je ceo problem prirode uma, njegovih odnosa sa telom o kome je ovde reč: dualizmom? jedinstvenost? Istorija nastanka psihijatrije bi i dalje bila malo zamorna da nam nije pokazala kako nauka nastaje iz metafizike, ali i kako može da se vrati svojim izvorima, lekcija budnosti ako želimo da zadržimo najutvrđenije osvajanja očigledno. U prvom, prednaučnom periodu, sve je dualaroe i to je u znaku drevnih religija. Mentalni poremećaji su božanska stvar i oni pogađaju neprijatelje bogova kada su ponižavajući ili smešni, njihove prijatelje kada se izražavaju u proročkom uzvišenju poput Pitije iz Delfa. Iz ove božanske etiologije proizilazi religiozna terapija: zavisi od sveštenika, a ne od lekara, i sastoji se od pročišćavajućih, iskupiteljskih, zavetnih ceremonija, putem posta, abdesta i egzorcizama.

KNJIGA JE KAO NOVA -NEKORISCENA, STANJE KNJIGE(5+)-RASPRODATO IZDANJE! ISBN:978-86-519-0614-8 Godina izdanja:Oktobar-2010. Povez:Broširani povez-Mek povez Pismo:Latinica Broj strana:608 strana Naslov:Život duha Hana Arent(autor) Prevod:Aleksandra Bajazetov-Vučen, Adriana Zaharijević(prevod) Pogovor: Daša Duhaček Izdavač:`SLužbeni Glasnik`, Alexandria press Naslov originala: The Life of the Mind / Hannah Arendt Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija uma , Mišljenje , Volja Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija SADRŽAJ: Napomena priredivačice MIŠLJENJE Uvod I. Pojava 1. Fenomenalna priroda sveta 2. (Istinsko) biće i (puka) pojava: teorija o dva sveta 3. Preokretanje metafizičke hijerarhije: vrednost površine 4. Telo i duša; duša i duh 5. Pojava i privid. 6. Misleće ja i sopstvo: Kant 7. Stvarnost i misleće ja: kartezijanska sumnja i sensus communis 8. Nauka i zdrav razum; Kantovo podvajanje razuma i uma; istina i smisao II. Delatnosti duha u svetu pojava 9. Nevidljivost i povlačenje 10. Unutarnji rat mišljenja i zdravog razuma 11. Mišljenje i delanje: posmatrač 12. Jezik i metafora 13. Metafora i neizrecivo III. Šta nas navodi da mislimo? 14. Pretfilozofske pretpostavke grčke filozofije 15. Platonov odgovor i njegovi odjeci 16. Rimski odgovor 17. Sokratov odgovor 18. Dvoje-u-jednom IV. Gde smo kad mislimo? 19. „Tantôt je pense et tantôt je suis` (Valeri): nigde 20. Jaz izmedu prošlosti i budućnosti: nunc stans 21. Postskiptum HTENJE Uvod I. Filozofi i volja 1. Vreme i delatnosti duha 2. Volja i moderno doba 3. Glavni prigovori volji u filozofiji posle srednjeg veka 4. Problem novog 5. Sudar mišljenja i htenja: tonalitet delatnosti duha 6. Hegelovo rešenje: filozofija istorije II. Quaestio mihi factus sum. Otkrivanje unutrašnjeg čoveka 7. Moć izbora: proairesis, preteča volje 8. Apostol Pavle i nemoć volje 9. Epiktet i svemoć volje 10. Avgustin, prvi filozof volje III. Volja i razum 11. Toma Akvinski i primat razuma 12. Duns Skot i primat volje IV. Zaključak 13. Nemački idealizam i „duga pojmova` 14. Ničeovo odbacivanje volje 15. Hajdegerova volja za ne-htenjem 16. Ponor slobode i novus ordo saeclorum Napomene Pogovor priređivačice Pogovor Napomene prevoditeljki, redaktorke i urednice Indeks pojmova i imena Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija uma , Mišljenje , Volja Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija 2010; Broširani povez; latinica; 20 cm; 608 str.; 978-86-519-0614-8; rasprodato izdanje * Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru u porodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjeg Kalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem je Imanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takav grad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bez putovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., posle studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa i Hajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačno deset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (The Origins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratiti kraja života - svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija (The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Past and Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), O revoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in Dark Times) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, u trenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studije Život duha (Life of Mind)

TEŽINA ZAKLETVE Ratni put Užičana i spomenica nastradalima za Kralja i Otadžbinu 1941-1945 Dejan Đerić Društvo istoričara Užica, 2023. 685 strana, tvrd povez, A4 format. Knjiga je odlično očuvana ali joj nedostaje pola trećeg predlista gde je bila posveta (pogledajte sve slike). Расветљавање ратних и поратних судбина припадника ЈВуО Књига Дејана Ђерића „Тежина заклетве” својеврсно је подсећање на епопеју Југословенске војске у отаџбини у ужичком крају Војевали су храбро у ратовима за ослобођење Србије и служили народу, краљу и отаџбини. Кад је букнуо Други светски рат, а зреле године их стигле, нису се склонили и заклетву погазили, наставили су да јој служе. Одгајани су тако и васпитавани, положена заклетва краљу и отаџбини правно и морално их је обавезивала да не чине другачије. Стали су под барјак првог герилца окупиране Европе, пошли на пут страдања са тешким бременом и осетили тежину заклетве. Да су били верни револуцији сада би се тргови, булевари, школе, касарне звали по њима. Нису, па им се ни гробови не знају. Ово бележи управо објављена књига `„Тежина заклетве” (на 678 страна, издавач Историјски архив Ужице) младог аутора Дејана Ђерића, познатог по књизи „Сломљена крила Златибора” о четничком спасавању савезничких авијатичара , коју је на српском и енглеском објавио 2020. године. Родом Ужичанин, с послом у Београду, Ђерић истиче да се у слободно време бави истраживањем и писањем скривене историје. У том духу му је и „Тежина заклетве” која баца светло на затамњене судбине и страдања припадника Југословенске војске у отаџбини у ратном и поратном времену: официра, подофицира, Дражиних сабораца из ужичког краја. Обимна „Тежина заклетве” расветљава више периода. Почиње поглављем „Од отпора до грађанског рата” у коме пише о четништву у ужичком крају, формирању првих одреда, односима четника и партизана, о Ужицу под комунистима, хапшењу и страдању штаба Златиборско-четничког одреда од окупатора... Следе странице о формирању Златиборског корпуса у поглављу „Ужичка бригада ЈВуО”, о репресалијама окупатора, борби на Тари, прогону Дражиних присталица у Ужичком срезу, учешћу ђенерала Драже у политици, о бици на Јеловој гори, па и о ликвидацијама партизана и њихових присталица. Део „На путу Голготе” открива детаље о ликвидацији Душана Радовића Кондора, о преласку Златиборског корпуса у Босну, формирању комунистичке власти у Ужицу уз обрачунавање са „дезертерима и јатацима” , те о прогон свештеника и верника, као и запис „Ђенерал Михаиловић пред ’Часним судом’”... Споменице настрадалим официрима, подофицирима и редовима ЈВуО из ужичког краја са биографијама, списак ратних заробљеника повратника и друго у оквиру су завршног поглавља „Ужичани у вихору рата”. Аутор истиче да је ту дат до сада најдетаљнији попис настрадалих Ужичана, не само припадника свих војних формација него и цивилног становништва. „Ретки су тако посвећени истраживачи периода наше затамњене прошлости као што је Дејан Ђерић”, пише у рецензији др Немања Девић, док проф. др Милоје Пршић истиче да је ова књига незаобилазан извор драгоцених података за оне који ће истраживати узроке раскола и међусобних српских убијања 1941–1945. како би се то за сва времена превазишло и у народу повратило јединство. За помирење уистини и љубави залаже се и аутор Ђерић, који је, шест година радећи на овој књизи, обилазио архиве, села, породице страдалих. Књига „Тежина заклетве”, како у њеном предговору наводи пуковник у пензији Драган Крсмановић, једна је од првих у којој идеологија није основни критеријум за опис и вредновање ратних догађаја и актера. „Аутор је уронио у архивску грађу трагајући за занемареним, маргинализованим, намерно изостављеним документима. У Војном архиву детаљно је прегледао све фондове од значаја за ЈВуО, а грађу је прикупљао и у Архиву Србије, Југославије, Београда, Ужица, као и тешко доступну а јако корисну грађу из Фонда БИА”, пише Крсмановић и закључује: „Српском народу је неопходно помирење, али не на прихватању лажи и обмане. Због тога је ова књига одлично штиво за оне који, скоро осам деценија после Другог светског рата, покушавају да ставе тачку на српске поделе и окрену се новим изазовима.” b

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kuran Casni Kuran (arapski: أَلْقُرآن al-qur`ān - u prenesenom prijevodu `kazivanje`; takođe zvan Al Qur`a-n Al Kari-m; ili izvedeni nazivi Quran, Koran, Kuran Časni, te rijetko Alcoran) je sveta knjiga Islama. Muslimani vjeruju da je Kuran objava Božjih riječi i kulminacija Božje objave čovječanstvu, preko Božjeg poslanika Muhameda u periodu od 23 godine preko meleka (anđela) Džabraila (Jibril - Gabriel). Kuran je napisan u 7. veku Format Kuran se sastoji od 114 sura sa ukupno 6236 ajeta isključujući 112 bismilla koje se obično podrazumijevaju kao bezbrojne, ili 6348 uključujući i njih; tačan broj ajeta je različit, ne zbog sadržaja, nego zbog različitih metoda njihovog brojanja. Muslimani obično povezuju sure, ne sa njihovim brojevima, nego sa arapskim imenima koja su izvedena na neki način iz date sure. (Pogledajte listu imena sura.) Sure nisu poredane po hronološkom redu (po redu po kojem islamski učenjaci vjeruju da su i objavljivani) nego po drugačijem redu, prvenstveno prema veličini sura, što muslimani vjeruju da je takođe inspirisano od Boga. Nakon kratkog uvoda, Kuran nastavlja sa najdužom surom, a završava sa nekim najkraćima. Često se zaboravlja da Islam priznaje ranije Knjige (Stari i Novi zavet) kao svoje svete knjige, s tom razlikom što ih nadograđuje novom svetom knjigom - Kur`an-om koja dolazi od istog Boga ,a objavio ju je prorok Muhamed. Lista imena sura: Sura 1. - Fatiha (Al-Fatiha) Sura 2. - Krava (Al-Baqarah) Sura 3. - Imranova obitelj (Ali-Imran) Sura 4. - Žene (An-Nisa`) Sura 5. - Trpeza (Al-Maidah) Sura 6. - Stada (Al-Anam) Sura 7. - Al-Araf Sura 8. - Plijen (Al-Anfal) Sura 9. - Pokajanje (At-Tawbah) Sura 10. - Jona (Yunus) Sura 11. - Hud Sura 12. - Josip (Yusuf) Sura 13. - Grmljavina (Ar-Raad) Sura 14. - Abraham (Ibrahim) Sura 15. - Hidžra (Al-Hijr) Sura 16. - Pčele (An-Nahl) Sura 17. - Noćno putovanje (Al-Isra) Sura 18. - Pećina (Al-Kahf) Sura 19. - Marija (Maryam) Sura 20. - Ta-Ha Sura 21. - Navjesnici (Al-Anbiya) Sura 22. - Hodočašće (Al-Hajj) Sura 23. - Oni koji vjeruju (Al-Muminune) Sura 24. - Svjetlost(An-Nur) Sura 25. - Al Furqan Sura 26. - Pjesnici (As-Shuaraa) Sura 27. - Mravi (An-Naml) Sura 28. - Pripovijest (Al-Qasas) Sura 29. - Pauk (Al-Ankabut) Sura 30. - Rimljani (Ar-Rum) Sura 31. - Luqman Sura 32. - Klanjanje (As-Sajda) Sura 33. - Saveznici (Al-Ahzab) Sura 34. - Saba Sura 35. - Stvoritelj (Fatir) Sura 36. - Ya-Sin Sura 37. - Redovi (As-Saffat) Sura 38. - Sad Sura 39. - Skupine (Az-Zumar) Sura 40. - Onaj koji oprašta (Gafir) Sura 41. - Izloženi Redci (Fussilat) Sura 42. - Savjet (Achoura) Sura 43. - Ures (Azzukhruf) Sura 44. - Dim (Ad-Dukhan) Sura 45. - Ona koja kleči (Al-Jathya) Sura 46. - Al-Ahqaf Sura 47. - Muhamed (Muhammad) Sura 48. - Blistava pobjeda (Al-Fath) Sura 49. - Nastambe (Al-Hujurat) Sura 50. - Qaf Sura 51. - Rasipnik (Ad-Dariyat) Sura 52. - Gora (At-Tur) Sura 53. - Zvijezda (An-Najm) Sura 54. - Mjesec (Al-Qamar) Sura 55. - Premilostivi (Ar-Rahman) Sura 56. - Događaj (Al-Waqi`a) Sura 57. - Željezo (Al-Hadid) Sura 58. - Razprava (Al-Mujadalah) Sura 59. - Izlazak (Al-Hasr) Sura 60. - Iskušenica (Al-Mumtahanah) Sura 61. - Red (As-Saff) Sura 62. - Petak (Al-Jumua) Sura 63. - Licemjeri (Al-Munafiqun) Sura 64. - Veliki gubitak (At-Tagabun) Sura 65. - Razvod (At-Talaq) Sura 66. - Zabrana (At-Tahrim) Sura 67. - Kraljevsko dostojanstvo (Al-Mulk) Sura 68. - Pero (Al-Qalam) Sura 69. - Vjerodostojnica (Al- Haqqah) Sura 70. - Putevi uzašašća (Al- Maarij) Sura 71. - Noe (Nuh) Sura 72. - Djinni (Al-Jinn) Sura 73. - Ovijeni (Al-Muzzamil) Sura 74. - Ogrnuti ogrtačem (Al-Muddattir) Sura 75. - Uskrsnuće (Al-Qiyamah) Sura 76. - Čovjek (Al-Insan) Sura 77. - Poslanici (Al-Mursalate) Sura 78. - Novost (An-Naba) Sura 79. - Angjeli koji čupaju duše (An-Naziate) Sura 80. - On se namrgodio (Abasa) Sura 81. - Zatamnjenje (At-Takwir) Sura 82. - Prekid (Al-Infitar) Sura 83. - Prevaranti (Al-Mutaffifune) Sura 84. - Raskid (Al-Insiqaq) Sura 85. - Sazviježđa (Al-Buruj) Sura 86. - Noćna zvijezda (At-Tariq) Sura 87. - Svevišnji (Al-Ala) Sura 88. - Obvijajuća (Al-Gasiyah) Sura 89. - Zora (Al-Fajr) Sura 90. - Šetalište (Al-Balad) Sura 91. - Sunce (Ach-Chams) Sura 92. - Noć (Al-Layl) Sura 93. - Svitanje (Ad-Duha) Sura 94. - Otvaranje (As-Sarh) Sura 95. - Datulja (At-Tin) Sura 96. - Pristupanje (Al-Alaq) Sura 97. - Sudbina (Al-Qadr) Sura 98. - Dokaz (Al-Bayyinah) Sura 99. - Stres (Az-Zalzalah) Sura 100. - Jurišnici (Al-Adiyate) Sura 101. - Treska (Al-Qariah) Sura 102. - Nadmetanje (At-Takatur) Sura 103. - Vrijeme (Al-Asr) Sura 104. - Klevetnik (Al-Humazah) Sura 105. - Slon (Al-Fil) Sura 106. - Kurajši (Koraïsh) Sura 107. - Oruđa (Al-Maun) Sura 108. - Obilje (Al-Kawtar) Sura 109. - Nevjernici (Al-Kafirune) Sura 110. - Spasenja (An-Nasr) Sura 111. - Vlakna (Al-Masad) Sura 112. - Čisto bogoštovlje (Al-Ihlas) Sura 113. - Praskozorje (Al-Falaq) Sura 114. - Ljudi (An-Nas) Jezik Kuran je jedna od prvih pisanih knjiga u Arabiji. On je napisan u ranoj formi klasičnog književnog arapskog jezika, poznatog u engleskom jeziku kao `Kuranski` arapski. Postoji nekoliko ostalih primjera arapskog iz tog vremena.(Mu`allaqat, ili suspendirana oda, za koju se vjereuje da je jedan primjer arapskog jezika prije islama; ostali kažu da je kreirana poslije Muhameda Preživjelo je samo pet natpisa iz pred islamskog arapskog jezika.) Ubrzo nakon smrti Muhameda 632. godine, Islam se proširio izvan Arabije, te osvojio znatan tadašnjeg Rimskog carstva, usled tek završenih ratova između Vizantije i Persije pod vođstvom cara Iraklija koji su ostavili za sobom veliki nenastanjen prostor i razrušene gradove. Arapi su se morali suočiti s milionima stranih osoba, s kojima su morali na neki način komunicirati. Jezik se brzo mjenjao da bi mogao odgovoriti novonastaloj situaciji, gubeći na svojoj složenosti i nejasnom rječniku. Nekoliko generacija nakon Prorokove smrti, mnoge riječi korištene u Kuranu postale su nejasne za obične ljude koji su govorili svakodnevni arapski, budući da je arapski jezik evoluirao velikom brzinom, a Kur`an i jest zapisan književnim jezikom, a ne pučkim govorom. Beduini su govorili izmjenjenim jezikom, prihvatljivo malom brzinom izgovaranja, tako da su rani arapski leksikografi njih tražili kako bi im objasnili nerazumljive riječi ili razjašnjavanju neke točke gramatike. Dijelom zbog potrebe religije da objasni Kuran slabijim govornicima, arapska gramatika i leksika su postale značajne nauke, pa je model za literarni jezik zadržao do danas taj govor iz Kuranskih dana, prije nego neki od trenutno važećih dijalektata Muslimani smatraju Kur`an velikim i značajnim zbog njegove poezije i dotjeranosti, kao i da je ta njegova literarna perfekcija dokaz njegovog božanskog porijekla. Budući da je ta perfekcija vidljiva samo za govornike arapskog jezika, stoji kao još jedan razlog zašto se samo originalni arapski tekst smatra kao pravi Kuran. Prijevodi su smatrani manje sjajnič, radije kao tumačenjima Božjih poruka, nego li same izravne Božje objave. Tradicionalno ravnanje bprijevodima i publikacijama Kur`ana traži da objavljena knjiga ne nosi jednostavni naslov `Kur`an`. Naslov uvijek mora sadržavati odredbeni pridjev (sprječavajući konfuziju sa ostalim `recitacijama`, u arapskom smislu), pa zbog toga najviše izdanja Kur`ana nosi naslove poput Sveti Kur`an, Plemeniti Kur`an, Kur`an Časni i sl. Svaki priznati znanstvenik islamske škole trebao bi moći čitati i razumijevati Kur`an u njegovoj izvornoj formi. Mnogi muslimani, djeca i odrasli, uključujući i one koji uopće ne razumiju arapski jezik niti ono što memoriraju, uče Kuran na pamet, djelomično ili u cjelini, u izvornom obliku, radi obavljanja molitve - namaza, što kod hrišćana korespondira liturgijskom obredu ili misi...