drveni portal izlog drveni pod vrata prozori spojevi ,, mf msob

Život i pouke starca Porfirija Kavsokalivitaprvo izdanjesa grčkog preveo Episkop bački dr Irinejizdavač: Beseda, 2005.strana: 520 (cb)Povez: mekipismo: ćirilicaformat: 14 x 21 cmilustrovano.Stanje Veoma dobro.САДРЖАЈКратак животопис, 13Предговор, 17Увод 19ПРВИ ДЕОЖИВОТ СВЕТОГ ПОРФИРИЈАПутовање ка Светој Гори, 27Света Гора - Кавсокаливија, 45Евија, 97Атинска Поликлиника, 119Манастирчић Светога Николе у Калисији, 161Манастир Преображења Господњег у Милесију, 173Кавсокаливија 1991, 189ДРУГИ ДЕОПОУКЕ СВЕТОГ ПОРФИРИЈАО Цркви, 195О божанској љубавиО молитвиО духовном подвигуО монашком животуО Тајни покајањаО љубави према ближњемуО божанском ПромислуО васпитавању децеО помислима срцаО творевини БожјојО болестиО благодатном дару прозорљивости, 48311/7

Kroz Svetu Goru i Hilandar-Vanja Maras/Rade Tosic.Izdavac Manastir Hilandar,1996 godine.Mek povez,120 str.Kratka posveta,veoma dobro ocuvana.

Florens Skovel Šin MOĆ IZGOVORENE REČ Florens Skovel Šin TAJNA VRATA USPEHA Florens Skovel Šin Vaša reč je vaš čarobni štapić Leo Commerce, 2016. Manji format, 3 knjige. Odlično očuvane.

Stanje: kao novo, ima posvete Izdato: Kulturno obrazovni centar, Novi Sad 2014 Pismo : ćirilica Korica: tvrda Dvojezični: engleski i srpski Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----APR 3----

Život i pouke starca Porfirija Kavsokalivita prvo izdanje sa grčkog preveo Episkop bački dr Irinej izdavač:Beseda, 2005. strana: 520 (cb) Povez: meki pismo: ćirilica format: 14 x 21 cm ilustrovano. Stanje Veoma dobro. САДРЖАЈ Кратак животопис, 13 Предговор, 17 Увод 19 ПРВИ ДЕО ЖИВОТ СВЕТОГ ПОРФИРИЈА Путовање ка Светој Гори, 27 Света Гора - Кавсокаливија, 45 Евија, 97 Атинска Поликлиника, 119 Манастирчић Светога Николе у Калисији, 161 Манастир Преображења Господњег у Милесију, 173 Кавсокаливија 1991, 189 ДРУГИ ДЕО ПОУКЕ СВЕТОГ ПОРФИРИЈА О Цркви, 195 О божанској љубави О молитви О духовном подвигу О монашком животу О Тајни покајања О љубави према ближњему О божанском Промислу О васпитавању деце О помислима срца О творевини Божјој О болести О благодатном дару прозорљивости, 483

Knjiga koja podstiče roditelje da se na komunikacijski jasan način sporazumevaju sa svojom decom. U prvom delu su pravila komunikacije, primenljiva za sve uzraste dece, a u sledećim poglavljima kako, primenjujući upravo ta pravila, sa decom razgovarati o različitim “osetljivim” temama kao što su: promene u porodici, stres škole, seksusalnost, iskušenja puberteta… Zašto je komunikacija sa decom, uopšte, toliko važna? Pozivajući roditelje na razgovor, dete neretko poziva u pomoć. Otvara vrata. Na roditeljima je da to prepoznaju i da ta vrata stalno drže otvorena ili barem odškrinuta. Naime, ako dobra komunikacija izostane, dete će vremenom prestati da očekuje da u roditeljima ima odgovarajuće sagovornike, prestaće da im se poverava, izbegavaće kontakt. Ona odškrinuta vrata se tada zatvaraju, u mnogim slučajevima zauvek. Komunikacija se uči vežbanjem. Počnite odmah. Izdavač “Hajde da pričamo o…” – Samizdat B92 DA LI STE ONAKAV RODITELJ KAKAV ŽELITE DA BUDETE? DA LI MISLITE DA MOŽETE BITI BOLJI? DA LI BI VAM UMEĆE KOMUNIKACIJE POMOGLO DA POSTANETE TAKAV RODITELJ? Naš uticaj na decu je svakodnevni proces. Način na koji se ponašamo prema deci formira njihove emocije, utiče na njihove postupke, oblikuje njihove osobine. Kakav će životni stav vaše dete imati zavisi upravo od vas i od poruka koje mu komunikacijom prenosite. Pozivajući vas na razgovor, dete neretko poziva u pomoć. Otvara vrata. Na vama je da to prepoznate i da ta vrata stalno držite otvorena, ili barem odškrinuta. Međutim, komunikacija s decom često se svodi na niz nesporazuma i grešaka tipa „izgubljen u prevodu“, jer ono što ste mislili – niste rekli, a ono što su deca čula – niste ni pomislili. Zato, ukoliko dobra komunikacija kao način vašeg međusobnog sporazumevanja izostane, dete postepeno gubi nadu da u vama može imati odgovarajućeg sagovornika. Prestaće da vam se poverava ili da vas pita za mišljenje, a u pokušaju da izbegne neku od vaših kritika pribegavaće lažima. Ona odškrinuta vrata se tada zatvaraju, u mnogim slučajevima – zauvek. Komunikacija se uči. Vežbajte. Počnite odmah. O AUTORKI Jelena Holcer je diplomirani pedagog sa dvadesetpetogodišnjim radnim iskustvom koje obuhvata poslove u školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i TV stanicama. Kao urednik programa za mlade u Umetničko-poslovnom centru „Vuk Karadžić“, pedagog Građevinsko-tehničke škole u Beogradu, pedagog u Privatnoj predškolskoj ustanovi „Studio za decu Zmaj“ i urednik u izdavačkoj kući „Encobook“ stekla je iskustvo koje i danas primenjuje kao direktor „Škole za roditelje“. Bila je koordinator istraživačkog omladinskog tima Radio Pingvina, stručni saradnik u dnevnim novinama Danas, autor i urednik rubrike „Roditeljstvo“ na sajtu B92, urednik i voditelj emisije Radio Beograda „To sam ja“, stručni saradnik televizijskih emisija „Snovi u boji“, „Putokaz“, RTS-a, „Odrastanje“ Radija B92. Autor je i koautor 15 knjiga za decu i roditelje koje su nagrađivane i prevođene na više stranih jezika. Neke od njih su: „101 način da pokažete detetu da ga volite“, „Putovanje kroz znanje – 100 pitanja i odgovora“, „Uspešan roditelj – uspešno dete“, „Uspešno učenje“, „Priručnik za bebisiterke i roditelje“, „Kako reći NE“, „Razvesti se ili ne: 100 najčešćih pitanja i odgovora“ i društvene igre „U redu je“. Jelena Holcer je stručni saradnih mnogih stručnih i popularnih časopisa (Magazin Mama, Sensa, Prosvetni pregled...). Autor je programa „Komunikacijske veštine“, „Umeće odrastanja“, „Umeće roditeljstva“. Direktor je „Škole za roditelje“ u Beogradu. GMRA.6

MEDJUNARODNI ODNOSI PRED NASIM VRATIMA Nj.Slijepcevic Mek povez 284 strane u prilogu tri mape , postera dobro ocuvano r10

Antroposofski kc Beograd 2000 na nekoliko strana obeleženio pasusi

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Za ovo, fototipsko izdanje, odabrana su samo Svetogorska pisma, koja najviše svedoče o Hilandaru. Budući da su napisana sa izuzetnom erudicijom i da potiču iz pera učenog istraživača ona daju još jedan doprinos poznavanju ovog našeg važnog duhovnog centra. Istovremeno, ovaj putopis Žarka Tatića o Hilandaru treba da podseti na čitav niz značajnih intelektualaca koji su, između dva rata o ovoj svetinji zabeležili dragocena svedočanstva. Neki od njihovih putopisa ostali su, poput Tatićevog, nepoznati današnjoj široj čitalačko j publici.Knjiga sadrži odabrane ilustracije, lepe crteže autora, veći broj arhivskih kao i novih fotografija što uz zanimljiv i čitljiv tekst čini skladnu celinu. Žarko M. Tatić (srpska ćirilica: Žarko M. Tatić; 1894–1931) je bio renomirani srpsko-jugoslovenski arhitekta i istoričar umetnosti koji je delovao u prvim decenijama 20. veka. Njegovo polje istraživanja bila je istorija srednjovekovne srpske arhitekture u zemlji[1][2] i šire (Sveta Gora).[3] Bio je među prvim srpskim istoričarima umetnosti koji su istraživali Svetu Goru. Tu je boravio 1923. godine, kada je detaljno proučio njegovu srednjovekovnu arhitekturu. Iste godine Srpska akademija nauka i umetnosti odlučila je da pošalje ekspediciju na Svetu Goru i manastir Hilandar, radi proučavanja njegove arhitekture.[4] Tatićevi rezultati su prvo objavljeni u listu Politika pod naslovom Pismo sa Svete Gore, a potom uvršteni u njegovu veoma popularnu i čitanu knjigu Tragom velike prošlosti štampanu u Beogradu 1929. godine.

UĐI U PRIČU... Tatjana Bendžarević i dr Narodni muzej, Beograd, 2018. 216 strana, Udžbenički format. Posle dugodišnjeg renoviranja, Narodni muzej u Beogradu je otvorio svoja vrata, predstavljajući novu, stalnu postavku i reprezentativne predmete od paleolita do prve polovine 20. veka. Ova publikacija je svojevrsni muzejski vodič, koja sabira tekstove stručnjaka sa osnovne postavke i vodi zainteresovanog posetioca/čitaoca kroz sve najvažnije segmente izložbe.

Knjiga je nekorišćena,samo što je malo zacepljena sa strane(kao na slici). ,,Izdavač: Narodni muzej,2018, 214 str., ilustr, 24 cm Posle dugodišnjeg renoviranja, Narodni muzej u Beogradu je otvorio svoja vrata, predstavljajući novu, stalnu postavku i reprezentativne predmete od paleolita do prve polovine 20. veka. Ova publikacija je svojevrsni muzejski vodič, koja sabira tekstove stručnjaka sa osnovne postavke i vodi zainteresovanog posetioca/čitaoca kroz sve najvažnije segmente izložbe.

Sumadijska divizija II poziva 1914-1915 Djeneral Dragutin Milutinović Memoarski zapisi Priredio dr Aleksandar Životić *** NOVA KNJIGA *** Beograd, 2015. godine Mek povez, ilustrovano, 170 strana Verno svedočanstvo o najžešćim bitkama Srbije sa početka Velikog rata! Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general. Prvi svetski rat U Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva. U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa. Nakon rata Unapređen je 1918. u divizijskog generala. Od 1920. do 1922. bio je inspektor pešadije, a od 1922. do 1923. kancelar kraljevih ordena. Od 1923. do 1926. bio je na službi u ministarstvu vojske i mornarice. Od 1926. bio je član vojnog saveta. Umro je 5. januara 1941. u Beogradu.

Sumadijska divizija II poziva 1914-1915 Djeneral Dragutin Milutinović Memoarski zapisi Priredio dr Aleksandar Životić *** NOVA KNJIGA *** Beograd, 2015. godine Mek povez, ilustrovano, 170 strana Verno svedočanstvo o najžešćim bitkama Srbije sa početka Velikog rata! Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general. Prvi svetski rat U Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva. U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa. Nakon rata Unapređen je 1918. u divizijskog generala. Od 1920. do 1922. bio je inspektor pešadije, a od 1922. do 1923. kancelar kraljevih ordena. Od 1923. do 1926. bio je na službi u ministarstvu vojske i mornarice. Od 1926. bio je član vojnog saveta. Umro je 5. januara 1941. u Beogradu.

NOVO LEO COMMERCE 5 KNJIGA U JEDNOJ Florens Skovel Šin poučavala je generacije čitalaca kako da reše probleme, postignu dobro zdravlje i prosperitet živeći bogatiji i ispunjeniji život. Njeni osnažujući klasici: Igra života i kako je igrati; Vaša reč je vaš čarobni štapić; Tajna vrata uspeha; Moć izgovorene reči i Čarobni put intuicije prvi put su objedinjeni u ovoj jedinstvenoj knjizi Sada je pravo vreme koja kroz čudotvorno duhovno učenje nudi obilje afirmacija i primera uspešnih manifestacija iz stvarnog života.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Marija Kleut rođ. 1943. godine u Beogradu, živi u Novom Sadu. Studirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirala (1966) i magistrirala (1973). Doktorirala je u Novom Sadu odbranom disertacije Ivan Senjanin u srpskohrvatskim narodnim pesmama (1986). Od 1973. godine do danas radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bibliografija radova Marije Kleut obuhvata 164 jedinice, uglavnom iz oblasti narodne književnosti i srpske književnosti XVIII i XIX veka. Važnije knjige: Lirske narodne pesme u Letopisu Matice srpske (1983), Ivan Senjanin u srpskohrvatskim usmenim pesmama (1987), Iz kolebe u dvorove gospodske. Folklorna zbirka Milice Stojadinović Srpkinje (1990), Pesmarica karlovačkih đaka (1991), Narodne pesme u srpskim rukopisnim pesmaricama XVIII i XIX veka (1995), B“jel Vilindar nasred Gore Svete. Hilandar i Sveta Gora u narodnim pesmama (1998), Bibliografija srpskih nekrologa (koautori M. Bujas i G. Raičević, 1998), Srpska narodna književnost (2001), Gledajući Novi Sad. Postiljonske ode Jovana Jovanovića Zmaja (2003), Narodna književnost. Fragmenti skripti (2003), Vuk Stefanović Karadžić, Izabrana dela (2005), Relikvije iz starine. Ogledi o srpskim epskim narodnim pesmama (2006).

Od jutra do povecerja - Borislav Vucetic SVE O SLUZENJU VOJSKE ,VOJNOM ROKU retko BEOGRAD 1988 GODINA ,MEKI POVEZ 190 STRANICA VRLO DOBRO OCUVANO ,malo izlizane ivice korica (u hodniku ,gore na polici)

Đeneral Dragutin Milutinović Šumadijska divizija II poziva (1914-1915) memoarski zapisi Dragutin Milutinović(autor) Izdavač: Medija centar Odbrana Beograd, 2015. godine Mek povez, ilustrovano, 170 strana Verno svedočanstvo o najžešćim bitkama Srbije sa početka Velikog rata! Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general. Prvi svetski rat U Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva. U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa. Nakon rata Unapređen je 1918. u divizijskog generala. Od 1920. do 1922. bio je inspektor pešadije, a od 1922. do 1923. kancelar kraljevih ordena. Od 1923. do 1926. bio je na službi u ministarstvu vojske i mornarice. Od 1926. bio je član vojnog saveta. Umro je 5. januara 1941. u Beogradu. Prvi svetski rat 2015; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 170 str.; 978-86-335-0475-1; Knjiga je NOVA..... D3

Књига пред вама представља још едан покушај издавачке куће “Севастијан Прес” да оснажи крила Православља данашње Америке ради подстицања његове делотворније мисије и црквене самосвести у савременом добу. Име Старца Василија блико је повезано са наслеђем филокалијског препорода православне духовности у двадесетом веку, нарочито кроз обнову монаштва Свете Горе. Касних шездесетих година двадесетог века, живот на Светој Гори незадрживо се кретао ка свом нестанку. Велики манастири, који су цветали скоро читав један миленијум, сваки од њих са на стотине или чак и хиљаду монаха, полако су претварани у рушевине, које је одржавао мањи број манастриских чувара. Старац Василије се са малом групом младих монаха 1968. годиненастанио у манастиру Ставроникити. Кроз молитву и напоран рад, почели су да обнављају манастир, стварајући аутентично место за освећње и подвиг духовног живота у Христу … 160 стр.

Tvrdi materijali i njihova upotreba u praksi Autor: Vlado Kučiš Uvez: Meki Format: 20x15 Izdavač: Hrvatski izdavač Godina: 1948. Stranica: 67 -dobro ocuvano ,ima zutila po koricama i po knjizi ,korice su nekada bile malo vlazne ( u hodniku ,gore na polici)

GRČKO ČUDO - Vojtjeh Zamarovski Ova knjiga nas vodi u sunčanu Heladu. U Atinu pod Akropoljem, u slavnu Spartu, u Mikenu bogatu zlatom, u legendarni Knosos, u Tebu sa sedam vrata, U Delfe, Olimpiju i u druge gradove čija se slava pročula pre mnogo vekova. U zemlju u kojoj su živeli mitski ,,ljudi ravni bogovima`, a i jedni drugima, u čudesnu zemlju gde je ,,čudo nužnosti plod`....U Grčkoj se prvi put u istoriji javila vera naroda da je u stanju da vlada sam sobom, u njoj je nastala prva država čiji je ustav sebi dao sam narod. ocuvana sa posvetom k21

Alija Izetbegović - Islamska deklaracija - izdanje Bosna . - 124 stranica - 1990 godina -meki povez bile korice nekada malo vlaze ,pa su sada talasaste ,ima malo saranja hemijskom na koricama i najavnoj stranici bokovi i najavna stranica su zuce boje (na polici u hodniku ,gore)

Izdavač: Manastir Podmaine, Budva Edicija Riječ, knjiga 19 Autor: Arhimandrit Rafail (Karelin) Prevod: Božana H. Stojanović Povez: broširan Broj strana: 423 Sadržaj priložen na slici. Manji obris tečnosti na ćošku prednje korice inače odlično očuvana. Arhimandrit Rafail Karelin veli da živimo u veoma teškom vremenu. Teško je ne složiti se s tom konstatacijom. Ovo je teško vreme zbog toga što se svet naglo menja. Stalno slušamo o takozvanom novom poretku i sveopštem blagostanju koje će svakog trenutka da postane deo naše svakodnevnice. Ali umesto toga vidimo strašnu nepravdu i krv i stradanje nevinih ljudi. Ovo vreme je teško i zbog toga što je pravoslavnim hrišćanima postalo veoma teško da u njemu žive, ali ne samo hrišćanima nego i svima onima koji imaju moralnih vrednosti i žele ih sačuvati. Mnogo je sablazni i biće ih još više, a one, nažalost, postaju preovlađujući fon našeg života. Tako ih je mnogo da nam se ponekad čini kao da je današnjica satkana isključivo od njih. Primera pobožnosti i pravednosti je, naprotiv, sve manje i manje, ili su pak tako skriveni od naših očiju da ih, moglo bi se reći, u ovom svetu, u društvenom životu, prosto i nema. Ovo vreme je teško i zato što postoji neutoljiva žeđ za promenama i reformama koja nasrće na vrata Crkve, upada u nju i teži da i u njoj sve izokrene po svome, po novom, po svetovnom. To je zaista strašno, ali ne za Crkvu, jer nju ni vrata pakla neće nadvladati (vidi Mt. 16, 18) i ona i jeste i biće stub i tvrđava istine (1. Tim. 3,15), nego je strašno za ljude koji se u toj istini još uvek nisu učvrstili. (K-161)

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Srbija i Srbi Autor: Gustav Raš Prevod: Tomislav Bekić Izdavač: Orpheus, Novi Sad Ćirilica, Mek povez sa omotnicom, 21 cm, 488 str. _____ Putopisni spisi Gustava Raša predstavljaju zanimljivo svedočanstvo o Srbiji iCrnoj Gori u drugoj polovini devetnaestog veka, kao i literarno delo kojezavređuje da bude dostupno našim čitaocima. _____

Hercegovački slučaj : u svjetlu dokumanta / Jerko Mihaljević. retko Izdavač i godina: Humac, Ljubuški, 1976.godina Broj stranica: 95 Uvez: meki Format: 20 x 14 cm - dobro ocuvana ,ima dosta zabelezavanja po knjizi ,hemijskom olovkom ,podvlacenja ,ima zutih tackica na unutrasnjosti korica - korice su malo izlizane , izbledele (U HODNIKU ,GORE ,NA POLICI ,NA OTVORENOM)