Biće mi dovoljno, za trenutak, da ponovim klasičnu izreku: Biblioteka je kugla čije je pravo središte bilo koji šestougaonik, a površina nedostiživa. Horhe Luis Borhes Kad uđe u biblioteku i zatvori vrata, bez ijednog zvuka koji bi narušio svečanu tišinu koja vlada posvuda, čovek ubrzo primećuje na koje sve mnogobrojne načine ljupka skupina knjiških duša može da mu umiri um, izvanredno ga obodri i dugotrajno mu zadrži pažnju. Ovde je dobro boraviti u svakom raspoloženju. Frenk Kar Video sam prvu pravu biblioteku u životu i bilo mi je jasno da vidim svoju sudbinu. (…) Ivo Andrić Nad likovima romana vise brojke stranica kao časovnik života na kome sekunde samo izmiču. Koji čitalac ne bi bar jednom, krišom i bojažljivo, podigao pogled prema njemu? Valter Benjamin Svim dobrim knjigama je zajedničko to što su događaji toliko stvarni da kada pročitate i poslednju stranicu imate osećaj da se sve što se desilo u knjizi desilo vama, i sada vam pripada zauvek; i dobro i loše, ushićenje, tuga, bol, ljudi i mesta, čak i vremenska prognoza. Ernest Hemingvej

DETALJNIJE U ovoj knjizi o Andriću ništa nije moglo biti pridodato ili prenaglašeno. Ona samo otvara vrata kroz koja čitalac ranije nije kročio, i kroz koja nisu prošle ni prethodne analize, čiji su autori u Andrićevim tekstovima s dobrim razlozima pronalazili drugačiji potencijal: zagonetku života, tragičnu ironiju istorije ili folklorni simbolizam. Ali ne i sav haos privida i laži, kojim biva zaglušen ne samo život pojedinca, nego i cela epoha. Svi zvuci zvona: glas slomljenog srca kod Rilkea, bolna kantilena Andrićevog dvojnika Galusa, ironija Manovog zvonara fra Klimenta i zloslutno proročanstvo Kafkinog seoskog lekara, preobražavaju se i slivaju u jednu melodiju koja nadvladava sve zvuke. U melodiju što kao cantus firmus zasniva smisao umetnosti. On se ogleda u težnji ka antagonističkom jedinstvu celine, ali i u napetom sudaru svega postojećeg: stalnosti i promene, privida i otrežnjenja duše, zanosa i patnje, ekstaze i klonuća, života i smrti. Kategorija TEORIJA, TUMAČENJE I ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI Autor Slobodan Grubačić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2020 Format 14,5x20,5 Strana 156

Magnetski privlačan roman o dve porodice koje se ne poznaju, a primorane su da zajedno provedu dugačak vikend koji je krenuo loše. Knjiga naše epohe. The Independent Amanda i Klej su izabrali udaljeni kutak Long Ajlanda radujući se odmoru: spokojnoj pauzi od života u Njujorku, kvalitetno provedenom vremenu sa sinom i kćerkom tinejdžerima, i nagoveštaju lepog života u luksuznom domu koji su iznajmili za vikend. Ali neko kasno noću kuca na njihova vrata i razbija čaroliju. Rut i Dži-Ejč, veoma uplašen stariji bračni par, tvrde da su vlasnici vile. Donose vest o tome da je iznenadni nestanak struje ispraznio čitav grad. Ipak, u ovom izolovanom kraju – bez televizije, interneta, i mobilne mreže – nemoguće je proveriti njihovu verziju priče. Da li Amanda i Klej mogu da veruju ovim strancima? Da li je vikendica, daleko od civilizacije, zaista sigurno mesto za njihovu porodicu? Dok izgleda kao da se priroda oko njih buni, tajanstveno zlo ih proganja i podriva međusobno poverenje: sada su plen koji mora da se bori da bi preživeo.

Roman koji nećete lako zaboraviti. Izuzetan psihološki triler koji dovodi čitaoca u iskušenje da ne izgubi razum. Corriere della sera Nestali dečak pronađen je u šumi kada su svi već izgubili svaku nadu. Niko ima dvanaest godina i deluje da je dobro: neko ga je hranio, oblačio, brinuo se o njemu. Ali nije moguće otkriti ko, jer Nikolin ne govori. Njegova svest je poput kuće u potpunom mraku, u koju je naizgled nemoguće ući. Jedini koji može da dopre do njega je dečji psiholog Pjetro Gerber. Najbolji hipnotizer u Firenci pozvan je da istraži Nikov um i otkrije njegovu priču. I iako deluje nemoguće, on uspeva u tome: prepoznaje okidač – pokret, kombinaciju reči – koji pokreće nešto u dečaku. Ali kada Niko počne da priča svoju priču, Pjetro Gerber shvata da je otvorio vrata zaboravljene sobe. Sobe u kojoj se krije nešto zlokobno, zlo. Hipnotizeru je jasno da nema mnogo vremena da spase Nika, jer uskoro upada u opasnu zamku šume iluzija i obmana. Zato što je dečakov glas pod hipnozom glas deteta. Ali priča – priča nije njegova.

Knjiga Katalonski pohod na istok: Odlomak iz Hronike autora Ramona Muntanera predstavlja izuzetno važan istorijski dokument koji osvetljava turbulentna dešavanja na Balkanu početkom XIV veka. Kroz oči katalonskog hroničara i učesnika događaja, čitaoci dobijaju uvid u razorne pohode koji su potresli Vizantijsko carstvo, posebno pljačkanje Svete Gore i Hilandara. Ovaj odlomak iz Muntanerove šire Hronike već decenijama se izdvaja i objavljuje zasebno zbog svoje historijske i kulturne važnosti, pružajući dragocene informacije o međuetničkim sukobima i promenama moći u regionu. Osim što je značajan za razumevanje srednjovekovne istorije Balkana, delo takođe pruža uvid u mentalitet i percepciju tog doba, čineći ga nezaobilaznim štivom za sve zainteresovane za istoriju i kulturu ovog perioda.

KO ĆE KOGA AKO NE SVOJ SVOGA… U Noći živih Dedpula, stripu koji ste sto posto kupili i u njemu s gađenjem uživali, ispričana je priča o tome kako se Lajavi Strelac našao usred zombi apokalipse. Na kraju je naš junak našao nešto nalik na „lek“ za tu jezivu pošast – svaki zombi koji pojede Dedpula pretvara se… u novog Dedpula. I onda su svi živeli srećno zauvek? Jes’, kako da ne. Kalen Ban se vraća u punoj formi i sa sjajnom Nik Virelom nas opominje da razularene horde Dedpula mogu biti i gore od hodajućih leševa vazda gladnih mesa… RETURN OF THE LIVING DEADPOOL #1-4 Cullen Bunn, Nik Virella

Februar je 1927. godine. Ceo Pariz prisustvuje sahrani Marsela Perikura. Njegova ćerka Madlena mora da preuzme finansijsko carstvo koje je nasledila, ali sudbina će drugačije odlučiti. Neočekivan i tragičan pad njenog sina Pola poslaće Madlenu na put uništenja. Suočena s muškim protivnicima, pohlepom svog vremena, iskvarenošću društva i ambicijom ljudi oko sebe, Madlena mora da uloži svu svoju inteligenciju i energiju – ali i da se posluži makijavelističkim metodama – kako bi preživela i izgradila svoj život. Taj zadatak biće posebno teško ostvariti u Francuskoj koja, bespomoćna, posmatra prve boje požara što će poharati celu Evropu. Knjiga Boje požara drugi je deo trilogije započete romanom Doviđenja, tamo gore, ovenčanog Gonkurovom nagradom 2013. godine.

Većinom dosta dobro očuvane 4 Kg , poštarina kao paket pošte 250 dinara 1. Električna merenja - Slobodan M. Popović - 375 grama 2. Branka Božičić komarci Fruške Gore (Diptera,Culicidae) - 180 grama 3. Vojin Cvekić - Elektronika 1 -500 grama 4. Telekomunikaciona merenja - 200 grama 5-6. Tehnologija obrade 1 1988 i 1990 godina - 600 grama 7. Zbirka zadataka iz teorijske mehanike - 620 grama 8. Osnovi elektrotehnike za računarstvo - 450 grama 9. Ratnički glasnik - novembar-decembar 1927 - 75 grama 10. Epson LQ-580 upustvo - 310 grama 11. Rečnik književnih izraza - Dr Slobodan A. Jovanović - 110 grama 12. Problemi savremene teorije ličnosti - 420 grama 13. Kasetofoni Borislav Šesterikov - 220 grama

Naslov: Lovci na sreću (I i II deo) Autor(i): Harold Robins Izdavač: Alnari Mesto: Beograd Godina: 2009 Povez: mek Strana: 318 i 334 Format: 145x205 mm Pismo:Latinica Stanje knjige: nekorišćena - kod drugog dela samo se malo gore korica presavila Opis knjige: Robinsovi dijalozi su dirljivi... njegovi likovi poseduju neverovatnu toplinu i snagu. Legendarno remek-delo o moći i novcu, seksu i smrti. Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.

Klasik o Drugom svetskom ratu iz pera velikog svetskog pisca Remarka. Priča o čoveku bez zemlje, smeštena u predsratnu 1939. godinu. Iako mu je zakonom zabranjeno, Ravik, nemački doktor i izbeglica koji živi u Parizu, dve godine operiše i leči neke od najuticajnijih građana Pariza umesto manje sposobnih i veštih francuskih lekara. Uprkos tome što mu je zabranjeno da se vrati u svoju zemlju i uprkos svakodnevnom opasnom izbegavanju zatvora i deportacije, Ravik uspeva da preživi - sve vreme tražeći nacistu koji ga je mučio u Nemačkoj. Digao je ruke od mogućnosti da zavoli, ali sudbina ima čudne puteve da mu u život vrati romansu, čak i u najgore moguće vrijeme.

„Hteo je da bude umetnik, nije bio zadovoljan s tim da bude umetnik života, iako je upravo taj pojam sve ono što nas čini srećnim ako smo vidoviti. . . “ „[. . .] Glena sam, što je čudno, upoznao na brdu Menhsberg, brdu mog detinjstva. Istina, video sam ga još ranije u Mocarteumu, ali nisam prozborio s njim ni reči sve do ovog susreta na brdu Menhsberg, koje se može zvati i brdom samoubistva, jer je savršeno pogodno upravo za samoubistvo, i s njega svake sedmice bar tri ili četiri puta ljudi skaču u dubinu. Samoubice se voze liftom u unutrašnjosti brda do vrha, pređu nekoliko koraka i bacaju se dole u grad. Oni koji su se razbili na ulici uvek su me fascinirali, i ja sam se lično (a inače i Verthajmer!) veoma često peo gore na Menhsberg, ili se vozio gore s namerom da se bacim u dubinu, ali se nisam bacio u dubinu (kao ni Verthajmer!). [. . .]“ „[. . .] U stvari, mi želimo da budemo klavir, rekao je, želimo da budemo klavir a ne ljudi, doživotno želimo da budemo klavir a ne čovek, bežimo od čoveka koji smo, da bismo se sasvim pretvorili u klavir, što, međutim, ne može da uspe, u šta mi, međutim, ne želimo da verujemo, govorio je. Idealan klavirista (nikada nije rekao pijanista!) jeste onaj koji želi da bude klavir, i ja samom sebi svakog dana kažem, čim se probudim, želim da budem stenvej, ne čovek koji svira na stenveju, hoću da budem sâm stenvej. Ponekad se ovom idealu približimo, rekao je, približimo mu se sasvim blizu onda kada mislimo da smo već poludeli, na putu u navodno ludilo, čega se najviše bojimo. [. . .]“

Knjiga govori o životu porodice i o načinu na koji se vaspitava naše potomstvo u uzrastu između trinaeste i devetnaeste godine, tom kritičnom dobu puberteta. Uz priručnik Mudar Roditelj- srećan tinejdžer postaćete roditelj kakav ste oduvekželeli da budete! Adolescencija je period kada roditeljima deluje kao da dete ustaje i napušta sve ono što su zajedno izgradili. Veliko, novo osećanje u tinejdžerima jeste želja da se distanciraju od poznatog. Oni to rade da bi pronašli sebe, ali porodica u kojoj su odrasli, i u kojoj im je verovatno bilo prilično fino, posmatra se na potpuno nov način. Sada traže bolje verzije i sanjaju o nečemu drugom: roditeljima koji su više kul, boljoj ishrani i opuštenijoj atmosferi. Međutim, čak i kada se udaljava od vas, dete u potpunosti zavisi od odnosa koji imate. Istovremeno ste i manje važni i presudni. Zašto tinejdžeri sve više gube samopouzdanje i postaju samokritični? Zbog čega je sramota u ovom dobu jača nego ikada, a strah od pogleda drugih ponekad gotovo parališući? Tinejdžerske godine su zahtevne, krhke i pune životnih slučajnosti. Osim što ih drugi posmatraju drugačije, i oni sami menjaju pogled na sebe. Niko se adolescentima ne osmehuje blago kao što je to slučaj s malom decom. Škola usađuje u njih ozbiljnost koja ih čeka, a s druge strane komplikuju se i Ijubavni problemi. Potrudite se da bar vi shvatite da se u toj Ijusci oformljenoj od problema krije Ijudsko biće. Pružite razumevanje i podršku onima koji zaista osećaju silu koja se probudila. Ovo je peta knjiga iz edicije posvećene porodičnom životu i načinu vaspitavanja, i pomoći će vam da sagledate potrebe deteta u uzrastu između trinaeste i devetnaeste godine. Mnogi roditelji smatraju izazovnim trenutak kada se vrata dečje sobe jednog dana iznenada zatvore, ali pronalaženje sebe uvek će zahtevati određenu udaljenost od onoga što nam je blisko. Čak i kada se vrata dečje sobe zatvore, to ne znači da je detetu dobro samom. Tinejdžer ne podnosi i ne može da bude sam. Potrebni ste mu i onda kada ste razdvojeni. Umnogome se čini kao da adolescent govori: „Pusti mel", šapućući: „Drži me!" Vaš je posao i jedno i drugo. HEDVIG MONTGOMERI rođena je 1968. godine u Oslu. Po struci je psiholog i porodični terapeut sa preko dvadeset godina iskustva. Drži seminare pri međunarodnoj organizaciji Famlab, koja se bavi obučavanjem roditelja i staratelja. Učestvovala je u osnivanju prvog udruženja u Norveškoj koje organizuje kolektivne psihološke seanse u firmama, a bavila se i kliničkom psihologijom. Njene knjige plod su višedecenijskog istraživanja i iskustva (profesionalnog i roditeljskog) i sadrže mnoštvo mudrih saveta koji su pomogli roditeljima širom sveta.

Poput igre svetlosti, negde između stvarnosti i mašte... Kada život zavisi samo od jedne knjige. Pre samo nekoliko meseci, Tom Bojd je imao sve u životu: bio je slavni pisac bestselera, živeo u mondenskom kvartu Los Anđelesa i uživao u srećnoj vezi sa svetski poznatom pijanistkinjom. Međutim, nakon ružnog raskida, Tom se zatvorio u svoj svet. Zbog slomljenog srca, ponestalo mu je inspiracije, a društvo mu prave samo poroci. Jedne večeri, sasvim neočekivano, na vrata će mu pokucati prelepa nepoznata žena. Ona tvrdi da je Bili, junakinja iz njegovih romana, koja je dospela u stvaran svet zbog štamparske greške u njegovoj poslednjoj knjizi. Iako njena priča deluje potpuno neverovatno, Tom polako počinje da veruje da je to prava Bili. Ona je lepa, ona je očajna, ona će umreti ako on prestane da piše! Tom mora da napiše novi roman da bi se Bili vratila u svet mašte, a ona će njemu pomoći da ponovo osvoji svoju izgubljenu ljubav. Šta još može da izgubi? Tom i Bili će se zajedno otisnuti u napetu avanturu, gde se stvarnost i mašta prepliću u zavodljivoj i smrtonosnoj igri.

SADRŽAJ PREDGOVOR KORENI Dete u patrijarhalnoj porodici Od mašinskog tehničara do kapetana U ZEMLJI SKARABEJA Naserov sin i general Tus Molitva u Al Rifi Budimo ljudi Iz Kaira u „Jugoimport SDPR“ „JUGOIMPORT“ I NJEGOV NOVI DIREKTOR Priče generalâ Dimitrijevića i Milanovića Početak etno-projekta „Koštunići“ . Predlagao da se da kupi „S – 300“ SUMNJIVO LICE I DRUGE PRIČE „Smenjivao me je ko je stigao“ . Zanimljive „uloge“ Koraća i Čovića Tête â tête sa Vojislavom Šešeljem Istraga Amerikanca koji „govori srpski“ „Vašington pozdravlja mere Beograda“ Deceniju posle Čekovića, oružje sa Balkana odlazi u ruke terorista Nićiforovo pismo Kirbiju Raporti kod Pavkovića i Miloševića Dug razgovor za nedeljnik NIN (Iraku nismo prodavali orahe) Žuta štampa u službi „istine“ Tri putovanja koja vredi zapisati VOJEVANJE, OPET ISPOČETKA Upornost nekadašnjeg dugoprugaša Miličino pismo Čelzi Klinton Viski kod Pitera Bote Kako se, opet, počelo od nule POVRATAK U AFRIKU Na rođendanu oca nacije Priče jednog diplomate, jednog majstora ...jednog novinara, jedne pesnikinje . ...jedne direktorke i jednog inženjera Otvorena vrata Namibije Iračani zainteresovani za našu namensku industriju Ponovo u Libiju, zašto ne „Jomilov“ korak u Namibiju General – junak dva romana . Put u Adis Abebu UMESTO POGOVORA

Kakvi ljudi postajemo kada se nezamislivo desi Imamo samo jednu planetu, a svako od nas samo jedan život. Dakle, šta ćemo uraditi sa tim? Još jedno toplo leto, još jedan rekordni talas vrućine. Međutim, ovog puta klimatska katastofa eskalira: šumski požari izmiču kontroli, ljudi beže u zaklon, demonstranti marširaju kroz gradove. Ipak, život nastavlja po starom: tinejdžerske romanse, raspadi brakova, krize identiteta i bunt protiv roditelja i dalje postoje, iako se stvarnost oko nas urušava. Didrik, konsultant za medije, uhvaćen je u kataklizmu sa svojom porodicom, ali izgleda podjednako zabrinut za svoje tvitove kao i za sudbinu svojih najbližih, a najviše od svega želi da postane heroj. Melisa, influenserka koja se godinama protivila teoriji o posledicama klimatskih promena, pokušava da maskira svoje neostvarene snove savršenom slikom koju predstavlja na društvenim mrežama. Andre je devetnaestogodišnjak, sin sportske zvezde, koji koristi priliku da se osveti ocu koji ga je oduvek zapostavljao. Vilja, Didrikova četrnaestogodišnja ćerka, suočena sa nesposobnošću odraslih, otkriva da je snalažljivija nego što je mislila. Kroz ove četiri priče, Jens Liljestrand stvara sliku budućnosti koja kuca na vrata čovečanstva, oslikavajući egzistencijalni paradoks, jer život ide dalje i da svemu dođe kraj.

Roman "Zavodnica" Hedvig Kurc-Maler je provokativna priča koja istražuje moć, strast i društvene norme kroz život jedne izuzetne žene. U ovom delu, Kurc-Maler osvetljava složenost ženskih ambicija i želja u konzervativnom društvu, koristeći lik zavodnice kao simbol otpora i nezavisnosti. Radnja romana se odvija u Evropi s početka 20. veka, gde glavna junakinja, čiji su šarm i inteligencija njeni najjači aduti, koristi svoje veštine da manipuliše društvenim ljestvicama u svoju korist. Uprkos što može delovati kao tradicionalna ljubavna priča, "Zavodnica" pruža dublje uvide u socijalne i emocionalne igre koje se vode iza zatvorenih vrata. Kurc-Malerova unikatno istražuje teme poput moći ljubavi, slobode izbora i ženske autonomije, dok istovremeno kritički osmatra i ograničenja koja društvo nameće ženama. Lik zavodnice nije prikazan samo kao objekat požude; ona je slojevita ličnost koja teži samoodređenju uprkos očekivanjima da će se povinovati pravilima koja su joj nametnuta. Kroz bogat jezik i izražajnu atmosferu, Kurc-Maler donosi priču koja je istovremeno osnažujuća i tragična, pokazujući borbu između ličnih želja i društvenih očekivanja. "Zavodnica" odražava univerzalnu težnju za ljubavlju i priznanjem, te postavlja pitanja o ceni koju pojedinci plaćaju kada se usude da prekorače granice koje im je društvo zadalo.

Četvrta knjiga serijala Igre gladi. Počinje desetogodišnjica Igara Gladi, a osamnaestogodišnji Koriolan Snou učestvuje u Igrama kao mentor. To je njegova jedina prilika da svojoj osiromašenoj, a nekada uglednoj, moćnoj i bogatoj porodici vrati stari sjaj i slavu...

Zaboravite na trenutak sve one silne knjige o uspehu, o tome kako da se obogatite, kako da spremite plakare na savršen način, kako da postanete uspešan lider, kako da budete srećniji... i pročitajte knjigu o jednom istinskom duhovnom, roditeljskom i ljudskom, putovanju kroz pakao, da bi se na kraju ipak pronašla lepota, smisao, da bi se razumelo nepojmljivo... Da li je današnje društvo – u kome je moderno i poželjno govoriti different is OK i na sva usta raspravljati o inkluziji – sposobno da zaista nešto i učini kada to drugačije pokuca na susedna vrata, ili vam uđe u kuću i u život. Da li smo mi, ljudi, kadri to da učinimo, bar ponekad? Ovo nije knjiga samo o tome šta znači imati i odgajati autistično dete. Ova knjiga otvara čitavo jedno novo polje o tome kako spasavati svoj život kad stvari ne ispadnu onako kako smo se nadali... I ko može, ili treba, da vam pomogne u tome. Knjiga Zvuci buđenja objavljena je 2020. godine u Češkoj. Bila je nominovana na prestižnu nagradu Magnezija Litera 2021. godine u kategoriji žurnalizma. U češkoj javnosti je visoko cene ne samo zbog hrabrosti i otvorenosti s kojom autori dele svoj specifičan životni put sa autističnim detetom već i zbog dubokog humanizma i otvaranja nekih širih egzistencijalnih pitanja.

Tesi Sančez Ignjasio je u njenoj sedmoj godini majka preminula. Tesa se tada zatvorila u sebe i tugovala u tišini. Mislila je da od toga nema ništa gore. Međutim, njen otac se ponovo oženio. Tesa to nije mogla da prihvati i tako je počela da beži u svoj svet mašte. U njen je život tada stupio i Magnus Holton, dečak deset godina stariji od nje. Magnus je bio sin njene maćehe iz prvog braka. Uprkos ogromnoj razlici u godinama, njih dvoje su zasnovali prijateljstvo jer su se oboje osećali viškom u novoj porodici. Godine prolaze, a Tesa polako počinje da se zaljubljuje u Magnusa. Jednog dana će mu to i priznati. On ju je odbio i rekao joj da ode. Ona je tako i postupila. Sada se ponovo sreću nakon osam dugih godina...

Iz recenzije: ’’Od čega i zašto jedno biće izgara? Zašto jedan erudita i slavni propovjednik odlazi i iznenada se izoluje sa čudnim i zimogrižljivim lutalicom, četrdeset dana i noći, i vraća se, prosvijećen, upaljen, razigran? I zašto taj učenjak tako dostojanstven postaje Rumi, veliki pjesnik sufija, tvorac plesa derviša, slavljen koliko i Saadi, Hafez i Omar Hajam? Kakav ga je to nečuveni fenomen transformirao? Kako je nastalo pedeset hiljada nezaboravnih stihova? Kakva je to vatra? Još od trinaestog stoljeća ta ljubavna priča muči persijsku literaturu. Impresionirana još od ranog djetinjstva Rumijevim stvaralaštvom, Nahal Tajadod neustrašivo, u ovom romanu inspirisanim mističnim i putenim Orijentom, odbacila je sve velove, čak i one najintimnije, koji su prikrivali tu pasiju često nazivanu božanskom. Kada tijelo i duša, prestajući opirati se jedno drugom, gore na kraju istim plamenom ?’’

Dobitnik Pulicerove nagrade. „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“ Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. Frenk Mekort je rođen u Bruklinu u Njujorku, ali je detinjstvo od svoje četvrte godine proveo u Limeriku u Irskoj, gde se njegova porodica usled Velike depresije, vratila iz Amerike. Kad je porastao, radio je, snalazio se kako je znao i sa devetnaest godina je uspeo da se ukrca u brod za Ameriku. U Njujorku je uspeo da završi fakultet i dugo je radio kao učitelj engleskog jezika. Tokom šezdesetih je i magistrirao, jedno vreme se usavršavao u Dablinu, a onda se vratio u Njujork gde je bio uspešan i cenjen predavač engleskog. Za roman Anđelin pepeo dobio je Pulicerovu nagradu 1997. Napisao je još jedan roman Čovek učitelj i učestvovao je u stvaranju nekoliko pozorišnih predstava vezanih za Irsku.

Trijumfalna kapija je priča o čovjeku bez zemlje, ujedno i klasik o Drugom svjetskom ratu iz pera autora romana Na zapadu ništa novo. Godina 1939. Iako mu je zakonom zabranjeno, Ravik, njemački doktor i izbjeglica koji živi u Parizu, dvije godine operiše i liječi neke od najuticajnijih građana Pariza umjesto manje sposobnih i vještih francuskih ljekara.Uprkos tome što mu je zabranjeno da se vrati u svoju zemlju i uprkos svakodnevnom opasnom izbjegavanju zatvora i deportacije, Ravik uspijeva da preživi – sve vrijeme tražeći nacistu koji ga je mučio u Njemačkoj. Digao je ruke od mogućnosti da zavoli, ali sudbina ima čudne puteve da mu u život vrati romansu, čak i u najgore moguće vrijeme. “Erih Marija Remark je veliki svjetski pisac. On je nesumnjivo prvoklasan majstor, čovjek koji može da podčini jezik svojoj volji. Bilo da piše o ljudima ili neživoj prirodi, njegov stil je osjećajan, nepokolebljiv i siguran.” Njujork tajms

Imati debitantski roman u sedamdeset petoj godini života nije česta pojava. No, kada iza nje stoji ime Pita Taunsenda, onda ona i nije toliko neobična: reč je o osobi koja je pola veka ranije, u svojoj dvadeset petoj, inaugurisala do tada skoro nepostojeći žanr – rok operu. Iako Tomi nije baš prva rok opera, te 1969. bio je to prvi rok album skrojen po takvoj meri. Osim toga, stekao je svetsku slavu upravo po ovom žanru, a kada je Ken Rasel 1975. snimio istoimeni film, a Taunsend za adaptiranu muziku bio kandidovan za Oskara, titula mu se nije mogla oduzeti. Pit Taunsend je osnivač grupe The Who (1963), gitarista, tekstopisac, multiinstrumentalista, kompozitor i pevač. Sa grupom i bez nje ima dvadeset studijskih i isto toliko albuma “uživo”, uz prodatih sto miliona ploča.Uporedo s muzikom, ovaj “nevaljali koncertni dečko” se bavio i novinarstvom, knjižarstvom, izdavaštvom i književnošću. Pisao je scenarije za film i TV, radio-drame, eseje, rok opere. Bio je urednik u londonskoj izdavačkoj kući Faber & Faber. Pit Taunsend je autor više knjiga i dobitnik mnogobrojnih nagrada. Roman Doba teskobe (The Age of Anxiety) objavljen je 2019. godine kao deo zamišljene trilogije: roman – album/rok opera – umetnička instalacija u nastajanju. U planu je i snimanje igranog filma po ovoj knjizi. – Vladislav Bajac “Doba teskobe veliki je rok roman. Pripovedač je sjajan stvaralac – učen, vrcav i nepouzdan. Knjiga kači ludost muzičkog biznisa i pokazuje Taunsendov tanani osećaj za humor i oštro uho za dijaloge. Priviđenja i zvučni pejzaži pohode ovaj roman koji je proširena meditacija o maničnom geniju i mračnoj umetnosti stvaralaštva.” – Mark But, izdavač knjige Pit Taunsend (Peter Dennis Blandford Townshand) engleski je gitarista, pevač i kompozitor, rođen 1945. godine. Autor je preko stotinu pesama grupe The Who (trinaest studijskih albuma), koju je osnovao 1964, a toliko ih je otprilike komponovao i za svoje solo albume (sedam studijskih). Jedna je od najznačajnijih osoba u istoriji rokenrola, živa i aktivna legenda, koja je prodala preko sto miliona ploča. Poslednji do sada snimljeni album grupe The Who objavljen je u decembru 2019. godine. Taunsend je svestrana ličnost. Samouk je u muzičkom obrazovanju. Svira klavijature, bendžo, harmoniku i usnu harmoniku, ukulele, mandolinu, violinu, sintisajzer, bas gitaru i bubnjeve. Čuven je kao solo gitarista koji je u sviranju svog instrumenta utemeljio tzv. tehniku vetrenjače, uz skokove u vazduh zgrčenih nogu. Taj isti instrument često je na koncertima koristio i na desetine pojačala i gitara. No, izvrsno i profesionalno izvođenje muzike uživo načinilo je grupu The Who i samog Taunsenda, baš zahvaljujući izvođačkoj virtuoznosti, neprikosnovenim u nastupima (preko dvadeset snimljenih albuma uživo), što je buntovne osobine ovog “nevaljalog dečka” ipak stavilo u senku. Autor je prve rok opere Tomi (1969), po kojoj je Ken Rasel snimio istoimeni film 1975. Kao autor muzike koju je adaptirao za ovaj film, Taunsend je bio nominovam za nagradu Oskar. Rok operu Kvadrofonija 1973, a treću po redu Dečak koji je čuo muziku 2007. godine. Pit Taunsend se paralelno bavio i novinarstvom, izdavaštvom i književnošću. Ranih sedamdesetih godina prošlog veka imao je svoju kolumnu u časopisu “Melodi mejlker”, a eseje je objavljivao u magazinu “Rolingstoun”. Izdavačku kuću Eel Pie Publishing, gde objavljuje dečje knjige i muziku za decu, osniva 1977, a u Londonu otvara i knjižaru Magic Bus (po naslovu pesme grupe The Who), kasnije preinačenu u Open Book. Knjigu The Story of Tommy, o nastanku rok opere i snimanju filma Tomi, napisao je sa Ričardom Barnsom. Postao je urednik u čuvenoj izdavačkoj kući Faber & Faber 1983. i u nekoliko sledećih godina uredio knjige o grupi Animals i Eriku Bardonu, Džimiju Hendriksu, Brajanu Inou… Kod istog izdavača je 1985. objavio svoju knjigu priča Horse’s Neck. Radeći kao urednik posebno se sprijateljio sa nobelovcem ser Vilijamom Goldingom (Gospodar muva) i Tedom Hjuzom (počasnim pesnikom Britanije – Poet Laureate), po čijoj knjizi za decu The Iron Man je 1989. napravio muzičku adaptaciju. Iste godine započeo je pisanje romana Ray High & The Glass Household, čije je delove objavljivao u periodici, ali nikad i celu knjigu. Napisao je nekoliko scenarija za TV i film, više radio drama (1999). Dve hiljadite godine objavljivao je eseje onlajn, kao i roman/novelu Dečak koji je čuo muziku (The Boy Who Heard Music) 2005. Objavio je autobiografsku knjigu Who I Am 2012. godine, koja je stigla na 5. mesto liste najprodavanijih knjiga New York Timesa. Roman Doba teskobe (The Age of Anxiety) objavljen je 2019. godine kao deo zamišljene trilogije: roman – opera – umetnička instalacija u nastajanju. U planu je i snimanje igranog filma po ovoj knjizi. Pit Taunsend je dobitnik više desetina nagrada i priznanja: Brit, Toni, Gremi, Priznanje za životno delo R’ n’ R’ Kuće slavnih (1990), Priznanje Kenedi centra (2008), Počasni doktorat univerziteta London (2010), Nagrada za klasični album, Nagrada za životno delo “Džordž i Ajra Geršvin” (2016), Nagrada Američke akademije za kreativno dostignuće (2019) i druge.

Sestra. Ljubavnica. Izdajnik. Heroj. Bogovi ne poznaju ljubav jer ne mogu da zamisle kraj bilo čega u čemu uživaju. Njihove strasti ne gore kao strasti smrtnika, jer mogu da imaju sve što požele do kraja večnosti. Ništa za njih nije više od prolazne zabave, do samog kraja vremena. Arijadna, kritska princeza, odrasta igrajući u pozdrav zori i slušajući dadiljine priče o bogovima i herojima. Ali pod njenom zlatnom palatom odjekuje uvek prisutni topot papaka njenog brata Minotaura, čudovišta koje traži krvavu žrtvu da utoli svoju glad. Kada atinski princ Tezej dođe da savlada zver, Arijadna u njegovim zelenim očima ne vidi pretnju, već spasenje. Prkoseći bogovima, izdaje svoju porodicu i zemlju, rizikuje sve zbog ljubavi i pomaže Tezeju da ubije Minotaura Ali hoće li joj ta odluka doneti sreću? I šta će biti sa Fedrom, njenom voljenom mlađom sestrom koju je ostavila?

Od čega i zašto jedno biće izgara? Zašto jedan erudita iznenada osamio, četrdeset dana i noći, sa čudnim i zimogrižljivim lutalicom? I zašto taj dostojanstveni učenjak postaje Rumi, veliki pjesnik sufija, tvorac plesa derviša, slavljen koliko i Saadi, Hafez i Omar Hajam? Kakav ga je to nečuveni fenomen transformirao? Kako je nastalo pedeset hiljada nezaboravnih stihova? Još od trinaestog stoljeća ta ljubavna priča muči persijsku literaturu. Impresionirana još od ranog djetinjstva Rumijevim stvaralaštvom, Nahal Tajadod , u ovom romanu inspirisanim mističnim i putenim Orijentom, neustrašivo odbacila je sve velove, čak i one najintimnije, koji su prikrivali tu strast često nazivanu božansko, kada tijelo i duša, prestajući opirati se jedno drugom, gore na kraju istim plamenom. Nahal Tajadod je rođena u Teheranu 1960. godine, živi u Francuskoj od 1977. Prevodeći Rumija crpila je u njegovu djelu inspiraciju za svoj roman.