Mihailo Lalić Lelejska gora Mihailo Lalić, s dvadesetak tomova svog dela zasigurno je jedan od najvećih romansijera srpskoga jezika. Na zanimanje za njegovo delo u protekle tri decenije na određen način uticale su i velike planetarne istorijske promene. Ipak, i pre svega, estetska vrednost Lalićevih romana čini ih i dalje antologijskim umetničkim ostvarenjima u srpskoj prozi. U svom izuzetnom romanu Lelejska gora Lalić je na poseban način potvrdio renome pisca koji je u našoj književnosti progovorio retorikom, strašću i silinom jezika koji su u njegovo kazivanje doneli i nešto iskonsko, duboko iz korena našeg naroda. Lalić je u svojim romanima pokazao nagon darovitog i originalnog pisca koji je „realistički” nastojao da produži liniju u našoj književnosti koja je čvrsto utemeljena u snažnoj tradiciji epike kao riznice duhovnih vrednosti našeg naroda. Međutim, u Lelejskoj gori, kao i u drugim svojim romanima, posebno je u slikanju duševnih dubina čoveka osvojio nove izražajne, „modernističke” forme u težnji da domaši estetsko savršenstvo. U svim tim svojim romanima, u kojima se, po pravilu, glavni junak nalazi u „neprijateljskom okruženju”, Lalić donosi dramu pojedinca i individualnog u egzistenciji društva ponajviše određenog jarkim kolektivističkim tonovima, koje je rat i definitivno zaokružio. U toj realističnoj povesti svoj „bez obala” Lalićev junak Lado Tajović, za razliku od drugih, pokazuje nesvakidašnju elastičnost i prilagodljivost, uprkos orkanskim udarima sudbine. Tako Lelejska gora dostiže vrednosti koje su uspostavili najveći romani proteklog veka, u kojem je čovek doživeo neslućeni tehnološki i sveukupni razvoj, ali i nezapamćene razmere zločina, nesreće i tragedije. Dodatne informacije ISBN 86-17-04896-4 Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 543 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Mihailo Lalić Lelejska gora Mihailo Lalić, s dvadesetak tomova svog dela zasigurno je jedan od najvećih romansijera srpskoga jezika. Na zanimanje za njegovo delo u protekle tri decenije na određen način uticale su i velike planetarne istorijske promene. Ipak, i pre svega, estetska vrednost Lalićevih romana čini ih i dalje antologijskim umetničkim ostvarenjima u srpskoj prozi. U svom izuzetnom romanu Lelejska gora Lalić je na poseban način potvrdio renome pisca koji je u našoj književnosti progovorio retorikom, strašću i silinom jezika koji su u njegovo kazivanje doneli i nešto iskonsko, duboko iz korena našeg naroda. Lalić je u svojim romanima pokazao nagon darovitog i originalnog pisca koji je „realistički” nastojao da produži liniju u našoj književnosti koja je čvrsto utemeljena u snažnoj tradiciji epike kao riznice duhovnih vrednosti našeg naroda. Međutim, u Lelejskoj gori, kao i u drugim svojim romanima, posebno je u slikanju duševnih dubina čoveka osvojio nove izražajne, „modernističke” forme u težnji da domaši estetsko savršenstvo. U svim tim svojim romanima, u kojima se, po pravilu, glavni junak nalazi u „neprijateljskom okruženju”, Lalić donosi dramu pojedinca i individualnog u egzistenciji društva ponajviše određenog jarkim kolektivističkim tonovima, koje je rat i definitivno zaokružio. U toj realističnoj povesti svoj „bez obala” Lalićev junak Lado Tajović, za razliku od drugih, pokazuje nesvakidašnju elastičnost i prilagodljivost, uprkos orkanskim udarima sudbine. Tako Lelejska gora dostiže vrednosti koje su uspostavili najveći romani proteklog veka, u kojem je čovek doživeo neslućeni tehnološki i sveukupni razvoj, ali i nezapamćene razmere zločina, nesreće i tragedije. Dodatne informacije ISBN 86-17-04896-4 Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 543 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Mihailo Lalić Lelejska gora Mihailo Lalić, s dvadesetak tomova svog dela zasigurno je jedan od najvećih romansijera srpskoga jezika. Na zanimanje za njegovo delo u protekle tri decenije na određen način uticale su i velike planetarne istorijske promene. Ipak, i pre svega, estetska vrednost Lalićevih romana čini ih i dalje antologijskim umetničkim ostvarenjima u srpskoj prozi. U svom izuzetnom romanu Lelejska gora Lalić je na poseban način potvrdio renome pisca koji je u našoj književnosti progovorio retorikom, strašću i silinom jezika koji su u njegovo kazivanje doneli i nešto iskonsko, duboko iz korena našeg naroda. Lalić je u svojim romanima pokazao nagon darovitog i originalnog pisca koji je „realistički” nastojao da produži liniju u našoj književnosti koja je čvrsto utemeljena u snažnoj tradiciji epike kao riznice duhovnih vrednosti našeg naroda. Međutim, u Lelejskoj gori, kao i u drugim svojim romanima, posebno je u slikanju duševnih dubina čoveka osvojio nove izražajne, „modernističke” forme u težnji da domaši estetsko savršenstvo. U svim tim svojim romanima, u kojima se, po pravilu, glavni junak nalazi u „neprijateljskom okruženju”, Lalić donosi dramu pojedinca i individualnog u egzistenciji društva ponajviše određenog jarkim kolektivističkim tonovima, koje je rat i definitivno zaokružio. U toj realističnoj povesti svoj „bez obala” Lalićev junak Lado Tajović, za razliku od drugih, pokazuje nesvakidašnju elastičnost i prilagodljivost, uprkos orkanskim udarima sudbine. Tako Lelejska gora dostiže vrednosti koje su uspostavili najveći romani proteklog veka, u kojem je čovek doživeo neslućeni tehnološki i sveukupni razvoj, ali i nezapamćene razmere zločina, nesreće i tragedije. Dodatne informacije ISBN 86-17-04896-4 Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 543 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Mihailo Lalić, s dvadesetak tomova svog dela zasigurno je jedan od najvećih romansijera srpskoga jezika. Na zanimanje za njegovo delo u protekle tri decenije na određen način uticale su i velike planetarne istorijske promene. Ipak, i pre svega, estetska vrednost Lalićevih romana čini ih i dalje antologijskim umetničkim ostvarenjima u srpskoj prozi. U svom izuzetnom romanu Lelejska gora Lalić je na poseban način potvrdio renome pisca koji je u našoj književnosti progovorio retorikom, strašću i silinom jezika koji su u njegovo kazivanje doneli i nešto iskonsko, duboko iz korena našeg naroda. Lalić je u svojim romanima pokazao nagon darovitog i originalnog pisca koji je „realistički” nastojao da produži liniju u našoj književnosti koja je čvrsto utemeljena u snažnoj tradiciji epike kao riznice duhovnih vrednosti našeg naroda. Međutim, u Lelejskoj gori, kao i u drugim svojim romanima, posebno je u slikanju duševnih dubina čoveka osvojio nove izražajne, „modernističke” forme u težnji da domaši estetsko savršenstvo. U svim tim svojim romanima, u kojima se, po pravilu, glavni junak nalazi u „neprijateljskom okruženju”, Lalić donosi dramu pojedinca i individualnog u egzistenciji društva ponajviše određenog jarkim kolektivističkim tonovima, koje je rat i definitivno zaokružio. U toj realističnoj povesti svoj „bez obala” Lalićev junak Lado Tajović, za razliku od drugih, pokazuje nesvakidašnju elastičnost i prilagodljivost, uprkos orkanskim udarima sudbine. Tako Lelejska gora dostiže vrednosti koje su uspostavili najveći romani proteklog veka, u kojem je čovek doživeo neslućeni tehnološki i sveukupni razvoj, ali i nezapamćene razmere zločina, nesreće i tragedije.

Iz recenzije: „Kao i u svojoj prvoj knjizi ’’Ključ od kapije’’, i u ovoj pripovednoj kaži Milene Šurjanović esencijalna je dominanta detinjastva s prtljagom sećanja i nasleđenog iskustva bližnjih. Suzdržanost u pričanju je jasna s finim razotkrivanjem stida i srama spram svakodnevne životne ujdurme kroz koje se prolazi, spotiče, prašta, ali i ne pardonira. Olovka nad hartijom prepuna je ekstraktom neuništivog zelenila i lasta u čijim pegama se nada i utkiva u nebo osvetljeno cvetnim venčićima vrtova koji se začudno umnožavaju ravničarskim predelom. Salaš je trpno mesto ravničara. Bez grubosti i žurbe upisane su životne gorčine što je dovoljno da vidiš koliko nisi sam od sebe sebi samom saydan. Život se ne ruga – on samo postavlja ogledala u kojima ti dozvoljava da pevaš, da se smeješ, plačeš, očajavaš, kreveljiš se i glupiraš do surovog apsurda, ali sve zarad toga da shvatiš zašto činiš? A ti vidi ko si i kakvo ti je lice u okolnostima ovih petociklusnih ogledalaca Milene Šurjanović.” Milutin Ž. Pavlov

Slanje post expresom, cc paketom ili lično preuzimanje u Beogradu

Slanje post expresom, cc paketom ili lično preuzimanje u Beogradu

Ljubo Anđelić i Jevrem Brković - MOJKOVAČKA VRATA (Obod, Cetinje, 1966, broš, 152 str.) II-02

Gor Vidal - RAT IZ SNOVA (Čarobna knjiga, Beograd, 2004, broš, 145 str.) Krv za naftu - razvoj američkih imperijalnih ambicija.

Niskala je kreator novog sveta, sveta u kojem planeta zemlja i čitavo čovečanstvo ostvaruju napredak na svim poljima. Ipak, ona želi da vaskrsne svoju jedinu ljubav, umetnika Nela, te na obalu mora nosi usnu harmoniku s njegovom jednom suzom. To joj polazi za rukom, a njih dvoje imaju jednu misiju - da izrade krila koja će omogućiti deci da leti, ali i da ih nauče da se ne izgube u plavetnim dubinama nebeskog svoda...

Kada putujem po svojoj sobi retko kad idem pravom linijom; od stola odlazim do slike koja se nalazi u uglu: otuda prolazim ukoso kako bih došao do vrata; ali, ma koliko zaista na polasku imao nameru da dođem do njih, ako na putu naiđem na fotelju, ne učinim tako, nego odmah sednem u nju.

STAZOM KROZ RIBIZLE je trećа knjigа krаtkih pričа Milene Šurjаnović. Prvа, KLJUČ OD KAPIJE, objаvljenа 2004., doživelа je drugo izdаnje 2005., а iste godine objаvljenа je i knjigа SREDNJA VRATA. Autorkа u svojim krаtkim pričаmа ostаje vernа modelu zgusnutog, jezgrovitog, аforističnog pripovedаnjа sа snаžnom poentom nа krаju. Iаko po sаdržini krаtke, ove priče, smeštene u nаmа blisko podneblje i zаtočene u vremenu sаdаšnjem, ilustruju umeće Milene Šurjаnović dа uprаvo sа mаlo reči prodre u srž problemаtike koju temаtizuje, аli i dа svаkoj od temа pristupi sа vedrinom kojа se, zаrаznа, širi i nа čitаoce...

Da li je moguće očuvati evropske vrednosti i evropski način života u zajednici koja Drugog vidi kao pretnju? Evropska Unija je na prekretnici. Teroristički napadi i izbeglička kriza stavljaju je pred dilemu: da li širom otvoriti vrata izbeglicama ili srušiti svaki prilaz Tvrđavi Evropi? Žižek pokazuje zbog čega su oba rešenja loša i deo iste ideološke ucene. Jedna stvar je jasna: ni islamski terorizam ni talasi migracije nisu naprosto politički motivisani; oni su, pre svega, simptom globalnog kapitalizma i posledica nove klasne borbe. Otuda je jedini način da se u korenu zahvate najveći problemi sa kojima se danas suočava Evropa insistiranje na njenom redefinisanju. „Nema tog mislioca koji bolje ukazuje na protivrečnosti savremenog kapitalizma od Žižeka… Jednog od najpoznatijih svetskih intelektualaca.“ The New York Review of Books „Najopasniji filozof na Zapadu.“ The New Republic

Iz recenzije : ’’Knjigom „Brodovi“ Ivan Sokač se utvrđuje kao pesnik majstor, pesnik širokih vidika, kao autor odgovoran prema pesničkom tekstu, koji peva snagom Međimurja, povetarcem Fruške gore, čežnjom Beograda, grožđem Toplice, utkajući svoj podvig u pletiva srpske kulture neporecivo i odano. Taj podvig prepozano je i izdavač ove knjige – Beogradska nadbiskupija koja, tako, nesebično i s ljubavlju, sa svoje strane, doprinosi cvetanju pesničke scene Srbije.’’ Ivan Lalović, književnik

Iako se kritičari još uvek sasvim ne slažu o tome da li su priče Slobodana Simića ono što bi Radoje Domanović video u našem vremenu, ili Efraim Kišon u našem prostroru, ove priče će čitaoca sasvim sigurno i nasmejati i zabrinuti, naterati ga da postavi pitanje da li smo to zaista mi, ida nam se zbiva to što nam se zbiva? Ili smo, ustvari, još gori? Nagrada "Radoje Domanović" za 2007. godinu.

U rukama držite ključ senovitog sveta drhtavica i vriskova. Zakoračite izvan bezbednog, ugodnog sveta koji poznajemo. Otključajte vrata straha. Unutra ima mesta za još jednoga u... SOBI KOŠMARA. Poželi srećan rođendan Megi O`Konor, onoj stidljivoj, lepuškastoj devojčici pred gatarinim šatorom. Megi je s prijateljicama došla da se zabavi na vašaru. Ali njeno rođendansko slavlje neće dugo potrajati. Neće mnogo proći od časa kad proročica uzme njen dlan da joj iz njega pročita sudbinu do Meginog prestravljenog krika. Jer ona zapravo nije ušla u gatarin šator. Megi je stupila u SOBU KOŠMARA. R. L. Stajn je najtiražniji pisac za mlade svih vremena. Njegove knjige prodate su širom sveta u više od trista miliona primeraka. Posle velikog uspeha serijala Ulica straha Stajn vas vodi korak dalje, u najmračnije uglove mašte, gde se, daleko od sigurnog sveta koji poznajete, krije Soba košmara.

Sistem nas razdvaja, neke ljude uzdiže, a druge spušta do poniznosti. Tako je kraljica Jelena, koja je podigla manastir Gradac u istoimenom selu kod Raške, na prvi pogled neko ko je gore i kome se divi ponizni narod, dok je devojčica Jana, koja će postati monahinja tog manastira, dete iz naroda bez zaštite i bez mogućnosti da napreduje u ovozemaljskom svetu. Obe su našle zajedničku tačku u kojoj život dobija uzvišeniji smisao koji ne mogu da uruše materijalna dobra

On je natprosečno inteligentan i rodio se kao nakaza. U sebi je brzo osetio želju za uništenjem i shvatio je da treba da živi daleko od ljudi. Jedini koji je mogao da mu pomogne da se skloni od ljudi bio je jedan mafijaški kum. Međutim, sada je došlo vreme da vrati uslugu. On sada mora da se vrati među ljude kako bi jednu ženu po imenu Hana čuvao od opasnosti...

Za razliku od većina knjiga o astrologiji Metafizika astrologije otvara druga vrata, jer objašnjava delovanje astroloških zakona. Nećete naći u ovoj knjizi koji znak se sa kojim bolje slaže, već samu osnovu za tumačenje horoskopa, kao i kako astrologija uopšte deluje, te kako su nastali njeni osnovni principi. A najbitnije, prema rečima samog autora, možete saznati na koji se način prostor-vreme kosmosa uobličava u nama (ne)poznato postojanje, u planete, sam život i sudbinu, jer drevna nauka astrologije svoju praksu zasniva na hologramskom univerzumu, koji je otkrila tek savremena nauka, ali samo teorijski. Pomoću ove knjige možete saznati o poreklu reči zodijak, o značenju raspodela zbog posla u zodijaku i zbog kog to posla postoji ta raspodela i pozicija znakova, koja je ista u svim epohama i svim krajevima sveta. Upoznajte se sa zodijakom na drugi način. Naučite o svom znaku ono što se često ne spominje i povežite sve to sa duhom i dušom.

Džejn Ostin - Pod tuđim uticajem Izdavač - Narodna knjiga, Beograd, 1977.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, omot je malo iskrzan, ćirilica, 333. strane. Devetnaestogodišnja En srećno je zaljubljena u svog verenika Frederika Ventvorta. Međutim, Enina porodica i bližnji ne odobravaju njen izbor jer smatraju da Frederik, pomorski oficir bez imetka i plemenitog porekla, nije dostojan njihove porodice. En pod njihovim uticajem donosi ishitrenu odluku i raskida veridbu. Osam godina kasnije, ljubav prema istom čoveku i dalje gori u njenom srcu, a En je imala dovoljno vremena da spozna svu težinu svoje greške. Dobro očuvana.

O knjizi su rekli: „Ranije me starenje nije nimalo radovalo, ali sada ne deluje tako loše. Ne može biti gore od onoga što sam već preživeo – od beba, tinejdžera i braka – toliko je sigurno.“ Gliga iz Male Moštanice, komentar na Fejsbuku „Kako se očekivani životni vek produžava, tako među stanovništvom počinju da preovlađuju sedi ljudi. Preporučujem Hejnsov priručnik svim radnim grupama u okviru vlade kao neprocenjivu pomoć u ovoj teškoj situaciji.“ Grant Brisoli, Ujedinjene nacije „Došla sam ovamo zbog nečega, mora da jesam. Zbog ovoga? Zbog Hejnsovog priručnika? Jeste li sigurni? Ne bih rekla da je od naročite vajde. Ovi danas objavljuju sve što im padne pod ruku.“ Lenka, 88, Starački dom „Krajputaš“

Odlomak : ’’Video sam euritmistkinju: plesačicu zvuka; ona izliva spirale građe svetova; svesu to mirozdanja; izražava kako nas je izgovorio Božanski Zvuk; kako u zvučanju poleteli smo kroz Kosmos; sunca, meseci i zemlje u njenim pokretima gore; pesnikove aliteracije i asonance po prvi put – gore. Doći će vreme: čas žurno ispruživši ruke, čas ih spuštajući, pod zvezdama će nam roj euritmistkinja razviti svete pokrete; na linije pokreta spustiće se zvuci; i svetla će značenja sići. Gestikulacija, euritmija je umetnost reči: filologija je u naše vreme umetnost sporog čitanja; u budućnosti ona je živi ples svih zvezda: zodijaka, planeta, njihovih tokova, njihove vatre; spoznaja mudrosti su note i ples; umeće da se gestovima stvori svet znači da koren svesti je razotkriven: misao srasla sa rečju; tako je izraz zvuka znanje; i odgovor na pitanje je mimički gest, što predstavlja život pitanja u meni; bez umeća da se predstavi život pitanja, nema ni rešenja pitanja. Video sam euritmiju (pojavila se takva umetnost); u njoj je znanje šifri prirode; priroda je nastanila zemlju iz zvuka; na euritmistkinji crveni se zvuk; i priroda svesti je u njemu; i euritmija je umetnost spoznaje; tu se misao izliva u srce; a srce krilima-rukama bez reči govori; i dvoličnost ruku govori. Kroz euritmiju nas duhovi spuštahu na zemlju; mi smo u njima kao anđeli. Video sam euritmistkinje (kraj kupole, silne od zvuka): njihove ešarpe su lepršale; i u lukovima krila kretale su se njihove ruke; i spuštale se ešarpe; stajale bi jedna i druga, pružile k nama ruke, opisujući daleke zvuke; činilo se: iza nje je neko; i rascepima zvuka – blista sama Drevnost: – U prastaroj Ariji, u “Aeri”, živesmo nekada mi, zvuci; i dosad zvuci žive; mi ih izražavamo zvukoslovljem:’’

Vudstok je prošao bez mene, ali neće i život. Leto. Kraj sedamdesetih. Dvoje mladih Jugoslovena, koji nisu baš zajedno, ali nisu ni sasvim odvojeni, odlaze u austrijsku nјu ejdž i eko komunu kako bi iskusili istinsku slobodu. Nakon početnog oduševljenja ubrzo shvataju da i u zemaljskom raju bez muke nеmа nauke, da slobodna ljubav niје lišena posesivnosti i da se za pravi biozalogaj mora nesto i istrpeti. Posle mnogobrojnih urnebesnih peripetija, pomalo zbunјеn i uvek vedar, glavni junak vratiće se u rodni grad i nastaviti sa svakodnevnim životom. Sve dok mu па vrata nе zakuca dečak Og, čiju majku niје video još od komunarskih dапа. Njih dvojica ćе morati da је nađu. Ili da se nekako snađu. Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je knjige poezije Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (Književna zajednica Novog Sada, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (Biblioteka „Svetozar Marković“, 2006), Promašaji (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Edicija Povelja, 2008), Sovin izbor – nove i izabrane pesme (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2008), 27 pesama: tenkovi & lune (KCNS, 2011), Nesvršeno (dvojezično izdanje, Matica makedonska / Arka, 2011), Tufne – izabrane pesme (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina „Desanka Maksimović“, 2013), H&Q (Arhipelag, 2013), Format zveri (Arhipelag, 2015), Szurdokok (Forum, 2019), Udaljeni bubnjevi (KCNS, 2020). Roman: Purpurna dekada (Dereta, 2020). Knjige eseja: Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003), Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006), Umetnost i propast (Futura publikacije, 2018). Priredio je i preveo više knjiga, zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972 – sa Anom Raković), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić), Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) itd. Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), Nagradu „Stevan Pešić“ (2003), Nagradu ISTOK-ZAPAD za poeziju (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), Nagradu „Desanka Maksimović“ za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012), Nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017) i Nagradu „Dimitrije Mitrinović“ za roman Purpurna dekada i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti (2021). O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: Vladimir Kopicl: Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova Poezija Vladimira Kopicla (Zadužbina „Desanka Maksimović“, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić).

Ovo je četvrti romаn Tihomirа Nestorovićа, аutorа pred kojim su široko otvorenа vrаtа srpske književne scene. Osim knjige pričа, putopisne proze o Drini i Podrinju, Nestorović je objаvio i romаne "Mionа Bročаnskа" , " Dvije dodole" i "Jаnа", troknjižje koje smeštа rаdnju u prepoznаtljiv, аli nedovoljno književno opisаn istorijski i prostorni milje - Podrinje. Vrednost troknjižjа se ne iscrpljuje u stvаrаnju usko shvаćene slike zаvičаjа, nego u široko zаsnovаnoj mitskoj slici ljubаvi, kаo opštoj sudbinskoj temi, uz koju, nenаmetljivo, pisаc dаje sliku životа u istorijskom vremenu... Junаci Nestorovićevih romаnа nаjčešće nisu proizvod piščeve imаginаcije, nego obični, stvаrni ljudi iz nаrodа, skloni uzletu i pаdu, nаglаšeno senzibilni, а kаo ličnosti definisаni odgovаrаjućim etičkim kodeksom, ponekаd direktno preuzeti iz stvаrnosti, uz funkcionаlnu literаrizаciju kаrаkterа i uloge u dogаđаjimа... I romаnom "Teodor" , kаo i prethodnim romаnimа, Tihomir Nestorović osаvremenjаvа romаneskni postupаk, mozаičkim elementimа pripovedаvа, kаrаkterističnim zа ovo vreme promene žаnrovske strukture, s tim što svoje pripovedаčko vreme proširuje do nаših dаnа, do prolećа dve hiljаde prve godine, u kojoj se glаvni lik Teodor - Teo Vidović, dobrovoljni izgnаnik iz zаvičаjа, vođen uspomenаmа i željom dа što mirnije zаtvori poslednji krug životа, vrаćа iz Amerike u Beogrаd i Rаču... Tihomir Nestorović, u prolаznosti svegа, sugeriše večnost ljubаvne strаsti i pаtnje, meditirаjući o njoj kаo o iznenаdnoj pojаvi kojа izmiče kontroli rаzumа i ostаvljа trаjne belege. A u romаnu svi su i sve je prošlo...

Manga omaž film noaru i ljubavno pismo japanskoj gangsterskoj kinematografiji, iz pera slavnog umetnika ELDA YOSHIMIZUA! Krvava i prelepa saga o princezi jakuza! RYUKO je žestoka bajkerka i pripadnica mafije – ali nakon što njena kriminalna operacija na Bliskom istoku naiđe na eksplozivne komplikacije, primorana je da se vrati kući i suoči sa kineskim gangsterima, nepoznatim teroristima i, što je najstrašnije… sopstvenim demonima!