Sveta Gora Aleksandar Deroko Izdavac: Heres, 1998. Tvrd povez, strana 61 plus table sa fotografijama Na ivicama korica par manjih ostecenja, unutrasnjost odlicna

AUTOR: MIŠO VUJOVIĆ NASLOV: CRNJA I GORA IZDAVAČ: BONART GODINA: 2003. POVEZ: MEK (KB:83)

Tatomir Vukanović: DRENICA : DRUGA SRPSKA SVETA GORA : ANTROPOGEOGRAFSKA I ETNOLOŠKA RAZMATRANJA NA TERENU I U NARODU VRŠENA 1934-1937. GODINE - Treće izdanje Mek povez, 24cm, 432strane, ilustrovano, izdavač: MUZEJ U PRIŠTINI - Beograd 2005.

`Јоште док сам се учио у царској академији художества у Бечу, осетио сам у себи велику жељу и природни позив за живописањем дивне и дичне наше Србске народне Повестнице. Таки има у њој красних и за живописање згодних догађаја, да би и Рафаело, и Мијаило Анђело (Микеланђело) и Kоређо и Тицијан и Рубенс и сви после њи највећи повестнички живописци радо били Срби, само да су могли за ове догађаје дознати могли`... креће у своју живота вредну писанију један од првих српских историчара, Димитрије Аврамовић, пишући дело: СВЕТА ГОРА са стране вере, художества и повестнице 1848 године. У почетку описује Атонску Гору, да би наставио са манастиром Хиландаром и његовим архитектонским описом свих здања која су га тада красила. Онда размотава дивно, златно клупко Савиног доласка на Свету Гору где наводи једну од њему присисаних реченица: `Нисам дошао да ви мене чувате, већ да ја вас чувам! Наводећи поједине делове историје Немањића он причу своју плете о самопм манастиру Хиландар, те даље каже са жалом да у њему нема књижнице, али, да свуда стоје вредне рукописне књиге наводећи их и опшисујући њихов садржај и начин повеза и врсту писмена...Онда следе бројни цитати и значајна места из рукописа које пронашао у Хиландару! Ред долази на грчко јеванђеље које је Свети Јован Златоусти исписао златом на кожи ... Задње стране ове драгоцене књиге посвећене су пренумерантима којих, за дивно чудо, има са бројних простора Српства, те сем бројних места из сада тако накарадно назване Централне Србије има и из: Мостара, Пљеваља, Солуна, Цариграда, те из Аустрије тадашње: Баваништа, Баје, Старог Бечеја, Бечкерека, Беча, Будима, Вршца, Даља, Дубровника, Земуина, Илока, Ирига, Карловаца, Кикинде, Крстура, Новога Сада, Огулина, Печуја, Сегедина, Сент Андреје, Темишвара, Сомбора, Суботице... ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1848 ГОДИНЕ, 274 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ!

Vujkina vrata: hronika podgorskog sela Istok Radoš Ljušić Žanrovski, monografija dolazi u red mikroistorije, ali istovremeno, zahvaljujući znalačkom uklapanju hronike jednog sela u opšti istorijski okvir, uspešno prevazilazi njena uobičajena ograničenja. Kritičkim kombinovanjem arhivske građe, narodne tradicije, dobro poznate autoru kao rođenom Istočaninu, relevantne istorijske literature i po katkad književnosti, profesor Ljušić uspeo je da prikaže realno stanje u Istoku, Podgoru, Metohiji, pa i celoj severnoj Staroj Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Knjigu odlikuje visok stepen objektivnosti, inače ne uvek prisutan u zavičajnim istorijama. Opremljena je odgovarajućim naučnim aparatom i nizom vrednih ilustracija. odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

jevto dedijer hasan rebac lazo m kostić vaso gluđac hakija kulenović emil oman alija konjhodžić šefik bešlagić ... nova msob

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Društvo prijatelja Svete Gore Atonske prošle godine je obeležio dve decenije postojanja. O njegovom delovanju tokom proteklih 20 godina članovi Društva i ostali ljubitelji Svete Gore mogu se obavestiti iz Sedmih kazivanja o Svetoj Gori. Knjiga počinje Besedom o osnivanju i radu Društva koju je na svečanoj Skupštini (4. decembra 2010) pročitao jedan od njegovih osnivača. U besedi je rečeno da Društvo uspešno ispunjava glavni cilj svog postojanja – širenje znanja o Svetoj Gori, i posebno, o Manastiru Hilandaru – preko svojih izdanja, ali pre svega preko redovno održavanih predavanja. Njihov spisak dat je na kraju knjige i svedoči kako o raznovrsnosti tema tako i o ugledu predavača. Najuspelija predavanja, razume se, nalaze mesta u već duboko ukorenjenoj edici Kazivanja o Svetoj Gori…

Urednik: Mirjana Milosavljević, Mirjana Živojinović Izdanje: 2007 Pismo: ćirilica Format: 20 cm Br. strana: 405 Kao i prethodna `Kazivanja` i ova knjiga je proistekla iz predavanja koja su članovi Društva prijatelja Svete Gore Atonske, inače naši eminentni stručnjaci iz raznih oblasti, istoričari umetnosti, istoričari, istoričari književnosti, etnolozi i drugih oblasti, držali na tribini u Biblioteci grada Beograda. Tekstovi su raznovrsni po tematici, a najviše je onih koji se odnose na Hilandar, jedini srpski manastir na Svetoj gori.

mek povez dobro ocuvano 134

Stanje knjige : 5-, bez ispisivanja i cepanja. Povez : tvrd Str : 346 Milica Stojadinović Srpkinja (1828–1878) je srpska književnica, jedna od prvih srpskih pesnikinja. Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač u Srbiji. Objavila je tri zbirke pesama. Prvu knjigu štampala je o svom trošku 1850. godine, prikupivši unapred pretplatnike. Od 1848. godine njeno ime se pominje u onovremenim srpskim časopisima: Vojvođanka, Sedmica, Šumadinci, Danica, Putnik… Njene pesme izlaze 1850, 1855 i 1869. godine i srpska štampa pominje je kao novu nadu srpske poezije, srpski listovi štampaju njene slike, pesnici je posećuju, svi dolaze da vide pesnikinju iz Fruške gore, „vrdničku vilu”. Godine 1962. objavljena je njena reportaža „Srce i barikade” iz Beograda, koji je 1862. bio poprište ratnih sukoba. Značajan je i Miličina prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović, kao i njen dnevnik „U Fruškoj gori I i II”, čije reizdanje možete pronaći u Portalibrisovoj ediciji „Otrgnuto od zaborava”. „U Fruškoj gori 1854.” je dnevnik Milice St. Srpkinje, koji je objavila u tri knjige (1861, 1862, 1866). U iskrenom, intimnom tonu zabeležene su dragocene uspomene iz života jedne od prvih srpskih priznatih književnica. U dnevniku „U fruškoj gori” Milica beleži sve ono što je do nje doprlo iz srpskog naroda: pesme (naročito obredne pesme), pripovetke, poslovice, bajalice, te time neguje i čuva srpsku narodnu književnost (i uopšte književnost). Pojedine od priloženih pesmama u ovom dnevniku nije ni Vuk Stefanović Karadžić zabeležio, te su one pravo literarno blago. U ovom dnevniku, kao i u drugim delima Milice Janković, izraženo je nacionalno osećanje, rodoljublje i oduševljenost srpstvom. Zastupanje takvog pogleda u literarnim ostvarenjima, ali i u realnom svetu, dali su joj puno pravo da svome imenu doda i reč „Srpkinja”. Bog je čoveku dao razum koji treba da se prosvetom ozari, kao što je Bog zemlju ozario suncem: sunce je ukras zemlji, a prosveta čoveku. Bila je ispred svog vremena po obrazovanju i stavovima, te je često osuđivana od tadašnjeg pomodorskog srpskog društva. Milica Janković u svom dnevniku promišlja o prosvećenju naroda i obrazovanju žena te je, u tom smislu, i jedna od prvih srpskih feministkinja. Odlomci iz knjige oslikavaju njene stavove i muke da je prihvate u društvu: … Naš svet ima tako nisko ponjatije o opredeljenju ženskom da me čisto strava hvata pitajući se: kud ću ja s mojom glavom, s mojim duhom i srcem? … Kakav je to greh što ja knjigu ljubim, šta li mi pogubno može ta naklonost doneti? Ja mislim, i to će mi svaki koji nije bez mozga dopustiti, da je bolje što ja, kad je nedelja i svetac, provedem vreme u čitanju, nego kome da ispod ruke visim, ili na prozoru da čekam ko će otkud proći. A, naposletku, čujte me, srpski roditelji! Bolje je da vi vašim kćerima spremite lepo vospitanije nego novce koji donose bedu, pakao, i nesreću za supružno stanje. I bolje da i’ naučite ljubiti svoju crkvu i svoj rod, ovako kao „Spisateljka”, nego što ih naučite ljubiti modu, i sujetno kićenje, te ste time uzrok što kod srpski’ sinova samo novac vredi, kad druge nikakve vrednosti nema. Propagirajući rodoljublje i potrebu za obrazovanjem naroda, a naročito žena i dece, Milica se isticala u srpskom društvu – sveštenička učena kći koja se druži s prostodušnim narodom, čita i prevodi knjige, a od pastira i pastirica upija srpski melos, bila je kontroverzna tema za tadašnje doba. Dok su momci i devojke kolu prolazile, tamo gajde svirale i kolo igralo, svet gomilama da kolo gledi prolazio, moji svi na sokaku sedili, ja sam provela u mojoj sobi čitajući Šilerova pisma o estetičnom izobraženju čoveka. Ne čitam ih sada prvi put, jer ja poleznu knjigu lepom izvoru upodobljavam, na koji više puta napiti se dođeš...... nikk2134

Pun naziv: `Knjiga o Kalabiću - misterija, propaganda i istina`. Autor: Radovan Kalabić. Izdavač: `Evro` - Beograd, 1991. Tvrd povez, zaštitni omot, 245 strana. Odlično očuvano. NAPOMENA: Na početku i na kraju knjige, sa unutrašnjih strana, u uglovima je ispisano ime bivšeg vlasnika. ______________________________________________________________________________________________________________________________________ TAGS: Kraljevina, Monarhija, Jugoslavija, Četnik, Četnici, komita, komite, Gorska Kraljeva Garda, Srpski ustanak, okupacija, Drugi svetski rat, Srbija, Serbia, Ravna Gora, Vojvoda oplenački, Dragoljub - Draža Mihailović, Milan Nedić, Nikola Kalabić, JVuO, Vojska, Žandarmerija, Armija, Army, militaria

Autor: Mirjana Milosavljević Godina izdanja: 2000 Format: 20 cm Broj strana: 316 Povez: Broširani povez Pismo: ćirilica Ilustracije `Treća kazivanja o Svetoj Gori` obuhvataju tekstove predavanja koja su pred članovima Društva prijatelja Svete Gore Atonske održana 1998. i 1999. godine. Veze srpskih monaha i Vatopeda u vreme osnivanja srpskog manastira Hilandara, Kalić: Stefan Nemanja - put ka Hilandaru, Popović: Mošti sv. Simeona, Dušanić: Hilandar, Studenica i Simeon Nemanja o monašenju vladara u državi Nemanjića, Radić: Manastir Vatoped i Srbija u XV veku, Jovanović: Hilandar između Srbije i Bugarske XIX/XX vek, Maksimović: Miroslavljevo jevanđelje.

Veci format Sjajno stanje

ISTORIJA RUSIJE Aleksej Jelačić Br.strana: 244 Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: Istorija nama bliskog naroda, Rusa, predstavlja delo koje nam približava burne događaje i veličanstvenu njegovu istoriju. Rusi su, slično nama Srbima, na vetrometini, ali, vetrometini globalnih razmera, te su predstavljali i predstavljaju vrata Evrope, kao što predstavljaju i vrata Azije. Veliki deo ratovanja protiv Turske i eventualne imperijalne ciljeve ruske uvek je pod budnim i zlobnim okom držala i limitirala Engleska, taj stari i provreni neprijatelj oslobađanja Slovena ispod turskog jarma. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ---------------------------- D1

Nova, nekorišćena Noga u vratima : prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek / Dubravka Stojanović Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2011 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2011 (Beograd : Čigoja) Fizički opis 296 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Marković, Milena Zbirka Biblioteka XX vek ; 200 ISBN 978-86-7562-102-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Str. 235-281: Biblioteka XX vek - bibliografija : (1971-2011) / Milena Marković Registar. Predmetne odrednice Čolović, Ivan, 1938- Biblioteka XX vek (Beograd) -- 1971-2011 Srbija -- Društvena istorija -- 1971-2011 Jugoslavija -- Društvena istorija Ova knjiga nastala je povodom jubileja Biblioteke XX vek! Godine 2011-te navršilo se 40 godina njenog postojanja! Ona je jedina preživela od edicija teorijske literature koje su pokrenute u nekadašnjoj Jugoslaviji. Iako su tada takve serije bujale i uključivale se u živu intelektualnu scenu, nijedna, osim Biblioteke XX vek, nije uspela da prebrodi raspad Jugoslavije, ratove, promenu sistema i da napravi tranziciju i snađe se u novim, tržišnim odnosima. Već zbog toga, kao i zbog činjenice da su se u našoj prošlosti institucije rušile i gubile lakše nego što su se pravile, Biblioteka XX vek zaslužila je svoju biografiju. Kao i u mnogim drugim slučajevima, ona je opstala zahvaljujući upornosti pojedinca, najčešće uprkos i nasuprot sistemu. I zbog toga je zaslužila svoju biografiju, jer je to priča i o drugim sličnim `slučajevima` kulturnih projekata koji su nastali i opstali zahvaljujući entuzijazmu onih koji su više menjali sistem nego što je on uspeo da promeni njih. U našoj prošlosti ima mnogo takvih primera. Ipak, oni do danas nisu pomogli da se odnos između pojedinaca i sistema promeni: da sistem bude tu zbog pojedinaca, a ne obrnuto.

Izdavač: Legenda, Čačak Biblioteka Ravna Gora, knjiga 1 Povez: tvrd Broj strana: 263 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Obrisi tečnosti pri gornjim ivicama listova (bez ozbiljnih posledica), sve ostalo veoma dobro. – Biografija komandanta Gorske kraljeve garde – Nova dokumenta o stradanju Nikolinog oca potpukovnika Milana Kalabića i njegove verenice Bobe Stanišić – Sve borbe Garde protiv Nemaca, ljotićevaca, komunista, Bugara i ustaša – Kako je Nikola Kalabić prikazivan u literaturi i na televiziji od 1962. godine do danas? – Kakav je uistinu bio Nikola Kalabić? – Zašto (neo)komunisti insistiraju na priči o izdaji Kalabića, uprkos svim dokazima? – Sve komunističke tvrdnje o izdaji Kalabića na jednom mestu – Demantovanje svih tvrdnji o izdaji – Nalaz i mišljenje ovlašćenog sudskog veštaka: Na slikama sa Oznom nije Kalabić i Kalabić nije pisao pisma Ozni – Otkrivanje identiteta lažnog Kalabića i objavljivanje njegove slike (K-123)

Izdavač: Novi pogledi, Kragujevac Biblioteka Ravna Gora, knjiga 4 Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 259 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Malo selotejpa na omotnici, poneki otisak prsta, sitne flekice na jednom listu, lepo očuvana. – Biografija komandanta Gorske kraljeve garde – Nova dokumenta o stradanju Nikolinog oca potpukovnika Milana Kalabića i njegove verenice Bobe Stanišić – Sve borbe Garde protiv Nemaca, ljotićevaca, komunista, Bugara i ustaša – Kako je Nikola Kalabić prikazivan u literaturi i na televiziji od 1962. godine do danas? – Kakav je uistinu bio Nikola Kalabić? – Zašto (neo)komunisti insistiraju na priči o izdaji Kalabića, uprkos svim dokazima? – Sve komunističke tvrdnje o izdaji Kalabića na jednom mestu – Demantovanje svih tvrdnji o izdaji – Nalaz i mišljenje ovlašćenog sudskog veštaka: Na slikama sa Oznom nije Kalabić i Kalabić nije pisao pisma Ozni – Otkrivanje identiteta lažnog Kalabića i objavljivanje njegove slike (K-45)

TRNOVITE ŽIVOTNE STAZE Stana Džakula-Nidžović Napad na ustaško uporište GORE.... Banija, Kordun, Lika Beograd ,ILUSTROVANA. Godina izdavanja 2006.god.,24.cm ,149.strana ---------------------------- Knjiga je NOVA ---------------------------- D1

STJEPAN ŠIBER - PREVARE ZABLUDE ISTINA RATNI DNEVNIK IZDAVAČ: RABIĆ STRANA: 382 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM STANJE: MALO MUSAVA OD GORE, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, OCENA: 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 214

Đeneral Dragutin Milutinović Šumadijska divizija II poziva (1914-1915) memoarski zapisi Dragutin Milutinović(autor) Izdavač: Medija centar Odbrana Beograd, 2015. godine Mek povez, ilustrovano, 170 strana Verno svedočanstvo o najžešćim bitkama Srbije sa početka Velikog rata! Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general. Prvi svetski rat U Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva. U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa. Nakon rata Unapređen je 1918. u divizijskog generala. Od 1920. do 1922. bio je inspektor pešadije, a od 1922. do 1923. kancelar kraljevih ordena. Od 1923. do 1926. bio je na službi u ministarstvu vojske i mornarice. Od 1926. bio je član vojnog saveta. Umro je 5. januara 1941. u Beogradu. Prvi svetski rat 2015; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 170 str.; 978-86-335-0475-1; Knjiga je NOVA..... D3

NEMES MILETIC SVETOZAR MILETIC 1752 1984 - Milenko Beljanski -dobro ocuvana ,ima potpis na naslovnici ,korice su blago zuce boje na kraju knjige ima karta ,AUSTRIJSKA VOJNA KARTA IZ 1717 GODINE ,SOMBOR SA OKOLINOM -200 stranica -1984 godina retko (NA POLICI ,U HODNIKU ,GORE)

Kordunaši na položaju Joco Tarabić - IV kordunaška narodnooslobodilačaka udarna divizija - IV kordunaška udarna brigada Narodna Armija 1970 god -tvrd povez -204 strane -ilustrovano vrlo dobro očuvano ,4- ,malo izlizane ivice korica ,malo ima zutila na unutrasnjosti korica ,blagi miris ,kao da je knjiga bila u podrumu KORDUN ISTORIJA NOB (u hodniku na polici ,gore)

MOJA PORODICA - Zlatko Puvačić Banja Luka 2001 139 str ilustracije Biografija Dušan je rođen 6. aprila 1936. godine u Banjoj Luci, u poznatoj i poštovanoj porodici. Otac, Zlatko, bio je javni tužilac, a majka Radojka učiteljica. Brat Milan rodio se 1938. ​ Rat je 1941. stigao i do Banje Luke. Porodica je izbačena iz kuće, a Dušanov otac odveden u zarobljenički logor Osnabrik u Nemačkoj. Radojka je sa svoja dva sina odvedena u ustaški logor u Slavonsku Požegu. Zatim su vagonima, preko Beograda, stigli do Požarevca, u Srbiji, gde su ostali do kraja rata. U Požarevcu je Dušan pošao u školu i završio dva razreda. Majka se po oslobođenju 1945. sa sinovima vratila u Banju Luku, gde se gotovo cela šira porodica, uključujući oca, ponovo sastala. 1936-1945 1946-1955 Dušan nastavlja osnovnu školu, a po završetku 1947. upisuje se u čuvenu Banjalučku gimnaziju, Realku, osnovanu 1895. S obzirom da je bio veoma društven, stekao je mnogo iskrenih prijatelja, između ostalih, Predraga Mitrakovića, Nikolu Koljevića, Ostoju Đurića, Radeta Mihaljčića, Blažu Dragojevića i još mnogo drugih. ​ Dušan učestvuje u svim školskim aktivnostima već od osnovne škole, pa između ostalog glumi i u Pionirskom pozorištu `Veselin Masleša`. To pozorište odlazi na gostovanja po celoj teritoriji Jugoslavije. ​ Pored glume, Dušan iskazuje interes za jezike i muziku, pa privatno uči engleski, klavir i harmoniku. Sa svojim drugom Nikolom Koljevićem svira u orkestru na igrankama koje se održavaju u fiskulturnom domu. K,D.S.3.2.