OMOT 5- 2LP 5 Henček* ‎– Šmentana Harmonika Label: PGP RTB ‎– 2 LP 1391/92, PGP RTB ‎– 2LP 1391-1392 Format: 2 × Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1976 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk, Polka Tracklist A1 Šmentana Harmonika A2 Ob Srečanju A3 Fantovo Slovo Written By [Lyrics] – V. Bajc A4 Danes Mi Je Sedemnajst Let A5 Na Regrutovanju A6 Naj Govore B1 Pomlad V Novem Mestu B2 Trije Fantje Prevarantje B3 Modri Oče Music By [Partial] – B. Čater* B4 Po Starem B5 Žetev Na Kamencah B6 Moj Čevljarček C1 Voglarji Pojo C2 Vesela Ohcet C3 Stara Mica Adapted By (Text) – R. Kokalj* Lyrics By – Narodni* C4 Povštertanc C5 Teta Mara Lyrics By – T. Gašperič* C6 Voglarska D1 Vasovalec Lyrics By – D. Škerlavaj* D2 Valček Za Kuharce D3 Spet Sem Vesel Lyrics By – R. Kokalj* D4 Na Plesišču D5 Večer Na Vasi D6 Brajde Companies, etc. Printed By – Jež, Beograd Credits Adapted By – H. Burkat* (tracks: C1, C4, C6) Lyrics By – M. Stare* (tracks: A1, A4 to B3, B6, C1) Music By – B. Kovačič* (tracks: A1, A4, A6, B1, B4, D6), Narodni* (tracks: C1, C4, C6), H. Burkat* (tracks: A2, A3, A5, B2, B3, B5, B6, C2, C3, C5, D1 to D5) Vocals – Jože Kores, Marjan Kok, Peter Čare, Rado Kokalj, Tomaž Brank, Tone Kozlevčar Barcode and Other Identifiers Rights Society: SAKOJ

LP PLOCA 5 OMOT 5 DISKOS LPD 20001298 FOLK,WORLD & COUNTRY,FOLK A1.ROMSKI DZEZ A2.LAKA KONJICA A3.BOGINA DUSA A4.SVADBENO KOLO B1.SRDO MOJA - KOLO B2.OBRENOVACKI PONOS B3.GROZDIN MERAK B4.SOKOBANJSKI SAN B5.JEZERO - KOLO

EP PLOCA 5 OMOT 5 PGP RTB EP 50581 Jazz,Blues,Instrumental, Latin Jazz,Harmonica Blues A1.CARIOCA A2.ADIOS B1.MOCKIN`BIRD HILL B2.GOOD MORNING BLUES

ploca mint

PLOČA JE NEKORIŠĆENA, NEIZVAĐENA IZ CELOFANA (MINT!)! VINIL: 5 MINT OMOT: 5 A1 Lahko Noč A2 Domačija A3 Loška Polka A4 Zlati Jubilej A5 Ko Harmonika Zapoje A6 Pod Staro Goro B1 Po Štajerski Deželi B2 Pomladna Polka B3 V Mojem Vinogradu B4 Počakaj Draga B5 Pri Hinku Doma B6 Štorklja

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 PGP RTB 2112337 FOLK,WORLD & COUNTRY, POLKA,FOLK A1.LAHKO NOC A2.DOMACIJA A3.LOSKA POLKA A4.ZLATI JUBILEJ A5.KO HARMONIKA ZAPOJE A6.POD STARO GORO B1.PO STAJERSKI DEZELI B2.POMLADNA POLKA B3.V MOJEM VINOGRADU B4.POCAKAJ DRAGA B5.PRI HINKU DOMA B6.STORKLJA

Mirko Šouc-Harmonike Mirka Šouca LP (1980) PGP RTB stanje ploce 5- po neka povrsinska linija bez uticaja na zvuk malo puckanja ociscena masinom zbog jos boljeg zvuka,Omot 4 gore rupa del;imicno od zumbe kao na slici iz privatne licne kolekcije. Ploca je Redja!!!

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 GATEFOLD PHILIPA 6305 117 MADE IN GERMANY Electronic,Experimental A1.KLINGKLANG A2.ATEM B1.STROM B2.SPULE B3.WELLENKLANGE B4.HARMONIKA

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 MINT PHILIPS 6305 117 D MADE IN GERMANY Rock,Electronic, Krautrock A1.KLINGKLANG A2.ATEM B1.STROM B2.SPULE 4 B3.WELLENLANGE B4.HARMONIKA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. `Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista (`Efemeris`, `Dani sećanja`), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka.` dr Draško Ređep Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, SAVRŠENA, KAO NOVA! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Veliki Narodni Orkestar – Čačak Kolo A2 Radmila Dimić I Grupa Narodnih Pevača – Sve Livada, Nigde ’Lada Nema A3 Predrag Gojković I Sekstet Dušana Radetića – Oj, Livado, Rosna Travo A4 Anđelka Stankova I Narodna Družina RTV Zagreb – Rožica Sem Bila A5 Duet Sarievski-Gieva I Narodni Orkestar Galevski-Nančevski – Što Mi Je Milo Em Drago A6 Narodni Orkestar Galevski-Nančevski – Skopsko Oro A7 Safet Isović I Veliki Narodni Orkestar– Vrbas Voda Nosila Jablana A8 Vokalni Ansambl „Dalmacija”*– Barba Jere A9 Vaški Kvintet– Na Gorenjskem Je Fletno A10 Branislav Simonović, Grupa Pevača I Veliki Narodni Orkestar – Jeleno, Momo I Poranio Jovančiću B1 Miroslav Matušić I Ansambl Miodraga Krnjevca – Brodičanka Kolo B2 Aleksandar Dejanović I Tamburaški Orkestar – Jesen Stiže Dunjo Moja B3 Nada Mamula I Orkestar Žarka Milanovića – Bosa Mara Bosnu Pregazila B4 Grupa Narodnih Pevača I Veliki Narodni Orkestar– Poduna Gora Zelena B5 Sava Jeremić I Duet Harmonika Živković– Stara Vlajna B6 Dubravka Nešović I Veliki Narodni Orkestar– Sunce Jarko, Ne Sijaš Jednako B7 Vokalni Ansambl „Dalmacija” – Lipa Mala Sa Jadrana B8 Vaska Ilieva I Narodni Orkestar Galevski-Nančevski – Todoro, Libe, Todoro B9 Predrag Gojković I Tamburaški Orkestar – Umorno Je Zlato Moje B10 Veliki Narodni Orkestar– Cicvarića Kokonješte

LP PLOCA 5 OMOT 5 PGP RTB LP 5382 Jazz - ZABAVNI ORKESTAR RTB - GUDACKI ORKESTAR RTB - REVIJSKI ORKESTAR A1.U SUSRET OBLACIMA A2.TEMA BR.7 A3.CIGARILOS A4.ETIDA A5.NE PLACI MILA MAJKO A6.LUTANJE PO KISI A7.RUBINI B1.OKO NAS B2.ZAJEDNO B3.TEMA BR.4 B4.IZA UGLA B5.TACNO U 8 B6.MALI REFREN

Aleksandar Fotic Sveta Gora i Hilandar u Osmanskom carstvu 15 - 17 vek Izdavac - Balkanoloski institut SANU, Beograd Godina - 2000. Atos, Istorija Hilandara, Sveta Gora, Hilandar Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 27 cm,498 str. (67)

k4 SVETA GORA I HILANDAR U OSMANSKOM CARSTVU XV-XVII VEK ALEKSANDAR FOTIĆ Balkanski institut SANU Manastir Hilandar Sveti Arhijerejski sinod SPC Beograd

Vinil je ocuvan za ocenu 4+/ za omot pogledajte slike/ prodaje se u stanju kao na slikama

LP PLOCA 5 PROMO PLOCA OMOT GENERIC PGP RTS 212604 Pop,Vocal,Chanson, Schlager A1.MOJ DRAGI BEOGRADE A2.NE DAI DA TE MOJE RUKE GRLE A3.HARMONIKA A4.JEDNA GODINA LJUBAVI A5.KAP VESELJA A6.NEKO KO SAPCE A7.VERUJ MI A8.NE,NISTA NE ZALIM JA A9.ZAPLESIMO B1.KALEMEGDAN B2.ELDORADO B3.NESTVARNA PRICA B4.MARIKE B5.NIKO OD VAS B6.KAO PRE B7.ROMANTICNA PESMA B8.KOLIKO TE VOLIM B9.BOSANOVA

Stanje: Ploča 5/5-, odlično očuvana , Omot: 5- kao na slikama, veoma retko u ovom stanju očuvanosti!!! -------------------------- Mirko Šouc ‎– Harmonike Mirka Šouca Label: PGP RTB ‎– LP 5382 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1980 Genre: Jazz Style: Tracklist A1 U Susret Oblacima 2:51 A2 Tema Br. 7 2:34 A3 Cigarilos 3:15 A4 Etida 1:42 A5 Ne Plači, Mila Moja Arranged By – K. Oblak* Music By – A. Dedić* 3:41 A6 Lutanje Po Kiši 2:14 A7 Rubini 2:20 B1 Oko Nas 4:15 B2 Zajedno Music By [Co-Composer] – Lj. Matijaca* 2:14 B3 Tema Br. 4 2:22 B4 Iza Ugla 3:45 B5 Tačno U 8 2:44 B6 Mali Refren 2:47

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5- PGP RTB LP 1540 Folk,World & Country, Polka,Folk - PEVAJU: ZORKA VRABIC, JANKO STRUC, PAVLE STUMBERG, KONRAD DOLER i BERTI ZAGERNIK A1.MOJ STARI KRAJ A2.ZA LJUBEZEN MORATA BITI DVA A3.POJDI Z MENOJ A4.VESELA HARMONIKA A5.POZDRAV MEZISKI DOLINI A6.SLIKA V ALBUMU B1.SRECAL SEM PRIJATELJA B2.KO SEM LJUBIL TE MARINA B3.SREBRNA LASTOVKA B4.OB STAREM OGNJISCU B5.NA PIKNIKU B6.KAJ JE LJUBEZEN

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5- JUGOTON LSY-61678 Folk,World & Country, Kolo,Folk A1.TOMA ZDRAVKOVIC - ZABORAVLJAM PESMU A2.TOMA ZDRAVKOVIC - VOLI,VOLI SRCE MOJE A3.MIROSLAVA KAZIC - SLATKE BOLI A4.DUSAN KOSTIC - BUDI MOJA A5.TOMA ZDRAVKOVIC - ZIVOT JE REKA B1.MIROSLAVA KAZIC - GORIM,GORIM B2.TOMA ZDRAVKOVIC - MOJ SI ROB B3.MIROSLAVA KAZIC - IDU IDU SVATOVI B4.DUSAN KOSTIC - LAGALA ME MOJA DRAGA B5.MIROSLAV MATOSIC HARMONIKA - JASMININO KOLO B6.MIROSLAV MATOSIC - MILIJANINO KOLO

LP PLOCA 5- OMOT 4+ SVE SE VIDI NA SLIKAMA KOJE SU AUTENTICNE PGP RTB LP-II-502 VINYL 10` REPRESS PETO IZDANJE POP,LATIN,CHA-CHA, SCHLAGER - EDUARD SADJIL - TENOR SAKSOFON - PETAR SAM - HARMONIKA - TRIPO SIMONUTI - VIOLINA - DJORDJE DEBAC - KLAVIR - VLADIMIR VITAS - VIBRAFON - SVETA JAKOVLJEVIC - ELEKTRICNA GITARA - MILAN MIHAJLOVIC - KONTRABAS - ALEKS KOSANOVIC - BUBNJEVI - RADE JOVANOVIC - BONGO UDARALJKE A1.ZVIZDUK U OSAM A2.LAZARELA A3.O KAKAV MESEC A4.CIAO,CIAO,CIAO B1.TI,MAMA I JA B2.VERA B3.STARI FRAK B4.VOLIM TE DEVOJCICE

Beograd, Vrata istoka, kapija zapada , izdanje Evro . Prelepa monografija Knjiga je nova, iz štamparije !!

K027

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL ODLIČAN!! VINIL: 5 OMOT: GENERIC A1 Opasna Si Kao Kobra A2 Nema Smrti Do Suđena Dana A3 Znam Ti Bolnu Tačku A4 Da Je Tu A5 Bio Sam Pijanac B1 Anđeoska Vrata B2 Uvenuće Narcis Beli B3 I Prosio Bi S Njom B4 Pesmo Moja Nepevana B5 Čija Li Je Ono Mala

LP PLOCVA 3 OMOT 3 SVE SE VIDI NA SLIKAMA KOJE SU AUTENTICNE JUGOTON LPSYV-753 ROCK,PSYCHEDELIC ROCK, BEAT,POP,FOLK-ROCK, POP-ROCK - DRAGO MLINAREC - GITARA,USNA HARMONIKA,VOKAL - BRANIMIR ZIVKOVIC - KLAVIR,ELEKTRICNE ORGULJE,BLOK FLAUTA,UDARALJKE,VOKAL - VOJKO SABOLOVIC - ELEKTRICNA GITARA,VOKAL - VOJISLAV TOTALOVIC MISO - BAS GITARA,UDARALJKE,VOKAL - RANKO BALEN - BUBNJEVI A1.NASI DANI A2.NOVI DANI UZ STARE BRIGE A3.SVIJET JE PUN LJUBAVI A4.LJUBAV JE NJEGOV SVIJET A5.NEKAD SMO SE VOLJELI A6.NEGDJE POSTOJI NETKO B1.BAS ME BRIGA B2.NESTO MALIH STVARI B3.TUGA NEK ODE IZ TVOG SVIJETA B4.SJETI SE ONIH DANA B5.BESCILJNI DANI B6.STARAC B7.NASI DANI