Ptice Svete gore - Javor Rasajski BIRDS OF MOUNT ATHOS VEOMA RETKO ,mali tiraz ,samo 500 primeraka veci format ,A4 Format:30x25 cm. Broj strana: 95 Izdavač i godina izdanja: Matica Srpska 2012 Tvrd povez vrlo dobro očuvano. IMA malo prevoda na druge jezike,engleski ,mozda grčki (veliki beli ormar)

Овом публикацијом желели смо да наизглед супротстављене ставове науке и религије доведемо у сагласје у времену када су и научни и божији ред природе доведени у питање. Након трогодишњег проучавања и истраживања, пред вама се налази први рукопис који описује богатство фауне водоземаца и гмизаваца на имању манастира Хиландара, и шире околине. Може се сматрати да веродостојно илуструје богатство ове групе кичмењака читавог полуострва Света Гора. Ово је прва у низу публикација којом ће Завод за заштиту природе Србије представити природне вредности овог подручја. Уредници: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац Аутори: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац, мр Данко Јовић Година издања: 2018. Формат: 28 cm,164 стране, књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику.

Trenutno nije moguće poručivanje! Calivita Jastuk od heljde - Nema na stanju Jastuk od heljde koristi se na dalekom istoku preko šest vekova što samo pokazuje njegovu delotvornost. Danas svi ozbiljni terapeuti širom sveta, za miran san i spavanje bez bola u vratu nakon buđenja, preporučiće Vam uvek prvo jastuk od heljde. - Calivita Jastuk od heljde ublažava oboljenja vratnog dela kičme - Calivita Jastuk od heljde ublažava ukočenost i bolove u vratu i ramenima - Calivita Jastuk od heljde ublažava simptome astme i alergija na kućnu prašinu i grinje - Calivita Jastuk od heljde ublažava migrenu i nesanicu - Calivita Jastuk od heljde ublažava hrkanje i znojenje tokom spavanja - Calivita Jastuk od heljde je tih i prijatan za spavanje O HELJDI - POREKLO HELJDE Heljda je dobila ime po grčkoj reči fagus, što u prevodu znači bukva i pyros – pšenica. Potiče iz Centralne Azije gde se koristila još 6000 g. pre nove ere, odakle se proširila na Tibet, Kinu, Japan i Evropu. 100% prirodan Naš jastuk izrađen je na najkvalitetniji mogući način. Heljda koju mi korstimo je iz proizvodnje u kojoj nisu korišćeni herbicidi ni bilo koji drugi hemisjki preparati. Ljuspica koju mi koristimo je na adekvatan način obrađena i pripremljena za punjenje. Naš jastuk je idealan i prirodan oslonac za sve one koji imaju problema sa lošim spavanjem. -Calivita Jastuk od heljde osim što je idealna zamena za osobe koje su alergične na perjane jastuke, poseban kvalitet našeg Jastuk od heljde je da nakon duže upotrebe prestaju, a postepeno i nestaju bolovi u vratnom i gornjem delu leđa, jer prirodno punjenje omogućava savršenu podlogu, odnosno podršku vašem vratu i glavi za vreme spavanja za razliku od drugih materijala koji to ne mogu i dovode do opterećenja samo jedne grupe mišića što za posledicu ima bol. Prednost heljdinog jastuka u odnosu na ostale jastuke je što se zahvaljuljući ljuspicama prilagođava svakom položaju vrata i glave tokom spavanja pa i kad promenite položaj u toku sna heljdine ljuspice ponovo se obilikuju prilagođavajući se svakom novom položaju glave i vrata. Calivita Jastuk od heljde idealni, prirodni anatomski jastuk ne samo da je potreban svakom domu za sve ukućane svih starosnih doba, već mora biti Vaš osnovni prtljag na svakom putovanju. U ostalom svugde gde postoji dobar ležaj na kome će svaki čovek spavanje doživeti kao najlepši deo dana i ustati potpuno odmoran i raspoložen. Calivita Jastuk od heljde Karakteristike: Calivita Jastuk od heljde punjen je ljuspicama heljde koje imaju osobinu da se ne sabijaju pod pritiskom i tako omogućavaju kičmi idealan položaj tokom spavanja. Najkvalitetniji inlet od češkog damasta (ništa ne prolazi kroz njega) Ljuspice heljde kojima je punjen, zapravo su spoljašnji omotači zrna heljde. One imaju osobinu da se ne sabijaju pod pritiskom i tako omogućavaju kičmi idealan položaj tokom spavanja. Pored toga visok sadržaj silicijumske kiseline u ljuspicama heljde smanjuje mogućnost stvaranja bakterija. Svojim čudotvornim svojstvima, heljdine ljuspice preko leta ohlađene, a zimi zagrejane zadržavaju optimalnu temperaturu tokom cele noći.

Trenutno nije moguće poručivanje! Ovaj prelepo dizajnirani jastuk u obliku polumeseca napravljen je tako da pomogne u zdravom, pravilnom držanju kičme a pritom idealan za meditaciju gde sedite skrštenih nogu. Taj sed otvara karlicu, stvara prirodne krivine u lumbalnom i vratnom delu kičme, opušta vrat i ramena i omogućava da kolena lagano padnu na pod a gležnjevi lako savijaju.Mnogi ljudi su otkrili da su im upravo ovi jastuci poboljšali sedeći položaj u svakodnevnom životu a neki su na taj način prihvatili meditaciju sa manje fizičke nelagodnosti. Takođe su idealni za majke dojilje.Odabrane dezene navlaka za ovaj jastuk čine ga idealnim za dekoraciju vaše sobe. Isporuka jastuka se vrši kurirskom službom postexpress ili cityexpress. Poručivanjem jastuka na sebe preuzimate troškove dostave koji variraju u zavisnosti od težine i volumena pošiljke (cena se kreće između 300 - 500 dinara). U cenu dostave uračunava se i vrednost prenosa novca (otkupnine), koja se dodaje na vrednost mase paketa. Plaćanje je pouzećem, odnosno plaćate kuriru prilikom dostave paketa (vrednost paketa i isporuku). Možete izračunati cenu isporuke kurirske službe postexpress na ovom linku. Računanje cene isporuke za kurirsku službu cityexpress možete videti ovde.

Trenutno nije moguće poručivanje! Ovaj raskošni jastuk je dizajniran da pomogne u zdravom, pravilnom držanju kičme a pritom idealan za meditaciju gde sedite skrštenih nogu. On je idealan za one vežbače joge i praktikante meditacije čija kolena/butine još nisu stigli do poda nego su im još delimično u vazduhu. Ovaj položaj prepletenih nogu stvara prirodne krivine u lumbalnom i vratnom delu kičme, opušta vrat i ramena i time popravlja držanje kičme, stoga je idealan i za one koje vole da sede na podu.Jastuk je odlična dekoracija za vaš dnevni boravak. U kombinaciji sa mekom prostirkom za meditaciju daje idealan komplet za potpuno uživanje.Ovaj jastuk može da vam posluži i za jogu ali i da vam ulepša svakodnevni život.U ponudi je i mali zafu "Zafić", kojeg nosite svuda sa sobom, na more, planinu, izlet, godišnji odmor, na yogu, i gde god budete pošli. Lako za pakovanje i nošenje. Idealna stvar za poklon! Isporuka jastuka se vrši kurirskom službom postexpress ili cityexpress. Poručivanjem jastuka na sebe preuzimate troškove dostave koji variraju u zavisnosti od težine i volumena pošiljke (cena se kreće između 300 - 500 dinara). U cenu dostave uračunava se i vrednost prenosa novca (otkupnine), koja se dodaje na vrednost mase paketa. Plaćanje je pouzećem, odnosno plaćate kuriru prilikom dostave paketa (vrednost paketa i isporuku). Možete izračunati cenu isporuke kurirske službe postexpress na ovom linku. Računanje cene isporuke za kurirsku službu cityexpress možete videti ovde.

U VRLO DOBROM STANJU.POSEBNO UNUTRAŠNJOST Ptice Srbije : sa kartama distribucija = Birds of Serbia : with distribution maps / Javor Rašajski ; ilustracije = drawings Javor Rašajski ; [prevod na engleski jezik Angelina Čanković-Popović, Zoran Paunović, prevod na nemački jezik Zoran Velikić] Novi Sad : Prometej, 1997 (Užice : Rujno) 273 str. : ilustr. ; 35 cm Predgovor / Gaj Bazard ; Foreword / Gui Buzzard: str. 6-10 Registar srpskih imena ptica: str. 249-251 ; Registar - index latinskih imena ptica: str. 252-255 Bibliografija: str. 256-257 Summary: str. 258 ; Zusammenfassung: str. 259. knjige knjiga o pticama ptice sve ptice srbije ... All the birds of Serbia includes Gui Buzzard`s foreword in English as well as the names of every bird species in the English, German and Latin language. Knjiga koju držite u rukama jedinstvena je i dragocena za svakoga ko voli čudesni svet prirode. Ovaj sveobuhvatni vodič predstavlja kompletnu sliku o divnom svetu ptica Srbije. U njemu je preko 1200 crteža u boji, rezultat višedecenijskog rada akademskog slikara i vrhunskog poznavaoca ptica Javora Rašajskog. Date su i precizne UTM karte za svaku vrstu tako da lako možete videti njihovu rasprostranjenost, doba godine kada su prisutne, kao i njihovu učestalost. Posebni simboli označavaju da li je prikazana ptica stanarica, selica, zimski gost. Priručnik se lako pretražuje i može poslužiti kao ključ za prepoznavanje vrsta. Koncipiran je tako da ga mogu koristiti svi – od školaraca do profesionalaca. „Knjiga Javora Rašajskog zaslužuje aplauz kao izvanredno delo.“ Gaj Bazard Javor Rašajski - slikar rođen u Vršcu 1946. godine. Akademiju za likovne umetnosti završava u Beogradu 1975. godine u klasi profesora Zorana Petrovića. Crtanje uči kod profesora Aleksandra Lukovića, a crtež specijalizira na postiplomskim studijama kod prof. Z. Petrovića. Aktivno izlaže od 1982. godine. Uradio je ili ilustrovao preko osamdeset knjiga, od kojih su šest autorskih iz oblasti orintologije. Iz iste oblasti ima preko dvadeset naučnih radova. Radeći na knjigama, nagrađen je dva puta prvom nagradom na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2002. i 2004. godine, a 2007. dobija visoku nagradu rumunske Akademije nauka i umetnosti za autorsku knjigu PTICE BANATA. 2012. godine izdao je knjigu pod nazivom ’’Ptice Svete Gore’’ u izdanju Matice srpske. Grad Vršac dodeljuje mu Oktobarsku nagradu 1988. i 2004. godine. Član je Matice srpske i ULUS-a. Kolektivno je izlagao na svojim izložbama ULUS-a kao i na brojnim samostalnim izložbama.

Odlično kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje!!! Luka Marić – Minerali, stene i rudna ležišta u našoj zemlji od prehistorije do danas Luka Marić (Papići, 24. veljače 1899. - Tisno, 17. lipnja 1979.) bio je hrvatski mineralog i petrolog Osnovnu školu završio je u Meminskoj, nižu gimnaziju u Petrinji, a višu u Karlovcu 1918. Pohađao Filozofski fakultet u Zagrebu, grupu prirodopis i kemija, te diplomirao i položio profesorski ispit 1922. godine. Zatim predaje u gimnazijama u Srbobranu i Ogulinu do 1924. godine. Zahvaljujući svojim sposobnostima dobiva dvogodišnju stipendiju za specijalizaciju u Francuskoj, u Parizu i Nancyu. Za vrijeme svog boravka u Francuskoj uči od svjetski poznatih mineraloga i geokemičara Lacroixa i Vernadskog. Od 1925. do 1931. godine radi kao kustos Mineraloško-petrografskog muzeja u Zagrebu[2]. Doktorirao je 1928. godine na Sveučilištu u Beogradu. Od 1931. godine pa sve do umirovljenja 1969. godine radi kao docent, izvanredni te na kraju i redovni profesor mineralogije, petrologije i nauka o rudnim ležištima na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu u Zagrebu. Osim ovih predavao je i niz predmeta iz područja geoznanosti na odjelima nekadašnjeg Tehnološkog fakulteta, arhitektonskom, građevinskom, geodetskom i kemijskom, koji su kasnije postali samostalni fakulteti. Usporedno svemu navedenome bio je i predstojnik Zavoda za mineralogiju, petrologiju te ekonomsku geologiju 41 godinu. U vrijeme Drugog svjetskog rata bježi od ustaškog režima u Ljubljanu gdje radi kao honorarni nastavnik od 1941. do 1945. godine. Tijekom svoje duge i bogate znanstvene i stručne karijere putuje diljem Europe, te jednim dijelom Azije i Afrike [3]. Znansveni rad i doprinos Svoje prvo djelo pod nazivom objavio je 1928. godine. Ovim radom započeo je razvoj petrologije na području bivše Jugoslavije. Prvi je na ovim prostorima upotrijebio kemijski sastav stijene kako bi izradio varijacijske dijagrame pomoću kojih bi opisao genezu stijena. Veliki dio njegove karijere se odnosio na magmatske stijene [3] . Među bitnijima se svakako ističu petrografska istraživanja magmatskih stijena u Staroj Raški te ofiolitna zona iz doline rijeke Lim gdje je prvi iskoristio kvantitativnu kemijsku analizu i detaljno mikroskopsko istraživanje bazičnih i ultrabazičnih stijena. Treba spomenuti Marićev rad i istraživanje provedeno na efuzivnim magmatskim stijenama između Kratova i Zletova u istočnoj Makedoniji. Uz otkriće rudnih ležišta, Marić je odredio i da se vulkanska aktivnost na području odvijala u tri faze. Ustvrdio je genezu stijena te izradio prvu petrografsku kartu područja. Krajem 40-ih godina prošlog stoljeća istražuje efuzivne magmatske stijene na području grada Bor, poznatog po rudncima bakra. Rezultate svog istraživanja objavljuje u knjizi pod nazivom Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji. Ovo djelo postalo je temelj za sva daljnja petrografska istraživanja na tom području. Bavio se istraživanjem bazičnih stijena pronađenih u Dinaridima i Tauridima, granitima iz Priplepa i Zagreba, porfirita iz Vratnika. Sintezu svog rada Marić je objavio u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie pod nazivom Magmatismus und Alkalimetasomatose im jugoslawischen Raum. Brojčano manji, no neupitno jednako bitni su Marićevi radovi vezani za metamorfne stijene. Jedan od njih je dokumentarni rad o metamorfnim stijenama Selečke Planine, temelj za daljnje istraživanje kristalinskih škriljavaca na području. Proučavao je i metamorfite Medvednice. Bavio se i proučavanjem sedimentnih stijena. Profesor Luka Marić je zaslužan za mnoga otkrića iz područja geologije na teritoriju bivše Jugoslavije. Svojim radom pružio je temelj za brojna daljnja istraživanja vezana za mineralogiju, petrologiju, petrografiju, geokemiju i sl. Dobitnik je niza nagrada, spomenica, zahvalnica i diploma. Svakako jedna od najbitnijih nagrada dodijeljenih prof. Mariću je Ruđer Bošković za znanstveni rad 1965. godine. Dobitnik je i nagrade AVNOJ-a 1971. godine. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnom zvijezdom 1949. godine, a 1965. godine ordenom rada s crvenom zastavom i ordenom Republike sa srebmim vijencem. Mineral marićit nazvan je po prof. Mariću kako bi se odala počast njemu i njegovim doprinosima geologiji. 1974. godine. Djela Knjige i udžbenici Masiv gabra kod Jablanice (1928.) Koliko je stara naša Zemlja (1931.) Izvori u srednjem dijelu Medvednice: prilog hidrogeologiji Zagrebačke gore (1935.) Sistematska petrografija : za studente prirodnih i tehničkih nauka inženjere i praktične geologe : s 81 slikom u tekstu i kartom rudišta i kamenoloma Jugoslavije u prilogu (1945.) Sistematska petrografija: s 80 slika u tekstu (1951.) Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji (1957.) Minerali, stijene i rudna ležišta u našoj zemlji od prethistorije do danas (1974.) Važniji znanstveni članci Magmatismus und Alkali-metasomatose im jugoslawischen Raum u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie. Gabro kod Jablanice n/N u svjetlosti novih istraživanja u časopisu Geološki vjesnik O strukturi kristala u časopisu Mladost Naše građevno i uresno kamenje u časopisu Tehnički list Geološka istraživanja i rudne pojave u Petrovoj gori i široj regiji objavljeno na Simpoziju o Petrovoj gori Toplina naše Zemlje i radioaktivni elementi u časopisu Mladost Kroz kamenolom na otoku Braču u časopisu Novosti Funkcije i članstva Dekan Tehnološkog fakulteta Predsjednik Hrvatskog geološkog društva Predsjednik Nacionalnog i Internacionalnog društva za istraživanje boksita Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Republike Hrvatske Savjetnik Instituta za građevinstvo Redoviti član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Član Srpske akademije znanosti i umjetnosti Član Njemačkog mineraloškog društva Član Američkog geokemijskog društva Član redakcije časopisa Geološki vjesnik Član Nacionalnog i predsjednik Internacionalnog društva za istraživanje boksita (ICSOBE) u okviru JAZU Predsjednik i doživotni počasni predsjednik Srpskog kulturnog društva u Zagrebu Član Europskog društva za kulturu u Veneciji Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Hrvatske Jedan od trojice osnivača rudarskog odjela na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1939. godine Prvi predsjednik Savjeta RGN fakulteta Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Slobodan Puzovic Značajna područja za ptice u Srbiji, autora Slobodana Puzovića je knjiga nastala u okviru, i za potrebe međunarodnog projekta izučavanja ptica IBA (engl. Important Bird Areas). Projekat vodi BirdLife International, svetska krovna organizacija ornitologa. Područja od nacionalnog i međunarodnog značaja za ptice određena su na osnovu IBA kriterijuma, prilagođenih lokalnim biogeografskim i ekološkim uslovima. Uspostavljanje mreže IBA područja Srbije pruža velike mogućnosti i daje novi zamah u proučavanju i zaštiti ptica. Inventarisanjem ekološki značajnih područja za ptice popunjava se nedostajuća karika u procesu zaštite prirode kod nas. Knjiga u monografskom smislu sažima taj rad. Strategija očuvanja sve više nestajućeg ptičjeg fonda[1] zahteva pre svega identifikaciju i zaštitu najvažnijih staništa ptica. Svaka zemlja u okviru svog zakonodavstva, a na osnovu mišljenja struke donosi odluke o zaštiti takvih životnih područja, koja su neophodna za opstanak ptica, pre svega retkih i najugroženijih. Knjige i radovi koji definišu zaštitu ptica od velike su važnosti kao ispomoć tog procesa, kako bi donosioci odluka i svi važni subjekti bolje sagledali problem, i dali što konkretniji doprinos zaštiti ptica. Međunarodni Pan-Evropski program `Značajna područja za ptice` (IBA) startovao je zvanično 1987. godine u okviru Međunarodnog saveta za zaštitu ptica ICPB (engl. International Council for Birds Preservation), koji je osnovan 1922. Kasnije je ta organizacija prerasla u BirdLife International (BLI). Razrada IBA kriterijuma i prvi popis značajnih područja za ptice na nivou Evrope priređen je još 1981. Tada je nastao spisak od ukupno 694 IBA područja, ali je rad sproveden samo u okviru 10 zapadnoevropskih zemalja. Podstaknuto rezultatima, i Evropska komisija je prigrlila projekat, te je formirala radnu grupu, što je rezultiralo prvom IBA monografijom 1989. godine. Koncept projekta je identifikacija i specijalno vrednovanje predela prema značaju za ptice, njihovo upisivanje u međunarodne registre i najzad, preduzimanje adekvatnih mera zaštite i unapređenja stanja istih. Nakon što neka zemlja ustanovi broj IBA područja, potrebno je da vodi brigu o njihovoj zaštiti, i o monitoringu njihovog stanja. Do danas je na celom svetu identifikovano preko 10.000 IBA područja u okviru 200 zemalja, a cilj je da se uspostavi svojevrsna mreža tih staništa, koja bi omogućila dugoročno uspešnu međunarodnu zaštitu, nesmetano kretanje, te prirodno mešanje populacija i regularnih migracija ptica. Ovaj projekat je od sveobuhvatnog naučnog značaja, pošto su ptice veoma dobar indikator dešavanja u prirodi i životnoj sredini. Ono što pogodi njih, uskoro pogađa i čoveka. Iako su ptice po tom pogledu veoma dobro proučene, ta znanja nisu adekvatno preneta u praksu, pošto – i zbog naglog propadanja biodiverziteta – gotovo 40% vrsta ptica u Evropi ima nezadovoljavajući status zaštite. Mnoge od tih Evropskih ptica danas su čak već i globalno ugrožene sa opasnošću od izumiranja. Knjiga je studija trećeg, najobimnijeg pokušaja da se definišu IBA područja kod nas. Prva faza odvijala se u Srbiji krajem 1980-ih godina (koordinator je bio mr Boris Garovnikov, ornitolog iz Novog Sada), kada je identifikovano 57 IBA područja u granicama SFRJ, od toga svega 16 u Srbiji. Druga faza projekta odigravala se krajem 1990-ih, kada su ranije identifikovana IBA područja evaluirana po novim kriterijumima, a sastavljen je i novi inventar. Na nivou Srbije to je rezultiralo sa brojem 36 izabranih područja, koja su preliminarno ispunjavala stroge IBA kriterijume, a 1999. stigao je odgovor iz centrale BLI kako su zadovoljni sa kvalitetom obrade teritorije Srbije, i zvanično je potvrđeno čak 35 IBA (nije prihvaćena samo nominacija Rtnja). Zbog izrazitog trenda opadanja brojnosti mnogih vrsta ptica u Evropi tokom poslednjih decenija,[4] doneti su novi, još stroži kriterijumi, te je Srbija ponovo stajala pred zadatkom revidiranja postojeće IBA liste. Radu se pristupilo 2000. godine, na osnovu primene standardizovanih IBA kriterijuma (kao što su: da li područje podržava globalno ugrožene vrste, da li se na tom području ptice koncentrišu u veće skupine, da li područje podržava osetljive vrste vezane za ograničene biome, itd.). Ornitološke procene su date za period 2000-2009, da bi se konačno došlo do 42 zvanična područja i 5 kandidata, koji potencijalno ispunjavaju uslove ali su za njih potrebna dodatna ornitološka istraživanja. Konačno, rad je štampan i u monografiji, atraktivnoj knjizi na 280 strana u izdanju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Knjiga je štampana u Beogradu, 2009. godine. Taj rad je bio izazov, kojim su domaći ornitolozi dokazali da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za egzaktno utvrđivanje vrednosti naših područja pomoću proverljivih naučnih metoda. Spisak IBA područja Srbije Uredi IBA područja Srbije su ujedno i najlepši i najbolje očuvani predeli Balkana i Srednje Evrope, a to su: Gornje Podunavlje Subotička jezera i pustare Bečejski ribnjak Jegrička Karađorđevo Titelski breg Koviljski rit Pašnjaci velike droplje Slano Kopovo Okanj i Rusanda Carska bara Gornje Potamišje Srednje Potamišje Vršačke planine Deliblatska peščara Labudovo okno Ušće Save u Dunav Dunavski lesni odsek Fruška gora Obedska bara Bosutske šume Zasavica Donje Podrinje Cer Valjevske planine Tara Uvac i Mileševka Pešter Golija Gornje Pomoravlje Ovčarsko-kablarska klisura Kopaonik Sitnica Prokletije Šar-planina Pčinja Vlasina Suva planina Sićevačka klisura Stara planina Đerdap Mala Vrbica Ostala potencijalna područja (budući kandidati): Akumulacija Gruža Resavska klisura Zlotska klisura Rtanj Jerma Ornitologija Slobodan puzović

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana. Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti. Ali ovi štetni procesi se mogu uspešno blokirati pomoću korisnih, tzv. probiotskih bakterija. Probioticima nazivamo one žive, dobroćudne mikroorganizme koje ne uništava dejstvo stomačne kiseline, žuči i digestivnih enzima, i dospevaju živi do debeleog creva, gde su u mogućnosti da se nastane i razmnože. Probiotici imaju višestruku ulogu: - u prevenciji razmnožavanja štetnih mikoorganizama; - u apsorbciji određenih hranljivih materija; - u potsticanju peristaltike creva; - a neki od njih mogu da proizvedu i vitamine (B- i K-vitamin, folnu kiselinu). Prema dosadašnjim saznanjima, u našem crevnom traktu živi u proseku između 400 i 500 vrsta mikroba. Da bi ilustrovali tu količinu, dovoljno je reći da 40-60% stolice koju izbacujemo sastoji se od mikroba, što kod odrasle osobe može biti od 1 do 1,5 kilograma. Po pitanju zdravlja, vrsta i broj ovih mikroba ima odlučujući značaj. Poznato je da se 80% imunog sistema nalazi u debelom crevu, pa je njegova uravnoteženost takođe veoma važna. Idealno je da dobroćudne bakterije budu u većem broju, da ih ima nekoliko vrsta, od kojih je najpoznatiji Laktobacil (Lb.), Streptokoka (Sc.), i Bifidobakterjium (B.). Korisno je reći da nije svaka gore navedena vrsta potvrđeno probiotik. Na primer probiotiske vrste su Laktobacil acidofillus (Lb.) Lb. rhamnosus GG, Lb. plantarum, Bifidobacterium (B.) bifidum kao i Bifidobacterium (B.) longum. Do momenta rođenja bebino debelo crevo je sterilno. Novorođenče se sa bakterijama prvi put susreće u porođajnom kanalu. Na početku sastav crevne flore određuju probiotske vrste koje ulaze putem majčinog mleka. (To je jedan od razloga što dojenje ima tako značajnu ulogu.) Količina korisne crevne flore kod dojenih beba je oko 95%, ali kad se pređe na raznovrsnu ishranu, odnosno u slučaju starijih osoba kod kojih se upliću i drugi faktori koji narušavaju odnos blagotvorne crevne flore, taj odnos se menja, u nekim slučajevima i dramatično opadne. Sastav crevne flore nije stalan, već se stalno menja. U crevima se takođe mogu pojaviti i štetne bakterije, neke od njih su uvek štetne, ali imamo i tzv. „dvolične“ bakterije, koje povremeno mogu odigrati i neku korisnu ulogu (na primer kod sinteze vitamina). Brojka je alarmanta, ali neke studije govore da broj korisnih mikroba u debelom crevu kod odraslih osoba ne prelazi 12%, a kod najvećeg broja ljudi kreće se između 1-2%(!) Koji faktori mogu da naruše crevnu floru? Jedan od najštetnijih (i najčešćih) uzroka jeste antibiotski tretman. Nažalot, antibiotici koje lekari prepisuju ne biraju šta će uništiti. Oni obave svoj primaran zadatak, unište uzročnike bolesti, ali u isto vreme unište i korisne bakterije. Iz tog razloga se preporučuje probiotska kura nakon svake antibiotske terapije, na taj način se zdrava crevna flora obnavlja i korisne bakterije se ponovo nastane u našem telu. Drugi faktori koji štetno deluju na bakterije jesu pušenje i nepravilna ishrana (previše začinjena i masna hrana), a još jedan veoma štetan faktor (a nažalost i veoma čest) jeste alkohol. Susteratanje sa stranim bakterijskim kulturama takođe može kod mnogih izazvati stomačne probleme, najčešće je to „putnička dijareja” (ili neka druga vrsta dijareje), ili problemi sa varenjem koji su takođe štetni za crevnu floru. I na kraju još jedan, ne manje bitan faktor jeste stres, koji se takođe mora navesti među najčešćim „narušivačima“ ove delikatne unutrašnje ravnoteže. Sada vidimo koliko puno stvari mogu imati nepovoljan uticaj na zdravo stanje crevne flore. Ovo saznanje je pokrenulo i proces razvijanja novog preparata u CaliVita® Internationalu, čiji je konačni rezultat novi proizvod – ProbioBalance. Ovaj proizvod je sada dostupan i Vama. ProbioBalance pomaže održanje zdrave crevne flore i njeno pravilno funkionisanje, i doprinosi zdravom odbrambenom sistemu organizma. ProbioBalance je kompleksna formula, sadrži 3 probiotske grupe (Lb. acidophilus, Lb. rhamnosus i B. longum) u 4 miliona CFU (colony forming unit – jedinica formiranja kolonija). Pored toga ProbioBalance sadrži korisne crevne bakterije u mnogo većem broju, nego druge slične formule, njegova primena je sigurna, jer ne može doći do predoziranja. Grupe bakterija koje su korišćene u formuli se već i inače nalaze u probavnom sistemu čoveka. Uz grupe dobroćudnih bakterija proizvod takođe sadrži i tzv. prebiotike (voćne oligosaharide). Prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima. Proizvod CaliVita® ProbioBalance je u obliku tableta za žvakanje, prijatnog ukusa višnje, lak za primenu. Pošto se žvaće, idelan je i za decu, a namenjen je svima, siguran je i bez ikakvih kontraindikacija. Za dobro zdravlje vaše crevne flore, probajte ga i Vi! Uravnotežen život! Aktivni sastojci po tableti Probiotic culture (LGG) (Lactobacilus acidophilus Bifidobacterium longum Lactobacillus rhamnosus 4 milijarde Inulin 25mg Upotreba 1 tableta dnevno ili prema preporuci lekara. Literatura: Probiotikumok és humán egészség (Probiotics and Human Health), edited by Sándor Szakály Dr. (Probiotici i humano zdravlje. Pod uredništvom dr.-a Šandora Sakalija) *Ovo je sajt nezavisnih distributera. Ukoliko želite da postanete saradnik, možete nas kontaktirati. **Informacije sadržane u ovom tekstu su isključivo u edukativne svrhe i ne treba da budu korišćene za dijagnozu ili terapiju bez konsultovanja Zdravstvenog stručnjaka. Čitalac koji je zabrinut za svoje zdravlje treba da kontaktira lekara za savet.