С.Газарян В мире музыкальных инструментов Издательство - Просвещение 1985. Књига читаоца упознаје са разним музичким инструментима - са најстаријим, који су се појавили пре много векова (на пример, бубањ, хармоника), и онима који своје рођење дугују техничким достигнућима последњих деценија (електрична гитара, синтисајзер) , са историјом њиховог изгледа и структуре, физичким основама звука и особеностима `рада` у оркестру у близини других инструмената. Књига ће бити корисна средњошколцима који се занимају за музику, уче у круговима музичких инструмената или сами свирају. Она ће им помоћи не само у савладавању тајни музичких инструмената, већ и у развијању високог естетског и уметничког укуса. odlično očuvana ilustrovana SANU.8

Ajlin Kedi - Otvaranje unutrašnjih vrata Esotheria 2005. godine na 404. strane. Manjeg formata. Knjiga je dobro ocuvana. Prošlo je 50 godina od kada je Ajlin Kedi prvi put primila lično vođstvo od malog glasa u sebi, izvora koji je ona nazvala unutrašnji Bog. Ovaj bezvremeni vodič predstavlja izbor tih inspirativnih i praktičnih poruka – jednostavnih učenja ponuđenih u nadi da će pomoći drugima da pronađu veru, ispunjenje i unutrašnji mir.Knjiga sadrži poruke i meditacije za svaki dan u godini – 365 iskri božanskog nadahnuća i mudrosti, radosne i pune srca, koje ulivaju snagu za suočavanje sa svakodnevnim trvenjima – glas Ljubavi za povezivanje sa unutrašnjim Bogom u svakome od nas.

Ova knjiga postavlja pitanja i predlaže odgovore sa kojima se retko gde možemo susresti. Može li biti da naša najveća potreba nisu ulazak u Evropsku uniju i bolji standard, niti veća primanja, ni ekskluzivnije letovanje, niti poboljšanje društvenog statusa..već nešto sasvim drugo i drugačije? Može li bii da je naša najveća potreba da naučimo kako da kroz neposrednu, iskrenu i otvorenu molizvu ostvarimo kontakt sa živim Bogom? Molitva nije zanimacija dokonih ili `štaka` nesposobnih ljudi. Naprotiv, molitva je najmoćnije i najdelotvornije sredstvo kojim čovek u svom životu i u životu bližnjih otvara vrata Svemogućem Bogu.` 147 strana,Format 19 x 12 cm, mek povez

Trojezicno izdanje srpsko/rusko/engleski Fotomonografija Izdavac - Multidizajn, Novi Sad Manastiri, Fruska Gora, Pilgrimage to the Holy Mountain Fruska Gora Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,mek povez,ilustracije,format 30 cm,75 str. (11)

Posle knjige „Igra života i kako je igrati“ pred nama je drugi veliki hit Florens Skovel Šin: Tajna vrata uspeha. Kako da postanemo uspešni i ostvarimo sebe i sve ono što želimo? Tako što ćemo živeti u sadašnjosti, sasvim budni za ono što želimo. Povez knjige : broširani Strana : 92 Format knjige : 14,5x20,5 cm Pismo : l atinica

Esotheria 2005, manji format 400 str ODLIČNO OČUVANO Prošlo je 50 godina od kada je Ajlin Kedi prvi put primila lično vođstvo od malog glasa u sebi, izvora koji je ona nazvala unutrašnji Bog. Ovaj bezvremeni vodič predstavlja izbor tih inspirativnih i praktičnih poruka – jednostavnih učenja ponuđenih u nadi da će pomoći drugima da pronađu veru, ispunjenje i unutrašnji mir.Knjiga sadrži poruke i meditacije za svaki dan u godini – 365 iskri božanskog nadahnuća i mudrosti, radosne i pune srca, koje ulivaju snagu za suočavanje sa svakodnevnim trvenjima – glas Ljubavi za povezivanje sa unutrašnjim Bogom u svakome od nas.

manji format odlično očuvana, potpis i pečati pret. vlasnika Prošlo je 50 godina od kada je Ajlin Kedi prvi put primila lično vođstvo od malog glasa u sebi, izvora koji je ona nazvala unutrašnji Bog. Ovaj bezvremeni vodič predstavlja izbor tih inspirativnih i praktičnih poruka – jednostavnih učenja ponuđenih u nadi da će pomoći drugima da pronađu veru, ispunjenje i unutrašnji mir.Knjiga sadrži poruke i meditacije za svaki dan u godini – 365 iskri božanskog nadahnuća i mudrosti, radosne i pune srca, koje ulivaju snagu za suočavanje sa svakodnevnim trvenjima – glas Ljubavi za povezivanje sa unutrašnjim Bogom u svakome od nas.

IZDAVAC ; ESOTERIJA - BEOGRAD 2005 GOD. 404 STR. MEKI POVEZ , NOVO

Višejezično izdanje Beograd, 1954. Udžbenički format, 14 strana. Lepo očuvana, sem što je požutela, posveta autora na predlistu. Fruška gora, šume... s

Разумети наше муслимане у свим њиховим идентитетским, политичким или културним ставовима је тешко. Иако имамо исте менталитетске погледе, исту врсту понашања, језичку и књижевну блискост, тај однос је постао пакао. Иако видимо исту ствар, они је тумаче другачије. Историја како је они виде и данас разумевају је одавно прешла у сферу иреалног. Наш избор студија у овој књизи је суштински најзначајније што је писано у протеклих сто година. У сваком од ових текстова (160 стр.) проналазимо тумачење и знање о важном историјату преображаја тих односа Срба и Муслимана, били они Бошњаци, босански муслимани, Срби исламске вере, Горанци, Арнаути, македонски Торбеши, или прави потомци Турака. Како каже Хасан Ребац, нашег муслимана треба упознати изнутра, а не споља. Изнутра је по свему као и сваки Србин, а споља неће ни да помисли да је то. То је наша стварност.

Dobro očuvana knjiga,posveta autora... K2

Roland Boer je vanredni profesor komparativne knjiženosti i kulturnih studija na Junajted teolodžikal koledžu u Sidneju, Australija. Posebnu oblast njegovog interesovanja čine biblijske studije. Proučavanju Biblije i savremenosti posvećenena je većina njegovih radova. U knjizi Kao da kucam na rajska vrata (Knockin’ on Heaven’s Door: The Bible and Popular Culture, 1999) Boer istražuje veze i paralele između Biblije (pre svega, Starog zaveta) i popularne kulture. To ga vodi istraživanju biblijskih tema u filmovima Alfreda Hičkoka, u pornografiji, u muzici hevi metala, u naučnoj fantastici i drugim oblastima savremene masovne kulture. Teorijsko utemeljenje za svoju provokativnu knjigu Boer nalazi u radovima Mišela de Sertoa i Anrija Lefevra o popularnoj kulturi, a poziva se i na Frederika Džejmsona i Slavoja Žižeka. 370 str.

Novo

Šumska vegetacija i fitocenoze Fruške Gore *6451*12-2022 Milorad Janković, Vojislav Mišić Autor-i izdavač: Matica Srpska Novi Sad - Odeljenje za prirodne nauke.1980.g Povez broš,ćirilica,191.strana,ilustrovana, format: 24 cm, težina 350.grama stanje: vrlo očuvano.-nema ispisivanja Na prostoru uže zone Nacionalnog parka raste oko 1000 vrsta biljaka, a njihov ukupan broj, zajedno sa biljkama na prostoru zaštitne zone, prelazi cifru od 1500 vrsta. Ovako velikom raznovrsnošću Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim i višljim planinama u Srbiji. Papratnjače su zastupljene sa 15 rodova. Do sada je ukupno zabeleženo 32 predstavnika ove grupe biljaka, od kojih se 6 nalaze na listi prirodnih retkosti Srbije.Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Fruška gora je poznata po prisustvu velikog broja (oko 700) lekovitih biljaka. Veći deo njih su autohtone, “divlje” vrste, a manji deo su alohtone, gajene biljke. Fruška Gora, šume, šuma, bukva, grab, kitnjakove šume sa festukom, festuka, sladun, cer, floristički sastav, lipa...1000 vrsta biljaka, U poslednja dva veka na području Fruške gore je pronađena brojna fosilna flora, u koju spadaju palme, razne vrste čempresa, sekvoja, lovor i druge vrste koje su nekada činile vegetaciju, na osnovu čega je rekonstruisan tok prirodnih promena u poslednjih 200 miliona godina pa sve do danas.

Vrata percepcije Raj i pakao, Oldous Haksli.  Vrata percepcije Raj i pakao: Ludvig Levin, nemački farmakolog, je 1886. godine objavio prvu sistematičnu studiju o kaktusu koji će kasnije poneti njegovo ime. Do tada je Anhalonium Lewinii bio nepoznat nauci mada je još iz drevnih vremena u primitivnoj religiji Indijancima iz Meksika i jugozapadne Amerike predstavljao saputnika i prijatelja. Zapravo, predstavljao je mnogo više od toga. Iskazano rečima jednog od prvih Španaca koji su posetili Novi Svet, „oni jedu koren koji zovu pejotl, a koji štuju kao da je neko božanstvo“. Zašto su ga štovali kao da je neko božanstvo postalo je jasno kada su eminentni psiholozi kao što su Jen , Hevlok Elis i Vir Mičel počeli da eksperimentišu sa meskalinom, aktivnim sastojkom pejotla. Istini za volju, ne bi se baš moglo reći da su se pretvorili u njegove bespogovorne štovatelje, ali svi su jednoglasno proglasili meskalin sasvim jedinstvenim među opojnim sredstvima. Kada se uzme u odgovarajućoj dozi, meskalin menja svojstva svesti u većoj meri od bilo koje druge supstance kojom farmakologija raspolaže, a ipak je manje otrovan. “ Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „Doors“), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela, sažeti, mudri, humani, prosvetljujući, i napisao ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvamosti“. Takođe raspravlja o spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao“.

Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „Doors“), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela, sažeti, mudri, humani, prosvetljujući, i napisao ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvamosti“. Takođe raspravlja o spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao“.

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga XLV Odeljenje medicinskih nauka, knjiga 5 Grupa autora. Urednik: Momčilo Mitrović Povez: broširan Broj strana: 224 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Malo požutela na hrbatu inače odlično očuvana. (K-143)

AUTOR: Dragan Škobalj IZDAVAČ: Vujić, Valjevo GODINA: 1999. POVEZ: tvrd, veći format PISMO: latinica STRANA: 100 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

Odlično Očuvana jako lepo !!! izdanje Manastira Hilandara jedna monografija o manastirima Svete Gore ima pečat privatne biblioteke , mali tragovi korišćenja 122 strane u boji mrsan papir kvalitetan , 300 grama autori: Vanja Maraš i Rade Tošić Света Гора је вековима била недостижан идеал многима. Тако и данас она је остала магична тачка овога света због несагледиво богате ризнице уметничких и културно – историјских драгоцености, а пре свега духовног аскетског живота који се није променио готово хиљаду година. На овом племенитом тлу, непосредно поред нас, на простору најстарије цивилизације, у окружењу савремености, живи један посебан сој овоземаљских људи и небеских анђела, настављајући изворно Христово учење. KSS2

Milorad M. Janković Vojislav Mišić Matica srpska, 1980. 191 strana. idžbenički format. Sem što je ne previše požutela od stajanja, veoma očuvana. Fruška Gora, šume, šuma, bukva, grab, kitnjakove šume sa festukom, festuka, sladun, cer, floristički sastav, lipa... s

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vojislav Kostić Brana Crnčević - Vasa Popović - Aleksandar Popović - R. Uhlik - B.Radičević 60 strana Sadržaj: - U SRCETU, NEGO ŠTA - DECA SA MESECA - USPAVANKA - BALADA O JELENI ĆETKOVIĆ - DA L JE LEPTIR IL PEŠKIR - MOLITVA TVRDOGLAVOM BOGU - IDU DANI, IDU DANI - PUZI DRAGI PO ZIDU - STRAH OD SMRTI - 1, 2, 22 - BALADA O HOHŠTAPLERI Vojislav Voki Kostić (21. septembar 1931 — 29. septembar 2010) bio je srpski kompozitor, muzičar, pisac i kuvar. Komponovao je muziku za filmove, pozorište, televiziju. Otac mu je bio istaknuti srpski medicinski radnik, profesor Aleksandar Kostić. Komponovao je muziku za više od 45 pozorišnih predstava, 25 televizijskih serija, 60 filmova, više od 2000 balada. Bio je sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije i mnogo je uradio u oblasti zaštite autorskih prava. Zbog viška kilograma rešio je da oslabi. Pošto mu je kuvanje jedan od hobija, njegovo uspešno mršavljenje je rezultovalo i kultnom knjigom „Kako sam pojeo sam sebe“. Drugi hobi mu je boks. Bio je osnivač muzičke grupe „Idu dani”, koja je dobila ime po pesmi Brane Crnčevića. Grupa u sastavu Ljiljana Danilović, harmonika, Bosa Tasić, daire i Vlada Jovanović, kontrabas, izvodili su romsku muziku u pozorištu, radiju i televiziji....

KNJIZARA KRUG BEOGRAD 2008g. 364str. BIBLIOTEKA XX VEK

Sveta Atonska Gora — Čuvajmo naše nasledstvo: Obnova manastira Hilandara London, Velika Britanija 1971. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 24 strane. Veoma dobro očuvano.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U Ratu iz snova, Gor Vidal oštro kritikuje američku administraciju, raskrinkavajući obmane na kojima počiva američka politička strategija. On iznosi skrivenu istoriju koja je uobličila aktuelne američke imperijalističke ambicije, a čiji koreni leže u Drugom svetskom ratu i Trumanovoj doktrini, koja je od Amerike stvorila „državu nacionalne bezbednosti“. I dok američka administracija ulazi u nove ratne sukobe, Vidal postavlja pitanje čijim interesima služi doktrina preventivnog napada. Da li je Avganistan pretvoren u ruševine da bi se osvetilo 3.000 žrtava 11. septembra? Ili je Osama „izabran iz estetskih razloga da bi bio zastrašujući simbol koji opravdava dugo planiranu invaziju i osvajanje Avganistana”? Najzad, nije li korporacijska Amerika već odavno zainteresovana za evroazijska mineralna bogatstva? Nije li zbog toga Osamu iznenada zamenio Sadam Husein u ulozi „personifikacije zla”? Vidal oslikava jednu osvetničku Ameriku, u kojoj je medijima dodeljen stalni zadatak da indoktriniraju javno mnjenje, gde su građani svedeni na nivo običnih marginalaca, a Čejni–Buš hunta je najnoviji, najsmrtonosniji – i protivustavni – branitelj korporacijske Amerike... Gor Vidal (engl. Gore Vidal; Vest Pojnt, 3. oktobar 1925 — Los Anđeles, 31. jul 2012) bio je američki književnik, scenarista i političar, poznat po svojim romanima i esejima izbrušenog stila, provokativnim i duhovitim izjavama, kao i po oštroj kritici američke politike. Smatra se jednom od nakontraverznijih figura američkog javnog života dvadestog veka.[1] U njegovom književnom opusu nalaze se trideset i dva romana, osam drama, više filmskih scenarija, preko dve stotina eseja i memoari. Pažnju književne javnosti privukao je objavivši roman „Grad i stub“ (1948), koji je naišao na osudu od strane konzervativnih književnih krugova zbog prikaza homoseksualnosti.[2] Na udaru javnosti našao se ponovo kada je 1968. objavio inventivnu i obuhvatnu avangardnu satiru „Majru Brekinridž“, u kojoj je parodirao američko društvo, intelektualnu pretencioznost i postmodernistički žargon. Njegovi protivnici su roman ocenili kao pornografski. Vidal je poznat i kao pisac istorijskih romana. Napisao je heptalogiju „Priče o imperiji“, ciklus od sedam istorijskih romana u kojima je prikazao, istražio i objasnio imperijalističku istoriju SAD, od Američke revolucije do šezdesetih godina dvadestog veka. Poređane po hronološkom nizu opisanih događaja ovaj ciklus je sačinjen od romana: „Ber“, „Linkoln“, „1876“, „Imperija“, „Holivud“, „Vašington di-si“ i „Zlatno doba“. Kao esejista i politički angažovani intelektualac Vidal se fokusirao na istoriju SAD i njegovog društva, istražujući na koji način je spoljna politika transformisala Ameriku u dekadentu imperiju.[3] Otvoreno se suprostavljao Ratu u Vijetnamu, Bombardovanju Jugoslavije, Ratu u Avganistanu i Ratu u Iraku.[4] Osim političkim i istorijskim temama u esejima se bavio problemima seksualnosti i religije. Poznate su i njegove žestoke javne rasprave sa Normanom Majlerom i Vilijemom Baklijem mlađim.[5] Biografija Rođen je kao Judžin Luis Vidal 3. oktobar 1925. u Vest Pojnt, kao sin jedinac Judžina Lutera Vidala starijeg i Nine Gor. Rođen je u bolnici vojne akademije Vest Pojnta, na kojoj je njegov otac bio prvi predavač aeronautike. Njegovo drugo srednje ime dato mu je u čast njegovog dede po majci, Tomasa P. Gora, demokratskog senatora iz Oklahome. Njegov otac, Jučin Džin Vidal, bio je igrač američkog fudbala i olimpijski veteran (desetoboj, 1920). Bio je jedan od prvih pilota britanskog ratnog vazduhoplovstva i jedan od osnivača tri američke aviokompanije tokom 1920-ih i 1930-ih: Ludington lajna (koja se spojila sa drugom kompanijom i postala Istern Erlajns), Transkontinental er transporta (koja je kasnije postala Trans vrld erlajns) i Nortist erlajnsa (koju je osnovao sa Amelijom Earhart). Njegova majka, Nina, bila je neuspešna glumica sklona alkoholu. Godine 1928. imala je debi na Brodveju u svojoj jedinoj ulozi. Udavala se još dva puta posle razvoda od Vidalovog oca i, po Vidalovim tvrdnjama, imala je dugu vezu uz raskide i mirenja sa Klarkom Gejblom. Gor Vidal imao je četvoro polu-braće i sestara sa očeve strane i petoro sa majčine iz njihovih kasnijih brakova. Veći deo vremena s kraja 20. veka, Vidal provodi između Italije i Kalifornije. Godine 1950. Vidal je upoznao Hauarda Ostena, sa kojim je proveo sledeće 53 godine života. Vidal je prokomentarisao da je tajna njegovog dugovečnog odnosa sa Ostenom bila ta što njih dvojica nikada nisu imali snošaj.[6] Hauardovo rođeno prezime je bilo Oster, ali je na Vidalov nagovor promenio u Osten, ne bi li zvučalo manje jevrejski i time poboljšao svoje šanse da se zaposli kao kopirajter u reklamnoj agenciji.[7] U brojnim citatima Vidal objašnjava svoju nevoljnost da sebe jednostavno deklariše kao gej osobu: “...biti kategorizovan znači zarobiti sebe. Obratite pažnju. Nikada nisam sebe smatrao za žrtvu. Izjavio sam hiljadu puta, bilo u štampi ili na televiziji, da smatram da su svi ljudi biseksualni.“[8] U intervjuu za časopis Eskvajer iz 1969. godine, Gor komentariše: “Homoseksualnost je prirodna isto poput heteroseksualnosti. Primetite da sam upotrebio reč „prirodna“, a ne „normalna“.“