The Harp Handbook: Revised & Expanded 3rd Edition THE HARP HANDBOOK Stiv Bejker USNA HARMONIKA A4 format, 96 strana + disk. Lepo očuvano. Ugao prednje korice malo prelomljen - zanemarljivo.

ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU 1-2-3 , Harmonika ---------------KOMPLET TRI (3. ) knjige. .. HARMONIKA 1. . . . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (1. ) Albin Fakin Izdavač: Državna založba Slovenije, Ljubljana, . . . . . VELIKI FORMAT Notografija: Fran Leder Povez: mek Broj strana: 100. Dvojezična: slovenački i srpski ------------------------------ Knjiga u ODLIČNOM stanju. . . 2. . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (2. ) Albin Fakin Knjiga u PERFEKTNOM stanju. . . . . -------------------------------- 3. . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (3. ) Albin Fakin Škola za klavirsku harmoniku 3 , Albin Fakin, Ljubljana Državna založba Slovenije, dvojezično: slovenački i srp-hrv. , 67str. , meki povez,31cm. . Knjiga u PERFEKTNOM stanju. . . . . -------------------------------- KOMPLET TRI (3. ) knjige. .. HARMONIKA R1

Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija – Karlovačke mitropolije. 
Izdavač: Zavod za udzbenike – Beograd
Broj strana: 598
 Knjiga je nova u izvanrednom stanju uz nju ide prateća diskteta i turistička karta. 

Prvo izdanje, 2007.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. `Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista (`Efemeris`, `Dani sećanja`), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka.` dr Draško Ređep Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

Radivoje Mladenović GOVOR ŠARPLANINSKE ŽUPE GORA Autor: Radivoje Mladenović Izdavač: SANU, Beograd Institut za srpski jezik Srpska Akademija Nauka i Umetnosti Godina izdanja: 2001 Broj strana: 606 Format: 24 X 17cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Deo sadržaja na slici, posveta na prvoj strani ostalo veoma dobro očuvano Tags: Filologija 11.07.2023.

FRUŠKA GORA U ANTIČKO DOBA - Brukner Petrović Dušanić FRUŠKA GORA U ANTIČKO DOBA: Petar Petrović, Milena Dušanić, Olga Brukner, Velika Dautova-Ruševljan Izdavač: Matica srpska, Novi Sad, 1995. Meki povez, ćirilica, 170 stranica, ilustrovano VRLO DOBRO OCUVANO ,MALO SU IZLIZANE IVICE korica Fruška gora u antičko doba : prilozi za staru istoriju i arheologiju / Petar Petrović, Milena Dušanić, Olga Brukner, Velika Dautova-Ruševljan ; urednik Nikola Tasić Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Arheološki institut, 1995 (Sremska Kamenica : Grafo-ofset) 173 str., [1] presavijen list : ilustr. ; 27 cm Na spor. nasl. str.: Fruška gora in ancient times Str. 7-8: Uz knjigu Fruška gora u antičko doba / Nikola Tasić Bibliografija i rezime na engl. jeziku uz svako poglavlje. Arheološka nalazišta - Fruška gora - Antičko doba Fruška gora Dunav Археолошка налазишта - Фрушка гора - Античко доба Фрушка гора Дунав arheološka FRUSKA GORA ISTORIJA nalazišta dunav arheologija jugoslavije vojvodina vojvodina srem srema u sremu u vojvodini ... (veliki beli ormar)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fruška gora u antičko doba : prilozi za staru istoriju i arheologiju / Petar Petrović, Milena Dušanić, Olga Brukner, Velika Dautova-Ruševljan ; urednik Nikola Tasić Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Arheološki institut, 1995 (Sremska Kamenica : Grafo-ofset) 173 str., [1] presavijen list : ilustr. ; 27 cm Na spor. nasl. str.: Fruška gora in ancient times Str. 7-8: Uz knjigu Fruška gora u antičko doba / Nikola Tasić Bibliografija i rezime na engl. jeziku uz svako poglavlje. Arheološka nalazišta - Fruška gora - Antičko doba Fruška gora Dunav

Najbolja skola za ucenje sviranja Dugmetarske harmonike Krnjevac knjie 1 i 2. Knjige su u PRF formatu. Krnjevac skola dumetarske harmonike 1-2

veliki format može se reći i nekorišćena sve o fruškoj gori dnsob

Aleksandar Fotic Sveta Gora i Hilandar u Osmanskom carstvu 15 - 17 vek Izdavac - Balkanoloski institut SANU, Beograd Godina - 2000. Atos, Istorija Hilandara, Sveta Gora, Hilandar Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 27 cm,498 str. (67)

Video škola je namenjena harmonikašima početnog i srednjeg nivoa i svima onima koji žele da nauče da sviraju narodnu muziku, poboljšaju svoju tehniku. Svi primeri su odsvirani u punoj brzini, zatim sporo, korak po korak, kako bi mogli jasno da vidite koji tonovi i trileri su odsvirani. Pored toga, tonovi su ispisani na ekranu tako da veoma brzo mozete naučiti da svirate poznata kola i foršpile. Pored svega, naučićete i da svirate harmoniju, pratnju, bas i terce. Ovo je prva video škola harmonike koja se bavi narodnom muzikom. Data cena je za jednu skolu(1 dvd disk) imamo 10skola za Dugmetaru i isto toliko za klavirnu harmoniku. 1. Osnova za pocetnike-1(tonovi leva i desna ruka, note, takt, pauze, linijski sistem, prstored, stepeni i polustepeni, povisilice, snizilice, akordi, razlaganje akorda Dur, mol, sedmica-leva ruka 2. Osnova za pocetnike 2(leva ruka, rumba, dur, mol 7,3/4, dvojka,9/8, skale leva ruka, figure, trileri) 3. Izvorni biseri-1(uzicko kolo, cacak) 4. Izvorni biseri-2(zikino kolo, gocino kolo) 5. Vlaska igranka(vlasko kolo-lj. bozinovic-28dela) 6. V. skola 6(cocek, gitarski cocek, sanjino kolo, a. kolo) 7. (planinski vihor, krainski dukat, trapava mecka, v. kolo. kodic) 8. Univerzalni forspili i improvizacije. 9. V. Skola 9. (zmija kolo, vlaski zaplet, cocek bozin, tinina igra, disko folk. ) 10. V. skola 10. (moravska setnja, moravski triler, kemisevo kolo, prstolomka) 11. V. Skola 11 forspili pesama (pukni zoro-Majko-Darko lazic, Kad sveca dogori-Jasar Ahmed

k4 SVETA GORA I HILANDAR U OSMANSKOM CARSTVU XV-XVII VEK ALEKSANDAR FOTIĆ Balkanski institut SANU Manastir Hilandar Sveti Arhijerejski sinod SPC Beograd

Sveti Gora Obraznik za veru, kulturu i vaspitanje lok81

Albin Fakin najkvalitetnija skola Klavirne harmonike. Komplet od 4 knjige namenjen za ucenje sviranja Klavirne harmonike od pocetnog nivoa do zahtevnog nivoa. Albin Fakin skola klavirne harmonike 1-4

Knjiga Škola narodne muzike za harmoniku 2 (akordi i harmonije, vežbe, improvizacije, notni zapisi) se najvećim delom bavi akordima i harmonijama u narodnoj muzici (harmonizacija pesama i melodija i sviranje akordske pratnje) kroz detaljna objašnjenja u tekstovima, slikama i primerima u popularnim narodnim pesmama, kao i kroz tehničke vežbe i pravila prstoreda za sviranje akorda i harmonskih tokova na klavijaturi harmonike. Pored ove veoma kompleksne teme, u knjizi je dat i osvrt na improvizacije u narodnoj muzici, a u dodatku se nalaze notni zapisi kola. Format: A4 Broj strana: 157 Februar 2021. godine DODATAK: NOTNI ZAPISI NARODNIH KOLA – DUNAVSKI VRTLOG – ESINO KOLO – GOCINO KOLO – GUNJ KOLO – JASENIČKO KOLO – KEKINO KOLO – KUMOVO KOLO – MELJAČKO KOLO – MOMAČKI KOLOPLET – ZVEČANKA KOLO

K027

Beograd, Vrata istoka, kapija zapada , izdanje Evro . Prelepa monografija Knjiga je nova, iz štamparije !!

Mjuzikl Slobidan Snežana Živković

Beograd vrata istoka,kapija zapada.Izdavac IKP Evro-Beograd,2015 godine.Tvrd povez,473 str.Odlicno ocuvana.

Otorinolaringologija hirurgija glave i vrata, knjiga je u vrlo dobrom stanju, podvlačeno je i pisano. Izdanje:Novi Sad Povez:tvrd Broj strana:336 Težina:1350g OP

Izdavač:Printmedia, Beograd Tvrd povez sa omotom 235 strana

Аутор: Катарина Колаковић Страна: 473 ► Остали детаљи | Приказ: Ћирилица - Latinica Област: Историја ▹ Београд A A A Својеврсна енциклопедија о нашем главном граду, са више од 500 фотографија – репрезентативно, капитално и вредно дело, у коме се представља Београд од постанка до данашњег дана. У првом делу, које носи назив ‚‚Београд кроз векове``, дата је историја главног града од његових првих помена па до прве деценије XXИ века, обогаћена фотографијама које на прави начин дочаравају богату прошлост некадашњег града на граници. У другом делу, који носи назив ‚‚Београд данас``, кроз енциклопедијске одреднице и више од 350 аутентичних фотографија осликавамо садашњи изглед града, најважније институције, улице, тргове, споменике културе, музеје, галерије, библиотеке, позоришта, манастире, цркве без којих се данас не може замислити град који је важно место на туристичкој и културној мрежи Европе. ‚‚Када склопи корице монографије о Београду, сваки читалац ће бити свестан да је о овом граду понешто од досадашњег знања обновио, али и научио много чињеница које су му биле сасвим непознате. Уз важну напомену да је књига урађена занатски беспрекорно, слободно се може нагласити да је у питању добро осмишљен подухват који садржи обележја капиталног издавачког прегнућа.`` Проф. Радивој Радић Детаљни подаци о књизи Наслов: Београд: врата истока, капија запада Издавач: ЕВРО-ГИУНТИ Страна у боји: 473 Повез: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 x 32 cm Година издања: 2015 POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 K1

Naziv: Vrata kikindski arhitektonski dragulj Autor: Biserka Ilijašev Godina izdanja: 2004 Izdavač: Istorijski arhiv, Kikinda Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Sa zaštitnim omotom. Pun kolor, ilustrovano. Opis: Tekstom, slikom i crtežom, Biserka Ilijašev usmerava pažnju budućeg čitaoca knjige na vrata, dveri, kapije, ulaze u kuće koje Kikindu čine gradom i krase je od vremena nastanka do savremenog doba. Okom stručnjaka, istraživača, znalca, a istovremeno zaljubljenika u urbanističko-arhitektonske teme i problematiku, Biserka Ilijašev je fokusirala pažnju na onaj, srećom još sačuvan fond bogate graditeljske baštine različitih stilskih karakteristika i epoha koje čine osobenost i identitet lokalnog prostora građanske Kikinde i njenih veza sa sredoevropskim okruženjem. Knjiga Biserke Ilijašev koju srdačno preporučujem za publikovanje i očekujem u izlozima knjižara, na policama biblioteka, na stolovima arhitekata i u kućama ne samo Kikinđana, nije samo građa, nije samo inventar kikindskih „ dragulja“. To je dokument o celinu i celovitosti umetničkog i kultu-rološkog značenja i veze građene sredine sa detaljima i fragmentima koji tu celinu i celovitost čine. To je daleko više od građe o tradiciji zanatstva, arhitekture i bogatstva Kikinde i njenih građana u prošlom dobu. To je osnovi i oslonac, obrazloženje i motiv poziva za pažnju prema baštini za njeno čuvanje kao vrednosti po sebi velike, stalne i moguće inspiracije, pouke za savremene graditelje. Knjigu, naravno, prate svi elementi potrebnog stručnog aparata, sa rezimeom na engleskom jeziku. recenzent knjige SLOBODAN JOVANOVIĆ, dipl, inž arhitekture, Novi Sad Autor nesvakidašnje knjige, dipl. inž. Biserka Ilijašev, četiri decenije emocionalno i profesionalno u damarima gradogradnje piše: „ svakodnevno še-tam ulicama KIKINDE. Svaki put kada njima prođem otkrivam nešto novo. Često zastajem pred ulazima kuća, kapijama i ajnfortima… “U mnoštvu znakova određenih značenja, ulazna vrata su primarna pouka i svedoče o domaćinu. Znači i „kikindski arhitektonski dragulji“ kazuju o gradu i građanima, ukusu investitora, obaveštenosti graditelja, znalaštvu i veštini majstora – rukotvorca, ugledanju na „Evropu“ ili prestonicu. Autor poseduje bitnu osobinu uljuđenog čoveka. Ima „naviku gledanja“. Knjiga „kikindskih dragulja“, koju iskreno preporučujem za štampanje, sazdana je tako da obnavlja „kulturu gledanja“. Zaista su zanimljivi primeri fotografisani, nacrtani i pažnji preporučeni. Nedvojbeno jesu svedočanstva svoga vremena, znalački odabrana. Meni lično, posebno su impresivne „radne skice sa terena“. One su slikovit način ukazivanja na to da se eksponati jedinstvene galerije moraju znati pažljivo i predano gledati odnosno spoznati. Zaista, koleginica Ilijašev, svesrdno, znalački složila je jedinstven „vremeplov“ kroz istoriju lica grada. Usmerava pažnju na dragulje poput dekorativnih fragmenata oblikovanih u drvetu, staklu, gvožđu i mesingu. Načinila je dragocen „nezaborav“ , maltene u zadnji čas. recenzent knjige BELA DURANCI, istoričar umetnosti, Subotica Biserkini biseri, slike odsjaja duše grada ravnice. Kapije skrivaju avlije, jorgovane, muškatle, mir, čamotinju, propadanje. Ajnforti mirišu na dunje, hladovinu i odjeke večernjeg zvona. Crtežima su izvezene impresije, ambijenti, atmosfera, melanholija, sećanja, vraćanja, trajanja... od kapija do avlija, od fajronta do ajnforta u svitanja rana i sećanja u suton dana. Grad u nama i mi u gradu. KOSTA KOSTIĆ arhitekta urbanista, Beograd

Novo! Izdavač: Istorijski arhiv - Kikinda, 2004. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 25 cm. 176 str. Ilustrovano, kunstdruk Tekstom, slikom i crtežom, Biserka Ilijašev usmerava pažnju budućeg čitaoca knjige na vrata, dveri, kapije, ulaze u kuće koje Kikindu čine gradom i krase je od vremena nastanka do savremenog doba. Okom stručnjaka, istraživača, znalca, a istovremeno zaljubljenika u urbanističko-arhitektonske teme i problematiku, Biserka Ilijašev je fokusirala pažnju na onaj, srećom još sačuvan fond bogate graditeljske baštine različitih stilskih karakteristika i epoha koje čine osobenost i identitet lokalnog prostora građanske Kikinde i njenih veza sa sredoevropskim okruženjem. Knjiga Biserke Ilijašev koju srdačno preporučujem za publikovanje i očekujem u izlozima knjižara, na policama biblioteka, na stolovima arhitekata i u kućama ne samo Kikinđana, nije samo građa, nije samo inventar kikindskih „ dragulja“. To je dokument o celinu i celovitosti umetničkog i kultu-rološkog značenja i veze građene sredine sa detaljima i fragmentima koji tu celinu i celovitost čine. To je daleko više od građe o tradiciji zanatstva, arhitekture i bogatstva Kikinde i njenih građana u prošlom dobu. To je osnovi i oslonac, obrazloženje i motiv poziva za pažnju prema baštini za njeno čuvanje kao vrednosti po sebi velike, stalne i moguće inspiracije, pouke za savremene graditelje. Knjigu, naravno, prate svi elementi potrebnog stručnog aparata, sa rezimeom na engleskom jeziku. recenzent knjige SLOBODAN JOVANOVIĆ, dipl, inž arhitekture, Novi Sad Autor nesvakidašnje knjige, dipl. inž. Biserka Ilijašev, četiri decenije emocionalno i profesionalno u damarima gradogradnje piše: „ svakodnevno še-tam ulicama KIKINDE. Svaki put kada njima prođem otkrivam nešto novo. Često zastajem pred ulazima kuća, kapijama i ajnfortima… “U mnoštvu znakova određenih značenja, ulazna vrata su primarna pouka i svedoče o domaćinu. Znači i „kikindski arhitektonski dragulji“ kazuju o gradu i građanima, ukusu investitora, obaveštenosti graditelja, znalaštvu i veštini majstora – rukotvorca, ugledanju na „Evropu“ ili prestonicu. Autor poseduje bitnu osobinu uljuđenog čoveka. Ima „naviku gledanja“. Knjiga „kikindskih dragulja“, koju iskreno preporučujem za štampanje, sazdana je tako da obnavlja „kulturu gledanja“. Zaista su zanimljivi primeri fotografisani, nacrtani i pažnji preporučeni. Nedvojbeno jesu svedočanstva svoga vremena, znalački odabrana. Meni lično, posebno su impresivne „radne skice sa terena“. One su slikovit način ukazivanja na to da se eksponati jedinstvene galerije moraju znati pažljivo i predano gledati odnosno spoznati. Zaista, koleginica Ilijašev, svesrdno, znalački složila je jedinstven „vremeplov“ kroz istoriju lica grada. Usmerava pažnju na dragulje poput dekorativnih fragmenata oblikovanih u drvetu, staklu, gvožđu i mesingu. Načinila je dragocen „nezaborav“ , maltene u zadnji čas. recenzent knjige BELA DURANCI, istoričar umetnosti, Subotica Biserkini biseri, slike odsjaja duše grada ravnice. Kapije skrivaju avlije, jorgovane, muškatle, mir, čamotinju, propadanje. Ajnforti mirišu na dunje, hladovinu i odjeke večernjeg zvona. Crtežima su izvezene impresije, ambijenti, atmosfera, melanholija, sećanja, vraćanja, trajanja... od kapija do avlija, od fajronta do ajnforta u svitanja rana i sećanja u suton dana. Grad u nama i mi u gradu. KOSTA KOSTIĆ arhitekta urbanista, Beograd

HILANDAR časopis, Sveta Gora Atonska Brojevi iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog